Форносово

Форносово
Форносово, Vornasuo
Форносово; Форносово, Vornasuo
	Застава
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Лењинградска област
Рејон	Тосњенски рејон
Основан	1948.
Варошица од	1949.
Становништво
Становништво	‍
— 2015.	6.443
— густина	214,77 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	59° 34′ 13″ С; 30° 33′ 02″ И / 59.570278° С; 30.550556° И
Временска зона	UTC+3
Површина	30 km2
	Форносово Форносово на карти Русије
	Форносово Форносово на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број	187022
Позивни број	+7 81361
Регистарска ознака	47
ОКАТО код	41 248 570
ОКТМО код	41 648 175 051

Форносово (рус. Форносово; фин. Vornasuo) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Тосњенском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 6.443 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1949. године.

Географија

Форносово се налази на северозападу Тосњенског рејона, у ивичним деловима Приневске низије, на 24 километра северозападно од рјонског центра Тосна, односно на око 50 километара јужније од историјског центра Санкт Петербурга. Кроз варош протиче речица Ханоја.

У насељу се налази железничка станица Новолисино код које се налази раскрсница железничких праваца Павловск—Велики Новгород и Мга—Ивангород, кроз насеље пролази и локални друмски правац 41К-176 (Павловски друм).

Историја

Насељено место Форносово основано је 1948. године као радничко насеље за запослене на оближњим налазиштима тресета и у фабрици за екстракцију истог. Насеље је добило име по Форносовској мочвари где се налазе знатне наслаге тресета, а која се налази на југозападу савременог насеља.

Да би се убрзао привредни развој насеља, Форносово је већ годину дана по оснивању административно уређено као урбано насеље у рангу варошице. Привредни значај налазишта тресета се готово потпуни изгубио крајем прошлог века пошто је екстракција и кориштење тресета као погонског горива постало нерентабилно.

У насељу данас постоје два казнено-поправна центра где своје казне одслужују оптужени за тежа кривична дела: затвори УС 20/3 и УС 20/4.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 6.409 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 6.443 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2015.
---	2,579	2,338	2,366	2,774^[2]	4,866^[3]	6,409^[4]	6,443

Види још

Референце

^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Насеља Лењинградске области Руске Федерације
Градови рејонске субординације (31)	Бокситогорск Волосово Волхов Всеволошк Виборг Висоцк Гатчина Ивангород Каменогорск Кингисеп Кириши Кировск Комунар Лодејноје Поље Луга Љубањ Никољскоје Новаја Ладога Отрадноје Пикаљово Подпорожје Приморск Приозерск Сјастрој Светогорск Сертолово Сланци Соснови Бор Тихвин Тосно Шлисељбург
Варошице (32)	Бољшаја Ижора Будогошч Важини Вирица Вознесење Дружнаја Горка Дубровка Јефимовски Красни Бор Кузњечноје Кузмоловски Лебјажје Лесогорски Мга Морозовљева Варош Назија Никољски Павлово Приладошки Рахја Рјабово Рошчино Свердловљева Варош Свирстрој Сиверски Сињавино Совјетски Тајци Токсово Толмачјово Уљановка Форносово