Пређи на садржај

Луга

Координате: 58° 44′ 00″ С; 29° 51′ 00″ И / 58.733333° С; 29.85° И / 58.733333; 29.85
С Википедије, слободне енциклопедије
Луга
Луга
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонЛушки рејон
Основанпрви помен током XVI века
Статус града1777.
Становништво
Становништво
 — 2015.36.496
 — густина942,56 ст./km2
Географске карактеристике
Координате58° 44′ 00″ С; 29° 51′ 00″ И / 58.733333° С; 29.85° И / 58.733333; 29.85
Временска зонаUTC+3
Апс. висина48 m
Површина38,72 km2
Луга на карти Русије
Луга
Луга
Луга на карти Русије
Луга на карти Лењинградске области
Луга
Луга
Луга на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188230–188233, 188235-188238
Позивни број(+7) 81372
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 438
ОКТМО код41 633 101 001
Веб-сајт
adm.luga.ru/

Луга (рус. Луга) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Лењинградске области, и административно припада Лушком рејону чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 36.496 становника. Административни статус града има од 1777. године.

Од маја 2008. град Луга носи почасно звање Град војничке славе Руске Федерације.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Насеље је добило име по истоименој реци на чијим обалама се налази, а доказ тога је повеља о оснивању града императорке Катарине Велике од 14. августа 1777. године: „На реци Луги нека се оснује нови град, недалеко од места где река Вревка се у Лугу улива, и нека се тај град зове Луга”.[1]

Сам топоним Луга води порекло од балтичког племена Вођани, а судећи према аналогији са финским језиком, термин луга означава место где се мресте лососи (у сливу Луге и њене притоке Јашчере и данас се налазе мрестилишта атлантског лососа).

У писаним изворима река Луга се под тим именом први пут помиње у Лаврентјевском летопису из 947. године у вези са походом кнегиње Олге Кијевске у Новгород.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Луга лежи на обалама истоимене реке, Луге, притоке Финског залива Балтичког мора, и налази се у јужном делу Лушког рејона, чији је уједно и административни центар, на југозападу Лењинградске области. Од историјског центра града Санкт Петербурга удаљен је око 147 km у смеру југа, док је на око 95 km источније град Велики Новгород. Недалеко од града налази се заштићено рамсарско подручје споменик природе Мшинска мочвара, систем високих мочвара у међуречју Оредежа и Јашчере. Неколико километара јужније налази се неколико ледничких језера, од којих су територијално највећа Черемењечко и Врево.

Кроз град пролази деоница железничке пруге која Санкт Петербург преко Пскова повезује са Варшавом.

Град се налази у зони умереноконтиненталне климе подложне јаким маритимним утицајима који долазе са Атлантика претко балтичке депресије. Због знатног броја сунчаних дана без облака током године (у просеку између 20 и 40), Лугу често називају и „Кримом севера”. Просечна температура најхладнијег месеца у години, јануара, је око -8,9 °C, док је најтоплији месец јул са просеком од +17,3 °C. Количина падавина је, упркос знатним утицајима са океана, релативно мала и износи просечно око 594 мм на годишњем нивоу. Највише падавина се излучи током августа, просечно 82 мм, а најмање током фебруара и марта са просеком од 30 мм.

Клима Луге
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Просек, °C (°F) −8,9
(16)
−8,35
(16,97)
−3,45
(25,79)
4,15
(39,47)
11,85
(53,33)
15,55
(59,99)
17,3
(63,1)
15,6
(60,1)
10,6
(51,1)
5,15
(41,27)
−1,0
(30,2)
−6,25
(20,75)
4,35
(39,83)
Количина падавина, mm (in) 33
(13)
30
(11,8)
30
(11,8)
32
(12,6)
47
(18,5)
68
(26,8)
75
(29,5)
81
(31,9)
65
(25,6)
51
(20,1)
44
(17,3)
38
(15)
594
(233,9)
[тражи се извор]

Историја

[уреди | уреди извор]
Обелиск подигнут у знак сећања на 200 година од оснивања града (1777–1977)

Први писани подаци о сеоском насељу под именом Лушко (рус. Луское) јављају се у подручним катастарским списима из XVI века. Као званичан датум оснивања града узима се 14. август 1777. године, дан када је императорка Катарина Велика донела декрет о оснивању новог града на месту где се река Вревка улива у Лугу, јужно од старих села Коробино и Наплатје. Нови град је саграђен на земљишту које је некада припадало локалном трговцу И. Н. Јелагину, а које му је одузето због дугова. Већ наредне године донесен је и први урбанистички план града, чији творац је био архитекта Иван Лејм (члан урбанистичког већа за изградњу Москве и Санкт Петербурга од 1774. до 1796. године). План града је сачињен у типичном облику руског класицизма са централним градским тргом на обали реке од којег се на све стране ширила мрежа путева и стамбених делова. Прве грађевине у граду биле су дрвене бараке у којима су обитавали градски намесник и стражарске јединице, и саграђене су већ 1779. године, док су наредне године саграђене и прве стамбене и привредне грађевине. Свега пет година по оснивању, Луга је имала властиту судницу, пошту (једина двоетажна грађевина у то време), пивару, затвор, бројне трговине и 50 кућа за становање.[2]

Од оснивања, па до 1872. године, град је администратвно припадао Псковској губернији, да би потом прешао у састав Санктпетербуршке губерније. Први званични градски грб усвојен је 8. јуна 1781. године, а централни симбол који је представљао сам град на грбу био је базен испуњен водом са лососом у средини. У то време у граду је живело око 650 становника.

Градски грб из 1781. године

Прве грађевине од чврстих материјала појавиле су се 1786. године: Јекатерињинска саборна црква и јавна школа (обе грађевине су сачуване, и данас се налазе на листи културног наслеђа РФ). Занимљиво је да је 1817. у граду боравио чувени књижевник Александар Пушкин, који је том приликом написао стихове: „У Русији постоји град Луга, као део Петербуршког округа” (рус. «Есть в России город Луга, Петербургского округа»).

Кроз град је 1839. године прошао део оптичког кабла магнетног телеграфа, у то време најдужа телеграфска линија на свету, чији је кабл, дужине 1.200 km, повезивао Санкт Петербург са Варшавом. Две деценије касније кроз град пролази и деоница железничке пруге на истој релацији, што је довело до новог замаха у његовом привредном развоју. Луга и њена околина постају популарна одмаралишта за становнике Петрограда.

Године 1906. у граду је основана фабрика за производњу купела, термолошки високоотпорних посуда које су се користиле код топљења метала и у стакларској индустрији. У то време била је то највећа фабрика тог типа у целој Русији, а свој статус привредног гиганта задржала је и до данас.

Према подацима из 1912. године, у Луги је живело 16.100 становника, постојало је 5 православних и по једна католичка и лутеранска црква, 2 женске гимназије, 3 библиотеке, два позоришта на отвореном, болница.

Град је био поприште жестоких борби између белогардејаца и револуционара током Руског грађанског рата. Потом је уследио нагли опоравак и обнова града, а непосредно пред избијање Другог светског рата, у граду је живело више од 30.000 људи, радиле су бројне фабрике и деловале многе културне институције. У лето 1941. започела је 45-одневна опсада града од стране трупа Вермахта које су напредовале ка Лењинграду на северу. Немачке трупе су коначно ушле у град 24. августа 1941. године, и држале га под окупацијом наредна 902 дана, све до ноћи с 11. на 12. фебруар 1944. године, када су Црвеноармејци успели да ослободе град. Град је током рата разрушен до темеља, а велики број његових житеља је побијен.

За херојски отпор и борбу против фашистичког окупатора, више од пет хиљада Лужана је одликовано медаљама и ордењем за заслуге Совјетског Савеза, а 15 од њих је добило највиша признања – Херој Совјетског Савеза. На брду недалеко од града, 1975. године подигнут је меморијални споменик „Партизанска слава”, у знак сећања на све страдале партизане Лењинградске, Псковске и Новгородске области. Сам град је 1977. одликован Орденом отаџбинског рата првог степена, а исте године је у знак сећања на 200 година од оснивања града подигнут спомен обелиск.[3] Због херојског отпора током рата граду је 2008. године додељено почасно звање Град војничке славе Руске Федерације.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 38.593 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 36.496 становника.[5] Према том параметру Луга се 2015. налазила на 438. месту међу 1.114 званичних градова Руске Федерације.

Кретање броја становника
1897.1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
5.61726.01025.54031.90537.68041.769[6]40.434[7]38.593[8]36.496

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Град Луга има потписане уговоре о партнерству и сарадњи са следећим градовима:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ «На реке Луге учредить новый город, близ урочища, где река Вревка в Лугу впадает, наименовав оный город Луга»
  2. ^ „История Лужского района и города Луга”. Официальный сайт администрации Лужского муниципального района. Приступљено 10. 3. 2004. 
  3. ^ „Историю Луги и Лужского района”. Сайт Администрации Лужского района. Архивирано из оригинала 26. 06. 2008. г. Приступљено 5. 6. 2009. 
  4. ^ Указ Президента Российской Федерации от 5 мая 2008 года № 554 «О присвоении г. Луге почётного звания Российской Федерации „Город воинской славы“» Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2009)
  5. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  6. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  8. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  9. ^ „Ystävyyskaupungit ja -kunnat”. mikkeli.fi. Архивирано из оригинала 29. 04. 2014. г. Приступљено 28. 4. 2014. 
  10. ^ „Миккели — город, вырубленный в скалах”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2009. г. Приступљено 1. 2. 2009. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]