Стараја Ладога
| Стараја Ладога Старая Ладога | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Волховски рејон |
| Основан | 753. |
| Стара имена | Алдејгја |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 2.012 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 59′ 55″ С; 32° 17′ 49″ И / 59.998718° С; 32.296989° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Стараја Ладога Стараја Ладога на карти Русије | |
 Стараја Ладога Стараја Ладога на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 187412 |
| Позивни број | +7 81363 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 209 862 001 |
| ОКТМО код | 41 609 462 101 |
.png)
Стараја Ладога (рус. Старая Ладога) насељено је место са административним статусом села на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Волховском рејону.
Насеље су око 753. године основали варјашки трговци и све до 950. године био је то један од најважнијих трговачких, али и политичких центара на подручју источне Европе. Према подацима са пописа становништва из 2010. године у селу је живело 2.012 становника. Насеље које се сматра првом легендарном престоницом руске Рјурикове државе 1703. је деградирано у ранг села (након градње лучког града Новаје Ладоге неколико километара северније).
Географија
[уреди | уреди извор]Стараја Ладога је смештена на левој обали реке Волхов (део басена језера Ладоге), на месту где се у реку улива њена мањња притока Јелена (позната и као Ладошка) у централним деловима Лењинградске области. Од административног центра рејона града Волхова удаљена је свега око 8 километара у смеру севера.
Кроз село пролази регионални друмски правац А115 Новаја Ладога—Волхов—Кириши—Зујево.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 2.012 становника.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 903 | 1,035 | --- | --- | 2,305[1] | 2,289[2] | 2,012[3] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Градови рејонске субординације (31) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (32) |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
