Пређи на садржај

Etilendiamin

С Википедије, слободне енциклопедије
Etilendiamin
Skeletal formula of ethylenediamine
Ball and stick model of ethylenediamine
Ball and stick model of ethylenediamine
Spacefill model of ethylenediamine
Spacefill model of ethylenediamine
Sample of ethylenediamine in a jar
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
1,2-Diaminoetan
Sistemski IUPAC naziv
Etan-1,2-diamin[2]
Drugi nazivi
Edamin[1]
Identifikacija
3D model (Jmol)
Abrevijacija en
Bajlštajn 605263
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.154
EC broj 203-468-6
Gmelin Referenca 1098
KEGG[3]
MeSH ethylenediamine
RTECS KH8575000
UNII
UN broj 1604
  • NCCN
Svojstva
C2H8N2
Molarna masa 60,10 g·mol−1
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Miris poput amonijaka
Gustina 899 mg mL−1
Tačka topljenja 28.142 °C; 50.687 °F; 28.415 K
log P −2,057
Napon pare 1,3 kPa (na 20 °C)
kH 5,8 mol Pa−1 kg−1
Indeks refrakcije (nD) 1,4565
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 172,59 J K−1 mol−1
Standardna molarna entropija So298 202,42 J K−1 mol−1
−63,55–−62,47 kJ mol−1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
−1.8678–−1.8668 MJ mol−1
Opasnosti
GHS grafikoni The flame pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The corrosion pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The health hazard pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)
GHS signalna reč Opasnost
H226, H302, H312, H314, H317, H334
P261, P280, P305+351+338, P310
Corrosive C
R-oznake R10, R21/22, R34, R42/43
S-oznake (S1/2), S26, S36/37/39, S45
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 3: Liquids and solids that can be ignited under almost all ambient temperature conditions. Flash point between 23 and 38 °C (73 and 100 °F). E.g., gasolineHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformReactivity code 3: Capable of detonation or explosive decomposition but requires a strong initiating source, must be heated under confinement before initiation, reacts explosively with water, or will detonate if severely shocked. E.g., fluorineSpecial hazards (white): no code
3
2
3
Tačka paljenja 38 °C
380 °C (716 °F; 653 K)
Eksplozivni limiti 2,7–16%
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
1,2 g kg−1 (oralno, pacov)
Srodna jedinjenja
Srodne alkanaminske materije
Srodna jedinjenja
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Etilendiamin je organsko jedinjenje sa formulom C2H4(NH2)2. On je bezbojna tečnost sa mirisom sličnom amonijaku. On je veoma bazan amin. Tečnost formira dim u kontaktu sa vlažnim vazduhom. On je u širokoj primeni kao gradivni blok u hemijskoj sintezi. Oko 500.000.000 kg je proizvedeno 1998.[6]

Etilendiamin se industrijski proizvodi iz 1,2-dihloroetana i amonijaka pod pritiskom na 180 °C u vodenoj sredini:[6][7]

U ovoj reakciji se formira hlorovodonik, koji formira so sa aminom. Amin se oslobađa adicijom natrijum hidroksida i može se izdvojiti destilacijom. Dietilentriamin (DETA) i trietilentetramin (TETA) se formiraju kao nusproizvodi.

  1. ^ „32007R0129”. European Union. 12. 2. 2007. Annex II. Приступљено 3. 5. 2012. 
  2. ^ „ethylenediamine - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification and Related Records. Приступљено 3. 5. 2012. 
  3. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  4. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  5. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  6. ^ а б Karsten Eller, Erhard Henkes, Roland Rossbacher, Hartmut Höke "Amines, Aliphatic" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2005 Wiley-VCH Verlag, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a02_001.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ Hans-Jürgen Arpe, Industrielle Organische Chemie, 6. Auflage (2007), Seite 245, Wiley VCH

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]