Velika debata: Da li je gojaznost zaista bolest?

London, 2018. Grupa eksperata prisustvuje sastanku saveta Kraljevskog koledža lekara (Royal College of Physicians - RCP) na kojem se raspravlja o tome da li gojaznost treba da bude priznata kao bolest ili ne. Dr Endru Godard pažljivo sluša. I trebalo bi da to radi. Samo pre nekoliko meseci bio je izabran za 121.^. predsednika RCP-a – najmlađi u poslednjih 400 godina.

Za njega ovaj sastanak nije igra reči. To je ozbiljna stvar koja će promeniti način na koji ljudi vide i tretiraju gojaznost. Na kraju sastanka, njihovi glasovi su bili ujedinjeni – gojaznost je bolest. Hronična, ali podnošljiva bolest na koju utiču ne samo naši geni, već i moderno okruženje u kom živimo.

„Za zdravlje nacije važno je da uklonimo stigmu povezanu sa gojaznošću. To nije izbor životnog stila izazvan individualnom pohlepom, već bolest izazvana zdravstvenim nejednakostima, genetskim uticajima i društvenim faktorima“, kaže dr Endru Godard.

Tim dr Endrua Godarda nije prvi koji se sastao i razgovarao o gojaznosti. Širom sveta, slične ekspertske radne grupe došle su do istog zaključka koji često izaziva žestoke debate u medijima. O gojaznosti se i dalje naširoko razmišlja kao o jednostavnoj stvari načina života – o tome kako mnogo jedete i kako se malo krećete. Energija unutra i energija vani. Jednostavno, zar ne? Ali, to naučno nije tačno.

Da bismo razumeli zašto, počnimo sa kratkim eksperimentom razmišljanja.

Zamislite bolest koja:

• Dovodi ljude u visok rizik od razvoja ili pogoršanja drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, povećan krvni pritisak, visok holesterol, opstruktivna apneja tokom spavanja, određene vrste raka, anksioznost i depresija.
• Menja način na koji telo reaguje na lečenja. Ono što je ranije funkcionisalo više ne funkcioniše.
• Stalno je jača od našeg svakodnevnog okruženja.
• Utiče na ljude za ceo život.

Ali ljudi koji žive sa bolešću retko traže profesionalnu lekarsku pomoć jer veruju da sami treba da se nose sa tim.

Zar ne biste smatrali da je bolest ozbiljan medicinski problem?

Ova bolest nije izmišljena ni nevidljiva. Ona postoji i zove se gojaznost. Ljudi koji žive sa gojaznošću podsećaju se na to svakog dana – u javnom prevozu, prodavnicama odeće, parkovima, ili čak dok večeraju sa ljudima koje vole. Ali veličina je najmanje važan aspekt gojaznosti. Važni aspekti su oni koje ne možete da vidite.

Dobra vest je da je gojaznost bolest kojom se može upravljati, a ljudi koji žive s njom još uvek mogu da poboljšaju svoje zdravlje i blagostanje. Zapravo, gubitak težine od samo pet procenata je dovoljan da smanji rizik od nekih zdravstvenih komplikacija vezanih za težinu, kao što je visok krvni pritisak.

Ali upravljanje težinom nema brzih rešenja. Da bi smršale i održale težinu, osobama sa gojaznošću je potrebno pravilno tekuće lečenje i nega. Zbog toga je važno prepoznati gojaznost kao bolest i lečiti je koristeći najnovija naučna dostignuća.

Iako mnogi ljudi imaju gojaznost kao zajedničku karakteristiku, svakome od njih je potreban individualni plan lečenja. Svi imamo različite gene, zdravlje, životnu istoriju, ličnosti i okruženja. I nismo svi motivisani istim ciljevima. Personalizovani plan lečenja će verovatno zahtevati kombinaciju različitih opcija lečenja kako bi se zadovoljile potrebe pojedinca.

Sve više i više zdravstvenih radnika prepoznaje složenost gojaznosti i uče kako da pomognu. Njihova kutija sa alatom koja nudi različite opcije lečenja takođe raste i stalno se ažurira. Danas uključuje terapiju ponašanja, promenu ishrane i niskoenergetske dijete, lekove protiv gojaznosti i barijatrijsku hirurgiju. Oni takođe gledaju dalje od toga šta jedete i koliko se krećete. Savremeno upravljanje gojaznošću podrazumeva razumevanje individualnih obrazaca ishrane (kako, kada i zašto jedete) kao i obrasce raspoloženja, sna, stresa i fizičke aktivnosti.