Пређи на садржај

Вознесење (Лењинградска област)

Координате: 61° 01′ 00″ С; 35° 29′ 00″ И / 61.016667° С; 35.483333° И / 61.016667; 35.483333
С Википедије, слободне енциклопедије
Вознесење
Вознесенье

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонПодпорошки рејон
Основансредином XIX века
Варошица од1935.
Стара именаНајмоније Пески, Устје, Вознесењска Пристан
Становништво
Становништво
 — 2014.2.474
Географске карактеристике
Координате61° 01′ 00″ С; 35° 29′ 00″ И / 61.016667° С; 35.483333° И / 61.016667; 35.483333
Временска зонаUTC+3
Вознесење на карти Русије
Вознесење
Вознесење
Вознесење на карти Русије
Вознесење на карти Лењинградске области
Вознесење
Вознесење
Вознесење на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број187750
Позивни број+7 81365
Регистарска ознака47
ОКАТО код412 236 558
ОКТМО код41 636 158 051
Веб-сајт
admvoznesenie.ru/

Вознесење (рус. Вознесенье) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем североистоку Лењинградске области и административно припада Подпорошком рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 2.474 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1935. године. У прошлости било је познато и као Најмоније Пески, Устје, Вознесењска Пристан.

Географија

[уреди | уреди извор]

Варошица Вознесење смештена је на крајњем североистоку Лењинградске области, на обали Оњешког језера, односно на месту где из језера отиче његова једина отока река Свир. Варошица је смештена на обе речне обале које су међусобно повезане трајектном линијом. Варош се налази на око 91 км источно од рејонског центра града Потпорожја. Кроз насеље пролази локални друмски правац Р19.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село Вознесење формирано је средином XIX века на месту некадашњег Вознесењског погоста, односно села Свирско Устје, и његов настанак у најужој је вези са градњом Маринског хидросистема. Захваљујући том подухвату насеље се убрзано развијало, а број становника је са 475 колико је пописано 1873. порастао на 475 1885. године. Насеље је основано под именом Намојније Пески (рус. Намойные Пески), а с временом је након ширења на другу обалу Свира где се некада налазио Вознесењски манастир (постојао од 1563. до 1764) добило садашње име.

У периоду од 1927. па до 1954. село Вознесење је било административним центром тадашњег Вознесењског рејона Лењинградске области. У августу 1935. дотадашње село добија административни статус урбаног радничког насеља у рангу варошице.

Током Стаљинистичких великих чисти 19371938. стрељано је 107 житеља Вознесења уз оптужбе да су „противници режима и државе“.[1] Насеље је током Другог светског рата било окупирано од стране фашистичких трупа, а ослобођено је у операцији Црвене армије 18. јула 1944. године.

Од јануара 2006. Вознесење је седиште истоимене урбане општине унутар граница Подпорошког рејна.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.425 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 2.474 становника.[2]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
7,0093,3023,1542,9603,123[3]2,817[4]2,425[5]2,474

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Возвращённые имена Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015)
  2. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]