Антоније Ђурић

Антоније Ђурић
Датум рођења	(1929-01-21)21. јануар 1929.
Место рођења	Сјеница, Краљевина СХС
Датум смрти	15. август 2020.(2020-08-15) (91 год.)
Место смрти	Чачак, Србија

Антоније Ђурић (Сјеница, 21. јануар 1929 — Чачак, 15. август 2020) био је српски новинар, књижевник, историчар и публициста.

Биографија

Гимназију је завршио у Ужицу. Због писања против комунистичког режима, робијао је седам година у сремскомитровачком затвору у исто време што и Стеван Мољевић који је преминуо у затвору, Ђуро Ђуровић, Војин Андрић, Коста Кумануди, Драгић Јоксимовић који је такође преминуо у затвору, свештеник Сава Банковић и Борислав Пекић.

После изласка из затвора, највећи део свог радног века провео је радећи као новинар у „Експрес политици”.

По његовој драми „Солунци говоре”, направљен је и истоимени телевизијски филм 1990. године а он је био сценариста филма. Био је члан Удружења књижевника Србије. Имао је редовну месечну колумну у листу „Србија” из Канаде и радио је као сарадник „Српских новина” из Чикага.

Антоније Ђурић је живео и радио у Чачку, где је и преминуо 15. августа 2020. године. Сахрањен је 18. августа на гробљу Доварје у Ужицу, поред свог оца Милорада, четника у јединици војводе Вука.

Дела

Књиге „Солунци говоре”, „За част отаџбине” и „Жене-Солунци говоре”

• „Солунци говоре” (1982)
• „Крај Мораве долина наде” (1983)
• „За част отаџбине” (1985)
• „Жене-Солунци говоре” (1987)
• „Обавештајац каплар Милоје” (1990)
• „По заповести Србије” (1994)
• „Равногорци говоре” (1996)
• „Црвена куга – три тома” (2016)
• „Јуриш у поробљену отаџбину” (2016)
• „Топлички устанак” (2017)

Спољашње везе

• Антоније Ђурић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Трилогија за незаборав жртава комунизма (СПЦ, 29. децембар 2014)
• Уснуо у Господу Антоније Ђурић (СПЦ, 18. август 2020)