Пређи на садржај

Трипси

С Википедије, слободне енциклопедије

Трипси
Временски распон: 299–0 Ma
Перм - Данас
Крилате и бескрилне форме
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
(нерангирано): Eumetabola
(нерангирано): Paraneoptera
Ред: Thysanoptera
Haliday, 1836
Подреди & фамилије

Terebrantia

Adiheterothripidae
Aeolothripidae
Fauriellidae
Hemithripidae
Heterothripidae
Jezzinothripidae
Karataothripidae
Melanthripidae
Merothripidae
Scudderothripidae
Stenurothripidae
Thripidae
Triassothripidae
Uzelothripidae

Tubulifera

Phlaeothripidae
Rohrthripidae
Синоними

Physopoda[1]


Трипси или пепелнице су група малих инсеката са крилима.

Дуге су од пола милиметра до скоро једног и по центиметра. Тело им је витко, ваљкасто или пљоснато, са јаким спољашњим скелетом црне, жуте или кестењасте боје. Неке врсте немају крила, али код оних које их имају, крила су уска и дуга, са дугачким ресастим длачицама по рубовима. Сложене очи су или мале и смештене са обе стране главе или су веће и ближе средини главе.[2]

Ово је космополитска група, која се среће од субполарног климатског појаса до пустиња, а живе и на већим надморским висинама. Најчешће живе на пољима, односно биљкама, посебно цвећу, али се неке врсте могу наћи на трулим деблима, у пањевима, сену, стељи, као и у подземним ходницима које су направиле друге животиње.[2]

Већи број врста су биљоједне и усним апаратом прилагођеним за бодење и сисање пију биљне сокове. Малобројне месоједне врсте сисају течност из тела биљних вашију, прегљева или ларви инсеката.[2]

Значај за човека

[уреди | уреди извор]

Већину врста човек сматра штеточинама јер хранећи се биљкама, могу да пренесу вирусе, изазову изобличења у току раста биљака и спречавање настанка плода. Међутим, неке врсте живе на рачун искључиво дивљих врста, а оне које нападају корове, као и оне које се хране биљним вашима, сматрају се чак и корисним.[2]

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Фамилије

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Fedor, Peter J.; Doricova, Martina; Prokop, Pavol; Mound, Laurence A. (2010). „Heinrich Uzel, the father of Thysanoptera studies” (PDF). Zootaxa. 2645: 55—63. doi:10.11646/zootaxa.2645.1.3Слободан приступ. 
  2. ^ а б в г Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]