Пређи на садржај

Списак владара Пољске

С Википедије, слободне енциклопедије

Ово је списак пољских владара од Мјешка I Пјаста до 1815. године.

За владаре пре Мјешка видети списак легендарних владара Пољске.

За владаре после 1815. видети Списак руских императора, јер су руски цареви носили титулу владара Пољске, а за после 1918. Списак председника Пољске.

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Пјастови Мјешко I Пјаст
(Mieszko I)
960—992 Мјешко (Мјечислав) је био први познати пољски владар. Он је ујединио Пољске земље ујединио Пољске замље, увео хришћанство у Пољску, отворио прву познату пољску бискупију у Познању и одбранио ју је од немачких напада, али је и признао немачку врховну власт. Мјешко I Пјаст
Пјастови Болеслав Храбри
(Bolesław I Chrobry)
992—1025 Син Мјешка и Дубравке од Бохемије;
  • Био је јако крупан, тежак и мудар[1];
  • Неуспех у покрштавању Пруса;
  • Гњезно постаје надбискупија;
  • Војвода Бохемије (1003—1004);
  • Од 1025., први краљ Пољске;
  • Проширио територију Пољске на: Шлеску, Померанију, Малопољску, Моравску, Словачку, Лужице и источну Галицију.
Болеслав Храбри
Пјастови Мјешко II Пјаст
(Mieszko II Lambert)
1025—1031 Син Болеслава Храброг и Емнилде од Лужица;
  • Носио титулу краља Пољске;
  • Био је племенит и смео витез, а највише од свега волео је витешке турнире. Он је такође био омрзнут од стране суседа, а то је био резултат зависти, он је хтео бити као свој отац, али се није истакао као отац, нити по моралу, нити новцу[2];
  • 1028. и 1030. је опустошио Саксонију;
  • 1031. свргнуо га кијевски кнез у савезу са Немачком и Бохемијом.
Мјешко Ламберт
Пјастови Безприм Пјаст
(Bezprym)
1031. Најстарији син Болеслава Храброг и Јудите Угарске;
  • 1031. кијевски кнез га довео на власт;
  • Послао је краљевске знакове краљу Римљана тј. немачком краљу;
  • Носио је титулу војводе (кнеза);
  • Нове побуне сељака против феудализације;
  • Био је насилан;
  • Убијен је од сопствених присталица, који су гајили гнев према њему, због тиранства[3].
Безприм
Пјастови Мјешко II Пјаст,
друга владавина
1031—1034 Син Болеслава Храброг и Емнилде од Лужица;
  • 1031. повратио власт у једној области и потом постепено освајао друге;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Изгубио је: Највећи део Лужица, источну Галицју и Словачку.
Мјешко Ламберт
Пјастови Казимир I Пјаст
(Kazimierz I Odnowiciel)
1034—1058 Син Мјешка Ламберта и Риксе Лотарангијшке;
  • Он је био висок човек, физички развијен и згодан, са дугом брадом и дугом косом и то запуштеном;
  • Био је, до краја живота, посвећен обнови земље, и зато је добио надимак Обновитељ[4];
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Нове побуне сељака против феудализације;
  • Освојио је Мазовију, Шлеску и Померанију;
  • Крунисање за пољског краља су му спречили непријатељи.
Казимир Обнављач
Пјастови Болеслав II Смели
(Bolesław II Szczodry)
1058—1079 Син Казимира Обновитеља и Марије Доброњеге;
  • Веровао је да без великодушнисти нема слободе и када човек има све треба дати оном који нема ништа[5];
  • Нове побуне сељака против феудализације;
  • Обновио је моћ пољске;
  • Од 1076. краљ Пољске;
  • 1079. га је незадовољно племство свргнуло са престола;
Болеслав Смели
Пјастови Владислав I Херман
(Wladyslaw I Herman)
1079—1102 Син Казимира Обновитеља и Марије Доброњеге;
  • Нога му је била оболела, бог чега је био не покретан[6];
  • Довели га на власт побуњени племићи;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Развијао је добре односе са Бохемијом и Светим римском царством;
  • Био је вазал Светог римског царства;
  • 1085. пристао да кнез Бохемије носи титулу краља Пољске;
  • Смирио је побуне племића;
  • За време Владислављеве старости стварну власт вршио је тиранин Сецех, због кога избија побуна у Шлеској;
  • Досељавао је Јевреје[7];
  • 1098. се морао одрећи Сецеха сбог опозиције синова.
Владислав Херман
Пјастови Збигњев Пјаст
(Zbigniew)
1102—1107 Син Владислава Хермана;
  • Био је човек прилично скроман и једноставан[8];
  • Владао је у Великопољској, Кујавији и Мазовији, с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с братом;
  • Ослањао се на Бохемију;
  • до 1106 остала му је само Мазовија;
  • 1107. је изгубио је Мазовију;
Збигњев
Пјастови Болеслав III Пјаст
(Bolesław III Krzywousty)
1107—1138 Син Владислава Хермана;
  • Био је једноставан;
  • Имао је крива уста, али трудио се да их држи правилно[9];
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с братом;
  • Ослањао се на Кијевску Русију;
  • 1107. је збацио брата;
  • Борио се са Светим римским царством и Бохемијом;
  • Године 1109. је победио Свето римско царство, а брата ослепео;
  • до 1022. године покрстио је Померанију;
  • настојао је очувати надбискупију Гњезно;
  • на самрти је поделио пољску међу синвима.
Болеслав Кривоусти
Пјастови Владислав II Пјаст
(Wladyslaw)
1138—1146 Син Болслава Кривоустог и Збиславе Сватополковне;
  • Био је горд;
  • Отац му је доделио Шлезију;
  • Наследио је оца на престолу и тако добио Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с браћом;
  • Подржавало га је Свето римско царство[7];
  • Дао је велике привилегије племићима и тиме ослабио централну власт;
  • Већи део владавине проводио је задовољан, у наручју своје супруге, која је имала велик утицај на њега, па је он, по њеном налогу убијао људе[10];
  • 1146. Краков је освојио његов брат Болеслав IV Пјаст;
  • Немци су успели да Владиславу поврате Шлезију[7].
Владислав Изганиник
Пјастови Болеслав IV Пјаст
(Boleslaw IV Kedzierzawy)
1146—1173 Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Отац му је доделио Кујавију и Мазовију;
  • Борио се око престола с браћом;
  • 1146. је освојио Краков и прогнао Владислава;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Одбио је да призна Фридриха Барбаросу за краља Римљана, тј. краља Немачке.
  • августа 1157. Фридрих га је (због горе наведеног) напао и Болеслав је био приморан да да Владиславу Шлезију и да призна врховну власт Светог римског царства[7];
  • Водио је мирољубиву политику[11].
Болеслав Коврџави
Пјастови Мјешко III Пјаст
(Mieszko III Stary)
1173—1177 Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Отац му је доделио Померанију;
  • После очеве смрти 1138. је освојио Великопољску;
  • Борио се око престола с браћом;
  • 1173. је наследио свог брата у Кракову, Мазовији и Кујавској;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • У савезу са Русима је ратовао против Казимира и побеђивао га је[7];
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
  • Био је презадовољан са својим поседима;
  • Водио је мирољудиву политику са суседима[12].
Мјешко Стари
Пјастови Казимир II Пјаст
(Kazimierz II Sprawiedliwy)
1177—1190 Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Био је племенит, пријатног изгледа, витак, висок, достојанствен, скроман, елегантан и разуман;
  • Отац му није доделио ништа, али је свог брата Хенрика наследио у Сандомјежу;
  • 1177. је освојио Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с браћом;
  • 1186. је свом нећаку Лешку отео Кујавију и Мазовију;
  • Ујединио је целу Малопољску;
  • 12. јуна 1189. сву имовину је поклонио цркви Светог Вацлава у Кракову[7];
  • Уживао је поштовање целог народа.
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима[13].
Казимир Праведни
Пјастови Мјешко III Пјаст,
друга владавина
1190. Син Болеслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Збацио је брата с власти, али није се дуго одржао на војводском (кнежевском) месту, јер га је брат свргнуо[7].
Мјешко Стари
Пјастови Казимир II Пјаст,
друга владавина
1190—1194 Син Болеслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген.
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
Казимир Праведни
Пјастови Лешко I Пјаст
(Leszek Biały)
1194—1202 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Још као дечак био је јако мудар и искусан у лову. Због теликих борилачких вештина је волео витештво[14].
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се за престо са Владиславом Лаконогим и Мјешком;
  • (1198-1202) - Мјешко је владао заједно са њим и то је имао положај Лешковог регента, због тога што је Лешку дао Кујавску;
  • 1201. - Мјешко га је збацио, али он се исте године вратио на власт;
  • 1202. - Лешко се, због смрти Мјешка, крунисао за војводу (кнеза) Пољске;
  • 1202. - Владислав га је свргнуо;
Лешко Бели
Пјастови Владислав III Пјаст
(Władisław III Laskonogy)
1202. Син Мјешка Старог;
  • Био је приступачан, тако милостив, очаравајући и леп;
  • Био је скроман и хуман[15];
  • После очеве смрти поделио је Пољску са Лешком Белим и добио је Великопољску и краковски барони су га позвали против Лешка па је привремено окупирао Малопољску, али Лешко се вратио на власт после његовог повлачења.
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Склопио је савез са Лешковим братом, Хенриком Брадатим и са Данским краљем.
Владислав Лаконоги
Пјастови Лешко I Пјаст,
друга владавина
1202—1210 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Битка код Завихоста 1205; пораз од стране кијевског кнеза Романа Мстиславича, који осваја већи део Пољске;
  • 1207. постао је вазал папе, који га је чувао од немачке најезде.
Лешко Бели
Пјастови Мјешко IV Пјаст
(Mieszko IV Plątonogi)
1210—1211 Син Владислава II и Јелене Зноемске;
  • 9. јуна 1210. папа му је прознао права за пољски престо и он је тада био у стању освојити Краков и освојио га је;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза).
Мјешко Плутоноги
Пјастови Лешко I Пјаст,
трећа владавина
1211—1227 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Рат са Угарском око источне Галиције, али њу је 1214. освојио Данило Мстиславич, кијевски кнез;
  • Пољска се проширила на исток;
  • 1227. убијен је на пољском државном сабору у Гонсави
Лешко Бели
Пјастови Владислав III Пјаст,
друга владавина
1228. Син Мјешка Старог;
  • Успешна побуна против њега у Великопољској;
  • 5. маја 1228. уговор из Калиша; Владислав абдицира у корист Лешковог сина[15].
Владислав Лаконоги
Пјастови Конрад Пјаст
(Konrad I Mazowiecki)
1228—1238 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Био је окорели покварењак и зликовац;
  • Отац му је оставио Мазовију;
  • Био је претендент за пољски престо;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Ратови против Шлезије (1228—1229.), (1231—1232.), (1233), (1234) и (1235);
  • Доба феудалне анархије у Пољској;
  • 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац;
  • октобар 1231. Опсада Стене; Конрадов пораз у експедицији према Кракову;
  • јесен 1232. Опсада Сандомјежа; Конрадов пораз и пад Мазовије, под Хенрикову и Болеслављеву власт;
  • 31. октобра 1232. Конрад признаје Болеслава за свог вадара и Болеслав му враћа мазовију и поједине делове Сандомјежа[16].
Конрад Мазовски
Пјастови Болеслав V Пјаст
(Bolesław V Wstydliwy)
1228—1238 Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка;
  • Пошто је био малолетан, регент му је био стриц Хенрик Брадати, са другим рођацима;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Некако је успео Конраду Мазовском отети Сандомјеж;
  • Сандомјеж му је био сопствено лено;
  • Стално га је у Сандомјежу нападао Конрад Мазовски;
  • У ратовима против Великопољске је успео добити неколико замкова;
  • 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац[17];
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
  • Власт му је отео Хенриков син, Хенрик Побожни.
Млади Болеслав Стидљиви
Пјастови Хенрик I Пјаст
(Henryk Brodaty)
1228—1238 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Он је добио надимак Хенрик Брадати због тога, јер је на подстицање своје супруге Свете Јадвиге, напустио живот у раскоши; Пустио је браду и напустио је живот у раскоши; почео је да носи вунену одећу, а не блиставу одећу од злата;
  • Био је скроман;
  • Отац му је оставио Шлезију;
  • Био је регент малолетног Болеслава, али вршио је све владарске функције;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Ратови против Мазовије (1228—1229.), (1231—1232.), (1233), (1234) и (1235);
  • Ратови против Великопољске (1231—1234.), (1235) и (1237—1238.);
  • 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац[17];
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима.
Хенрик Брадати
Пјастови Хенрик II Пјаст
(Henryk II Pobożny)
1228—1238 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Хенрик је био човек посвећен Богу (по томе назван Побожни), био је доброчинитељ и као храбри и одани Хрстосов војник је храбро пркосио Татарима и од Татарске руке је и погинуо;
  • Наследио је престо од оца занемарујући малолетног Болеслава;
  • Владао је Шлезијом, Пољском и Малопољском;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Развијао је добре односе са својим племићима, осим са Болеславом, који је прогласио одцепљење Сандомјежа;
  • Рат против Светог римског царства (1238—1239) и тиме је заустављен продор Немаца у Пољску на дуже време;
  • (13. фебруара - 9. априла) 1241. Нејзда Монгола (Татара);
Хенрик Побожни
Пјастови Болеслав V Пјаст 1238—1243 Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка;
  • Владао је само у Сандомјежу;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Због његове малолетности регент му је био Климент од Рушче;
  • Рат против Конрада Мазовског (1239);
  • (13. фебруара - 9. априла) 1241. Монголска (Татарска) најезда;
    • Болеслав у на самом почетку године бежи из Сандомјежа у Краков;
    • 13. фебруара пад Сандомјежа;
    • 18/28. марта Болеслав је, са својом мајком и супругом, побегао у Угарску, своме тасту, али када је сазнао да ни у Угарској због Монголских насртаја није безбедно побегао је у Моравску;
  • 1242. је онбовио своју независну власт у Сандомјежу уз помоћ Климента од Рушче[19];
  • Склопио је мир са Конрадом.
Млади Болеслав Стидљиви
Пјастови Конрад Пјаст,
друга владавина
1241—1243 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • 10. јула 1241. Конрад је подигао велику војску и уз подршку деце је са њом освојио, од Монгола, Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 29. јуна 1242. покољ оних куји нису хтели да буду Конрадови поданици;
  • Опадање централне власти;
  • Пољаци примају немачки језик као званични;
  • Рат (у савезу са Тевтонским витезовима и Великопољском) против Гдањска (1242—1243); Конрад осваја Сартовицу (4. децембра 1242), Визогрод (децембра 1242) и Накло (јенуара 1243);
  • Почетком 1243. Конрад ј на наговарање Ополе, Познања, Литванаца и Монгола објавио рат Болеславу;
    • Битка код Суходоља (25. маја 1243); Климент од Рушче је је уништио Конрадову војску И Конрад напушта земљу[16].
Конрад Мазовски
Пјастови Болеслав V Пјаст,
друга владавина
1243—1279 Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка;
  • После победе код Суходоља освојио је Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 1246. државни удар Конрада Мазовског;
  • Експедиција против Татара (1248—1249.);
  • 1251. откривена је со у близини Бохње;
  • Експедиције против Бохемије (1253) и (1260);
  • Давање привилегија свештенству (1252—1258);
  • Више не јача утицај Светог римског царства у Пољској, али Болеслав Светом римском царству поклања неке градове;
  • Слабљење централне власти;
  • Експедиција против Ленчице (1259);
  • (30. новембра 1259 - 12. фебруара 1260) Друга Монголска (Татарска) најезда;
    • 30. новембра 1259. Монголи пљачкају Завихост и Битом;
    • 2. новембра 1260. Пад Сандомјежа; Монголи извршили покољ 48 Доминиканаца у цркви Светог Јакова;
    • Болеслав бежи у Угарску;
    • 12. фебруара паљење и пљачкање Кракова; војводин (кнежев) замак је одбрањен;
  • јуна 1260. освета над Татарима;
  • 1265. инвазија Литванаца и Русина;
  • 1271. побуна против Болеслава, с циљем да Владислава Ополског доведу на власт;
  • 1273. Болеслављева освета над Владиславаом
    • Пљачкање Владислављевих области;
  • 1274. мир са Ополом;
  • 1277. мир са Бохемијом[19].
Болеслав Стидљиви
Пјастови Лешко II Пјаст
(Leszek II Czarny)
1279—1288 Унук Конрада Мазовског и усвојени син Болеслава Стидљивог;
  • Био је вољен и цењен од својих поданика;
  • Придржавао се пољских обичаја;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 1280. побуна племића Лава Данијеловича, уз помоћ Монгола;
  • 1282. напади су одбијени, а побуна угушена;
  • Честе провале Литванаца;
  • 1282. сукоб с црквом;
  • 1285. упад Вроцлавског господара у Малопољску;
  • Јанош и Отон Старзов су незадовољни Лешковом владавином (посебно због Вроцлавског упада) дижу против Лешка целу земљу;
  • 1286. измирење са црквом;
  • (7. децембра 1287 - крајем јануара 1288) трећа Монголска (татарска) инвазија на Пољску;
    • Опсада Сандомјежа (децембра 1287); потпун русински пораз;
    • Битка код Лагува (Битка за Лујса гору) (децембра 1287); потпун татарски пораз;
    • Битка код Кјелце (20. децембра 1287); пораз татарских трупа, које напуштају Малопољску;
    • Опсада Кракова (24. децембра 1287); пораз нових татарских одреда;
    • Побуна у Кракову (1288); побуњеници опљачкали град;
    • Битка код Старог Сонча (јануар 1288); пораз татарских одреда;
    • Татарска пљачка региона Подхале (јануар 1288);
    • Татарска пљачка Подолињеца (јануар 1288);
    • Битка код Црног Дунајеца (јануар 1288); пораз татарских одреда, који потом напуштају Пољску;
  • Неуспешни рат против племића Конрада Черског (прва половина 1288)[20].
Лешко Црни
Пјастови Хенрик IV Пјаст
(Henryk IV Prawy)
1288—1290 Унук Хенрика Побожног;
  • 1288. дошао је на власт без подршке цркве, која је хтела да на престо доведе Болеслава Плоцког;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Људи су му завидели због наслеђивања целог војводства Вроцлава и куповине неких подручја;
  • Честе провале Русина;
  • Водио је ратове са племићима и узурпаторима, за обнову централне власти;
    • У тим борбама је изгубио власт у Кракову, али се вратио на власт августа 1288., иако никад није успео да обнови власт у Сандомјежу;
    • Сукоб са црквом, пошто је подржавала његове непријатеље;
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
  • На самрти је поделио земљу рођацима[21].
Хенрик Прави
Пјастови Пшемисл II Пјаст
(Przemysł II)
1290—1291 Чукун унук Мјешка Старог;
  • Он је био човек, чији га пољски народ кроз све генерације и векове треба хвалити. Он је проширио своје краљевске поседе и ојачао је централну власт;
  • 25. јула 1290. Пшемисл је умарширао у Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 12. септембра Пшемисл напушта Краков и предаје знакове власти, али је наставио владати у Кракову;
  • у јесен је постао престолонаследник Великопољске;
  • 15. новембра Пшемисл предаје Бохемији све своје поседе осим Кракова
  • 6. или 7. јануара 1291. Пшемисл је предао и Краков Бохемији, али је наставио носити ту титулу[22].
Пшемисл Пољски
Пшемисловићи Вацлав II Пшемисл
(Wacław II Przemyślida)
1291—1305 Зет Пшемисла Пјаста;
  • Овај чувени краљ је волео и поштовао свештенство, финансиран је од стране манастира и штитио их је[23];
  • Пољаци су га прихватили за краља јер су мислили да ће се уз Бохемијску помоћ лакше одупрати Немцима;
  • 1295. је почео губити територију Пољске;
  • 1296. обновио је своју власт;
  • Од 1300. краљ Пољске;
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима.
Вацлав I, краљ Пољске
Пјастови Пшемисл II Пјаст,
друга владавина
1295—1296 Чукун унук Мјешка Старог;
  • 26. јула 1295. - крунисао се за пољског краља у Гњезну;
  • 8. фебруара 1296. - убили су га Вацлавови људи[22].
Пшемисл Пољски
Пшемисловићи Вацлав III Пшемисл
(Wacław III Przemyślida)
1305—1306 Син Вацлава II и Јудите Хабзбуршке;
  • Упустио се у пијанчење[24];
  • Носио је титулу краља Пољске;
  • Пољаци су га прихватили за краља јер су мислили да ће се уз Бохемијску помоћ лакше одупрати Немцима;
  • 1306. је хтео да учини Пољску својим наследном земљом, па ју је напао и погинуо;
Вацлав II, краљ Пољске
Пјастови Владислав I Пјаст
(Władysław Łokietek)
1306—1333 Унук Конрада Мазовског;
  • Био је храбар, уман, витак, мишићав вредан човек. Од младости до старости, иако исцрпљен, задржао је снагу ума и тела. Није могао наћи ниједног пристојног витеза подједнако високог;
  • Награђивао је инталигентне, ниске људе[25];
  • Отац му је оставио Брест-Кујавску;
  • Био је један од вођа пољског савеза против страног утицаја;
  • Постао је војвода (кнез) Сјерадза 1288., а касније владар Мазовије и Шлезије;
  • После 1306. освојио је Сандомјеж, Краков и Померанију;
  • 1308. избила је побуна племића, подстицана од Немаца и уз помоћ Тевтонског реда побуна је угушена, али Владислав им није дао оно што су тражили па су они напали Померанију; Владислав их на крају побеђује уз помоћ Угарске и Литваније (1328);
  • После смрти Хенрика Глоговског 1310. својио је Великопољску;
  • 1311. је избила Краковска побуна, подстицана од Светог римског царства, која је брутално угушена;
  • 1319. се крунисао за краља Пољске;
  • Овим ратовима, Владислав је ујединио Малопољску са Великопољском, и тиме је постигнуто коначно уједињење Пољске.
Владислав Ниски
Пјастови Казимир III
(Kazimierz III Wielki)
1333—1370 Унук Конрада Мазовског;
  • Био је висок, дебео, озбиљног лица, косе, густе и коврџаве и с дугом брадом. Волео је празнике; пријатељски настројен, разуман, пажљив, добар, славан и приступачан[26];
  • Носио титулу краља Пољске, који му народ није признавао, него признавао за краља Кракова;
  • 1335. се одрекао Шлеске;
  • Богатство и просперитет Пољске;
  • Мировни споразуми: са Угарском 1334., са Бохемијом 1336. и Тевтонским редом 1343.;
  • Раст економије;
  • 1347. законик: Статути Казимира Великог;
  • Потврдио је привилегије Јеврејима и ограничио је њихове каматне стопе на 8%;
  • 1355. за свог наседника је прогласио угарског краља Лајоша;
  • Племство више не мора да плаћа експедиције ван Пољске;
  • 1364. основао универзитет у Кракову;
  • Саградио је бројне замкове и реформисао војску.
  • Освојио је Галицију-Волинију;
Казимир Велики
Анжујци Лајош I Анжујски
(Ludwik Wielki Wegierski)
1370—1382 Сестрић Казимира Великог и унук по мајци Владислава Ниског;
  • Он је био резвијен човек, са охолим очима, коврџаве косе и браде, са светлим лицем, великим уснама и благо погрбљеним раменима[27];
  • Био је једини Угарско-пољски краљ; владао подручјима од Висле до Јадранског мора;
  • 1377. - после неколико пораза, побеђује Литванце и осваја Подолију;
  • Најмоћнији владар Европе свог времена; Угарска на врхунцу моћи;
  • Племство незадовољно због владавине странаца;
Лајош Велики
Анжујци Јадвига Пољска
(Jadwiga)
1382—1399 Кћерка Лајоша и Јелисавете Котроманић;
  • Лице јој је било веома лепо, али лепши су били њени манири и врлине[28];
  • После дугих преговора и грађанског рата у Великопоској на Пољски престо 1383. долази Лајошева кћерка Јадвига: распад уније између Литваније и Пољске; Галиција-Волинија остаје у Угарским рукама;
  • 1384. - крунисање у Кракову за краљицу Пољске;
  • мај 1385. - удаја за Владислава Јагела, великог кнеза Литваније;
  • Имала је мало удела у правој власти, али је била дипломатски ангажована;
  • Рат против Угарске (1387): повратак Галиције-Волиније;
  • Превела је многе књиге са латинског на пољски;
  • Основала је много болница;
  • Основала је бискупију у Вилњусу;
  • Краковски универзитет у чат Јадвиге и њеног супруга мења име у Јаглелонски универзитет.
  • 22. јуна 1399. - смрт од компликација на порођају; проглашена је светитељком.
Јадвига
Персонална унија са Литванијом
Јагелонци Владислав II Јагелонац
(Władysław II Jagiełło)
1385—1434 Супруг Јадвиге Пољске;
  • Младост му је била несрећна;
  • Био је мршав, благо сужаване браде. Глава му је била мала, скоро је био протпуно ћелав, имао је црн мале очи, велике уши, дубоки глас, говорио је брзо, имао је и дуг и танак врат[29];
  • мај 1385. венчање са Јадвигом Пољском, његово примање католицизма (при крштењу његово име, Јогаила Алгирдаитис је промењено у Вадислав Јагело) и крунисање за пољског краља;
  • Тада само племство у Литванији прима католицизам, Тевтонски ред више нема право да напада Литванију под изговором крсташког рата;
  • 1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а Јагелов рођак Витолд заједно са тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витолду даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније
  • 1399. - смрт Јадвиге: Владислав нема права да је наследи, али нема никаквих претендената, па наставља да влада до 1434:
  • Рат против Тевтонске државе;
    • 1409. - успешна тевтонска инвазија против Пољске;
    • 1409. - Пољаци су их одбили и освојили Бамберг;
    • 1409. - склопљен привремени мир;
  • 15. јул 1410. - Битка код Гринвалда: уклањање тевтонске опасности, чији ред се више никад није усудио окренути се против Пољске;
  • Постао витез Змај.
Владислав Јагело
Јагелонци Владислав III Јагелонац
(Władysław III Jagiellończyk)
1434—1444 Син Владислава Јагела и Софије Халшанске;
  • Био је леп; имао је црну косу и црне очи[30];
  • 25. јула 1434. - Владислављево крунисање: било је прекинуто од непријатељски настројених племића;
  • Његова пуна титула гласила је: Владислав, милошћу Божјом краљ Пољске, Угарске, Хрватске, Сандомјежа, Кракова, Сјерадза, Ленчице, Кујавије, велики кнез Литве, господар Помераније и Рутеније;
  • За време његове малолетности регент му је био краковски бискуп и кардинал Збигњев Олесницки, мајка и други саветници;
  • Збигњев је злоупотребљавао свој положај, тако што се мешао у државне послове, које Владислав није редио; и тиме прекршио споразум, који је Владислав потписао са племићима;
  • 1438. - парламент је Владислава прогласио пунолетним, али сплетке су се наставиле;
  • 1440. - Владислав се уз помоћ папе бори за угарску круну;
  • Владислав крунисан за угарског краља Владислава I;
  • 1442. - победа у рату за круну Светог Стефана;
  • Негодовање пољских племића, због нове персоналне уније са Угарском,; због које Владислав занемарује Пољску;
  • 1443—1444. Варнински крсташки рат;
Владислав Варненчик
Јагелонци Казимир IV
(Kazimierz IV Jagiellończyk)
1444—1492 Син Владислава Јагела и Софије Халшанске;
  • Био је висок растом; био је ћелав, као његов отац; био је мршав; од раног детињства до старости, волео је лов[31];
  • 1440 - на позив литванских племића преузео је власт у Литванији;
  • За време његове малолетности, истинску власт су држали племићи;
  • 1445. - изабран је за краља Пољске;
  • 25. јуна 1447. - постао је краљ Пољске;
  • 1454. - Отишао је у рат против Тевтонског реда и победио га је и освојио Пруску;
  • 1457. - претендент за угарско-бохмијски престо.
Казимир IV
Јагелонци Јан I Олбрахт
(Jan I Olbracht)
1492—1501 Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Био је висок, с очима боје лешника, имао је љутуто лице. Кошчат и јак; груди руке и ноге су му биле дебље, имао је ретку косу на глави, коју је покривао капом. Имао је брзе рефлексе, најчешће у мачевању. Волео је борбу[32];
  • Његова пуна титула гласила је: Са милошћу Божјом, краљ Пољске, Кракова, Сандомјежа, Сјерадза, Ленчице, Кујавске, велики кнез Литваније, господар и наследник Русије, Пруске, Хелмна, Елбага и Помераније;
  • Није владао у Литванији;
  • Био је образован;
  • Покушавао је да ојача моћ монарха у Пољској, али је све то било узалудно, а привилегије племића су још више порасле;
  • Финансијска криза;
  • Борио се за интересе племића и тако није укинуо кметство;
  • Племство је било тако задовољно да је само финансирало поход против молдавског војводе Стефана Великог:
    • Намеравали су да на престо у Молдавији доведу Жигмунда Старог, Јановог брата;
    • Битка код Буковине: Пољаци до ногу потучени;
  • Кад су сазнали за тај пораз у земљу су провалили Татари и њихови врховни господари Турци;
  • Мир између Пољака и Татара.
Јан I
Јагелонци Александар I Пољски
(Aleksander I Jagiellończyk)
1501—1505 Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Био је средњег раста, имао је танко лице и био је проћелав. Био је ћутљив, али је имао смисао за хумор[33];
  • Поново је ујединио Пољску са Литванијом;
  • Пољску су опустошили Татари;
  • Стефан Велики је освојио Покутију;
  • Московски кнез Иван III је освојио Меценск, Серпејск, Бријанск, Дорогобуж и Путивљ;
  • После тога Александар се окренуо ратовању са Молдавијом;
  • 1505. - донети нови закони тј. нови устав: ограничава се краљева моћ у корист властеле;
  • На самрти наредио је напад на Татаре:
Александар Јагелонац
Јагелонци Жигмунд I Пољски
(Zygmunt I Stary)
1506—1548 Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе[34];
  • Ра против Русије (1507—1508.)
  • Водио је рат против Пруске:
    • 1521. - Пораз Тевтонских витезова и њихово покоравање;
  • Татари, по наређењу Турака, у неколико наврата проваљују у Пољску;
  • Мир с Турцима 1525., на три године;
  • 1529. - освајање Мазовије;
  • Рефоримисао је правосуђе;
  • Раст економије;
  • Био је мецена уметности;
Жигмунд Стари
Јагелонци Жигмунд II Пољски
(Zygmunt II August)
1548—1572 Син Жигмунда Старог и Боне Сфорца;
  • Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе[35];
  • Ливонски рат (1558—1583.):
    • 1559. - Ливонија се ставља под Жигмундов конкордат;
    • 2. августа 1560. - Битка код Ермеса: Руси су потукли Ливонце;
    • 1560. - Пад Фелина, под Руску власт;
    • 1561. - Ливонија се потчињава Пољској;
    • 1563. - Руси освајају Полоцк, али су поражени на Ули;
    • Жигмунд покушава да увуче Татаре и Турке у рат против Русије, али је ту имао половични успех;
      • Турци нису увучени у рат, али Татари покушавају да освоје Москву и поражени су;
  • 1. јула 1569. - Лублинска унија: остварена реална унија између Пољске и Литваније; Литванија уступила Пољској територије данашње Украјине.
Жигмунд Август

Република Пољска (1569—1795.)

[уреди | уреди извор]
Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Реална унија са Литванијом
Изборна монархија - Племство бира монархе
Династија Валоа Анри III Валоа
(Henryk Walezy)
1573—1574
  • Био је висок, са племенитим очима, милостив, тако лепих руку, које није имало ни један човек ни жена у Француској који презентују истовремено пуно достојанства у понашању.
  • 11. мај 1573. - племство га је изабрало за краља Пољске, али је он тада морао бити толерантан према протестантима;
  • 24. јануар 1574. - завладао је Пољском;
  • Ливонски рат: Руси освајају Естонију
  • 30. маја умро му је брат Шарл IX и он се 18. јуна потајно вратио из Пољске и преузео француски престо, а Пољаци су прогласили да је абдицирао.
Хенрик Валоа
Јагелонци Ана Јагелонска
(Anna Jagiellonka)
1575—1586 Кћерка Жигманда Старог и Боне Сфорца;
  • Била је ниска, али веома пријатна[36];
  • 1576. - удала се за Стефана Баторија, ердељског кнеза;
  • Ливонски рат:
    • 1575. - Руси освајају Балтичку луку Пернов;
    • 1577. - Руси освајају Естонију;
    • 1577. - Руска царска армија из Пскова напада јужну Ливонију и осваја: Маријенхаузен, Режицу, Даугавпилс...;
  • 1586. - Стефан Батори је умро и она је сишла с власти.
Ана
Династија Батори Стефан Батори
(Stefan I Batory)
1576—1586 Супруг Ане Јагелонске;
  • То је био господин велике лепоте, лица мршавог, природно руменог, имао је црну косу, и чудно бели зуби, имао је орловски нос, са којим је личио на Атилу бича Господњег.[37];
  • 1576. - на власт је дошао женидбом са Аном Јагелонском;
  • Брзо се учврстио на престолу уз подршку шљахте и цркве;
  • Ливонски рат:
    • 1579. - У настојању да спречи руски излазак на Балтичко море, заратио је с њом; организовао војску ослобођених кметова од 20.000 људи, поред козака и најамника; освојио је Полоцк;
    • 1581. - Опсада Псакова: пораз пољских трупа;
    • 15. јануар 1582. - мир у Јам-Запољском: Русија приморана да уступи Ливонију Пољској на 10 година;
  • 1586. - Стефан Батори је умро и Ана Јегелонска је сишла с власти.
Стефан Батори
Династија Васа Сигисмунд III Васа
(Zygmunt III Waza)
1587—1632
  • Био је нежења; Био је стаситог струка, великог чела, великог нос, био је стасит, али је имао дугу браду, велике, нежне очи и био је љубазан.[38];
  • 18. септембра 1587. - изабран за краља Пољске;
  • Био ватрен католик и борио се против протестаната;
  • 1592. - наслеђује шведску круну и настоји да Шведској припоји Пољску: отпор пољских магната и цркве;
  • Пољско-шведски рат (1600—1611):
    • 1604. - Сигисмунд је сишао са шведског престола;
    • Битка код поморске базе Пуку: Пољска победа;
    • 1606. - Битка код Хела: Пољска победа;
    • 1609. - Битка у Ришком заливу: Пољаци запалили део шведских продова;
  • Пољско-шведски рат (1617—1629):
    • 1617. - Сигисмунд објављује рат Шведској: покушава да се врати на шведски престо;
    • 27. октобар 1627. - Битка код Оливе: пољска победа;
    • 1628. - Пољска трпи низ пораза: приморана је да се повуче у луку Гдањск;
    • Порази у копненим биткама: мир у Алтмарку, на пољску штету.
Сигисмунд Васа
Династија Васа Владислав IV Васа
(Władysław IV Vasa)
1632—1648 Син Сигисмунда Васе;
  • Имао је лепо и пријатно лице, са бледо розом кожом. Био је скроман; имао је светлу косу, очи живе, са веселим, али мирним погледом, све световности, имао је дугачак нос, и даље задржавао дечачки став, згодне удове; грациозан говор.[39];
  • Успешно је спречио да Пољска буде битније укључена у Тридесетогодишњи рат;
  • Честе стране инвазије: све су одбијене;
  • Верска толеранција;
  • Војне реформе;
  • Златно доба Пољске;
  • Напетости у земљи: неслагања племића;
  • Члан реда Златног руна.
Владислав Васа
Династија Васа Јан II Казимир
(Jan II Kazimierz Waza)
1648—1668 Син Сигисмунда Васе;
  • Јан Казимир је био високог раста, сасвим лепо обликован, и био би леп, да није имао црно лице. Његове карактеристике на први поглед нису баш пријатне. Осим тога нема грациозне покрете тела, и није никакав говорник говора.[40];
  • 1648. - побуна козака;
  • Козаци проглашавају за свог владара руског цара;
  • Руско-пољски рат (1654—1657.);
  • Био је члан језуита;
  • Одметање племића;
  • Рат против Швеђана (1655—1660.), тј. Потоп:
    • Швеђани су освојили скоро целу Пољску, али нису могли да задрже св ту територију, па су се повукли;
      • Пољска је срављена са земљом;
    • 1660. - одрекао се права на шведски престо;
      • Швеђанима је предата Ливонија са Ригом;
  • 1668. - Јан Казимир је абдицирао и замонашио се у Француској.
Јан Казимир Васа
Династија Вишњевецки Михаил Корибут Вишњевецки
(Michał Korybut Wiśniowiecki)
1669—1673
  • Михал није био богат и зато није могао бити добар владар. Није био ожењен, а био је и млад (са свега 28 година); Био је католик, али није имао никакво политичко искуство, и веће амбиције, дакле, безопасан за Швеђане;
  • 16. јуна 1669. - Михал је изабран за краља Пољске;
  • 29. септембра 1669. - крунисан је;
  • Феудална анархија у Пољско-Литванској унији
  • 6. октобра 1669. - постаје шпански витез Златног руна;
  • 12. новембар 1669. - негодовање племић, због његовог избора за краља;
  • 1670. - почео је враћати козаке под своју власт;
  • 28. новембра 1670. - побуна у Пруској:
  • 1671. - нове побуне козака;
  • 10. децембра 1671. - Турци му објављују рат: захтевају повлачење пољских трупа из Украјине и Подолије;
    • јун 1572. - Турци упадају у Украјину
    • Губитак Званца (јула) и Камјанетса (26. августа);
    • (20 - 29. септембра) Опсада Лавова: успешна одбрана;
    • Победа над Турцима под градовима: Ухриновом, Њемировом, Калухом, Комарном (септембра) и Петранком (14. октобра);
    • 18. октобра 1672. - мир са Турцима: Турци добијају Подолију и Украјину (од Дњепра до Дњестра); Република дужна да плаћа годишњи данак Турцима у износу од 22 000 златника
  • 1672. - смиривање козака;
  • 27. јуна 1672. државну удар незадовољника;
  • 6. јуна 1672. - Од папе добио титулу Бранилац вере;
  • 11. марта 1673. - Турци поново прете ратом: објављивање рата:
    • Варшава спремљена за одбрану;
    • Главнокомандујући пољско-литванске војске је Јан Собјески;
    • Јан упада у Молдавију
    • 11. октобра Битка код Хотина: победа пољске војске[41].
Михал
Династија Собјески Јан III Собјески
(Jan III Sobieski)
1673—1695
  • Био је леп, висок, дебео у лицу, орловског носа, с очима пуним ватре,, племенит и отворен[42];
  • Стабилност Пољско-Литванке уније;
  • (1674—1676.) - рат с Турцима и Татарима:
    • Битка код Бара (1674): Пољска победа;
    • Битка код Лавова (1675): Пољска победа;
    • Битка код Теребовља (1675);
    • Битка код Војнилова (1675): Пољска победа;
    • Битка код Журавна (1676): Пољска победа;
    • Повратак Жоравна, Бара и Решова;
    • Јан добио надимак Лехистански лав;
  • Учвршћивање централне власти;
  • Војне реформе;
  • (1674—1676.) - рат с Турцима и Татарима:
    • 12. септембар 1683. - Опсада Беча (1683): Јан је победио турску царску армију и одбранио хришћанство;
    • 7. октобар 1683. - Прва битка код Штурова: Пољски пораз;
    • 9. октобар 1683. - Друга битка код Штурова: Пољска победа;
    • 1684. - Битка код Јазловице;
    • 1684. - Битка код Жвањеца;
    • 1684. - Битка код Јашија;
    • 13. септембар 1691. - Битка код Суцеаве: Пољска победа;
    • 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа;
    • 1695. - Татарска инвазија на Републику;
      • 11—12. фебруар - Битка код Лавова: Пољска победа;
    • 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа.
Лехистански лав
Династија Ветин Август II Јаки
(August II Mocny)
1697—1706
  • Имао је изузетно јаку физичку снагу, због чега је и добио надимке Јаки и Саксонски Херкулес.
  • Био је мецена уметности и архитектуре, а посебно барока;
  • Био је јако вешт са пиштољем[43];
  • Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
    • Велики северни рат (1700—1721.):
    • Није успео повратити Ливонију;
    • Водио је политику неискрених савеза: био је на страни Петра Великог: цара Русије, али је закључивао и тајне споразуме са Швеђанима;
    • август 1706. - Швеђани су га поразили;
    • 24. септембар 1706. - Алтренштетски мир: Август се одрекао престола у корист Станислава Лешћинског и раскинуо савез са Русијом.
Фридрих Август
Династија Лешћински Станислав Лешћински
(Stanisław Leszczyński)
1706—1709 Фридрих Август се одрекао престола у његову корист:
  • Био је дебео, средње висине, округлог лица, са великим сивим обрвама, орловским носем, са кварним зубима, поцрнелим од пушења;
  • Био је најмоћнији великопољски племић;
  • Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
  • Био је антикраљ, јер га је на власт довео шведски краљ, а не племство, које је било верно Августу, који се одрекао престола у његову корист;
  • 29. октобра 1706. - Битка код Калиша: побуњено племство га је поразило уз помоћ Русије;
  • 1707. - склопљен тајни пакт о не нападању између козака и Станислава: козаци су враћени под пољску власт, тј. Пољаци су освојили Украјину;
  • 28. новембар 1708. - победило га је побуњено племство;
  • 8. јул 1709. - Битка код Подоле: Станислав је поражен од стране руске војске;
  • 19. августа 1709. - Станислав абдицира у Августову корист[44].
Станислав Лешћински
Династија Ветин Август II Јаки,
друга владавина
1709—1733
  • 1709. - обнављање руско-пољског савеза: Август се враћа на престо;
  • Политика неискрених савеза;
  • Под утицајем Русије распустио је део војске и ослабио централну власт;
  • 1717. - измирење са властелом: признат краљем од стране целог народа, али ограничена му је власт.
Фридрих Август
Династија Лешћински Станислав Лешћински,
друга владавина
1733—1734
  • 12. септембар 1733. - Станислав је изабран за краља;
  • 1733. - Битка код Вшчна: Пољски пораз;
  • Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
  • 5. октобра 1233. - за краља је изабран Август III Ветин
  • децембар 1233. - Август је освојио Краков;
  • (јануар - 29. мај) 1234. - опсада Гдањска: Руска победа;
  • 16. јануара 1734. - Руси освајају Торун;
  • 12. мај 1734. - Руси спаљују Гдањ и Сопот;
  • 29. мај 1734. - Станислав бежи, прерушен у сељака, у Кенигсберг[44], а племство га проглашава збаченог са престола.
Станислав Лешћински
Династија Ветин Август III Ветин,
(August III Sas)
1734—1763 Син Фридриха Августа и Кристине Еберхардине;
  • Гледао је људе са висине. Имао је велике обрве, широке груди и био је дебео; имао је озбиљан израз лица;
  • Волео је уметност и луксуз.
  • Уз помоћ Руса се домогао власти[45];
  • Због његове не заитересованости његове послове је обављао гроф Хајнрих фон Брухл
  • Није био човек створен за владара;
  • Признат је за краља само од стране малопољских племића;
  • Волео је уметност и луксуз;
  • (1241—1245.) - у савезу са Шпанијом, Француском и Баварском, ратовао је Светом римском царству: пораз савезника;
  • 1256. - рат у Пруској; где је поражена пољска војска
Август III
Династија Поњатовски Станислав II Август Поњатовски,
(Stanisław August Poniatowski)
1764—1795
  • Био је средње висине, добро обликованог тела, био је искрен, пријатних и занимљивих карактеристика оштрих и одлучних. Његова кожа је била бледа, а коса му густа и дуга, а очи црне боје. Станислав није носио перику.[46];
  • Пољска под утицајем Русије и Пруске;
  • Русија контролише племство;
  • Економске реформе: поништено либерум вето;
  • Репнинов устав (1767): поништене све Станиславове реформе и враћене су верске слободе;
  • Католичка црква је устала против устава: Руско-Пољски рат (1768—1772.);
    • 1771. - краљ је киднапован: после пуштања он долази на страну Русије;
    • Прва подела Пољске: Руси, Аустријанци и Пруси освајају 30% Пољске: Станиславово протестовање;
    • 1773 скупштина сејм је потврдила поделу
  • 1791. - мајски устав: земља је реформисана: укинут је либерум вето;
    • Читаво племство устало је против краља: основана конфедерација из Тарговице
    • Русија подржава побуну;
      • Руско-Пољски рат 1792.
        • Друга подела Пољске 1793.
  • 1795. - Кошћушков устанак;
    • Коначна и трећа подела пољске;
      • Станислав морао да абдицира;
      • Пољска је постала протекторат Русије.
Станислав Август Поњатовски

Варшавско војводство (1807—1815.)

[уреди | уреди извор]
Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Држава зависна од Француске и створена због њених потреба
Персонална унија са Саксонијом
Династија Ветин Фридрих Август I од Саксоније
(Fryderyk August I)
1807—1815
  • 1807. - донесен устав
  • Најзначајнија особа у војводству био је француски амбасадор;
  • 1809. - Аустријанци улазе у Варшаву, али је она ослобођена, као и Лавов;
  • У војводству је, у почетку, било 40.000 војника,
  • У војводству је 1810. било 100.000 војника;
  • У војводству је 1812. било 200.000 војника;
  • Инфлација, због дугова које им је наметнула Француска;
  • 1813. - већину војводства је после француског пораза добила Русија.
  • 1815. - Бечки конгрес: Четврта подела пољске између Пруске, Русије и Аустрије.
Фридрих Август I од Саксоније

Новембарски устанак (1830—1831.)

[уреди | уреди извор]
Владар Раздобље Напомене Слика
Побуна против руске окупације - ослобођење само Варшаве
Јозеф Хлопицки
(Józef Chłopicki)
1830—1831
  • Био пољски генерал;
  • Био Наполеонов генерал;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • Био је врховни војни заповедник побуњеника;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Јозеф Хлопицки
Михаил Гедеон Рацивил
(Michał Gedeon Radziwiłł)
1830—1831
  • Био пољски генерал и кнез;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Михаил Гедеон Рацивил
Јан Жигмунд Скржинецки
(Jan Zygmunt Skrzynecki)
1830—1831
  • Био пољски генерал;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • Био је врховни војни заповедник побуњеника;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Јан Жигмунд Скржинецки
Хенрик Дембињски
(Henryk Dembiński)
1830—1831
  • Био пољски инжењер и пустолов;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • 1831. - Успеси у Литванији: постаје дивијски генерал;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Хенрик Дембињски
Игњатије Прондзински
(Ignacy Prądzyński)
1830—1831
  • Био пољски бригадни генерал;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • 1831. - Успеси у Литванији: постаје дивијски генерал;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Игњатије Прондзински
Казимир Малаховски
(Kazimierz Małachowski)
1830—1831
  • Био пољски генерал;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Казимир Малаховски
Мацеј Рубински
(Maciej Rybiński)
1830—1831
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • Био је пољски шеф државе;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Мацеј Рубински
Јан Непомук Умински
(Jan Nepomucen Umiński)
1830—1831
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • Био је пољски шеф државе;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Јан Непомук Умински

Галерија грбова

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Bolesław I Chrobry (Wielki)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  2. ^ „Mieszko II Lambert”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  3. ^ „Bezprym Bolesławowic”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  4. ^ „Kazimierz I Odnowiciel”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  5. ^ „Bolesław II Szczodry (Śmiały)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  6. ^ „Władysław I Herman”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  7. ^ а б в г д ђ е „POLAND”. Fmg.ac. Приступљено 9. 8. 2014. 
  8. ^ „Zbigniew”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  9. ^ „Bolesław III Krzywousty”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  10. ^ „Władysław II Wygnaniec”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  11. ^ „Bolesław IV Kędzierzawy”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  12. ^ „Mieszko III Stary”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  13. ^ „Kazimierz II Sprawiedliwy”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  14. ^ „Leszek I Biały”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  15. ^ а б „Władysław III Laskonogi (Stary, Wielki)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  16. ^ а б „Konrad I Mazowiecki”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  17. ^ а б „Henryk I Brodaty”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  18. ^ „Henryk II Pobożny”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  19. ^ а б „Bolesław V Wstydliwy”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  20. ^ „Leszek II Czarny”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  21. ^ „Henryk IV Probus (Prawy)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  22. ^ а б „Przemysł II”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  23. ^ „Wacław II Czeski (Przemyślida)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  24. ^ „Wacław III Czeski (Przemyślida)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  25. ^ „Władysław I Łokietek”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  26. ^ „Kazimierz III Wielki”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  27. ^ „Ludwik Andegaweński (Węgierski, Wielki)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  28. ^ „Jadwiga Andegaweńska”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  29. ^ „Władysław II Jagiełło”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  30. ^ „Władysław III Warneńczyk (Jagiellończyk)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  31. ^ „Kazimierz IV Jagiellończyk”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  32. ^ „Jan I Olbracht”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  33. ^ „Aleksander I Jagiellończyk”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  34. ^ „Zygmunt I Stary”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  35. ^ „Zygmunt II August”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  36. ^ „Anna Jagiellonka”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  37. ^ „Stefan I Batory”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  38. ^ „Zygmunt III Waza”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  39. ^ „Władysław IV Waza”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  40. ^ „Jan II Kazimierz Waza”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  41. ^ „Michał Korybut Wiśniowiecki”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  42. ^ „Jan III Sobieski”. Poczet.com. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 9. 8. 2014. 
  43. ^ „August II Mocny (Wettin)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  44. ^ а б „Stanisław Leszczyński”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  45. ^ „August III Sas (Wettin)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  46. ^ „Stanisław August Poniatowski”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.