Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

ФК Партизан

ФК Партизан је српски фудбалски клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Освојио је укупно 46 трофеја, укључујући: 27 националних првенства, 16 националних купова, 1 национални суперкуп, 1 Митропа куп и 1 Ухрен куп. На табели југословенске лиге свих времена завршио је на другом месту.

Своје утакмице од 1949. године играју на стадиону Партизана капацитета 29.775 места. Партизан је са Спортингом играо први меч икада у Купу европских шампиона 1955. године, а био је и први балкански и источноевропски клуб који је играо финале Купа европских шампиона у сезони 1965/66. Партизан је први српски клуб који се пласирао у групну фазу Лиге шампиона.

Клуб има дугогодишње ривалство са Црвеном звездом. Утакмице између ова два клуба су позната као вечити дерби. Поред Србије, клуб је такође веома популаран у Црној Гори, Републици Српској и БиХ, као и у другим бившим југословенским републикама и српској дијаспори. Навијачи Партизана се називају Гробари.

Цео чланак 316 сјајних чланака

Добар чланак

ЈСД Партизан

Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клубова у двадесет и четири спорта. Партизан је најтрофејније спортско друштво у Србији.

Председник спортског друштва Партизан је Остоја Мијаиловић а потпредседник је Андреа Арсовић.

Цео чланак 426 добрих чланака

Изабрани списак

Списак председника Сједињених Америчких Држава

Бела кућа, званична резиденција председника САД,

Носилац функције води извршну грану савезне владе и врховни је командант Оружаних снага Сједињених Америчких Држава. Од када је функција основана 1789. године, 45 мушкараца служило је у 46 председништава. Први председник, Џорџ Вашингтон, победио је једногласно на електорском колегијуму. Гровер Кливленд је служио два неузастопна мандата и стога се рачуна као 22. и 24. председник Сједињених Држава, што је довело до неслагања око питања броја председништава и броја особа које су обављале функцију председника.

Председништво Вилијама Хенрија Харисона, који је умро 31 дан након што је преузео дужност 1841, било је најкраће у америчкој историји. Френклин Д. Рузвелт је служио најдуже, преко дванаест година, пре него што је умро рано у свом четвртом мандату 1945. године. Он је једини председник САД који је служио више од два мандата. Од ратификације Двадесет другог амандмана на Устав Сједињених Држава 1951. године, нико не може бити биран за председника више од два пута, а нико ко је служио више од две године од мандата за који је неко други био изабран не може бити биран више пута.

Цео чланак 111 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

4. октобар — У поплавама и клизиштима у Федерацији Босне и Херцеговине страдало најмање 20 особа; Влада Федерације БиХ прогласила је стање природне несреће.
29. септембар — На парламентарним изборима у Аустрији [en], Слободарска партија освојила 29,2% гласова и постала најјача странка у аустријском парламенту.
27. септембар — Вођа Хезболаха, Хасан Насрала, убијен је у нападу израелског ратног ваздухопловства на штаб Хезболаха у Бејруту.
27. септембар — Ураган Хелена је погодио САД. Преко шездесет особа је умрло, четири милиона људи је остало без струје и причињена је материјална штета.
23. септембар — Израелска војска је извела нападе [en] на преко 1000 циљева у Либану.
18. септембар — Велике поплаве захватиле су неколико земаља средње Европе. Страдало је преко двадесет људи и нанета је велика материјална штета.
17/18. септембар — Најмање 42 особе су погинуле и више од 3 500 повређено након координисаног експлодирања [en] пејџера и воки-токија које су користили припадници Хезболаха у Либану и Сирији.

Остале вести

На данашњи дан

4. октобар

1582 — Последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалији. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар.
1669 — Преминуо је холандски сликар Харменс ван Ријн Рембрант (на слици).
1853 — Отпочео је Кримски рат османским објављивањем рата Руској царевини.
1876 — ТАМУ у Тексасу је отворен као прва јавна институција вишег образовања у САД.
1957 — Совјетски Савез је лансирао први вештачки Земљин сателит - Спутњик 1.
1977 — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња и 4. октобар је проглашен Светским даном заштите животиња.
2006 — Покренут је Викиликс.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да човек у просеку изговори око 31.500 речи дневно?
… да се McDonald's-и у Индији не служе хамбургере, због хиндуистичког веровања да је крава света животиња? Уместо хамбургера, служи се „махараџа мек”, сендвич с јагњетином.
… да је британска краљица Викторија (на слици), како би онемогућила шпијунирање својих писама и краљевских аката, користила за упијање мастила посебну црну хартију?
… да сваки човек дневно направи око 2,5 килограма отпада?
… да је Марсељ најстарији град у Француској? Основали су га Грци око 600. године пре н. е. као град Масалија.
… да се Филипини састоје од 7.641 острва?
… да је прва употреба псовке „ф*к“ на филму била у остварењу М*А*S*H из 1970. године?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Смеђа фока крзнашица (Arctocephalus pusillus) на острву Бруни, Тасманија. Смеђа фока крзнашица је врста перајара, познатих као фоке, морских сисара месоједа. Мужјаци су дугачки 2 – 2,2 m и теже 190 – 280 kg, док су женке дугачке 1,2 – 1,8 m и теже 36 – 110 kg. Настањују јужну и југозападну обалу Африке, и југоисточну обалу Аустралије и острва у близини Тасманије. Већину времена проводе у води, али су углавном близу обале. Хране се рибом, лигњама и крабама.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 695.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 385.141 корисник отворио налог, а од тога је 748 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти