Будогошч
| Будогошч Будогощь | |
|---|---|
 Будогошчки средњошколски центар | |
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Киришки рејон |
| Основан | први помен 1792. |
| Варошица од | 1930. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 4.056 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 17′ 00″ С; 32° 28′ 00″ И / 59.283333° С; 32.466667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Будогошч Будогошч на карти Русије | |
 Будогошч Будогошч на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 187120 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 412 245 520 |
| ОКТМО код | 41 624 152 051 |
Будогошч (рус. Будогощь) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у јужном делу Лењинградске области и административно припада Киришком рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 4.056 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1930. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Варошица Будогошч смештена је у јужном делу Лењинградске области, на обали рече Пчјовже, десне притоке Волхова. Насеље је окружено бројним мањим језерима.
Железничком пругом варошица је повезана са Санкт Петербургом, Сонковом и Тихвином.
Историја
[уреди | уреди извор]Локалитет Будогошч се по први пут помиње на карти Новгородског намесништва из 1792. године.[1] Савремено насеље настало је као радничка варошица запослених на градњи пруге на линији Мга–Рибинск 1914. године, а име је добило по оближњим засеоцима.
У периоду 1927—1931. Будогошч је служио као административни центар истоименог рејона Лењинградске области, а службени статус урбаног насеља у рангу радничке вароши носи од 1930. године. Привремено, од 1942. до 1944. у насељу се налазила администрација Киришког рејона.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 3.871 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 4.056 становника.[2]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2,145 | 4,949 | 4,548 | 4,492 | 4,673[3] | 3,885[4] | 3,871[5] | 4,056 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ «Карта Новгородского наместничества» А. М. Вильбрехта. 1792 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2017)
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Градови рејонске субординације (31) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (32) |
| |
