Пређи на садржај

Бољшаја Ижора

Координате: 59° 56′ 40″ С; 29° 34′ 30″ И / 59.944444° С; 29.575° И / 59.944444; 29.575
С Википедије, слободне енциклопедије
Бољшаја Ижора
Большая Ижора

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонЛомоносовски рејон
Основанпрви помен 1612.
Варошица од1939.
Стара именаГаизјавјаз, Бољшаја Ижорскаја
Становништво
Становништво
 — 2015.2.976
Географске карактеристике
Координате59° 56′ 40″ С; 29° 34′ 30″ И / 59.944444° С; 29.575° И / 59.944444; 29.575
Временска зонаUTC+3
Бољшаја Ижора на карти Русије
Бољшаја Ижора
Бољшаја Ижора
Бољшаја Ижора на карти Русије
Бољшаја Ижора на карти Лењинградске области
Бољшаја Ижора
Бољшаја Ижора
Бољшаја Ижора на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188531
Позивни број+7 81376
Регистарска ознака47
ОКАТО код412 305 540
ОКТМО код41 630 154 051

Бољшаја Ижора, односно Велика Ижора (рус. Большая Ижора; фин. Haisevaisi) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Лењинградске области и административно припада Ломоносовском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 2.976 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1939. године.

Географија

[уреди | уреди извор]

Варошица Бољшаја Ижора налази се у северном делу Ломоносовског рејона и лежи на јужној обали Финског залива, на око 55 километара западно од историјског центра Санкт Петербурга. Рејонски центар град Ломоносов налази се на свега 13 километара источније. Кроз варош протиче Црна река.

Кроз варош протиче аутопут А120 који Санкт Петербург повезује са Сосновим Бором.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село Бољшаја Ижора се у писаним изворима први пут помиње 1612. године под именом Гаизјавјаз (рус. Гаизявязь). Садашње насеље настало је стапањем неколико мањих оближњих насеља, међу којима су највећа била села Бољшаја Ижора и Сагомиље, те насеља Приморски Хутор и Пилнаја.

Насеље је било доста ретко насељено све до отварања железнице 1864. године, а почетком прошлог века важила је за популарно летње одмаралиште. Све до 1918. варошица је имала редовне бродске везе са Кронштатом.[1]

Званичан административни статус градског насеља у рангу варошице носи од 27. августа 1939. године. Годину дана раније у насељу је основана база ратне морнарице.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва из 2010. у вароши су живела 3.314 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 2.976 становника.[2]

Кретање броја становника
1838.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
633.7984.6944.5693.967[3]3.831[4]3.314[5]2.976

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Пильная Мыза - Везенберг - Приморский хутор - Большая Ижора” (на језику: руски). Большая Ижора. Архивирано из оригинала 14. 08. 2012. г. Приступљено 20. 03. 2013. 
  2. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Званични веб-сајт