Пређи на садржај

Eminem

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Greška: Preusmerenje nije uneseno. (pomoć). Greška: Preusmerenje nije uneseno. (pomoć).

Eminem
Eminem na koncertu u Vašingtonu 2014. godine
Ime po rođenjuMaršal Brus Meters III
Druga imenaDabl Em
Em-en-Em
Slim Šejdi
Datum rođenja(1972-10-17)17. oktobar 1972. (52 god.)
Mesto rođenjaSent Džozef (Misuri)
 SAD
PrebivališteRočester Hils (Mičigen, SAD)
Zanimanje
  • muzičar
  • producent
  • tekstopisac
  • glumac
Aktivni periodod 1988. godine
Neto vrednost230 mil. $[1]
SupružnikKimberli Skot
 (v. 1999 —  r. 2001)
 (v. 2006 —  r. 2006)
Deca3
Muzička karijera
Žanrhip hop
Instrumenti
Izdavačke kućeAftermat entertejnment
Šejdi rekords
Interskoup rekords
Basmint rekords
Mešin dak rekords
Veb entertejnment
Veb-sajt
Potpis

Maršal Brus Meters III (engl. Marshall Bruce Mathers III; Sent Džozef, 17. oktobar 1972),[2] poznatiji pod umetničkim imenom Eminem (često stilizovano kao EMINƎM), američki je reper, tekstopisac, muzički producent i glumac. Zaslužan je za popularnost hip hopa u Srednjoj Americi, a Eminemov globalni uspeh i priznati radovi smatraju se zaslužnim za nestanak rasne barijere i početak prihvatanja belih repera u zabavnoj muzici. Iako ga je veliki deo rada tokom početka 2000-ih učinio izuzetno kontroverznim, postao je predstavnik američke potlačene klase i odražavao gledišta dela generacije Y. Inspirisao je mnoge umetnike, raznih žanrova; često je citiran kao jedan od najvećih repera svih vremena.

Pored solo karijere, član je detroitske grupe D12 (Derti dozen / Di tvelv / Detroit tvelv), kao i jednog od boljih hip hop dua Bed mits Evil (sa Rojsom da fajv-najnom). Eminem je prodao najviše dela kao muzički umetnik 21. veka. Magazin Roling stoun mu je dao titulu „kralja hip hopa” i rangirao ga na 83. poziciju liste 100 najvećih umetnika svih vremena. Prodao je više od 220 miliona albuma širom sveta, što ga čini drugime ’najprodavanijime’ muškime umetnikom u istoriji muzičke industrije. Eminem je i uspešan po prodaji kao umetnik kad se govori o digitalnom tiražu: prodao je skoro 50 miliona albuma i preko 30 miliona singlova širom sveta.

Nakon debi albuma Infinite (1996), Eminem je brzo stekao popularnost 1999. godine svojim drugim albumom — The Slim Shady LP, koji je osvojio nagradu Gremi za najbolji rep album. Naredni album, The Marshall Mathers LP, postao je najbrže prodavan album u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. To je Eminemu donelo još veću popularnost, uključujući i podršku producentske kuće Šejdi rekords, koja je obznanila projekat grupe D12 na sceni. Albumi The Marshall Mathers LP (2000) i The Eminem Show (2002) ’dijamantski’ su sertifikovani u SAD po prodaji. Oba albuma su osvajanjem Gremija donela Eminemu postavljanje rekorda za tri uzastopne nagrade u istoj kategoriji. Svi ovi uspesi su bili praćeni albumom Encore (2004), veoma kritički nastrojenom i komercijalnom albumu. Eminem je otišao na pauzu 2005. godine, nakon otkazivanja rasprodate evropske turneje. Zatim je, nakon pauze, 2009. godine izdao Relapse i 2010. Recovery (koji je dobio nagradu za najprodavaniji album 2010. godine širom sveta). Takođe je dobio Gremi i za albume Relapse i Recovery. Eminemovi albumi The Marshall Mathers LP i The Eminem Show nalaze se na samom vrhu u kategoriji najprodavanijih albuma u prvoj nedelji objavljivanja. Njegov osmi studijski album, The Marshall Mathers LP 2, izašao je 2013. godine i osvojio dva Gremija, uključujući onaj u kategoriji za najbolji rep album (Eminem drži rekord sa najviše pobeda u ovoj kategoriji), što mu je ukupno 15. Gremi u karijeri.[3]

The Marshall Mathers LP i njegov treći album, The Eminem Show, takođe su osvojili nagradu Gremi, a Eminem postaje prvi umetnik koji je uspeo da osvoji nagradu za najbolji rep album sa tri uzastopna albuma. Takođe je osvojio nagradu i 2010. godine za album Relapse i tako zaokružio broj Gremija na 11 u dotadašnjoj karijeri. Godine 2002. osvaja Oskar za najbolju originalnu pesmu (za Lose Yourself, iz filma 8 milja u kojem je igrao glavnu ulogu). Lose Yourself je pesma koja je najviše vremena provela kao prvorangirana među hip hop pesmama. Eminem je potom, nakon turneje iz 2005. godine, napravio pauzu; u ovom periodu je imao zdravstvenih problema, zavisnost. Prvi album nakon onoga iz 2004. godine, Encore, izdat je 15. maja 2009. pod nazivom Relapse. Eminem je najbolje prodavani umetnik po američkom sistemu za praćenje Nilsen saundsken; prodao je preko 155 miliona albuma u svetu i time se uvrstio među umetnike sa najbolje prodavanim albumima.

Rangiran je na 82. mestu Roling stounove liste 100 najpoznatijih umetnika svih vremena. Magazin Vajb ga je nazvao „najboljim reperom svih vremena”. Uključujući i doprinos u bendu D12, Eminem je postigao 9 prvih pozicija na Billboard Top 200 listi, dve kao član pomenutoga benda i sedam kao solo izvođač. Uspeo je da rangira svojih 12 singlova na prvo mesto na sceni u državama širom sveta. U decembru 2009. godine, Eminema je list Bilbord prozvao „izvođačem decenije”. Njegovi albumi The Eminem Show, The Marshall Mathers LP i Encore (po redu) zauzeli su treće, sedmo i 40. mesto među najboljim albumima u periodu od 2000. do 2009. godine, po pisanju magazina Bilbord. Prema ovome magazinu, Eminem je izdao dva albuma od pet najprodavanijih u prvoj deceniji 21. veka. U Ujedinjenome Kraljevstvu je prodao više od 12,5 miliona albuma.

Eminem je u svojoj karijeri imao i druge poduhvate, uključujući i osnivanje sopstvene izdavačke kuće Šejdi rekords sa menadžerom Polom Rozenbergom. Takođe ima i svoj kanal, Šejd 45, na radiju Sirijus XM. U novembru 2002. godine, Eminem je glumio u muzičkoj drami 8 milja. Proslavio se i kao dobitnik Oskara u kategoriji za najbolju originalnu pesmu za film (pesma Lose Yourself), te tako postao prvi rep umetnik koji je osvojio ovu nagradu.[4] Takođe je igrao kameo uloge u filmovima Pranje (2001), Smešni ljudi (2009) i Intervju (2014), kao i u televizijskoj seriji Svita (gostujuća uloga 2010. godine u 10. epizodi sezone VII, Lose Yourself).

Život i karijera

[уреди | уреди извор]

1972—1991: Detinjstvo

[уреди | уреди извор]
Eminem je živeo u ulici Eight Mile Road grada Detroita

Eminem je rođen kao Maršal Brus Meters III u Sent Džozefu (Misuri, SAD),[2] kao sin Debore Rej „Debi” Nelson-Meters (ranije Nelson-Brigs; rođena 6. januara 1955)[5][6][7] i Maršala Brusa Metersa ml. (poznat kao Brus; 30. jun 1950 — 27. jun 2019).[7][8] Vodi poreklo od mešavine škotskih, engleskih, nemačkih, švajcarskih i poljskih predaka. Siromašna samohrana majka ga je odgojila kao sina jedinca, pošto je otac napustio porodicu pre Eminemovog drugog rođendana i nikad ga više nije kontaktirao. Do svoje 12 godine, Maršal i njegova majka su promenili više gradova u državi Misuri (uključujući i Sent Džozef, Savanu i Kanzas Siti) pre nego što su se nastanili u predgrađu Detroita — Vorenu (Mičigen).[9][10]

Eminem potiče iz porodice koja se u SAD doselila iz Engleske, Nemačke/Švajcarske, odnosno Škotske. Debi je imala 14 godina kada je srela 18-godišnjeg Brusa. Kada je imala 17 godina, umalo je umrla tokom 73-časovne operacije pri rođenju svog sina.[11] Maršalovi roditelji su bili u bendu po imenu Dedi vorbaksi i svirali su u Ramadi (na granici Dakota—Montana), pre nego što su se njihovi odnosi pogoršali. Brus je ubrzo napustio porodicu i preselio se u Kaliforniju;[12] kasnije je dobio još dva deteta, Majkla i Saru (rođena око 1982).[13] Debi je kasnije imala sina po imenu Nejtan „Nejt” Kejn Samara (rođen 3. februara 1986).[7] Tokom detinjstva, Eminem i Debi su se stalno selili između Misurija i Mičigena; retko su boravili u jednoj kući više od godinu dana. U Misuriju su živeli u različitim gradovima, a u Voren — predgrađe Detroita — nastanili su se kada je Maršal imao 11 godina.[9][10]

Kao tinejdžer, Maršal je pisao pisma svom biološkom ocu Brusu; prema Debi, sva su došla nazad sa oznakom „vratiti pošiljaocu”.[12] Prijatelji i porodica tvrde da je Maršal imao srećno detinjstvo, ali pomalo usamljeno. Često je bio zlostavljan. Jedan progonitelj, Deandželo Bejli, Maršalu je naneo teže povrede glave (što se pominje u njegovoj pesmi Brain Damage); nakon ovoga, Debi je 1982. godine podnela tužbu protiv škole (slučaj je odbačen naredne godine).[11] Sa majkom Debi je živeo u jednoj od tri belačke kuće u njihovom bloku, gde su ga mlađi crnci pretukli nekoliko puta.[12] Kao dete je bio zainteresovan za pripovedanje, želeći da postane crtač stripa.[14] Međutim, nakon nabavke kopije albuma grupe Bisti bojsi, Maršal je postao zainteresovan za hip hop. Eminem je prvu rep pesmu (Reckless, feat. Ajs-Ti) čuo na albumu Breakin', koji mu je poklonio Debin polubrat Roni Polkinghorn (koji mu je kasnije postao muzički menadžer). Kada je Polkinghorn počinio samoubistvo godine 1991, Eminem je prestao da priča nekoliko dana i doživeo je psihički slom; nije imao snage da mu dođe na sahranu...[12] Danas Eminem ima istetovirano „Ronnie R.I.P.” na gornjem delu leve ruke.[12][15]

Eminemov život u domu u kojem je odrastao bio je retko stabilan; često je ulazio u sukobe s majkom, koju je socijalni radnik opisao kao „veoma sumnjičavu, gotovo paranoidnu ličnost”. Kada joj je sin postao poznat, Debi nije bila impresionirana komentarima da je manje nego idealna majka, tvrdeći da je Maršalu pružila sigurnost i da je odgovorna za njegov uspeh. Debi je 1987. godine dozvolila da begunac Kimberli En „Kim” Skot ostane u njihovoj kući; nekoliko godina posle, Eminem je počeo da ulazi u i raskida veze sa Skotovom.[11] Nakon što je proveo tri godine pohađajući deveti razred, zbog izostajanja i loših ocena,[16] sa 17 godina je napustio Srednju školu „Linkoln” u Mičigenu. Iako ga je zanimao engleski jezik, nikada nije istraživao literaturu (više je bio za stripove) i nije voleo matematiku i društvene nauke.[17] Eminem je radio na nekoliko poslova da bi pomogao majci da plati račune, kasnije tvrdeći da ga je često izbacivala iz kuće bez obzira na ovo. Kada bi ga napustila da bi igrala bingo, on je slušao glasan stereo i pisao pesme.[12]

Sa 14 godina Eminem je počeo da repuje sa srednjoškolskim prijateljem Majkom Rubijem; odabrali su da nastupaju pod pseudonimom „Maniks” (engl. Manix) odnosno „Em-en-Em” (engl. M&M), od čega je kasnije nastalo „Eminem” (engl. Eminem).[2][11] Kada su kao Em-en-Em pristupili grupi Basmint prodakšons, izdali su prvi EP — Steppin' Onto The Scene. Kasnije su promenili ime u Soul Intent i oko 1995. izdali svoj prvi singl — Fuckin' Backstabber u produkciji Mešin dak rekordsa. Eminem je krišom ulazio u susednu Srednju školu „Ozborn” i sa prijateljem i reperom-drugarom Prufom za vreme ručka održavao fristajl rep betlove.[18] Subotom su odlazili na open mik takmičenja u Hip hop šou na Vest 7 majlu, mesto koje se smatralo nultom tačkom detroitske rep scene.[12] Mučeći se da uspe u industriji u kojoj preovlađuju crnci, Eminem je stekao poštovanje andergraund hip hop publike.[2][3][19] Kada je pisao stihove, želeo je da mu se rimuje većina reči; pisao je duge reči ili fraze na papiru, a ispod kombinovao rime za svaki slog.[17] Iako reči inače nisu imale smisla, ponavljanje je Eminemu pomoglo da uvežba melodiju i rime.[17]

1992—1999: Počeci, Infinite, porodični problemi, The Slim Shady LP i uspostavljanje

[уреди | уреди извор]
Eminem na pozornici u beloj majici kratkih rukava
Eminem u Nemačkoj (1999)

Kako je reputacija Eminema rasla, tražilo ga je nekoliko rep grupa; prva je bila Nju džeksi. Nakon što su se raspali on je prešao u Soul intent, koji je izdao singl na svom EP-u Soul Intent uz fit Prufa.[2] Eminem i Pruf su se potom udružili sa još četiri repera i osnovali D12 (Derti dozen/Detroit tvelv , engl. The Dirty Dozen/Detroit twelve), čiji je prvi album Devil's Night izašao 2001. godine.[12] Eminem je prvi put napravio zakonski prekršaj kao 20-godišnjak, kada je uhapšen za sudelovanje u ’drajvbaj’ pucnjavi sa pištoljem za pejntbol. Slučaj je odbačen jer se žrtva nije pojavila na suđenju.[11]

Meters je 1992. godine potpisao ugovor sa produkcijskom kućom FBT prodakšons, koju su vodili braća Džef i Mark Bas. Meters je takođe određeno vreme honorarno radio kao kuvar i perač posuđa u restoranu „Gilberts lodž” u Sent Kler Šorsu.[20] Godine 1996, snimio je album Infinite u studiju Basmint, koji je bio u vlasništvu braće Bas; album je izdat pod njihovim nezavisnim imenom Veb entertejnment.[21] Album je bio komercijalni promašaj nakon izlaska.[22] Eminem je kasnije izjavio: „Očigledno sam bio mlad i pod uticajem raznih umetnika, pa sam dobio mnoštvo komentara da zvučim kao Nas i Az. Infinite je pokušaj da shvatim kakav moj stil repa treba da bude, kako želim da zvučim preko mikrofona i kako predstavljam sebe. To je bio pokusni projekat. Imam osećaj da je Infinite bio samo demo koji smo malo više pogurali.” Jedna od tema upakovanih u Infinte je bila njegova borba za podizanje novorođene ćerke Hejli Džejd Skot Meters u siromašnim uslovima, kao i borba da postane bogat.[23] U ranoj karijeri, Eminem je sarađivao sa detroitskim em-sijem Rojsom da fajv-najnom, u bendu pod imenom Bed mits Ivil. Nakon izdavanja albuma Infinite, Eminemova borba sa drogom i alkoholom je kulminirala, te je dovela do bezuspešnog pokušaja samoubistva.[2]

Eminem je The Slim Shady LP objavio februara 1999. godine i ovaj album je postao jedan od najpopularnijih u ovoj godini, dostigavši 3× platinasti tiraž do kraja godine.[24] Sa ovim albumom popularnost je rasla i u kontroverznim tekstovima. Po izdavanju The Slim Shady EP, Meters je bio optužen da kopira stil andergraund repera Kejdža.[25][26] U toku promocije EP-a, Meters je prišao članu grupe Insejn klaun posi, Džozefu Brusu; predao mu je letak na kojem je pisalo da će grupa učestvovati na promotivnoj žurci EP-a. Brus je odbio da se pojavi, zato što ga Maršal nije prethodno pitao za dopuštenje da se ime njihove grupe nađe u promociji. Pošto je Brusovo odbijanje primio kao ličnu uvredu, kasnije ih je napadao u intervjuima koje je davao za radio-stanice.

Eminem (levo) u Areni ARCO na turneji „Up in Smoke” (jun 2000)

Džimi Ivin, osnivač Interskoup rekordsa, zahtevao je Eminemov demo snimak nakon što je ovaj osvojio drugo mesto na rep olimpijadi održanoj 1997. godine. Eminem je takođe osvojio i priznanje Wake Up Show's Freestyle Performer Of The Year, što mu je pomoglo da dođe do ugovora za ploču. Ivin je pustio snimak producentu Doktoru Dreu, osnivaču Aftermat entertejnmenta. Njih dvojica su počeli sa snimanjem muzike za Eminemov nadolazeći projekat, The Slim Shady LP; Eminem je bio izvođač-gost na albumu Kid Roka, Devil Without a Cause. Hip hop magazin Sors u martu 1998. godine, u delu Unsigned Hype, objavio je članak o Eminemu.[12][27][28][29]

Po pisanju magazina Bilbord, u ovom trenutku života Eminem je shvatio da je muzika jedini izlaz iz nesrećnog života. Nakon potpisivanja ugovora sa Aftermat entertejnmentom odnosno Interskoup rekordsom 1998. godine, Eminem je izdao svoj prvi veliki studijski album, The Slim Shady LP, koji je većinom bio zasnovan na produkciji Doktora Drea; godinu dana kasnije, 1999. godine, Bilbord je pohvalio album kao „lirički ispred svih ostalih”. Album je postao jedan od najpopularnijih u 1999. godini i postao 3× platinasti do kraja godine.[24] Sa popularnošću albuma, u javnost su došli i kontroverzni tekstovi pesama. U pesmi 97 Bonnie and Clyde, on opisuje put sa svojom ćerkom, gde se rešava tela svoje supruge. Jedna druga pesma, Guilty Conscience, završava se ohrabrivanjem čoveka da ubije svoju ženu i njenog ljubavnika. Guilty Conscience je obeležio početak prijateljstva i muzičku povezanost Eminema i Doktora Drea. Dvojica umetnika će i kasnije sarađivati u stvaranju hit pesama, uključujući Forgot Abouth Dre i What's the Difference sa Dreovog albuma iz 2001, Bitch Please II sa The Marshal Mathers LP, Say Wath You Say sa The Eminem Show, Encore / Curtains Down sa Encore i Old Time's Sake i Crack a Bottle sa albuma Relapse. Doktor Dre se pojavljivao na svakom Eminemovom studijskom albumu pod pseudonimom „Aftermat” (engl. Aftermath). Album The Slim Shady LP je dobio 4× platinaste nagrade od Asocijacije američke muzičke industrije (engl. Recording Industry Association of America, RIAA).[30][31]

2000—2002: The Marshall Mathers LP, sukobi oko tekstova i The Eminem Show

[уреди | уреди извор]

The Marshall Mathers LP je izašao u maju 2000. godine. Prodat je u 1,76 miliona primeraka u prvoj nedelji; time je oborio rekord Snup Dogovog prvenca Doggystyle kao najbrže prodavan hip hop album, ali i rekord prvenca Britni Spirs ...Baby One More Time kao najbrže prodavan singl album u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.[32][33] Prvi objavljeni singl sa albuma, The Real Slim Shady, imao je uspeha na sceni i stvorio je kontroverzu zbog uvreda na račun poznatih ličnosti; između ostalog, u pesmi se kaže i da je Kristina Agilera oralnim seksom zadovoljila Freda Dersta i Karsona Dejlija.[34] U drugom singlu, The Way I Am, on otkriva svojim fanovima pritisak od strane producentske kuće na probijanje pesme My Name Is i prodaju više ploča. Iako je Eminem u spotu za My Name Is izvršio parodiju na ekscentričnog rokera Merilina Mensona, umetnici su navodno u dobrim odnosima. Menson se pominje u pesmi The Way I Am, pojavio se u muzičkom spotu za istu i na koncertu izveo lajv remiks za pesmu The Way I Am sa Eminemom.[35] Na trećem singlu Stan (koji sadrži delove Dajdoove pesme Thank You), Eminem pokušava da se izbori sa novonastalom slavom, pevajući o poremećenom fanu koji ubija sebe i svoju trudnu devojku, slično kao i u pesmi 97 Bonnie & Clyde sa albuma The Slim Shady LP.[3] U spotu za pesmu Stan, Eminem je prikazan kako piše levom rukom, što je prekinulo prepucavanje fanova o tome koja mu je ruka dominantnija. Magazin Kju je pesmu Stan nazvao trećom najboljom rep pesmom svih vremena,[36] a zauzela je deseto mesto na sličnom rangiranju sajta Top40-Charts.com.[37] Nakon što je postala jako priznata, pesma je stavljena na 290. mesto Roling stounove liste 500 Greatest Songs of All Time (500 najboljih pesama svih vremena).[38] Jula 2000, Eminem je postao prvi belac koji se pojavio na naslovnoj stranici magazina Sors.[27] Album The Marshall Mathers LP je u martu 2011. dobio ’dijamantski’ sertifikat od RIAA-e, a prodalo se 32 miliona kopija širom sveta.[39]

Eminem je 2001. nastupio sa Eltonom Džonom na 43. dodeli nagrade Gremi,[40] a Gej i lezbijska alijansa protiv klevete (engl. Gay & Lesbian Alliance Against Defamation, GLAAD) — organizacija koja je smatrala Eminemove tekstove homofobičnima — osudila je Eltonov nastup sa Eminemom.[41] Magazin Entertejnment vikli je uvrstio je pesmu na ’best-of’ listu na kraju decenije, sa sledećim komentarom: „To je bio glas koji je čuo ceo svet. Eminem, pod pritiskom optužbi za homofobične tekstove, deli binu sa gej ikonom i izvodi Stan u nastupu koji će biti nezaboravan u svakom pogledu.”[42] Na dan ceremonije, 21. februara, GLAAD je održao protest ispred losanđeleskog Stejpls centra, dvorane u kojoj se održavala dodela Gremija.[43] Muzičke turneje na kojima je Eminem učestvovao 2001. godine uključuju „Up in Smoke” (sa reperima Doktorom Dreom, Snup Dogom, Egzibitom i Ajs Kjubom)[44] i „Family Values” (sa bendom Limp Bizkit),[45] kao i „Anger Management” (sa Papa roučom, Ludakrisom i Egzibitom).

Eminemov treći veliki album je The Eminem Show. Objavio ga je maja 2002. godine i dobio još jedan hit album koji se našao na prvom mestu najboljih lista na svetu, sa prodajom od oko 1,332 miliona primeraka u prvoj nedelji.[24] Album je na scenu doneo singl Without Me, u kojem se iznose uvredljivi komentari na račun boj bendova i nekih pojedinaca, između ostalog i Limp Bizkita, Dika i Lin Čejni, Mobija i dr. The Eminem Show, po kriterijumu RIAA sertifikovan kao ’dijamantski’, album je koji predstavlja efekte njegovog uspona u svet slavnih, odnos sa suprugom i ćerkom, te status u hip hop društvu. Takođe su optužbe u pesmama bile upućene i na izbacivača, koga je Eminem video da se ljubi s njegovom ženom 2000. godine. Stiven Tomas Erelvajn iz Olmjuzika primetio je da je i pored očigledno prisutnog besa u par pesama, ovaj album dosta manje agresivan od The Marshall Mathers LP.[46] Međutim, Leo Brent Bozel III, koji je ranije kritikovao The Marshall Mathers LP zbog iskazane mržnje prema ženi,[47] kritikovao je The Eminem Show kao album sa dosta nepristojnih reči, nadenuvši Eminemu nadimak „Eminef” zbog prečeste upotrebe engleskog vulgarizma motherfucker odnosno fuck na ovom albumu.[48] The Eminem Show je bio najprodavaniji album na svetu za godinu 2002.[49]

2003—2007: Encore, još sukoba oko tekstova i muzička pauza

[уреди | уреди извор]
Eminem na pozornici, sa plavom kosom i u odelu
Na turneji „Anger Manage­ment”, izvodi Encore (avgust 2005)

Dana 8. decembra 2003. godine, Tajna služba Sjedinjenih Američkih Država je priznala da je očekivala da se Eminem kandiduje za predsednika SAD i izjavila kako „ispituje” navode da je Eminem pretio predsedniku SAD.[50] Oni su bili zabrinuti zbog njegovih reči iz teksta za pesmu We As Americans: „Je*eš novac / Ne repujem za mrtve predsednike / Radije bih video mrtvog predsednika / Nikada nije bilo rečeno, ali ja postavljam presedan”. Pesma We As Americans je kasnije objavljena kao bonus disk albuma Encore.[51]

Encore je izdat 2004. godine i bio je još jedan njegov album koji je osvajao najbolje liste širom sveta. Prodaja ovog albuma je delimično vođena prvim singlom Just Lose It, koja sadrži uvredljive reči i psovke za Majkla Džeksona. Dana 12. oktobra 2004. godine, nedelju dana nakon objavljivanja singla Just Lose It, Džekson je pozvao losanđeleski radijski program Stiva Harvija kako bi izneo svoje nezadovoljstvo videom (koji predstavlja parodiju Majkla Džeksona kako prisustvuje parnici za zlostavljanje dece, te ugrađuje plastičnu hirurgiju, kao i incident paljenja Majklove kose tokom snimanja reklame za Pepsi 1984. godine). U pesmi Eminem kaže sledeće: „To nije udarac na Majkla / To je samo metafora / Ja sam samo psiho”. Mnogi Džeksonovi prijatelji i pristalice osudili su video, uključujući Stivija Vondera (koji je isti opisao kao „udaranje čoveka koji je pao” i „s*anje”)[52] i Stiva Harvija (koji je rekao: „Eminem je izgubio svoju propusnicu za geto. Želimo propusnicu nazad.”).[52] U ovom spotu Eminem je takođe napravio parodiju na Pi-vi Hermana, Em-si Hamera i Madonu tokom njene svetske turneje „Blond Ambition”.[53] „Vird Al” Jankovik, koji je napravio parodiju na Eminemovu pesmu Lose Yourself u zabavnom programu Couch Potato za svoj album iz 2003. godine pod nazivom Poodle Hat, izjavio je za Čikago san-tajms o Džeksonovom protestu sledeće: „Prošle godine, Eminem me prisilio na zaustavljanje produkcije videa za parodiju Lose Yourself jer je nekako mislio da bi mogla da našteti njegovoj slici ili karijeri. Tako da je ironija ove situacije što Majkl nije kivan na mene.”[54] Iako je televizija Blek entertejnment prestala da pušta video-snimak, MTV je objavio da će nastaviti sa emitovanjem istog. Sors je, preko glavnog izvršnog direktora Rejmonda „Benzina” Skota, pozvao na povlačenje videa, uklanjanje pesme sa albuma i Eminemovo javno izvinjenje Džeksonu.[55] Džekson i Soni su 2007. godine kupili Fejmoz mjuzik od Vajakoma, predavši mu prava na pesme Eminema, Šakire, Beka i drugih.[56]

Uprkos komičnoj temi vodećeg singla, Encore je imao i ozbiljnije tematike, uključujući i antiratnu numeru Mosh. Ova pesma je oštro kritikovala Džordža V. Buša i ostale američke predsednike koji su objavljivali rat i bombardovanja širom sveta; na Buša se odnosio tekst „Ovo oružje za masovno uništenje koje zovemo našim predsednikom” i psovka „Je*eš Buša”.[57] Nedelju dana pre predsedničke kampanje u SAD za 2004. Eminem je objavio video za Mosh na internetu.[58] U videu, Eminem okuplja vojsku (uključujući repera Lojda Banksa) žrtava Buševe administracije i vodi ih prema Beloj kući. Kada uđu unutra, otkriva se da su registrovani da glasaju; video završava sa porukom „GLASAJ u utorak 2. novembra” (engl. VOTE Tuesday November 2). Nakon ponovnog izbora Buša, završetak videa je izmenjen; Eminem i protestanti vrše invaziju Bele kuće tokom održavanja predsedničkog govora.[59]

Singl Like Toy Soldiers ima za temu uništenje hip hop kulture i mržnju među reperima. Album je, dakle, sačinjen manje-više od nekih komičnih ili pesama sa političkim porukama, ali i tužnih pesama. Vredi pomenuti Mockingbird, pesmu u kojoj se Maršal obraća ćerki Hejli Džejd odnosno usvojenoj ćerki Alejni i govori o teškom životu sa svojom porodicom koju izdržava u braku punom nesuglasica sa suprugom Kim. Takođe je bila popularna pesma Ass Like That, koja predstavlja šesti i poslednji singl albuma objavljenog juna 2005. (od kada nije izdao nijedan studijski album naredne četiri godine).

2008—2009: Povratak, Relapse i Refill

[уреди | уреди извор]
Eminem na bini u beloj majici, sivoj jakni i sa bejzbol kapom
Sa D12 (maj 2009)

Eminem se pojavio na svojoj radio-stanici „Šejd 45 Sirijus” septembra 2008. godine, kada je izjavio: „Upravo sada se nekako samo koncentrišem na svoje stvari, za [ovo] sada i samo izbacivanje numera i produkciju mnoštva stvari. Znate, što sam više okrenut proizvodnji više se čini da napredujem ’[zato] što počinjem da ulazim u šemu stvari’.”[60] Interskoup je potvrdio da je novi album[61] Eminema zakazan za izlazak u proleće 2009. godine.[62] Decembra 2008. godine, Eminem je pružio više informacija o albumu, za koji je prethodno otkriven naziv — Relapse. On je rekao: „Ja i Dre smo ponovo u laboratoriji kao u stara vremena, čoveče. Dre će završiti produkciju većine numera na Relapse-u. Vraćamo se svojim starim nestašnim načinima [da pravimo opet dobru muziku] ... neka za sada ovo bude sve.”[63]

Prema saopštenju za štampu od 5. marta 2009. godine,[64][65] Eminem je najavio izlazak dva nova albuma ove godine.[64][65] Relapse, koji je prvi album, objavljen je 19. maja; njegov prvi singl i muzički video We Made You izašli su 7. aprila.[64] Iako se Relapse nije baš pokazao u prodaji kao prethodni Eminemovi albumi, ipak je bio komercijalni uspeh sa dosta odličnih kritika, a predstavlja i veliki povratak repera u hip hop svet. Relapse je nazvan jednim od najboljih albuma u 2009. godini, a prodat je u više od pet miliona kopija širom sveta. Tokom dodele MTV filmske nagrade 2009, Saša Baron Koen je pokušao da se spusti u publiku u kostimu anđela; međutim, sleteo je nagih nogu međunožjem u potrbušnom položaju ispred Eminemove glave odnosno na njegovo lice, nakon čega je ovaj ljutito napustio ceremoniju; tri dana posle, reper je rekao da je akrobacija bila namerno priređena.[66] Dana 30. oktobra, Eminem je nastupio na festivalu Vudu ekspirijens u Nju Orleansu kao glavna zvezda, što je bio njegov prvi pravi koncert — 2009. godine.[67] Nastup je uključivao nekoliko numera sa albuma Relapse, kao i dosta starijih hitova i nastup grupe D12. Eminem je 19. novembra na svom sajtu najavio Relapse Refill za 21. decembar; ovo je bilo reizdanje albuma Relapse, sa još sedam bonus numera (uključujući Forever i Taking My Ball). Eminem je povodom izlaska novog CD-a rekao:

Želim da isporučim više materijala svojim obožavateljima ove godine, kao što sam i planirao. ... Nadamo se da će ove numere sa Refill-a ’držati’ fanove dok ne izbacimo Relapse 2 sledeće godine. ... Našao sam se ponovo sa Dreom i zatim još nekoliko producenata, uključujući Džast Blejza, te otišao u potpuno drugom smeru zbog čega sam rešio da krenem od nule. Nove numere su počele da zvuče veoma drugačije od numera za koje sam ja prvobitno nameravao da se nađu na Relapse 2, ali još uvek želim da se ostale stvari čuju.[68]

Relapse je šesti studijski album izvođača. Već u prvoj nedelji od izlaska u prodaju, prodato je oko tri miliona primeraka. Ovaj album je promovisao rehabilitacioni centar „Popsomp Hils”. Pesme Déjà Vu i Beautiful je posvetio „svom najboljem prijatelju koji je ubijen 11. aprila 2006. godine” (tj. sebi); u Déjà Vu-u govori o svom predoziranju metadonom 2007. godine[69] i drogiranju tokom perioda kada je prestao da se bavi muzikom,[70] kada se doveo u takvo stanje da ga se čak i ćerka plašila.[71] Poznatija pesma sa ovog albuma je i 3 a.m., u kojoj Eminem opisuje sebe kao serijskog ubicu tokom ubilačkog pohoda.[72][73]

Između ovog i albuma Encore izdao je 6. decembra 2005. godine svoj prvi kompilacijski album, Curtain Call: The Hits, sa najvećim hitovima do tada snimljenim. Godinu posle je izašao Eminem Presents: The Re-Up, koji je kompilacija najboljih pesama raznih izvođača Šejdi rekordsa. Nešto posle ovoga je izdao album Relapse 2: Refill.

2010—2011: Recovery i ponovno okupljanje Bed mits Ivila

[уреди | уреди извор]

Dana 14. aprila 2010. godine Eminem je tvitovao obožavateljima „Nema Relapse 2”. Iako su oni koji ga prate pomislili da neće biti njegovog studijskog albuma, on je zapravo promenio naslov u Recovery i ovo potvrdio tako što je tvitovao „RECOVERY” sa linkom do svog sajta. Eminem je zatim izjavio:

Prvobitno sam planirao da Relapse 2 izađe prošle godine. Ali pošto sam nastavljao sa snimanjem i radom sa novim producentima, ideja o nastavku za Relapse je počela da ima sve manje i manje smisla za mene, a i hteo sam da napravim potpuno drugačiji album. Muzika na [albumu] Recovery ispala je veoma različita od [one na albumu] Relapse, i mislim da zaslužuje svoj zaseban naslov.[74]

Njegov sedmi studijski album objavljen je 18. juna.[74] U SAD Recovery je zabeležio tiraž od 741.000 prodatih kopija u prvoj nedelji, što ga je rangiralo na vrh liste Billboard 200.[75][76] Ovo je bio šesti uzastopni Eminemov studijski album na prvom mestu u SAD, koji je takođe ostvario međunarodni komercijalni uspeh i postavio rekord kao prvorangirani album u preko devedeset država širom sveta. Recovery je ostao na prvom mestu liste Billboard 200 pet uzastopnih nedelja od ukupno sedam nedelja koliko je bio na ovoj poziciji pomenute liste.[77][78]

Bilbord je objavio da će Recovery biti najprodavaniji album 2010. godine, što će Eminema učiniti prvim umetnikom u istoriji Nilsen saundskena sa dva albuma koji su najprodavaniji do kraja godine.[79] Recovery je najprodavaniji digitalni album u istoriji.[80] Prvi singl sa ovog albuma, Not Afraid, objavljen je 29. aprila i momentalno se našao na prvom mestu liste Billboard Hot 100; muzički video za ovu pesmu je objavljen 4. juna.[81] Not Afraid je popraćen singlom Love the Way You Lie, koji je debitovao na drugom mestu pre nego što se probio na vrh.[82] Iako je Love the Way You Lie bio najprodavaniji singl 2010. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, nije uspeo da se popne na prvo mesto (ovo je prvi put da se ovo desilo u UK još od 1969).[83] Uprkos kritikama zbog nedoslednosti, album Recovery je dobio pozitivne ocene većine kritičara. Do 21. novembra 2010. godine, u SAD ovaj album je prodat u tri miliona primeraka.[84] Recovery je bio najprodavaniji album na svetu 2010. godine i pridružio se bestseler albumu The Eminem Show koji je prodat u 30 miliona kopija širom sveta[39] i koji je bio najprodavaniji 2002. godine; ovako je Eminem postao reper sa dva objavljena albuma koji su najprodavaniji do kraja godine širom sveta.[49][85] Albumom Recovery, Eminem je oborio i rekord za dva uzastopna albuma broj jedan solo izvođača u SAD.[86]

Eminem i Rijana na bini ispred tri velika ekrana
Duet Love the Way You Lie sa Rijanom na partiju E3 2010

Eminem se pojavio na dodeli nagrade BET 2010. godine,[87] gde je izveo Not Afraid i Airplanes, Part II sa Bobom i Kišom Koul. Kasnije iste godine, nastupao je na koncertu Aktivižon E3. Juna 2010. godine, Eminem i Džej-Zi su najavili da će nastupati zajedno u Detroitu i Njujorku, na koncertima nazvanim turneja „Home & Home”. Prva dva koncerta su brzo rasprodata, zbog čega su održane reprize oba koncerta u istim gradovima.[88] Takođe, BET je imenovao Eminema za najboljeg repera 21. veka.[89] Eminem je 12. septembra 2010. godine otvorio ceremoniju dodele MTV Video muzičkih nagrada, izvodeći Not Afraid i Love the Way You Lie sa Rijanom koja je pevala refrene.[90] Zbog uspeha albuma Recovery i turneje „Home & Home”, Eminem je od MTV-a dobio priznanje Hottest MC in the Game za 2010. godinu;[91] takođe, onlajn magazin Hip hop di-eks ga je proglasio em-sijem godine 2010.[92] Eminem i Rijana su ponovo sarađivali i snimili Love the Way You Lie (Part II), nastavak njihovog popularnog dueta. Za razliku od prvog dela, u drugom je Rijana glavni pevač i pesma se peva uglavnom iz ženske perspektive.[93] Decembra 2010. godine, „Great Eminem Recovery” zauzeo je prvo mesto na listi „Bilbordovih Top 25 muzičkih momenata 2010. godine”.[94] Eminem se pojavio i na dodeli nagrada Gremi 13. februara 2011. godine, kada je izveo Love the Way You Lie (Part II) (sa Rijanom i Adamom Levinom) i I Need a Doctor (sa Doktorom Dreom i Skajlar Grej).[95] Tog februara objavljeno je da će Space Bound da bude četvrti singl albuma Recovery, sa muzičkim spotom za pesmu u kojem glumi bivša porno zvezda iz SAD Saša Grej;[96][97] dugo očekivani video je objavljen 24. juna na iTunes storu.[98]

2012—2013: The Marshall Mathers LP 2

[уреди | уреди извор]

Eminem je 24. maja 2012. godine obznanio da radi na svom sledećem studijskom albumu,[99] koji bi trebalo da bude pušten u prodaju 2013. godine.[100] Bez ikakvog naslova ili datuma objavljivanja album se našao na brojnim listama najiščekivanijih albuma u 2013. godini (uključujući MTV); magazin Kompleks ga je rangirao na šestu poziciju, a Iks-iks-el na petu.[101]

Dana 11. februara 2013. godine, Eminemov menadžer Pol Rozenberg je najavio njegov osmi studijski album, koji će biti objavljen nakon Memorijalnog dana te godine. „U potpunosti očekujemo izlazak novog Eminemovog albuma 2013. Radio je već na njemu neko vreme”, rekao je Rozenberg. „Sigurno se može reći da će izaći nekad nakon Memorijalnog dana, ali nisu tačno sigurni kada. Imamo neke datume rezervisane za njega da nastupa uživo u Evropi u avgustu, tako da pokušavamo da vidimo šta se još poklapa.” Album je ostao nenaslovljen.[102] Doktor Dre je 22. marta izjavio da radi sa Eminemom na albumu i da je skoro gotov;[103] No Aj-Di je potvrđen kao producent.[104]

Pesma pod nazivom Survival (feat. Liz Rodrigez), nastala u saradnji sa producentom Di-džej Kalilom, premijerno je puštena 14. avgusta 2013. godine u multiplejer trejleru za video igru Call of Duty: Ghosts. Prema saopštenju za javnost, prvi singl sa Eminemovog osmog studijskog albuma trebalo je da bude uskoro objavljen.[105][106][107] Tokom dodele nagrada MTV VMA 2013. godine, najavljeno je da će se album zvati The Marshall Mathers LP 2 (nastavak albuma The Marshall Mathers LP) i da je planirano da bude pušten u prodaju 5. novembra 2013. godine.[108]

Eminem stoji u majici kratkih rukava, šorcu i bejzbol kapi
Na Lolapaluzi u Čikagu (2014)

Singl-prvenac Berzerk je objavljen 25. avgusta 2013. godine i debitovao je na 3. mestu čarta Billboard Hot 100. Kasnije tokom iste godine su otkrivena još dva singla: Rap God i The Monster (sa Rijanom).

The Marshall Mathers LP 2 je izašao 5. novembra 2013. godine, u produkciji Aftermat entertejnmenta, Šejdi rekordsa i Interskoup rekordsa. Standardna verzija sadrži 16 numera, dok deluks izdanje sadrži i drugi disk sa još 5 dodatnih pesama. MMLP2 je postao sedmi Eminemov album koji je debitovao na prvom mestu Billboard 200 i bio je drugi po prodaji u prvoj nedelji izdanja.[109][110] Po objavljivanju albuma, reper Eminem je postao prvi umetnik još od Bitlsa sa četiri singla u prvih 20 na listi Billboard Hot 100.[111][112][113]

Eminemov osmi studijski album je izašao u novembru 2013. Najpoznatije pesme sa ovog albuma su Rap God, Berzerk, Headlights i Survival. U jednom delu pesme Rap God Eminem izgovara 116 reči u 15 sekundi.

2014—2020: Shady XV, vinilni boks-set, Southpaw; Revival, Kamikaze i Music to Be Murdered By

[уреди | уреди извор]
Eminem na Koncertu za junaštvo u Vašingtonu (2014)

Juna 2014. godine, Eminem i njegov menadžer Pol Rozenberg počeli su da koriste hešteg „#SHADYXV” na društvenim mrežama, a reper je na nastupu nosio majicu sa tekstom „SHADYXV”. Prema saopštenju za javnost koje je objavljeno na Eminemovom sajtu 25. avgusta 2014. godine, hešteg je bio ime predstojeće kompilacije Šejdi rekordsa: Shady XV. Istog dana izlazi prvi singl sa albuma (Guts Over Fear, feat. Sija Ferler),[114] a spisak pesama koje treba da se nađu na albumu objavljen je 29. oktobra.[115] Zatim je Šejdi rekords objavio ’sajfer’ za promociju albuma, u kojem je Eminem odradio 7-minutni fristajl. Detroit Vs. Everybody (drugi singl na albumu) sa Eminemom, Dež Louf, Rojsom da fajv-najnom, Denijem Braunom, Big Šonom i Trik-Trikom, objavljen je 11. novembra 2014. godine.[116] Shady XV je objavljen 24. novembra, tokom nedelje Crnog petka;[117] sadrži najveće hitove na jednom disku, a na drugom nove pesme izvođača Šejdi rekordsa kao što su D12, Sloterhaus, Bed mits Ivil i Jelavulf. Album je debitovao na trećem mestu liste Billboard 200, sa prodajom u prvoj nedelji od oko 138.000 primeraka samo u Sjedinjenim Državama.[118]

Eminem je 12. marta 2015. godine objavio set od deset gramofonskih ploča pod nazivom The VINYL LPS odnosno The Official Eminem Box Set, sa pesmama iz cele karijere (limitirano izdanje; 26. marta je postao dostupan širom sveta). Set sadrži sedam od Eminemovih osam studijskih albuma (svi osim albuma Infinite), saundtrek filma 8 milja, kompilaciju Eminem Presents: The Re-Up, te kolekciju najvećih hitova Curtain Call: The Hits.[119] Januara 2015, objavljeno je da će Eminem da otpeva deo Tek Najnove pesme Speedom (Worldwide Choppers 2).[120] Pesma uz fit Kriz Kalikoa izašla je 20. aprila. Eminem je takođe pevao deo Jelavulfovog singla Best Friend sa albuma Love Story.

2015
Muzika inspirisana filmom Southpaw

Eminem je izvršni producent saundtreka za sportsko-dramski film Levica (engl. Southpaw), snimljen u Šejdi rekordsu. Prvi singl na ovom albumu je dobio naziv Phenomenal i izašao je 2. juna 2015. godine.[121] Drugi singl, nazvan Kings Never Die (feat. Gven Stefani), objavljen je 10. jula 2015. godine na Eminemovom VEVO kanalu na Jutjubu.[122] Eminem je bio prvi koga je Zejn Lou intervjuisala na stanici Bits 1; intervju je 1. jula 2015. godine strimovan onlajn na radio-stanici Bits 1.[123] Eminem se pojavio u ’pablik akses’ šouu Only in Monroe, koji se snima u Monrou (Mičigen), a intervjuisao ga je voditelj-gost Stiven Kolbert za epizodu koja je emitovana 1. jula 2015. godine. Eminem je u epizodi pevao delove pesama Boba Sigera na instistiranje Kolberta, a takođe je kratko prokomentarisao i Southpaw.[124]

Eminem nastupa uživo (2016)

Juna 2015. otkriveno je da će Eminem biti izvršni producent i muzički supervizor TV serije Motor City čija će premisa da bude zasnovana na filmu Nark (engl. Narc) iz 2002. godine.[125] Juna 2016, Eminemov singl Without Me sa albuma The Eminem Show našao se na saundtreku filma Odred otpisanih (engl. Suicide Squad).[126] Septembra 2016, Eminem se pojavio u pesmi Skajlar Grej po imenu Kill For You, koja se nalazi na njenom albumu Natural Causes.[127]

2016
Najava novog albuma i Infinite (F.B.T. Remix)

Dana 19. oktobra 2016. Eminem je objavio novu političku hip hop pesmu naslova Campaign Speech i objavio da radi na novom albumu.[128] Eminem 17. novembra 2016. objavljuje remasterovanu verziju pesme Infinite na svom VEVO Jutjub kanalu.[129] Pet dana posle objavljuje trejler za 10-minutni kratki dokumentarac naslovljen Partners in Rhyme: The True Story of Infinite.[130]

2017—2018
Revival i Kamikaze

Februara 2017. Eminem je imao fit u pesmi No Favors sa Big Šonovog albuma I Decided. U pesmi, Eminem naziva novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa „ku*kom”; takođe repuje i o konzervativnoj i političkoj komentatorki En Koulter (koja je pristalica Trampa). Koulterova je komentarišući tekst pesme okarakterisala Eminema kao „idiota” i izjavila sledeće: „Mislim da je nesreća da levica, iz Berklija preko Eminema sa ovom njegovom rep pesmom, nasilje protiv žena proglašava normalnim, kao što je to Eminem uradio.”[131] Eminem je 10. novembra 2017. godine objavio glavnu pesmu svog predstojećeg albuma — Walk on Water, koju izvodi zajedno sa Bijonse.[132] Eminem je na svom zvaničnom Fejsbuk i Tviter nalogu potvrdio da njegov novi album Revival izlazi 15. decembra 2017. godine; na ovom albumu našli su se muzičari kao što su Frešer, Bijonse, Skajlar Grej, Eks ambasadorsi, Ed Širan, Ališa Kiz, Kejlani i Pink.[133] Dana 31. avgusta 2018. godine, Eminem je objavio prethodno nenajavljen album — svoj deseti studijski album; nosi naziv Kamikaze i predstavlja njegov drugi studijski album pune dužine u poslednjih osam meseci.[134] Album se našao na vrhu liste Bilbord 200, čime je postao njegov deveti album zaredom koji je ovo ostvario; prodato je 434.000 primeraka tokom prve sedmice od izlaska.[135]

2020
Music to Be Murdered By, Music to Be Murdered By - Side B

Dana 17. januara 2020. godine, Meters je objavio još jedan prethodno nenajavljen album Music to Be Murdered By. U ovom albumu se kao gosti pojavljuju Rojs da fajv-najn, Jang Em-Aj, Ku Tajp, Denaun, Vajt Gold, Ed Širan, Đus Vorld, Skajlar Grej, Anderson Pak, Don Tolajver, Kxng Krukd, Džoel Ortiz i Blek Tout.[136]

Dana 9. februara 2020. godine, Eminem je nastupio na 92. dodeli Oskara otpevavši pesmu Lose Yourself.[137]

Dana 9. marta 2020. godine, izašao je spot za pesmu Godzilla na Jutjub kanalu Lyrical Lemonade. U spotu se kao gosti pojavljuju Majk Tajson i Dr. Dre.[138]

Dana 11. marta 2020. godine, album Music to Be Murdered By sertifikovan je kao zlatni.[139]

Dana 9. jula 2020. godine, ćerka repera Kid Kudija, Vada, na društvenoj mreži objavila je da on izbacuje pesmu sa Eminemom koja je naslovljena The Adventures of Moon Man & Slim Shady; pesma je izašla dan kasnije.[140]

Dana 18. decembra 2020. godine, Eminem je objavio nastavak albuma Music to Be Murdered By, pod nazivom Music to Be Murdered By - Side B, sa 16 novih pesama.[141]

2021—danas: Superbowl LVI

[уреди | уреди извор]

Dana 28. septembra 2021. godine, objavio je na društvenim mrežama da će se pojaviti kao gost sa Polo Džijem i Mozijem na pesmi Last One Standing koju izvodi Skajlar Grej kao muziku za film Venom 2. Pesma je objavljena 30. septembra 2021. godine.[142]

Takođe se pojavio kao gost na nastupu repera El-El Kul Džija, u Dvorani slavnih rokenrola, 30. oktobra 2021. godine.

Dana 13. februara 2022. godine, Eminem je nastupio na manifestaciji Superbowl LVI Halftime Show, sa Dr Dreom, Kendrikom Lamarom, Meri Džej Blajdž, Snup Dogom i Fifti Sentom. Izveo je pesmu Lose Yourself.[143]

Ostali poduhvati

[уреди | уреди извор]

Šejdi rekords i D12

[уреди | уреди извор]
Glavni članci: Šejdi rekords i D12
Takođe pogledajte: Bed mits Ivil i Soul intent

Nakon Eminemovih višeplatinastih rekordnih prodaja, izdavačka kuća Interskoup mu je ponudila saradnju; reper je s Polom Rozenbergom osnovao Šejdi rekords, potkraj 1999. godine. Eminem je uveo svoju detroitsku klapu, D12 i Trajsa, u izdavačku kuću i potpisao ugovor sa Fifti Sentom u zajedničkom poduhvatu 2002. godine sa Aftermatom — izdavačkom kućom Doktora Drea. Godine 2003, Eminem i Doktor Dre su dodali atlantskog repera Stat Kvoa kao člana Šejdi—Aftermata. Di-džej Grin Lantern, Eminemov bivši di-džej, bio je sa Šejdi rekordsom do spora povezanog s Fifti Sentovom zavadom oko Džadakisa koja ga je primorala da napusti ovu izdavačku kuću. Alkemist je potom postao Eminemov di-džej na turnejama. Godine 2005, Eminem je prihvatio još jednog repera iz Atlante u Šejdi tim — Bobija Krikvotera, kao i repera iz Vest Kousta — Kešisa.[16]

Dana 5. decembra 2006. godine, iz Šejdi rekordsa je izašao kompilacijski album Eminem Presents: The Re-Up. Projekat je započeo kao mikstejp, ali kada je Eminem pronašao materijal bolji nego što je očekivao izdao je album. The Re-Up-om je nameravano da se uvedu na scenu Kvo, Kešis i Krikvoter.[144] Dok se snimao Infinite, Eminem, Pruf i Kon Artis osnovali su grupu od repera-kolega koji su sada već poznati kao D12 — skraćenica za „Detroitskih dvanaest” (engl. Detroit Twelve) ili „Derti dozen” (engl. Dirty Dozen) —, bend koji je nastupao stilom sličnim onom Vutang klana.[145] Godine 2001, debi album D12 biva objavljen — Devil's Night.[146] Prvi singl sa albuma je bio Shit on You, a naredni Purple Pills (oda rekreativnom korišćenju droga) i Fight Music. Za Purple Pills je ponovo napisan tekst za radio i televiziju, pri čemu je uklonjeno mnogo referenci ka drogi i seksu. Pesma je dobila i novi naziv: Purple Hills (dosl. „ljubičasta brda”) umesto pređašnjeg Purple Pills (dosl. „ljubičaste pilule”); tkđ. v. ezomeprazol.

Nakon svog debija, D12 je otišao na trogodišnji odmor iz studija. Ponovo su se okupili 2004. godine za svoj drugi album — D12 World, koji uključuje hit singlove My Band i How Come. Pesma American pshyco 2 (feat. Bi-Ril, član Sajpres hila), bio je još jedan popularni hit.[146] Prema članu D12 Bizaru, Eminem se nije našao na svom albumu Blue Cheese & Coney Island jer je „on zauzet radeći svoju stvar”.[147]

Januara 2014, Bas bradersi su objavili da se D12 vratio i snima u F.B.T.-u. Studio je s njima radio na albumu sa Eminemom, i to na najmanje tri pesme. Bizar je izjavio da je Eminem i dalje deo benda i da je album planiran za izlazak 2014. godine.[148]

Glumačka karijera

[уреди | уреди извор]
Lose Yourself
Odlomak iz pesme Lose Yourself, korišćene na saundtreku filma 8 milja
Imate poteškoće pri reprodukciji ovog zapisa?
Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.

Nakon nekoliko manjih uloga, u filmu Pranje (2001) i gost u Kornovom muzičkom videu za Got the Life (kada je bendu dao demo snimak), Eminem je napravio svoj holivudski debi u kvaziautobiografskom filmu 8 milja (2002). Prema rečima repera, u pitanju je predstavljanje odrastanja u Detroitu a ne posveta njegovom životu. Snimio je nekoliko novih pesama za saundtrek, uključujući Lose Yourself (pesmu koja je osvojila Oskar za najbolju originalnu pesmu godine 2003. i postala najduži broj jedan hip hop singl u istoriji).[149] Eminem je bio odsutan s ceremonije, pa je kokompozitor Luis Resto primio nagradu.[150]

Reper je pozajmio glas za video-igru 50 Cent: Bulletproof (kao ostareli, korumpirani policajac koji govori crnačkim engleskim) i gostovao na Komedi sentralovom televizijskom programu Crank Yankers, kao i onlajn crtanom filmu The Slim Shady Show (dostupan na DVD-u).[151] Bio je odabran da igra na neostvarenoj filmskoj verziji serije Have Gun – Will Travel (1957—1963),[152] a takođe je bio razmatran za ulogu Dejvida Rajsa u filmu Skakač (baziran na istoimenoj knjizi).[153] Eminem je imao i kameo ulogu, scena rasprave s Rejom Romanom u filmu Smešni ljudi (2009).

Igrao je sam sebe u finalu sedme sezone (Lose Yourself) serije Svita, zajedno sa Kristinom Agilerom.[154] Iako je Eminemu ponuđena glavna uloga u naučnofantastičnom filmu Elizijum (2013), on je odbio jer režiser Nil Blomkamp nije hteo da promeni lokaciju iz Los Anđelesa u Detroit.[155] Reper je imao još jednu kameo ulogu, kada je igrao sebe u filmu Intervju (2014). Tokom intervjua sa glavnim likom, Dejvom Skajlarkom (Džejms Franko), Eminem satirično autuje kao homoseksualac (gej).[156]

Memoari

[уреди | уреди извор]

Eminemova autobiografija, The Way I Am, objavljena je 21. oktobra 2008. godine. U knjizi je detaljno opisao svoju borbu sa siromaštvom, drogom, slavom, slamanjem srca i depresijom; ispričao je priču o svom usponu i ulasku u svet slavnih, prokomentarisao prethodne kontroverze i priložio originalni list sa tekstom pesama Stan i The Real Slim Shady.[157] Autobiografija reperove majke (My Son Marshall, My Son Eminem) objavljena je narednog meseca, a u ovom delu Debi Nelson opisuje svoje detinjstvo i adolescenciju, upoznavanje Eminemovog oca i uspon svog sina u svet slave te načine na koje se nosi sa istom.

Marketing i dobrotvorni rad

[уреди | уреди извор]

Eminem se pojavio u dve reklame koje su prikazane tokom Super boula XLV. U prvoj, jednominutnom spotu za Liptonov ledeni čaj Brisk, reper je plastična figura.[158] U drugoj, dvominutnom PP-u — do tada najdužem u istoriji Super boula — za Krajsler 200, Eminem vozi kroz Detroit (uz Lose Yourself kao saundtrek) prema svom programu u Foks teatru.[159][160]

Osnovao je Fondaciju „Maršal Meters” (engl. Marshall Mathers Foundation) da bi se pomoglo ugroženim i mladima u nepovoljnom položaju. Fondacija radi kao spona dobrotvorne organizacije koju je osnovao Norman Jatuma, detroitski pravni zastupnik.[161]

Umetnički rad

[уреди | уреди извор]

Uticaji i tehnika repovanja

[уреди | уреди извор]

Eminem je naveo nekoliko em-sijeva koji su uticali na njegov stil repovanja, među kojima su i Ešam,[162] Kul Dži,[163] Masta Ejs, Big Dedi Kejn,[163] Nukleus, Ajs-Ti, Mantroniks, Meli Mel (v. The Message), El-El Kul Džej, Bisti bojsi, Ran—Di-Em-Si, Rakim i Bugi daun.[164]

U knjizi Kako repovati, Gerila Blek ističe kako je Eminem proučavao druge em-sijeve da bi usavršio svoju rep tehniku: „Eminem je slušao sve i to je ono što ga je učinilo jednim od velikana.”[165] U knjizi, drugi em-sijevi takođe hvale aspekte njegove rep tehnike; raznolikost, humoristična tematika,[166] povezivanje s publikom,[167] zadržavanje koncepta u više serija albuma,[168] kompleksne šeme rimovanja,[169] uobličavanje reči tako da se rimuju,[170] višeslogovne rime,[163] mnogo rima za bar,[171] složeni ritmovi,[172] jasna enuncijacija[173] (dobra dikcija), te korišćenje melodije[174] i sinkopacije.[175]

Eminem je poznat po tome što je većinu svojih pesama napisao na papiru (dokumentovano u The Way I Am), i to za nekoliko dana ili nedelja dok ne dobije željeni tekst;[176] on je „vorkaholik”[177] i stručan za „slaganje” vokala.[178]

Alterega

[уреди | уреди извор]

Eminem je koristio alterega u svojim pesmama za različite stilove repovanja i teme o kojima peva. Njegov najpoznatiji alterego, Slim Šejdi (engl. Slim Shady) prvi put se pojavio na EP-u Slim Shady. Pesme u ovom licu su nasilne i mračne, sa karakterističnim komičnim elementom.[179] Eminem je umanjio učestalost Slim Šejdija na albumu Recovery jer je osećao kako ne odgovara temi albuma.[180] Drugi lik je Ken Kenif (engl. Ken Kaniff), homoseksualac koji zbija šale o Eminemovim pesmama. Kena je stvorio i originalno predstavio njegov drug iz Detroita, reper Aristotel, na albumu Slim Shady LP; ovde Kenif zeza Eminema preko telefona. Nakon rasprave po izlasku albuma Eminem je odlučio da koristi lika Kenifa na albumu Marshall Mathers i narednim albumima (ne uključujući Encore i Recovery). Aristotel, ljut na Eminema što koristi njegov lik, napravio je mikstejp u ulozi Kenifa kako ismeva Eminema.

Saradnje i produkcije

[уреди | уреди извор]
Takođe pogledajte: Diskografija produkcije Eminema i Diskografija Eminema § Gostovanja

Iako Eminem obično sarađuje sa reperima iz Aftermat entertejnmenta i Šejdi rekordsa, kao što su Dr Dre, 50 Sent, D12, Obi Trajs i Jelavulf, među njegove saradnike ubrajaju se i Redman, Kid Rok, Di-Em-Eks, Lil Vejn, Misi Eliot, Džej-Zi, Drejk, Rijana, Niki Minaž, Egzibit, Metod Men, Džadakis, Fet Džo, Stiki Fingaz, Ti-Aj i Jang Džizi. Eminem je uživo odrepovao stih u izvedbi Basta Rajmsovog remiksa Touch It, na dodeli Muzičke nagrade BET 27. juna 2006. godine. Našao se u Ejkonovom singlu Smack That (s njegovog drugog studijskog albuma Konvicted), kao i Lil Vejnovom hitu Drop the World (treći na njegovom sedmom studijskom albumu Rebirth) i Fifti Sentovoj numeri My Life (vodeći singl na Fifti Sentovom šestom studijskom albumu Street King Immortal).

Eminem je bio izvršni producent prva dva albuma D12 (Devil's Night i D12 World), dva albuma Obija Trajsa (Cheers i Second Round's on Me), te dva albuma Fifti Senta (Get Rich or Die Tryin' i The Massacre).[181] Producirao je mnoge pesme za druge repere, na primer Džadakisa (Welcome To D-Block), Džej-Zija (Renegade, Moment of Clarity), Lojda Banksa (On Fire, Warrior Part 2, Hands Up), Tonija Jajoa (Drama Setter), Trik-Trika (Welcome 2 Detroit), Egzibita (My Name, Don't Approach Me)...[182] Najveći deo albuma The Eminem Show producirao je Eminem, sa svojim dugogodišnjim saradnikom Džefom Basom;[183] takođe je koproducirao Encore sa Doktorom Dreom. Godine 2004, Eminem je bio koizvršni producent Tupakovog posthumnog albuma Loyal to the Game, s njegovom majkom Afeni.[184] Producirao je britanski singl broj jedan Ghetto Gospel (feat. Elton Džon),[185] The Cross sa Nasovog albuma God's Son[186] i osam numera na albumu Obija Trajsa iz 2006. Second Round's on Me (takođe se pojavljuje na There They Go).[187] Reper je producirao i nekoliko numera na Trik-Trikovom albumu The Villain (javlja se i na Who Want It),[188] a isto tako je producirao i četiri numere na Kešisovom albumu iz 2013. The County Hound 2.

Eminem se smatra neobičnim po strukturisanju svojih pesama pomoću teksta, umesto pisanja za bitove.[189] Jedan izuzetak je Stan, koji je nastao iz ideje i temeljnog nacrta koji je producirao Forti-Fajv King.[189] Nakon što je uradio mali segment produkcije za Relapse i Recovery, Eminem je producirao značajnu porciju albuma The Marshall Mathers LP 2. O produkciji sopstvene muzike je rekao sledeće: „Ponekad, mogu dobiti nešto u svojoj glavi, kao što je ideja ili raspoloženje nečega što bih hteo, a neću uvek to dobijati idući kroz različite numere koje su drugi ljudi napravili. Oni ne znaju šta je u mojoj glavi. Mislim da možda pomaže, pomalo, uz raznolikost, zvuk toga, ali takođe, ja bih dobio nešto u svojoj glavi i hteo da mogu tu ideju izložiti od nule.”[190]

Poređenje sa drugim izvođačima

[уреди | уреди извор]

Kao tekstopisac i belački izvođač istaknut u žanru u kojem veći uticaj imaju crnački umetnici, Eminem se često poredi sa Bobom Dilanom.[191] Reper Ešer Rot se poredi sa Eminemom, a Rot mu je posvetio pesmu na svom albumu (As I Em) koja ga je uvredila.[192][193][194] Ostvareni trubač Nikolas Pejton nazvao je Eminema „Biksom Bajderbekom hip hopa”.[195]

Eminem i hrišćanski hip hop umetnik Kej-Džej-52 takođe su međusobno poređeni, a Kej-Džej-52 je Eminema nazvao svojim „hrišćanskim pandanom”.[196] Kej-Džejev singl Dear Slim bio je kontroverzan među Eminemovim fanovima kada se pojavio u TV seriji Total Request Live. Iako je on rekao da pesma nije nastala s namerom obezvređivanja,[197] Kej-Džej-52 je primio imejl s govorom mržnje i pesma je bila broj 26 na listi VH1 Top 40 najgorih momenata u hip hopu.[198]

Privatni život

[уреди | уреди извор]

Porodica

[уреди | уреди извор]

Eminem je dosta bio pod lupom, i kao reper i privatno.[33] Ženio se dvaput, oba puta sa Kimberli Anom Skot (engl. Kimberly Anne Scott). Upoznao je Kim u srednjoj školi; on je imao 15, a ona 13 godina kad je on bez majice stajao na stolu repujući I'm Bad El-El Kul Džeja.[199] Kim i njena sestra bliznakinja Don pobegle su od kuće; uselile su se kod Eminema i njegove majke, kad je on bio 15-godišnjak. Od tada su počele veze i raskidi sa Kim (1989). Njihova ćerka Hejli (engl. Hailie) rođena je 25. decembra 1995; Maršal i Kimberli su se venčali 1999, a razveli 2001. godine. Iako je Eminem 2002. rekao za Roling stoun „Radije bih imao bebu preko svog penisa nego da se oženim ponovo”, on i Kim su se nakratko ponovo venčali januara 2006. On je predao papire za razvod početkom aprila,[200] a par je prihvatio zajedničko starateljstvo za Hejli.[201] On se takođe stara o Doninoj ćerki Alejni (engl. Alaina),[202] te o Vitni (engl. Whitney) — Kiminoj ćerki iz drugog braka.[203][204] Početkom 2010, Eminem je odbacio izveštavanja tabloida da su se on i Kim pomirili.[205] Imao je pravno starateljstvo nad svojim mlađim polubratom Nejtanom (engl. Nathan), koji je takođe reper i poznat je pod svojim umetničkim imenom „Nejt Kejn” (engl. Nate Kane).[206][207] U svojoj pesmi Headlights (2014), Eminem se izvinio — i izjavio ljubav prema — svojoj majci.[208]

Problemi sa zakonom

[уреди | уреди извор]

Godine 1999, Eminemova majka je tužila sina tražeći oko 10 miliona dolara za blaćenje na albumu The Slim Shady LP; dobila je oko 1.600 dolara odštete 2001. godine.[209] Dana 3. juna 2000. godine, Eminem je uhapšen tokom prepirke sa Daglasom Dejlom u prodavnici ozvučenja za aute u Rojal Ouku (Mičigen); u ovom incidentu, Eminem je izvukao nenapunjen pištolj i uperio ga u zemlju. Narednog dana, u Vorenu (Mičigen) ponovo je uhapšen — sada za napad na Džona Gereru na parkingu Hot rok kafea; ovde je video Gereru kako se ljubi s njegovom ženom.[210][211] Eminem je rekonstruisao napad na Gereru u pesmi The Kiss (Skit) sa albuma The Eminem Show. Reper je optužen za posedovanje prikrivenog oružja i napad, priznao je krivicu i osuđen je na dve godine uslovne kazne; kako god, optužba za napad na Gereru je odbačena kao deo sporazuma o priznanju krivice.[212] Dana 7. jula 2000. godine, Kim je pokušala samoubistvo rezanjem vena po zglobovima,[213] a kasnije je tužila Eminema za blaćenje pošto je opisao njenu nasilnu smrt u pesmi Kim.[211]

Dana 26. oktobra 2000. godine, reper je imao dogovoren nastup u torontskom Skajdoumu; u to je Džim Flaerti, državni tužilac iz Ontarija, rekao da se Eminemu ne bi trebalo dopustiti da uđe u zemlju. „Ja lično ne želim da iko dolazi u Kanadu ko će ovde da dođe i zagovara nasilje nad ženama”, rekao je. Flaerti je takođe rekao da mu se „zgadilo” kad je pročitao tekst pesme Kill You, u kojoj se nalaze stihovi Droljo, misliš da neću nijednu kurvu gušiti / Dok glasne žice u njenom vratu ne prestanu više raditi? (engl. Slut, you think I won't choke no whore / Till the vocal cords don't work in her throat no more?). Iako je reakcija javnosti na Flaertijeve stavove bila generalno negativna, uz razmatranje zabrane Eminemu da uđe u zemlju kao problema sa slobodom govora, liberalni ČPP Majkl Brajant je sugerisao da se protiv repera podignu optužbe za zločin iz mržnje zbog zastupanja nasilja nad ženama u tekstovima njegovih pesama.[214] Robert Everet-Grin je u editorijalu za Gloub end mejl napisao „Biti napadan je Eminemov opis posla”,[215] a koncert repera u Torontu se održao kako je i planirano.[216]

Sanitarni radnik Deandželo Bejli tužio je Eminema potražujući 2001. godine 1 milion dolara, uz optužbe za ugrožavanje njegove privatnosti objavljivanjem informacija koje ga prikazuju u pogrešnom svetlu — u pesmi Brain Damage, koja Bejlija predstavlja kao nasilnog školskog siledžiju. Iako je Bejli priznao da je maltretirao Eminema u školi, rekao je da je to bilo puko „naletanje” i da mu je dao „malu ćušku”. Zakonska optužba je odbačena 20. oktobra 2003; sudinica Debora Servito, koja je donela presudu, ocenila je da je publici jasno kako su reči pesme preterane.[217]

Dana 28. juna 2001. godine, Eminem je osuđen na jednogodišnju probaciju i društveno koristan rad — uz novčanu kaznu od oko 2.000 dolara — za nezakonito posedovanje odnosno korišćenje oružja tokom svađe sa zaposlenikom Sajkopatik rekordsa.[218]

Dana 31. marta 2002. godine, francuski džez pijanista Žak Lusje podigao je tužbu od 10 miliona dolara protiv Eminema i Doktora Drea — tvrdeći kako je bit za Kill You iz njegovog instrumentala Pulsion.[219] Lusje je zahtevao da se prodaja The Marshall Mathers LP zaustavi, a sve preostale kopije unište. Parnica je bila zakazana za jun 2004, a slučaj je kasnije rešen.[220]

Dana 8. decembra 2003. godine, Tajna služba Sjedinjenih Američkih Država je objavila kako „istražuje” tvrdnje da Eminem preti predsedniku Džordžu V. Bušu[50] u pesmi We As Americans (neizdati ’butleg’ u to vreme) — i to rečima Je*eš novac / Ne repujem za mrtve predsednike / Radije bih video mrtvog predsednika / Nikada nije bilo rečeno, ali ja postavljam presedan (engl. Fu*k money / I don't rap for dead presidents / I'd rather see the president dead / It's never been said but I set precedents). Incident je uključen u spot za pesmu Mosh, a u pitanju su novinski isečci na zidu sa člancima o nesrećnim događajima u Buševoj karijeri. We As Americans se na kraju našla na bonus disku deluks izdanja albuma Encore, ali sa izmenjenim tekstom.

Godine 2007, Eminemova kompanija za izdavanje muzike (Ejt majl stajl) i Martin afilijejted tužili su Epl i Aftermat entertejnment, tvrdeći da Aftermat nije ovlašćen za pregovaranje sa Eplom oko digitalnog preuzimanja 93 Eminemove pesme na Eplovom Ajtjunsu.[221][222] Slučaj protiv Epla je rešen nedugo po početku suđenja, krajem septembra 2009.[223]

Jula 2010, Apelacioni sud Sjedinjenih Američkih Država za Deveti okrug pokrenuo je parnicu F.B.T. prodakšons protiv Aftermat rekordsa — pošto su F.B.T produkcija i Eminem bili dužni da plaćaju kraljevsku taksu od 50% Aftermatovih ukupnih prihoda od licenciranja snimaka za kompanije kao što su Epl, Sprint, Nekstel, Singular i T-Mobajl. Marta 2011, Vrhovni sud SAD je odbio saslušanje.[224]

Oktobra 2013, Eminem je semplovao viralni hit čikaške rep grupe Hotstajlz — Lookin' Boy (2008) — za svoj hit singl Rap God (2013). Grupa tvrdi da Eminem nije dobio dozvolu da koristi sempl niti im je dao ikakav doprinos ili kompenzaciju.[225] U novembru 2013, Hotstajlz je objavio dis trek za Eminema naslovljen Rap Fraud, gde sempluju nekoliko njegovih pesama i kritikuju ga za neodavanje zasluga.[226][227] U januaru 2015, TMZ je objavio da Hotstajlz tuži repera i njegovu izdavačku kuću (Šejdi rekords) — u visini spora od 8 miliona dolara, za korišćenje sempla Lookin' Boy u trajanju od 25 sekundi u pesmi Rap God bez dobijene dozvole.[228][229]

Problemi sa zdravljem

[уреди | уреди извор]

Eminem je javno govorio o svojoj zavisnosti o lekovima na recept, uključujući vikodin, ambijen i valijum.[230] Prema prijatelju i kolegi članu D12 Prufu, Eminem se prvi put „otreznio” 2002. godine.[231] Tokom produkcije filma 8 milja, reper je — radeći 16 sati dnevno — razvio nesanicu. Saradnik mu je dao tabletu ambijena koja ga je „oborila”, podstaknuvši ga na traženje recepata. Ovo je bilo Eminemovo prvo iskustvo sa zavisnošću o drogama, koje je na njega uticalo nekoliko godina. Pred kraj produkcije albuma Encore, on bi „samo dolazio u studio i zabušavao [sa] džepovima punim pilula”. Eminem je lekove počeo da koristi da bi se „osećao normalno”, uzimajući „neverovatne količine [...] Pio sam između 40 i 60 valijuma [u danu]. Vikodina, možda 30.”. Droga bi ga održavala budnim najmanje 22 sata, nakon čega bi uzimao još. Njegova masa se povećala na 100 kg (230 lb) i redovno je jeo brzu hranu: „Klinci iza šaltera su me znali — to ih nije čak ni zbunjivalo. Ili bih odsedao u ’Kod Denija’ ili ’Big Boju’ i sam jeo. Bilo je tužno.” Eminem je postao neprepoznatljiv zbog dobijanja na kilaži, a jednom je načuo kako se dva tinejdžera raspravljaju o tome da li je to on ili ne: „Eminem nije debeo.”[17]

U decembru 2007, Eminem je hospitalizovan nakon predoziranja opioidom metadon koji je prvi put kupio od dilera koji mu je rekao da je „isti kao vikodin, a lakši za [tvoju] jetru”. Reper je nastavio da kupuje još, sve dok jedne noći nije kolabirao u kupatilu i bio hitno prevezen u bolnicu. Doktori su mu rekli da je progutao količinu ekvivalentnu četiri vrećice heroina i da je bio „dva sata od umiranja”. Nakon što je propustio Božić sa svojom decom, Eminem je slabašan i nepotpuno detoksikovan tražio otpust sa odeljenja. Pocepao je meniskus svog kolena kad je nakratko zaspao na svom kauču, zbog čega je operisan; po povratku kući, imao je epileptički napad.[17] Njegova upotreba droga „vratila se tamo gde je i pre bila” unutar mesec dana. Eminem je počeo da ide na crkvena okupljanja da bi se očistio, ali nakon što su mu počeli tražiti autograme odlučio je da potraži pomoć od savetnika za rehabilitaciju. Počeo je sa programom vežbi u kojima se isticalo trčanje. Elton Džon je bio mentor tokom ovog perioda; pozivao je Eminema jednom sedmično da ga proveri.[17]

Mentalna bolest

[уреди | уреди извор]

U knjizi My Son Marshall, My Son Eminem, njegova majka je izjavila da se Eminem borio sa bipolarnim poremećajem tokom svog života. Rekla je da se stanje pogoršalo nakon što je njegova bivša supruga Kim Meters rodila ćerku Hejli.[232]

Optužbe za homofobiju

[уреди | уреди извор]

Neki od Eminemovih tekstova smatralo se da su homofobični, a australijski političar je pokušao da mu zabrani ulazak u ovu zemlju.[233] Eminem odbacuje optužbe, tvrdeći da su kad je on odrastao reči kao što je „fagot” (engl. faggot — peder, homić) i „kvir” (engl. queer — čudan, homoseksualac/neheteroseksualac) bile uopšteno u upotrebi na pogrdan način a ne specifično prema homoseksualcima. Tokom intervjua na 60 minuta, novinar Anderson Kuper je istražio problem:[234]

Kuper: Neki od tekstova, kao, znate, u pesmi Criminal kažete Moje reči su kao bodež s nazubljenom oštricom, Koji će te zbosti u glavu, nebitno da li si fag ili lez, Ili homoseks, hermaf ili transavest, Hlače ili haljina — mrziš pedere? Odgovor je ’da’ (engl. My words are like a dagger with a jagged edge, That'll stab you in the head, whether you're a fag or lez, Or the homosex, hermaph or a trans-a-vest, Pants or dress—hate fags? The answer's 'yes')
Eminem: Da, ova scena u kojoj sam ušao. Tom rečju se razbacivalo toliko, znate, „fagot” se tako upućivalo konstantno jedno drugima, kao u ’betlu’.
Kuper: Da li ti ne voliš gej ljude?
Eminem: Ne, ja nemam nikakav problem ni sa kim. Znate šta ja mislim? Samo jednostavno kažem ’ma kako bilo’.

Reper je prijatelj Eltona Džona.[235] Kada ga je Njujork tajms pitao o legalizaciji istopolnih brakova u Mičigenu, Eminem je odgovorio: „Mislim da ako dvoje ljudi voli jedno drugo, onda šta dođavola? Mislim da bi svako trebalo da ima šansu da bude jednako jadan, ako želi”;[236] dodao je da je njegov „sveukupni pogled na stvari mnogo zreliji nego što je nekad bio”.[237]

Nekoliko godina posle, Eminem je ponovo optužen za korišćenje homofobičnih reči u svojim tekstovima. Na optužbe vezano za singl Rap God odgovorio je: „Ne znam kako da kažem ovo, a da ne kažem kako sam i govorio milion puta. Ali ta reč, ta vrsta reči, kada sam počeo s ’betl-rep[in]om’ ili šta već, nikada zapravo nisam izjednačavao te reči...”[238]

Legat

[уреди | уреди извор]
Veliki grafit Eminema
Grafit Eminema u Šangaju
Ilustracija Eminema u otvorenom skejtparku Sautsi u Portsmutu (Hempšir, Engleska, UK)

Eminem je bio na 83. mestu Roling stounove[239][240] i 79. mestu Vi-Ejč vanove liste „100 najvećih umetnika svih vremena”.[241] Godine 2010, MTV Portugal je rangirao Eminema kao sedmu najveću ikonu u istoriji pop muzike.[242] S obzirom na to da su umetničku formu hip hopa razvijali Afroamerikanci, Hispanoamerikanci i Latinoamerikanci, Eminem se smatra za jednog od najuspešnijih repera svih vremena;[243][244][245] njegova istaknuta forma u crnačkoj muzici dovela je do toga da ga se smatra jednom od važnih figura u popularnoj muzici 21. veka. Osim toga, izvršio je veliki uticaj na umetnike hip hopa i drugih brojnih žanrova.

Najprodavaniji je umetnik od 2000. do 2009. prema Nilsen saundskenu;[246] sa procenjenim brojem albuma prodatih u celom svetu na preko 172 miliona, Eminem je jedan od najprodavanijih muzičkih umetnika na svetu. Reper ima preko devet milijardi pregleda svojih muzičkih videa na Jutjub kanalu „EminemVEVO”.[247] Godine 2010, Eminemova muzika je generisala 94 miliona strimova (više od ijednog drugog muzičkog umetnika),[248] a u maju 2014. Spotifaj ga je nazvao najstrimovanijim umetnikom svih vremena. Prema Bilbordu, dva od Eminemovih albuma su među top pet najprodavanijih albuma od 2000. do 2010. godine. Love the Way You Lie (11× platinasti) i Not Afraid (10× platinasti) singlovi su sertifikovani kao ’dijamantski’ prema RIAA-i, što ga čini prvim umetnikom sa dve digitalne dijamantski sertifikovane pesme u SAD.[249] U UK, Eminem je do 2010. prodao preko 12,5 miliona singlova i albuma.[250] Juna 2014, Eminem je bio drugi najprodavaniji muški izvođač Nilsen saundsken ere, šesti najprodavaniji izvođač u SAD i prvi najprodavaniji hip hop izvođač, sa statistikom od 45,1 miliona (odnosno 47,4 miliona)[251] prodatih albuma i 42 miliona prodatih numera (uključujući 31 milion digitalnih singl sertifikacija).[252][253][254][255] Eminem je imao deset broj jedan albuma na listi Bilbord 200: sedam solo (pet originalnih albuma i dve kompilacije), dva sa D12 i jedan sa Bed mits Ivilom.[256] Bilbord je The Eminem Show, The Marshall Mathers LP i Encore rangirao kao treći, sedmi i četrdeseti najprodavaniji album (redom) decenije 2000—2009.[257][258] Reper je imao 13 broj jedan singlova u celom svetu.[258][259]

Eminemu se pripisuje pozitivan doprinos uspehu karijera rep protežea, kao što je Fifti Sent,[260][261][262] Jelavulf,[263][264] Stat Kvo,[265][266] Rojs da fajv-najn,[267][268] Kešis,[269][270] Obi Trajs,[271][272] Bobi Krikvoter;[272][273] te rep grupa kao što je D12[274][275][276] i Sloterhaus.[277][278][279][280]

Avgusta 2011, Roling stoun je Eminema prozvao Kraljem hip hopa; tada su analizirane prodaje albuma, pozicije na ritam i bluz, hip hop i rep tabelama, pregledi na Jutjubu, društveni mediji, zarade na koncertima, industrijske nagrade i kritički rejtinzi solo repera koji su stvarali muziku od 2009. do prve polovine 2011. godine.[281] Njegov drugi album s velikom izdavačkom kućom, The Marshall Mathers LP, bio je najbrže prodavan solo album istoriji SAD;[32] Roling stoun, Tajm i Iks-iks-el su ga rangirali kao jedan od najboljih hip hop albuma svih vremena;[282] Roling stoun ga je rangirao kao sedmi najbolji album prve decenije 21. veka.[283] Treći singl sa albuma (Stan) jedna je od Eminemovih kritički najviše hvaljenih pesama; veb-sajt Pitchfork je nazvao „kulturnom prekretnicom”.[284]

Brojni umetnici su naveli Eminema kao muzičara i čoveka koji je uticao na njih, među njima i:

Sledeći reperi spadaju među one poznate koji su Eminema nazvali jednim od najvećih repera svih vremena:

Turneje

[уреди | уреди извор]
Logo za turneju „The Monster” (2014)

Sopstvene

[уреди | уреди извор]
  • „The Slim Shady LP” (1999)
  • „The Recovery” (2010—2013)
  • „Rapture” (2014)
  • „South America” (2016)[258][319][320]
  • „Revival” (2018)
  • „Rapture 2019” (2019)[321]

Ostale

[уреди | уреди извор]

Diskografija

[уреди | уреди извор]
Glavni članak: Diskografija Eminema

Solo

[уреди | уреди извор]

D12

[уреди | уреди извор]

Ostali albumi

[уреди | уреди извор]
  • 1988: The New Jacks EP (Di-džej Bater Fingers)
  • 1990: Steppin' onto the Scene (Soul intent)
  • 1992: Still in the Bassmint (Soul intent)
  • 1995: Soul Intent (Soul intent)
  • 1997: Slim Shady EP
  • 1997: The Underground EP (D12)
  • 2001: Devil's Night (D12)
  • 2002: Music from and Inspired by the Motion Picture 8 Mile
  • 2003: Straight from the Lab
  • 2003: The Singles
  • 2005: Curtain Call: The Hits
  • 2006: Eminem Presents: The Re-Up
  • 2009: Relapse: Refill
  • 2011: Hell: The Sequel (Bed mits Ivil)
  • 2014: Shady Classics (sa Di-džej Vu Kidom)
  • 2014: Shady XV (Šejdi rekords)
  • 2015: Music from and Inspired by the Motion Picture Southpaw[322]

Pesme u kojima je ismevao poznate

[уреди | уреди извор]

Filmografija

[уреди | уреди извор]
Film[258][324]
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2000. Da Hip Hop Witch Eminem
2001. Pranje The Wash Kris nepripisano
2002. 8 milja 8 Mile Džimi „Bi-Rabit” Smit ml.
2009. Smešni ljudi Funny People Eminem kameo
2014. Intervju The Interview Eminem kameo
2017. Bodied Eminem producent
Televizija[258][324]
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
1999.
2000.
2002.
2004.
2010.
2013. 		Uživo subotom uveče Saturday Night Live muzički gost sezona 25, epizoda 03: Norm Makdonald / Doktor Dre, Snup Dog i Eminem
sezona 26, epizoda 01: Rob Lou / Eminem
sezona 27, epizoda 19: Kirsten Danst / Eminem
sezona 30, epizoda 04: Kejt Vinslet / Eminem
sezona 36, epizoda 10: Džef Bridžiz / Eminem i Lil Vejn
sezona 39, epizoda 05: Keri Vošington / Eminem
2000. The Slim Shady Show Eminem, Maršal Meters, Slim Šejdi, Ken Kenif veb-serija
2004. Crank Yankers Bili Flečer sezona 03, epizoda 01: Eminem i Trejsi Morgan
2010. Svita Entourage Eminem sezona 07, epizoda 10: Lose Yourself
2013. Detroit Rubber Eminem veb-serija
sezona 01, epizoda 01: Pilot
takođe izvršni producent
Šou Džonatana Rosa The Jonathan Ross Show Eminem sezona 05, epizoda 06
Dokumentarci[258][324]
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2003. Fifti Sent: Nova sorta 50 Cent: The New Breed Eminem sporedna uloga
2012. Iz ničega nešto: Umetnost repa Something from Nothing: The Art of Rap Eminem sporedna uloga
Kako zaraditi novac prodajući drogu How to Make Money Selling Drugs Eminem sporedna uloga
2015. Not Afraid: Priča Šejdi rekordsa Not Afraid: The Shady Records Story Eminem glavna uloga
Streč i Bobito: Radio koji je promenio živote Stretch and Bobbito: Radio That Changed Lives Eminem sporedna uloga
2017. Prkosni The Defiant Ones Eminem sporedna uloga
Koncertni filmovi[258][324]
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2000. Turneja Up in Smoke The Up In Smoke Tour glavni izvođač zajedno sa Doktorom Dreom, Snup Dogom i Ajs Kjubom
2005. Lajv iz Njujork Sitija Live from New York City glavni izvođač koncert u Medison skver gardenu
Video-igre[258][324]
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2005. Fifti Sent: Otporan na metke 50 Cent: Bulletproof detektiv Makvikar glas i figura
2017. Šejdi vors Shady Wars Eminem figura

Knjige

[уреди | уреди извор]
God. Srpski naziv Izvorni naziv[325] Stranica Napomene
2000. Angry Blonde 148
2003. Šta god kažete da sam: Život i vreme Eminema Whatever You Say I Am: The Life and Times of Eminem 278
2008. Takav kakav sam The Way I Am 208

Nagrade i nominacije

[уреди | уреди извор]
Glavni članak: Spisak nagrada i nominacija Eminema

Podelio je 2002. Oskar za najbolju originalnu pesmu (Lose Yourself, napisao je sa Džefom Basom i Luisom Restom). Oskar koji je dobio učinio ga je prvim reperom koji je dobio ovu nagradu.[326]

Reper je dobio petnaest nagrada Gremi. Pohvaljen je za „verbalnu energiju” i kvalitet tekstova, te rangiran na deveto mesto MTV liste „Najveći em-sijevi svih vremena”.[327][328] Godine 2003, bio je 13. na MTV listi 22 najveća glasa u muzici[329] i 82. na Roling stoun listi Besmrtnih.[330] Godine 2008, čitaoci magazina Vajb za Eminema su ocenili da je Najbolji živi reper.[331][332]

The Real Slim Shady (s njegovog drugog albuma koji je osvojio Gremi, The Marshall Mathers LP) kritikuje nagrade u svom drugom stihu, a Eminem je tada verovao kako će ga negativno mišljenje o njegovom radu sprečiti da dobije nagradu. Reper je dobio MTV Nagradu za globalnu ikonu na dodeli MTV Jurop 2013. u Amsterdamu.[333]

Poslovni poduhvati

[уреди | уреди извор]
  • Šejdi rekords (engl. Shady Records)
  • Šejd 45 Sirijus (engl. Shade 45 Sirius)
  • Bas braders (engl. Bass Brothers)
  • Šejdi kloting (engl. Shady Ltd. Clothing)
  • Šejdi gejms (engl. Shady Games)
  • Ejt majl stajl (engl. Eight Mile Style LLC)[221]
  • Fondacija Maršal Meters (engl. The Marshall Mathers Foundation)
  • Šejdi films (engl. Shady Films)

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Vestern, Dan. „Eminem Net Worth in 2020”. Wealthy Gorilla. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ Ankeny, Jason; Torreano, Bradley. „Eminem – Biography”. Allmusic. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  3. ^ а б в „Eminem's Biography”. Fox News. 17. 9. 2009. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  4. ^ Roberts, David (2006). British Hit Singles & Albums (XIX izd.). London: Guinness World Records Limited. str. 137. ISBN 978-1-904994-10-7. 
  5. ^ United States Public Record Number 1222170896
  6. ^ United States Public Records Number 292343335
  7. ^ а б в Nelson, Debbie (2008). My Son Marshall, My Son Eminem. Beverly Hills, CA: Phoenix Books. ISBN 978-1-59777-596-0. 
  8. ^ „Eminem's Estranged Father Marshall Bruce Mathers Jr. Dies At 67”. 10 daily. 27. 6. 2019. Приступљено 27. 6. 2019. 
  9. ^ а б „Eminem's mom gives her side of the story”. Today.msnbc.msn.com. 6. 11. 2008. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  10. ^ а б Happy days. 26. SPIN Media LLC. avgust 2010. str. 96. ISSN 0886-3032. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  11. ^ а б в г д Elrick, M. L. (25. 7. 2000). „Eminem's dirty secrets”. Salon. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  12. ^ а б в г д ђ е ж з Bozza, Anthony (29. 4. 1999). „Eminem Blows Up”. Rolling Stone. New York City (811). ISSN 0035-791X. Pristupljeno 9. 3. 2013. 
  13. ^ Steven, Williams. „Eminem's Long-Lost Sister Shocked By Relation”. Contactmusic.com. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  14. ^ Hilburn, Robert (14. 5. 2000). „Has He No Shame?”. The Los Angeles Times. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  15. ^ Hasted, Nick (2011). „The White Negro”. The Dark Story of Eminem. Music Sales Group. str. 55. ISBN 978-1-84938-458-2. 
  16. ^ а б „Eminem”. Encyclopædia Britannica. 6. 3. 2016. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  17. ^ а б в г д ђ Eells, Josh (25. 11. 2010). „Eminem on the Road Back From Hell”. Rolling Stone. New York City (1118). ISSN 0035-791X. Pristupljeno 25. 4. 2017. »knocked [him] out« • »just go into the studio and goof off [with] a pocketful of pills« • »feel normal« • »ridiculous amount [...] I could consume anywhere from 40 to 60 Valium [in a day]. Vicodin, maybe 30« • »The kids behind the counter knew me – it wouldn't even faze them. Or I'd sit up at Denny's or Big Boy and just eat by myself. It was sad.« • »Eminem ain't fat.« • »just like Vicodin, and easier on [your] liver« • »about two hours from dying« • »ramped right back to where it was before« 
  18. ^ Bozza (2003). str. 119.
  19. ^ CBSNewsOnline (10. 10. 2010). „Eminem's Road to Stardom”. 60 Minutes. YouTube.
  20. ^ Bozza (2003). str. 14.
  21. ^ Bozza (2003). str. 15.
  22. ^ Reeves, Mosi (17. 11. 2016). „Eminem's 'Infinite': Producers Revisit, Remix MC's Inauspicious Debut”. Rolling Stone. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  23. ^ Bozza (2003). str. 16.
  24. ^ а б в „Timeline”. Rock on the Net. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  25. ^ Drumming, Neil (14. 2. 2001). „Smut Peddlers: Split-Level Raunch”. Washington Post. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  26. ^ Dearborn, Matt; Duke (1. 12. 2005). „Interview: His name is not Slim Shady”. University Wire. Arhivirano iz originala 6. 11. 2008. g. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  27. ^ а б Bozza (2003). str. 81.
  28. ^ Bozza (2003). str. 24.
  29. ^ Stubbs, David (2006). Eminem: The Stories Behind Every Song. Da Capo Press. str. 58. ISBN 978-1-56025-946-6. 
  30. ^ „Eminem and his ex-wife remarry”. St. Petersburg Times. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  31. ^ „American certifications – Eminem”. Recording Industry Association of America. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  32. ^ а б „Eminem Bounces Britney From Top Spot”. Rolling Stone. 31. 5. 2000. Arhivirano iz originala 1. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  33. ^ а б „Eminem's criminal record”. BBC News. 11. 4. 2001. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  34. ^ Bozza (2003). str. 60.
  35. ^ „Some Marilyn Manson Scraps From the Road”. NY Rock. Arhivirano iz originala 15. 6. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  36. ^ „150 Greatest Rock Lists Ever”. Rock List Music. jul 2004. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  37. ^ „25 years of Hip-hop”. Top 40 Charts. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  38. ^ „The RS 500 Greatest Songs of All Time”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 24. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  39. ^ а б Brill, James M.; McMahon, Chris (11. 3. 2016). „The Top Albums of Each Decade and How They Influenced Guitar Sales”. reverb.com. Reverb.com, LLC. Arhivirano iz originala 7. 10. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  40. ^ Basham, David (22. 2. 2001). „Eminem, Elton's 'Stan' Duet Proves Anticlimactic”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  41. ^ Basham, David (10. 2. 2001). „Eminem, Elton John To Duet At Grammys”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  42. ^ Geier, Thom; Jensen, Jeff; Jordan, Tina; Lyons, Margaret; Markovitz, Adam; Nashawaty, Chris; Pastorek, Whitney; Rice, Lynette; Rottenberg, Josh; Schwartz, Missy; Slezak, Michael; Snierson, Dan; Stack, Tim; Stroup, Kate; Tucker, Ken; Vary, Adam B.; Vozick-Levinson, Simon; Ward, Kate (11. 12. 2009). „The 100 greatest movies, TV shows, albums, books, characters, scenes, episodes, songs, dresses, music videos and trends that entertained us over the past 10 years”. Entertainment Weekly. (1079/1080): 74—84. »It was the hug heard 'round the world. Eminem, under fire for homophobic lyrics, shared the stage with a gay icon for a performance of "Stan" that would have been memorable in any context.«
  43. ^ Boone, Christian (21. 2. 2001). „Eminem Protesters Few But Passionate”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  44. ^ Pareles, Jon (17. 7. 2000). „Four Hours Of Swagger From Dr. Dre And Friends”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  45. ^ Bozza (2003). str. 70.
  46. ^ Erlewine, Stephen Thomas (2002). „"The Eminem Show" – Overview”. AllMusic. Arhivirano iz originala 30. 1. 2005. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  47. ^ Goldberg, Bernard (2005). 100 People Who Are Screwing Up America. New York City: HarperCollins. str. 140. ISBN 978-0-06-076128-8. 
  48. ^ Bozell, L. Brent III (24. 7. 2002). „Eminem – Tasteless, Incoherent, and Tired”. MediaResearch.org. Creators Syndicate. Arhivirano iz originala 3. 8. 2002. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  49. ^ а б „Top 50 Global Best Selling Albums for 2002” (PDF). International Federation of the Phonographic Industry, IFPI. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  50. ^ а б „Secret Service checks Eminem's 'dead president' lyrics”. CNN. 6. 12. 2003. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  51. ^ Erlewine, Stephen Thomas (2004). „"Encore" – Overview”. Allmusic. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  52. ^ а б „Stevie Wonder has words to say about Eminem”. AllHipHop. Arhivirano iz originala 5. 3. 2005. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. »kicking a man while he's down« • »bullshit« • »Eminem has lost his ghetto pass. We want the pass back.« 
  53. ^ DeLuca, Dan (12. 11. 2004). „Eminem's new album doesn't build on previous success”. The Philadelphia Inquirer. Arhivirano iz originala 29. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  54. ^ Thomas, Mike (14. 10. 2004). „Is the King of Pop losing it?”. Chicago Sun-Times. Jim Kirk. Arhivirano iz originala 16. 10. 2004. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. »Last year, Eminem forced me to halt production on the video for my 'Lose Yourself' parody because he somehow thought that it would be harmful to his image or career. So the irony of this situation with Michael is not lost on me.« 
  55. ^ Donaldson-Evans, Catherine (12. 11. 2004). „Jackson Bashes Eminem in Fox Exclusive”. Fox News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  56. ^ „Michael Jackson buys rights to Eminem tunes and more”. Rolling Stone. 31. 5. 2007. Arhivirano iz originala 27. 12. 2007. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  57. ^ Reid, Shaheem (20. 10. 2004). „Eminem Targets Bush on New Track 'Mosh'”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. »This weapon of mass destruction that we call our president« • »Fuck Bush« 
  58. ^ Reid, Shaheem (25. 10. 2004). „Eminem's 'Mosh' Video Hits the Internet”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  59. ^ „Race for the White House: Eminem joins fight.”. The Mirror. 1. 11. 2004. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  60. ^ „Guess Who's Back, Back Again, Shady's Back, Tell A Friend”. Rapbasement.com. 19. 9. 2008. Arhivirano iz originala 4. 12. 2008. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Right now I'm kinda just concentrating on my own stuff, for right now and just banging out tracks and producing a lot of stuff. You know, the more I keep producing the better it seems like I get 'cause I just start knowing stuff'.« 
  61. ^ Jokesta (19. 9. 2008). „Reps Confirm New Eminem Album May Hit Stores 4th Quarter”. DefSounds. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  62. ^ Cohen, Jonathan (12. 12. 2008). „Exclusive: Eminem Talks New Album, Book”. Billboard. Arhivirano iz originala 23. 5. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  63. ^ „Eminem Gives Details On His Relapse”. Rapbasement.com. 12. 12. 2008. Arhivirano iz originala 14. 12. 2008. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Me and Dre are back in the lab like the old days, man. Dre will end up producing the majority of the tracks on 'Relapse'. We are up to our old mischievous ways ... let's just leave it at that.« 
  64. ^ а б в „Eminem Relapses Twice; 2 NEW Albums Coming”. Rapbasement.com. 5. 3. 2009. Arhivirano iz originala 11. 6. 2009. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  65. ^ а б „Eminem's Relapse Due in May; Relapse 2 Also To Be Released This Year”. Pigeons & Planes. 5. 3. 2009. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  66. ^ Strause, Jackie (2. 6. 2009). „Eminem stunt faked”. New York Post. Arhivirano iz originala 12. 3. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  67. ^ Kaufman, Gil (2. 11. 2009). „Eminem Rocks New Orleans' Voodoo Fest With First Full Concert of 2009”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  68. ^ „Eminem announces 'Relapse: Refill' album featuring five unreleased songs”. NME. IPC Media. 20. 11. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I want to deliver more material for the fans this year like I originally planned. ... Hopefully these tracks on The Refill will tide the fans over until we put out Relapse 2 next year. ... I got back in with Dre and then a few more producers, including Just Blaze, and went in a completely different direction which made me start from scratch. The new tracks started to sound very different than the tracks I originally intended to be on Relapse 2, but I still want the other stuff to be heard.« 
  69. ^ Pareles, Jon (21. 5. 2009). „Get Clean, Come Back: Eminem's Return”. The New York Times. New York, NY: Arthur Ochs Sulzberger, Jr. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  70. ^ Eminem (15. 5. 2009). „Eminem: The Prelapse Special” (intervju, audio). Intervju sa Reef. New York City, NY: Shade 45. 
  71. ^ Reid, Shaheem; Rodriguez, Jayson (15. 5. 2009). „Eminem Album Preview: Relapse Is Scary, Funny And Personal”. MTV News. MTV Networks. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  72. ^ „Eminem becomes psychotic murderer in violent video for new single '3am'”. NME. IPC Media. 3. 5. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  73. ^ Rodriguez, Jayson (23. 4. 2009). „Eminem's Next Single, '3 A.M.,' Leaks Online”. MTV News. MTV Networks. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  74. ^ а б „Eminem Speaks On New Album Recovery”. Rap Radar. 14. 4. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I had originally planned for Relapse 2 to come out last year. But as I kept recording and working with new producers, the idea of a sequel to Relapse started to make less and less sense to me, and I wanted to make a completely new album. The music on Recovery came out very different from Relapse, and I think it deserves its own title.« 
  75. ^ Kaufman, Gil (30. 6. 2010). „Eminem Notches Year's Highest Debut With Recovery”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  76. ^ Caulfield, Keith (30. 6. 2010). „Eminem's 'Recovery' Explodes At No. 1 on Billboard 200 With 741,000”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  77. ^ Kreps, Daniel. „Eminem's 'Recovery' Tops Chart for Fifth Week”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 21. 8. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  78. ^ „Eminem Won't Budge From No. 1 On Billboard 200; Lil Wayne Tops Digital Songs”. Billboard. 25. 8. 2010. Arhivirano iz originala 28. 8. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  79. ^ Caulfield, Keith (5. 1. 2011). „Eminem's 'Recovery' Is 2010's Best-Selling Album; Katy Perry's 'California Gurls' Top Digital Song”. Billboard.com. Prometheus Media Group. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  80. ^ „Chart Watch Extra: Eminem Bumps Off Gaga – Chart Watch”. New.music.yahoo.com. 4. 3. 2011. Arhivirano iz originala 24. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  81. ^ Staff, SR (5. 6. 2010). „Eminem's Not Afraid Video Premiere Set”. Singer's Room. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  82. ^ „Eminem Album & Song Chart History”. Billboard. Nielsen Business Media. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  83. ^ Youngs, Ian (21. 12. 2010). „Alex Da Kid: The Brit behind 2010's biggest hit”. BBC. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  84. ^ Jacobs, Allen (24. 11. 2010). „Hip Hop Album Sales: The Week Ending 11/21/2010 | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  85. ^ „IFPI 2011 Report: Global Recorded Music Sales Fall 8.4%; Eminem, Lady Gaga Top Int'l Sellers”. Billboard.biz. 30. 3. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  86. ^ „Most successive US No.1 albums by a solo artist”. guinnessworldrecords.com. 10. 7. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  87. ^ Jacobs, Allen (17. 6. 2010). „Eminem to perform at 2010 BET awards”. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  88. ^ „Eminem And Jay-z Announce More "Home & Home" Dates”. artistdirect.com. 25. 6. 2010. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  89. ^ „Top 10 Rappers: Eminem Extended Interview”. BET.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  90. ^ „MTV VMA Recap: Stage Rewind with Eminem, Rihanna, Taylor, Kanye and Bieber”. Singersroom.com. 13. 9. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  91. ^ Cantor, Paul (24. 10. 2010). „Eminem Is The Hottest MC In The Game!” Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јул 2017) (24. 10. 2010). MTV Networks. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  92. ^ „The 2010 HipHopDX Year End Awards: Discussing Lil' Wayne, Drake & Many More Hip Hop Artists”. HipHopDX. 13. 12. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  93. ^ Muhammad, Latifah (19. 10. 2010). „Rihanna and Eminem to make a Love the Way You Lie sequel”. Theboombox.com. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  94. ^ „The Top 25 Music Moments of 2010”. Billboard.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  95. ^ Semigran, Aly (14. 2. 2011). „Skylar Grey Breaks Out With Dre, Eminem Grammy Performance – Music, Celebrity, Artist News”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  96. ^ Rodriguez, Jayson (18. 2. 2011). „Eminem Shoots 'Space Bound' Video With Porn Star Sasha Grey”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  97. ^ „Joseph Kahn Tweet”. Twitter. 19. 6. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  98. ^ „Space Bound by Eminem”. Itunes.apple.com. 14. 6. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  99. ^ „Eminem is working on a new album”. Aftermath Music. 25. 4. 2017. Arhivirano iz originala 27. 5. 2012. g. Pristupljeno 24. 5. 2012. 
  100. ^ Cooper, Roman (28. 10. 2012). „Eminem Announces Eighth Studio Album For 2013”. hiphopdx.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  101. ^ Martin, Andrew; Isenberg, Daniel; Troisi, Daniel; Drake, David; Ortiz, Edwin; Baker, Ernest; Ahmed, Insanul; Moore, Jacob; Nostro, Lauren (2. 1. 2013). „6. Eminem, TBA — The 50 Most Anticipated Albums of 2013”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  102. ^ „Eminem's Next Album Coming 'Post-Memorial Day' 2013 | Music News”. Rolling Stone. 8. 2. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. »We fully expect to be releasing a new Eminem album in 2013. He's been working on it for some time.« • »It's safe to say that it will be post-Memorial Day at some point, but we're not exactly sure when. We've got some dates locked in for him to perform live in Europe in August, so we're trying to see what else lines up.« 
  103. ^ „Dr. Dre Returns To The Studio, Says Eminem Is Nearly Finished New Album”. The Versed. 24. 3. 2013. Arhivirano iz originala 27. 4. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  104. ^ „Eminem To Hit The Studio With No I.D. – Music, Celebrity, Artist News”. MTV.com. 10. 9. 2012. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  105. ^ Reed, Ryan (14. 8. 2013). „Eminem Unveils Hard-Hitting New Song, 'Survival' – Yahoo! Music”. Music.yahoo.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  106. ^ Ortiz, Edwin (14. 8. 2013). „Eminem "Survival"”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  107. ^ „'Call of Duty: Ghosts' launch trailer: dogs, destruction, Eminem”. Relaxnews. Yahoo! News. 22. 10. 2013. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  108. ^ „Eminem's 'MMLP2' Album Announced At VMAs”. huffingtonpost.com. 25. 8. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  109. ^ „Eminem's Album Sales Impress As 'MMLP2' Hits No. 1”. Huffingtonpost.com. 13. 11. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  110. ^ Caulfield, Keith (12. 11. 2013). „Eminem's 'Marshall Mathers LP 2' Scores Second-Biggest Debut of Year”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  111. ^ Ortiz, Edwin (8. 11. 2013). „Eminem Four Singles in Billboard Hot 100 Top 20”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  112. ^ „Eminem Ties Beatles Billboard Record | Hot 96.3”. Indyhiphop.com. 11. 11. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  113. ^ Lynch, Joe (8. 11. 2013). „Eminem Is First Lead Artist Since Beatles to Score 4 Top 20 Hits”. Fuse.tv. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  114. ^ Gallo, Phil (25. 8. 2014). „Eminem Announces 'Shady XV' Compilation With New Track 'Guts Over Fear'”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  115. ^ „SHADYXV Tracklist Revealed”. eminem.com. 29. 10. 2014. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  116. ^ Grow, Kory (11. 11. 2014). „Hear Eminem's Love Letter to His Hometown, 'Detroit Vs. Everybody'”. Rolling Stone. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  117. ^ Rosenberg, Paul. „SHADYXV out 11/24”. Twitter. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  118. ^ Tardio, Andres (3. 12. 2014). „Hip Hop Album Sales: Eminem, Rick Ross, Beyonce”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  119. ^ Stutz, Colin (12. 3. 2015). „Eminem Releases 10-Disc Career-Spanning Vinyl Box Set”. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  120. ^ Harling, Danielle (19. 1. 2015). „Eminem To Appear On "Worldwide Choppers 2", According To Tech N9ne”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  121. ^ Daly, Rhian (23. 5. 2015). „Eminem to release new song on 'Southpaw' soundtrack”. NME. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  122. ^ EminemVEVO (9. 7. 2015). Eminem Kings Never Die. YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  123. ^ Flanagan, Andrew (25. 6. 2015). „Eminem Is Zane Lowe's First Interview for Apple's Beats 1 Radio Station”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  124. ^ McCollum, Brian (1. 7. 2015). „Eminem sings Seger as Colbert hosts Monroe public access show”. Detroit Free Press. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  125. ^ Andreeva, Nellie (15. 6. 2015). „Eminem To Produce & Write Music For Joe Carnahan's 'Narc' Series At Paramount TV”. Deadline.com. Penske Media Corporation. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  126. ^ Kaufman, Gil (17. 6. 2016). „'Suicide Squad' Soundtrack: Skrillex & Rick Ross, Panic! at the Disco Cover 'Bohemian Rhapsody' & More”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  127. ^ Spanos, Brittany (22. 9. 2016). „Hear Eminem, Skylar Grey's Bonnie and Clyde-Inspired 'Kill for You'”. Rolling Stone. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  128. ^ Berke, Jeremy (19. 10. 2016). „Eminem announces new album with manic 8-minute 'Campaign Speech' bashing Trump”. businessinsider.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  129. ^ EminemVEVO (17. 11. 2016). Eminem – Infinite (F.B.T. Remix) [Official Audio]. YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  130. ^ EminemVEVO (22. 11. 2016). Eminem – Partners In Rhyme: The True Story of Infinite (Official Trailer). YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  131. ^ Evans, Gavin (5. 2. 2017). „Ann Coulter Calls Eminem An 'Idiot' in Response to Him Rapping About Her”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I think it's unfortunate that the left, from Berkeley to Eminem with his rap songs, has normalized violence against women, as Eminem has done.« 
  132. ^ EminemVEVO (10. 11. 2017). Eminem - Walk On Water (Audio) ft. Beyoncé. YouTube. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  133. ^ Morgan Britton, Luke (28. 11. 2017). „Eminem reveals release date for new album 'Revival'”. NME. Pristupljeno 20. 3. 2018. 
  134. ^ Caulfield, Keith (3. 9. 2018). „Eminem's Kamikaze Set for No. 1 Debut on Billboard 200 Albums Chart”. Billboard. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  135. ^ Caulfield, Keith (9. 9. 2018). „Eminem Earns Ninth No. 1 Album on Billboard 200 Chart With 'Kamikaze'”. Billboard. Pristupljeno 29. 1. 2019. 
  136. ^ Minsker, Evan (17. 2. 2020). „Eminem Surprise Drops New Album Music to Be Murdered By: Listen”. Pitchfork. 
  137. ^ „‘Sorry it took me 18 years to get here’; Eminem performs ‘Lose Yourself’ at Oscars, people are confused”. FOX31 Denver. 10. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020. 
  138. ^ Eminem - Godzilla ft. Juice WRLD (Dir. by @_ColeBennett_). YouTube. 9. 3. 2020. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  139. ^ McIntyre, Hugh (11. 3. 2020). „Eminem’s ‘Music To Be Murdered By’ Is Just The Second Album Released This Year To Be Certified Gold”. Forbes. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  140. ^ „Kid Cudi and Eminem Announce New Song "The Adventures of Moon Man and Slim Shady"”. 8. 7. 2020. 
  141. ^ Bloom, Madison. „Listen to Eminem’s New Album Music to Be Murdered By - Side B”. Pitchfork. Pristupljeno 18. 12. 2020. 
  142. ^ „Venom: Eminem Previews New Track for Let There Be Carnage”. CBR.com. 29. 9. 2021. 
  143. ^ „SPEKTAKL KAO DA JE 2000. Nastup legendarnih repera zasenio Superboul /VIDEO/”. Blic.rs. 
  144. ^ „Re-Up CD”. Encore. Arhivirano iz originala 11. 4. 2008. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  145. ^ Bozza (2003). str. 19.
  146. ^ а б Smith, Kerry (maj 2006). „D12 > Biography”. Allmusic. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  147. ^ „Bizarre: Split Personality”. XXL (intervju). Intervju sa Sammy Newman-Beck. 24. 10. 2007. Arhivirano iz originala 27. 12. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. »he's busy doing his thing« 
  148. ^ Bonoan, Christian (22. 1. 2014). „Eminem And D12 Are Making Music Again”. XXL. Arhivirano iz originala 31. 7. 2017. g. Pristupljeno 31. 7. 2017 — preko Detroit Free Press. 
  149. ^ „World Records (8 April 2007)”. Lefalaja.com. Arhivirano iz originala 29. 8. 2010. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  150. ^ Elson, Rachel F. (24. 3. 2003). „Eminem Naps Through His Oscar Victory”. People. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  151. ^ „VU Games, Eminem, and Dr. Dre debut 50 Cent: Bulletproof”. Xbox Solution. Arhivirano iz originala 15. 1. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  152. ^ „Eminem To Star In 'Have Gun, Will Travel'”. Ustinet News. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  153. ^ Carroll, Larry (14. 2. 2008). „Eminem Almost Had Hayden Christensen's Role In Jumper”. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  154. ^ Ross, Robyn (29. 6. 2010). „Eminem, Aguilera to Appear on Entourage Season Finale”. TVGuide.com. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  155. ^ Michaels, Sean (18. 7. 2013). „Eminem and Die Antwoord's Ninja both turned down lead in sci-fi film”. Guardian. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  156. ^ Keneally, Meghan (18. 12. 2014). „The Interview: Best Scenes From the Movie That Won't Be in Theaters”. ABC News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  157. ^ Dimond, Anna (21. 10. 2008). „Eminem, All Grown Up? Rapper to Release Tell-All”. TV Guide. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  158. ^ Herrera, Monica (31. 1. 2011). „Eminem to Star in Super Bowl Claymation Ad: Report”. Billboard. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  159. ^ Kaufmann, Gil (7. 2. 2011). „Eminem Praised For Chrysler Super Bowl Commercial”. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  160. ^ „Eminem's Chrysler Commercial Hailed as One of Top Super Bowl Ads of 2011”. thecelebritycafe.com. 7. 2. 2011. Arhivirano iz originala 10. 2. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2011. 
  161. ^ „Marshall Mathers Foundation: Celebrity Supporters & Events”. looktothestars.org. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  162. ^ Hess, Mickey (2009). „Esham”. Hip Hop in America: A Regional Guide: Volume 1: East Coast and West Coast. ABC-CLIO. str. 411—413. ISBN 978-0-313-34323-0. 
  163. ^ а б в Edwards (2009). str. 88.
  164. ^ Eminem; Jenkins, Sacha (2008). The Way I Am. Dutton Adult. str. 20. 
  165. ^ Edwards (2009). str. x. »Eminem listened to everything and that's what made him one of the greats.«
  166. ^ Edwards (2009). str. 5, 38.
  167. ^ Edwards (2009). str. 7.
  168. ^ Edwards (2009). str. 34.
  169. ^ Edwards (2009). str. 66, 107.
  170. ^ Edwards (2009). str. 85.
  171. ^ Edwards (2009). str. 106.
  172. ^ Edwards (2009). str. 120, 129.
  173. ^ Edwards (2009). str. 244.
  174. ^ Edwards (2009). str. 253.
  175. ^ Edwards (2009). str. 257.
  176. ^ Edwards (2009). str. 160.
  177. ^ Edwards (2009). str. 212. »workaholic«
  178. ^ Edwards (2009). str. 282. »stacking«
  179. ^ Tyrangiel, Josh (3. 6. 2002). „The Three Faces of Eminem”. TIME. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  180. ^ Ziegbe, Mawuse (17. 6. 2010). „Eminem Says 'Slim Shady' Wasn't Right for Recovery”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  181. ^ Daly, Sean (3. 3. 2005). „Guns & Lovers: Two Sides of 50 Cent”. Washington Post. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  182. ^ MTV News Staff (16. 4. 2004). „For The Record: Quick News On Eminem And Jadakiss, William Hung, Blink-182, Beastie Boys, The Darkness & More”. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  183. ^ „White American”. The Village Voice. Arhivirano iz originala 18. 5. 2005. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  184. ^ Godfrey, Sarah (22. 12. 2004). „Posthumous 2Pac and the Living Em”. Washington Post. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  185. ^ „Elton John goes hip-hop!”. NME. UK. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  186. ^ „Album Reviews”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 9. 12. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  187. ^ „Obie Trice Back For 'Seconds' On New CD”. Billboard. Arhivirano iz originala 8. 8. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  188. ^ Reid, Shaheem (28. 1. 2008). „Eminem Brings Weight To Trick Trick LP; Newcomer Says Slim Shady Hasn't Gotten Fat, Though”. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  189. ^ а б „Interview With Marc Labelle”. HitQuarters. 28. 11. 2005. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  190. ^ Cooper, Roman (19/20. 11. 2013). „Eminem Describes Returning To Producing On The Marshall Mathers LP 2”. HipHopDX. Pristupljeno 31. 7. 2017. »Sometimes, I may get something in my head, like an idea or the mood of something that I would want, and I'm not always gonna get that by going through different tracks that other people have made. They don't know what's in my head. I think maybe it helps, a little bit, with diversity, the sound of it, but also, I would get something in my head and want to be able to lay down that idea from scratch.« 
  191. ^ Smith, David (11. 7. 2014). „Seven things you need to know about Eminem before his Wembley Stadium gigs”. London Evening Standard. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  192. ^ „Asher Roth Is on His Way to Stardom”. Philadelphia Weekly. 14. 3. 2009. Arhivirano iz originala 4. 1. 2013. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  193. ^ „Nicholas Payton Twitter”. Twitter. 3. 12. 2012. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  194. ^ Harling, Danielle (27. 11. 2013). „Asher Roth Says Eminem Diss Was 'Pretty Amazing'”. Hiphopdx. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  195. ^ Wolfe, Brendan (2017). Finding Bix: The Life and Afterlife of a Jazz Legend (илустр. izd.). University of Iowa Press. str. 39. ISBN 978-1-60938-506-4. Pristupljeno 31. 7. 2017. »the Bix Beiderbecke of hip hop« 
  196. ^ „The Christian Slim Shady? | Teens”. Christianitytoday.com. 3. 1. 2001. Arhivirano iz originala 30. 8. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. »Christian counterpart« 
  197. ^ „ChristianMusicToday.com: KJ-52 Interview – Getting It Right”. Christianitytoday.com. 29. 9. 2003. Arhivirano iz originala 10. 9. 2009. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  198. ^ „KJ-52 – 2006 GMA Music Awards”. Google. Arhivirano iz originala 29. 6. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  199. ^ Baker, Ernest; Ahmed, Insanul (21. 2. 2013). „50 Things You Didn't Know About Eminem”. Complex. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  200. ^ Robertson, Jessica (5. 4. 2006). „Eminem to Divorce Kim, Again”. Rolling Stone. Pristupljeno 1. 8. 2017. »I would rather have a baby through my penis than get married again« 
  201. ^ Eames, Tom (8. 10. 2013). „Eminem's daughter Hailie is named Homecoming Queen”. Digital Spy. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  202. ^ Papenfuss, Mary (21. 1. 2016). „US: Rapper Eminem reeling after sister-in-law Dawn Scott dies of apparent heroin overdose”. International Business Times. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  203. ^ Alexandra, Ward (22. 11. 2013). „Kim Mathers, Rapper Eminem Back Together? Nope, 'Just Friends'”. Newsmax Media. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  204. ^ Alexandra, Ward (4. 8. 2015). „How Eminem lost nearly 40 kilograms after rehab”. The Sydney Morning Herald. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  205. ^ „Eminem & Wife Reunion Denied”. National Ledger. 8. 2. 2010. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  206. ^ Vultaggio, Maria (30. 10. 2013). „Eminem Apologizes To Mother Debbie Mathers In 'Headlights'”. International Business Times. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  207. ^ Nunez, Jessica (16. 2. 2010). „Eminem's brother Nate 'Nate Kane' Mathers to drop new album, perform at Majestic Theatre”. Mlive.com. Advance Publications. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  208. ^ „Eminem Finally Apologizes to Mom on 'Headlights'”. Rolling Stone. 13. 10. 2013. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  209. ^ Bozza (2003). str. 69.
  210. ^ „Tour tickets available for a price”. The 411 Online. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  211. ^ а б „Eminem and Kim to divorce again”. BBC News. 6. 4. 2006. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  212. ^ Franz, Norb (10. 4. 2001). „Eminem Gets Two Years' Probation In Weapon Case”. MTV News. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  213. ^ „Eminem wife's suicide bid”. BBC News. 10. 7. 2000. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  214. ^ Mackie, Richard; Nelson, Marissa (26. 10. 2000). „Ontario wants rap star banned”. Globe and Mail. Toronto. str. A1, A4. »I personally don't want anyone coming to Canada who will come here and advocate violence against women« • »disgusted« 
  215. ^ Everett-Green, Robert (26. 10. 2000). „Bad rap for a rapper”. Globe and Mail. Toronto. str. A25. »Being offensive is Eminem's job description« 
  216. ^ Zahlaway, Jon (26. 10. 2000). „Eminem to play despite Canadian officials concerns”. LiveDaily. Arhivirano iz originala 2. 12. 2000. g. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  217. ^ Dansby, Andrew (20. 10. 2003). „Judge Drops Eminem Rap”. Rolling Stone. Pristupljeno 1. 8. 2017. »bumped« • »little shove« 
  218. ^ VanHorn, Teri (28. 6. 2001). „Eminem Gets Probation”. MTV News. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  219. ^ „Eminem sued by jazz star”. BBC News. 31. 3. 2002. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  220. ^ Finn, Robin (25. 5. 2007). „A Defender of the Controversial, and Now of Imus”. The New York Times. 
  221. ^ а б Halcom, Chad (23/24. 9. 2009). „Eminem's publisher Eight Mile Style to go to trial with Apple”. Crainsdetroit.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  222. ^ Stempel, Jonathan (23. 9. 2009). „Apple, Eminem headed for trial as talks break down”. Reuters.com. Pristupljeno 1. 8. 2017.
  223. ^ „Eminem's Music Publisher, Apple Settle Dispute”. Cbsnews.com. 6. 10. 2009. Arhivirano iz originala 13. 11. 2010. g. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  224. ^ „Petition for writ of certiorari to the United States Court of Appeals for the Ninth Circuit denied” (21. 3. 2011). scholar.google.com. Pristupljeno 1. 8. 2017.
  225. ^ „Hotstylz claim Eminem's Rap God uses unauthorised sample”. Guardian. 6. 1. 2015. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  226. ^ C. M., Emmanuel (7. 11. 2013). „Hotstylz Releases Eminem Diss Track Rap Fraud”. XXL. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  227. ^ Johnson, Billy Jr. (11. 11. 2013). „Hotstylz: Why We Dissed Eminem's Daughter”. Rolling Stone. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  228. ^ Stutz, Collin (5. 1. 2015). „Eminem Sued By Chicago Rappers Hot Stylz Over 'Rap God' Lyrics”. Billboard. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  229. ^ Augustin, Camille (6. 1. 2015). „Chicago Rappers Hotstylz To Sue Eminem For $8 Million Over Sample In 'Rap God'”. Vibe.com. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  230. ^ McGee, Tiffany (4. 5. 2009). „Eminem Bounces Back from 20-Pill-a-Day Addiction”. People. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  231. ^ Reid, Shaheem (4. 3. 2002). „Has Eminem Gone The Way Of Mase And MC Hammer?”. MTV News. Pristupljeno 17. 8. 2017. »sobered up« 
  232. ^ „Does Eminem Have Bipolar Disorder? – World of Psychology”. psychcentral.com. 13. 12. 2007. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  233. ^ Gimenes, Erika (2. 7. 2001). „Australia wants to ban Eminem”. Hollywood.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  234. ^ „Eminem Discusses Homophobic Lyrics With Anderson Cooper”. Towelroad.com. 10. 11. 2010. Arhivirano iz originala 24. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. »Cooper: Some of the lyrics, like, you know, in the song Criminal you say My words are like a dagger with a jagged edge, That'll stab you in the head, whether you're a fag or lez, Or the homosex, hermaph or a trans-a-vest, Pants or dress—hate fags? The answer's 'yes'.
    Eminem: Yeah, this scene I came up in. That word was thrown around so much, you know, "faggot" was like thrown around constantly to each other, like in battling.
    Cooper: Do you not like gay people?
    Eminem: No, I don't have any problem with nobody. You know what I mean? I'm just like whatever.«     
  235. ^ „Elton John – John Slams Eminem's Homophobic Label”. Contactmusic.com. 8. 4. 2005. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  236. ^ „New 'tolerant' Eminem supports gay marriage”. Today.msnbc.msn.com. 17. 6. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. »I think if two people love each other, then what the hell? I think that everyone should have the chance to be equally miserable, if they want.« 
  237. ^ Solomon, Deborah (16. 6. 2010). „Questions for Eminem – The Real Marshall Mathers”. The New York Times. Pristupljeno 17. 8. 2017. »My overall look on things is a lot more mature than it used to be.« 
  238. ^ Hiatt, Brian (4. 11. 2013). „Exclusive: Eminem Responds to 'Rap God' Homophobia Accusations”. Rolling Stone. Pristupljeno 17. 8. 2017. »I don't know how to say this without saying it how I've said it a million times. But that word, those kind of words, when I came up battle-rappin' or whatever, I never really equated those words...« 
  239. ^ „Rolling Stone, 100 Greatest Artists of All Time”. rollingstone.com. Arhivirano iz originala 25. 1. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  240. ^ „100 Greatest Artists”. Rolling Stone. 2. 12. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  241. ^ „Michael Jackson, the Beatles, Bob Dylan, Led Zeppelin and the Rolling Stones Top VH1's '100 Greatest Music Artists of All Time' List”. New York: Prnewswire.com. 25. 8. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  242. ^ „MTV Top 10 | Ep. 1 | Pop Icons #07 | Eminem”. Mtv.pt. Arhivirano iz originala 19. 12. 2010. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  243. ^ Greatest of All Time”. Billboard. 12. 11. 2015. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  244. ^ Smith, Troy L. (30. 4. 2020). „Ranking the 50 greatest rappers since 2000”. cleveland.com. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  245. ^ „The 50 Greatest Rappers of All Time”. LiveAbout. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  246. ^ Montgomery, James (8. 12. 2009). „Eminem Is The Best-Selling Artist Of The Decade”. MTV News. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  247. ^ „EminemVEVO, About”. YouTube. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  248. ^ „The Nielsen Company & Billboard's 2010 Music Industry Report”. Business Wire. 6. 1. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  249. ^ Baker, Soren (10. 6. 2014). „Eminem First Artist With Two Digital Diamond Awards”. HipHopDX. Cheri Media Group. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  250. ^ „EMINEM – The Official Charts Company”. Theofficialcharts.com. Arhivirano iz originala 1. 5. 2010. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  251. ^ Christman, Ed (25. 9. 2017). „Eminem Fans Will Soon Be Able to Invest in Royalties From His Catalog”. Billboard. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  252. ^ Grein, Paul (11. 6. 2014). „Chart Watch: 50 Cent's Sales Slide”. Yahoo! Music. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  253. ^ „The Nielsen Company & Billboard's 2011 Music Industry Report”. Business Wire. 5. 1. 2012. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  254. ^ „Eminem becomes first double Diamond Digital winner”. RTÉ. 11. 6. 2014. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  255. ^ Grein, Paul (26. 10. 2011). „Week Ending Oct. 23, 2011. Albums: Casting Crowns Not Crowned”. Yahoo! Music. Arhivirano iz originala 30. 10. 2011. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  256. ^ Kreps, Daniel (24. 6. 2010). „Eminem Will Score Biggest Sales Week of 2010”. Rolling Stone. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  257. ^ „Billboard – Music Charts, Music News, Artist Photo Gallery & Free Video”. Billboard. 2009. Arhivirano iz originala 19. 7. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  258. ^ а б в г д ђ е ж з и Duthel, C. (2012). Pitbull – Mr. Worldwide. Lulu.com. str. 289. ISBN 978-1-4710-9035-6. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  259. ^ Hombach, Jean-Pierre (2012). Eminem – The King of Hip Hop. Lulu.com. str. 27. ISBN 978-1-4716-3046-0. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  260. ^ „The Mentor: Eminem. The Protégé: 50 Cent”. capitalxtra.com. Capital Xtra. str. 7. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  261. ^ „Mentors And Their Musical Protégés”. capitalxtra.com. S7S Lockdown. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  262. ^ Nessif, Bruna (19. 3. 2014). „50 Cent on Friendship With Eminem: "It's Impossible to Ruin the Relationship" That We've Built”. eonline.com. ENews. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Eminem had some very kind words to say about his protégé after 50 Cent announced his departure from the label.« 
  263. ^ Maloney, Sean L. (27. 1. 2011). „The rise of Yelawolf, from drifter to Eminem protege, includes a Nashville chapter – No Sleep 'Til Antioch”. nashvillescene.com. Nashville Scene. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  264. ^ Altatis, Conviron (15. 6. 2015). „Eminem's Protégé Yelawolf: I'm Alcoholic; 'Best Friend' Rapper Talks Love Story Album”. yibada.com. Yibada. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  265. ^ Harris, Chris (14. 7. 2005). „Anger Management Tour bus crashes; Stat Quo, Eminem's DJ among those injured”. mtv.com. MTV News. Pristupljeno 5. 9. 2017. »An Anger Management 3 tour bus whose passengers included Eminem's DJ, Alchemist, and the Detroit rapper's latest protégé, Atlanta's Stat Quo, collided with a pair of tractor-trailers just outside Odessa, Missouri, before overturning Wednesday night, triggering a six-vehicle pileup that left 11 people seriously injured.« 
  266. ^ „About Stat Quo”. genius.com. Genius Media Group Inc. Pristupljeno 5. 9. 2017. »After 50 Cent, Stat Quo was the second artist signed to both Shady Records and Aftermath Entertainment and became Dr. Dre and Eminem's newest protégé.« 
  267. ^ Zenker, Trey (25. 4. 2016). „Royce Da 5’9″: 5 albums that changed my life”. tidal.com. Tidal. Pristupljeno 5. 9. 2017. »First known as a former protege to Eminem, the Detroit native has collaborated frequently...« 
  268. ^ Eddy, Chuck (2011). „Race Mixing”. Rock and Roll Always Forgets: A Quarter Century of Music Criticism. Duke University Press. str. 188. ISBN 978-0-8223-5010-1. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Eminem's own height-identified protégé, Royce Da 5–9, has an amusing name...« 
  269. ^ „Eminem's Protege Ca$his Warns The Competition”. rapbasement.com. Rap Basement. 26. 4. 2007. Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  270. ^ Edwards, Paul (2009). „Interviewed Artists: Cashis”. How to Rap: The Art and Science of the Hip-hop MC. Chicago Review Press. str. 319. ISBN 978-1-56976-377-3. Pristupljeno 5. 9. 2017. »A protégé of Eminem, Cashis was featured...« 
  271. ^ „Shooting injures Eminem protege Obie Trice”. today.com. Today. The Associated Press. 31. 12. 2005. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  272. ^ а б „Hip-Hop News: Rap Star Eminem Presents Hip Hop Protégés”. rapnewsdirect.com. Rap News Network. 19. 9. 2006. Arhivirano iz originala 9. 12. 2007. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  273. ^ „We are TKC and this is Asoka”. tomboykc.com. Tomboy KC. 2014. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  274. ^ „Eminem's D12 thrown off tour”. news.bbc.co.uk. BBC News. 7. 8. 2001. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  275. ^ Dangelo, Joe (6. 8. 2001). „D12, Esham Evicted From Warped After Backstage Fight”. mtv.com. MTV News. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  276. ^ „About Eminem & D12”. eminemlab.com. Eminem Lab. Pristupljeno 5. 9. 2017. »D12 was formed in 1990, but they only achieved mainstream success when their most accomplished member, Eminem, had risen to international fame and notoriety in the early part of the 21st century, although D12 had been a powerful force in the underground rap scene for several years prior.« 
  277. ^ „5 Reasons Eminem Signing Slaughterhouse, Yelawolf Is Good For Rap – Acid Rapper Claims He, T.N.T. Were Jumped By Eminem Protégés”. mtv.com. MTV News. 12. 1. 2011. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Along with springing 50 Cent and D12's careers, as well as breaking acts Obie Trice and Stat Quo, signing Slaughter House gives Eminem a chance to exhibit some CEO muscle while still enjoying the spoils of the spotlight himself.« 
  278. ^ Markman, Rob (6. 9. 2011). „Eminem, Royce Da 5'9" Success Inspires Slaughterhouse – 'To Have Him On Our Team Is Only Gonna Make Us Better,' Crooked I Says Of Royce”. mtv.com. MTV News. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  279. ^ Tardio, Andres (31. 8. 2012). „Slaughterhouse Says Eminem Was "Big Difference" On "welcome to: Our House," Share Stories Behind "Goodbye" & "Truth Or Truth"”. hiphopdx.com. HipHopDX. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  280. ^ „ShadyXV – Eminem”. Spotify. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  281. ^ Molanphy, Chris (15. 8. 2011). „Introducing the King of Hip-Hop”. Rolling Stone. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  282. ^ Погледајте:
  283. ^ Nigel, D. (10. 12. 2009). „Rolling Stones Top 100 Albums Of The Decade | RealTalkNY”. uproxx.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  284. ^ Fennessey, Sean (5. 12. 2005). „Pitchfork: Album Reviews: Eminem: Curtain Call: The Hits”. Pitchfork. Arhivirano iz originala 3. 3. 2009. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. »a cultural milestone« 
  285. ^ „The Weeknd Says Eminem Destroyed "The Hills" Rremix And Jay Z On 'Renegade'”. Southpawer. 25. 11. 2016. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  286. ^ Showbiz, Bang (20. 3. 2010). „50 Cent inspired by Eminem to rap”. Azcentral.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  287. ^ Jerzy, DJ YRS (6. 10. 2014). „Usher talks career ups and downs, Eminem, ex-wife, and tour secrets with "Sway In The Morning" [VIDEO]”. Hip-Hop Vibe.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  288. ^ Shaun, R. (29. 9. 2012). „Kendrick Lamar Says Eminem Influenced His Style”. Vladtv.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  289. ^ Millar, Paul (13. 9. 2011). „Ed Sheeran's debut album '+' inspired by Eminem”. Digital Spy. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  290. ^ Kaplan, Ilana (14. 12. 2011). „Redhead Redemption: Ed Sheeran”. Interview Magazine. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  291. ^ „Shades of Cool: 12 of Lana Del Rey's Biggest Influences”. Rolling Stone. 16. 7. 2014. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  292. ^ Simpson, Takia (27. 2. 2011). „Big Sean talks about his past, influences”. Northern Star Online. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  293. ^ Langhorne, Cyrus (18. 5. 2010). „J. Cole Inspired By Eminem & Canibus, "I Used To Hang [Their] Raps On My Wall" [Video]”. Sohh.Com. Arhivirano iz originala 21. 5. 2010. g. Pristupljeno 17. 4. 2014. 
  294. ^ „Skylar Grey Reveals Eminem's Influence on Her New Single, "C'mon Let Me Ride"”. Fuse. 16. 3. 2013. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  295. ^ Skidmore, Martin (27. 10. 2003). „Bubba Sparxxx –”. FreakyTrigger. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  296. ^ ASHER ROTH talks EMINEM Comparisons & Being White - New Song "As I Em". YouTube. SKEE TV. 15. 4. 2009. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  297. ^ Shotwell, James (25. 4. 2013). „Machine Gun Kelly Honors Eminem In Detroit”. Under the Gun Review. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  298. ^ Samuel, S (23. 12. 2011). „Eminem Has Been My Mentor For A Long Time, Says Yelawolf”. Sohh.Com. Arhivirano iz originala 7. 1. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  299. ^ Lilah, Rose (7. 9. 2012). „Hopsin Talks On Eminem's Influence & "Ill Mind Of Hopsin 5"”. Hotnewhiphop.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  300. ^ Moore, Jacob (1. 9. 2011). „Tyler, The Creator Meets Eminem”. Complex. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  301. ^ Kopki, Alison (3. 3. 2009). „Interview with Hollywood Undead: Common Misconceptions | The Aquarian Weekly”. The Aquarian Weekly. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  302. ^ Geisler Eigenmann, Conan (21. 7. 2016). „Eminem, Yelawolf, Linkin Park influenced me: 'Gold' singer Kiiara”. Yibada. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  303. ^ „CHRIS WEBBY | Idol Magazine” (intervju). Intervju sa Bianca Spada. Idolmag.co.uk. Arhivirano iz originala 2. 3. 2014. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  304. ^ Tardio, Andres (31. 10. 2013). „Chance The Rapper Says He Couldn't Meet Eminem Despite Touring With Him | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales”. HipHopDX. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  305. ^ Kenner, Rob; Brooks, Brian; Drake, David; Ahmed, Insanul; Sella, Nicholas; Schonberger, Nick (8. 11. 2013). „30 Rap Artists Talk About Their Favorite Eminem Song, Album, and Moment”. ComPlex. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  306. ^ „20 Things You Didn’t Know about Joyner Lucas”. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  307. ^ „Juice WRLD freestyle NEW! Hour of fire over Eminem beats! Westwood (4K)”. 5. 10. 2018. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  308. ^ „XXXTENTACION RESPONDS TO EVERYONE HATING EMINEM’S "WALK ON WATER" COMEBACK: "Y’ALL F**KING TRIPPING"”. 19. 11. 2017. 
  309. ^ „Tech N9ne on Twitter”. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  310. ^ XXXtentacion sings the hook of Eminem's "Stan" (2018). Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  311. ^ „30 Rap Artists Talk About Their Favorite Eminem Song, Album, and Moment”. Complex. 8. 11. 2013. 
  312. ^ „BTS Names Their Musical Inspiration and Their Most Unexpected Celebrity Fan”. Entertainment Tonight. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  313. ^ David Banner On White Rappers Using The "N" Word. YouTube. djvlad. 19. 7. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  314. ^ Wiz Khalifa Calls Eminem One of the Greatest Rappers of All Time | Larry King Now. YouTube. nandishShady. 17. 3. 2013. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  315. ^ Talib Kweli on "White Male Privilege" & Eminem. YouTube. djvlad. 5. 6. 2013. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  316. ^ Exclusive: The Last MC That Impressed Kool G. Rap Is Eminem. YouTube. djvlad. 28. 1. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  317. ^ Exclusive: Redman Talks About Eminem's 10 Grammy Nominations. YouTube. djvlad. 14. 12. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  318. ^ Kuperstein, Slava (9. 10. 2009). „Jay-Z Reacts To MTV's "Hottest MC" List | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales”. HipHopDX. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  319. ^ а б „Eminem: Tour Statistics”. setlist.fm. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  320. ^ а б „Eminem's Concert History”. concertarchives.org. str. 4. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  321. ^ „Eminem Announces 2019 Rapture Tour”. Eminem.com. 29. 10. 2018. Pristupljeno 8. 12. 2018. 
  322. ^ а б в г „Eminem Discography”. discogs.com. str. 146. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  323. ^ „Eminem Shady Records Short Biography and Chron Discography”. shadyrecords.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  324. ^ а б в г д „Eminem Filmography”. imdb.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  325. ^ „Eminem's books and quotes”. goodreads.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  326. ^ Rachel F., Nelson (24. 3. 2003). „Eminem Naps Through His Oscar Victory”. People. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  327. ^ „Seamus Heaney praises Eminem”. BBC News. 30. 6. 2003. Arhivirano iz originala 29. 8. 2016. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. »verbal energy« 
  328. ^ „The Greatest MCs of All Time”. MTV. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  329. ^ „Listology: MTV's 22 Greatest Voices in Music”. Listology.com. Arhivirano iz originala 8. 3. 2005. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  330. ^ „The Immortals: Rolling Stone”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 16. 10. 2008. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  331. ^ „Eminem Is The Best Rapper Alive | Eminem | Rap Basement”. Rapbasement.com. 7. 10. 2008. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  332. ^ Reid, Shaheem (7. 10. 2008). „Eminem Is The Best Rapper Alive, According To Vibe Poll”. MTV News. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  333. ^ „Eminem Is Our 2013 Global Icon!”. TV MTV EMA. 11. 9. 2013. Arhivirano iz originala 6. 2. 2014. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 

Citirana bibliografija

[уреди | уреди извор]
  • Bozza, Anthony (2003). Whatever You Say I Am: The Life and Times of Eminem. New York: Crown Publishing Group. ISBN 978-1-4000-5059-8. 
  • Edwards, Paul (2009). How to Rap: The Art & Science of the Hip-Hop MC. Chicago: Chicago Review Press. ISBN 978-1-55652-816-3. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Nagrade
Oskar za najbolju originalnu pesmu
2002.
Bilbordov „izvođač decenije”
2009. 		Trenutno

Život i karijera

[уреди | уреди извор]

1972—1991: Detinjstvo

[уреди | уреди извор]
Eminem je živeo u ulici Eight Mile Road grada Detroita

Eminem je rođen kao Maršal Brus Meters III u Sent Džozefu (Misuri, SAD),[1] kao sin Debore Rej „Debi” Nelson-Meters (ranije Nelson-Brigs; rođena 6. januara 1955)[2][3][4] i Maršala Brusa Metersa ml. (poznat kao Brus; 30. jun 1950 — 27. jun 2019).[4][5] Vodi poreklo od mešavine škotskih, engleskih, nemačkih, švajcarskih i poljskih predaka. Siromašna samohrana majka ga je odgojila kao sina jedinca, pošto je otac napustio porodicu pre Eminemovog drugog rođendana i nikad ga više nije kontaktirao. Do svoje 12 godine, Maršal i njegova majka su promenili više gradova u državi Misuri (uključujući i Sent Džozef, Savanu i Kanzas Siti) pre nego što su se nastanili u predgrađu Detroita — Vorenu (Mičigen).[6][7]

Eminem potiče iz porodice koja se u SAD doselila iz Engleske, Nemačke/Švajcarske, odnosno Škotske. Debi je imala 14 godina kada je srela 18-godišnjeg Brusa. Kada je imala 17 godina, umalo je umrla tokom 73-časovne operacije pri rođenju svog sina.[8] Maršalovi roditelji su bili u bendu po imenu Dedi vorbaksi i svirali su u Ramadi (na granici Dakota—Montana), pre nego što su se njihovi odnosi pogoršali. Brus je ubrzo napustio porodicu i preselio se u Kaliforniju;[9] kasnije je dobio još dva deteta, Majkla i Saru (rođena око 1982).[10] Debi je kasnije imala sina po imenu Nejtan „Nejt” Kejn Samara (rođen 3. februara 1986).[4] Tokom detinjstva, Eminem i Debi su se stalno selili između Misurija i Mičigena; retko su boravili u jednoj kući više od godinu dana. U Misuriju su živeli u različitim gradovima, a u Voren — predgrađe Detroita — nastanili su se kada je Maršal imao 11 godina.[6][7]

Kao tinejdžer, Maršal je pisao pisma svom biološkom ocu Brusu; prema Debi, sva su došla nazad sa oznakom „vratiti pošiljaocu”.[9] Prijatelji i porodica tvrde da je Maršal imao srećno detinjstvo, ali pomalo usamljeno. Često je bio zlostavljan. Jedan progonitelj, Deandželo Bejli, Maršalu je naneo teže povrede glave (što se pominje u njegovoj pesmi Brain Damage); nakon ovoga, Debi je 1982. godine podnela tužbu protiv škole (slučaj je odbačen naredne godine).[8] Sa majkom Debi je živeo u jednoj od tri belačke kuće u njihovom bloku, gde su ga mlađi crnci pretukli nekoliko puta.[9] Kao dete je bio zainteresovan za pripovedanje, želeći da postane crtač stripa.[11] Međutim, nakon nabavke kopije albuma grupe Bisti bojsi, Maršal je postao zainteresovan za hip hop. Eminem je prvu rep pesmu (Reckless, feat. Ajs-Ti) čuo na albumu Breakin', koji mu je poklonio Debin polubrat Roni Polkinghorn (koji mu je kasnije postao muzički menadžer). Kada je Polkinghorn počinio samoubistvo godine 1991, Eminem je prestao da priča nekoliko dana i doživeo je psihički slom; nije imao snage da mu dođe na sahranu...[9] Danas Eminem ima istetovirano „Ronnie R.I.P.” na gornjem delu leve ruke.[9][12]

Eminemov život u domu u kojem je odrastao bio je retko stabilan; često je ulazio u sukobe s majkom, koju je socijalni radnik opisao kao „veoma sumnjičavu, gotovo paranoidnu ličnost”. Kada joj je sin postao poznat, Debi nije bila impresionirana komentarima da je manje nego idealna majka, tvrdeći da je Maršalu pružila sigurnost i da je odgovorna za njegov uspeh. Debi je 1987. godine dozvolila da begunac Kimberli En „Kim” Skot ostane u njihovoj kući; nekoliko godina posle, Eminem je počeo da ulazi u i raskida veze sa Skotovom.[8] Nakon što je proveo tri godine pohađajući deveti razred, zbog izostajanja i loših ocena,[13] sa 17 godina je napustio Srednju školu „Linkoln” u Mičigenu. Iako ga je zanimao engleski jezik, nikada nije istraživao literaturu (više je bio za stripove) i nije voleo matematiku i društvene nauke.[14] Eminem je radio na nekoliko poslova da bi pomogao majci da plati račune, kasnije tvrdeći da ga je često izbacivala iz kuće bez obzira na ovo. Kada bi ga napustila da bi igrala bingo, on je slušao glasan stereo i pisao pesme.[9]

Sa 14 godina Eminem je počeo da repuje sa srednjoškolskim prijateljem Majkom Rubijem; odabrali su da nastupaju pod pseudonimom „Maniks” (engl. Manix) odnosno „Em-en-Em” (engl. M&M), od čega je kasnije nastalo „Eminem” (engl. Eminem).[1][8] Kada su kao Em-en-Em pristupili grupi Basmint prodakšons, izdali su prvi EP — Steppin' Onto The Scene. Kasnije su promenili ime u Soul Intent i oko 1995. izdali svoj prvi singl — Fuckin' Backstabber u produkciji Mešin dak rekordsa. Eminem je krišom ulazio u susednu Srednju školu „Ozborn” i sa prijateljem i reperom-drugarom Prufom za vreme ručka održavao fristajl rep betlove.[15] Subotom su odlazili na open mik takmičenja u Hip hop šou na Vest 7 majlu, mesto koje se smatralo nultom tačkom detroitske rep scene.[9] Mučeći se da uspe u industriji u kojoj preovlađuju crnci, Eminem je stekao poštovanje andergraund hip hop publike.[1][16][17] Kada je pisao stihove, želeo je da mu se rimuje većina reči; pisao je duge reči ili fraze na papiru, a ispod kombinovao rime za svaki slog.[14] Iako reči inače nisu imale smisla, ponavljanje je Eminemu pomoglo da uvežba melodiju i rime.[14]

1992—1999: Počeci, Infinite, porodični problemi, The Slim Shady LP i uspostavljanje

[уреди | уреди извор]
Eminem na pozornici u beloj majici kratkih rukava
Eminem u Nemačkoj (1999)

Kako je reputacija Eminema rasla, tražilo ga je nekoliko rep grupa; prva je bila Nju džeksi. Nakon što su se raspali on je prešao u Soul intent, koji je izdao singl na svom EP-u Soul Intent uz fit Prufa.[1] Eminem i Pruf su se potom udružili sa još četiri repera i osnovali D12 (Derti dozen/Detroit tvelv , engl. The Dirty Dozen/Detroit twelve), čiji je prvi album Devil's Night izašao 2001. godine.[9] Eminem je prvi put napravio zakonski prekršaj kao 20-godišnjak, kada je uhapšen za sudelovanje u ’drajvbaj’ pucnjavi sa pištoljem za pejntbol. Slučaj je odbačen jer se žrtva nije pojavila na suđenju.[8]

Meters je 1992. godine potpisao ugovor sa produkcijskom kućom FBT prodakšons, koju su vodili braća Džef i Mark Bas. Meters je takođe određeno vreme honorarno radio kao kuvar i perač posuđa u restoranu „Gilberts lodž” u Sent Kler Šorsu.[18] Godine 1996, snimio je album Infinite u studiju Basmint, koji je bio u vlasništvu braće Bas; album je izdat pod njihovim nezavisnim imenom Veb entertejnment.[19] Album je bio komercijalni promašaj nakon izlaska.[20] Eminem je kasnije izjavio: „Očigledno sam bio mlad i pod uticajem raznih umetnika, pa sam dobio mnoštvo komentara da zvučim kao Nas i Az. Infinite je pokušaj da shvatim kakav moj stil repa treba da bude, kako želim da zvučim preko mikrofona i kako predstavljam sebe. To je bio pokusni projekat. Imam osećaj da je Infinite bio samo demo koji smo malo više pogurali.” Jedna od tema upakovanih u Infinte je bila njegova borba za podizanje novorođene ćerke Hejli Džejd Skot Meters u siromašnim uslovima, kao i borba da postane bogat.[21] U ranoj karijeri, Eminem je sarađivao sa detroitskim em-sijem Rojsom da fajv-najnom, u bendu pod imenom Bed mits Ivil. Nakon izdavanja albuma Infinite, Eminemova borba sa drogom i alkoholom je kulminirala, te je dovela do bezuspešnog pokušaja samoubistva.[1]

Eminem je The Slim Shady LP objavio februara 1999. godine i ovaj album je postao jedan od najpopularnijih u ovoj godini, dostigavši 3× platinasti tiraž do kraja godine.[22] Sa ovim albumom popularnost je rasla i u kontroverznim tekstovima. Po izdavanju The Slim Shady EP, Meters je bio optužen da kopira stil andergraund repera Kejdža.[23][24] U toku promocije EP-a, Meters je prišao članu grupe Insejn klaun posi, Džozefu Brusu; predao mu je letak na kojem je pisalo da će grupa učestvovati na promotivnoj žurci EP-a. Brus je odbio da se pojavi, zato što ga Maršal nije prethodno pitao za dopuštenje da se ime njihove grupe nađe u promociji. Pošto je Brusovo odbijanje primio kao ličnu uvredu, kasnije ih je napadao u intervjuima koje je davao za radio-stanice.

Eminem (levo) u Areni ARCO na turneji „Up in Smoke” (jun 2000)

Džimi Ivin, osnivač Interskoup rekordsa, zahtevao je Eminemov demo snimak nakon što je ovaj osvojio drugo mesto na rep olimpijadi održanoj 1997. godine. Eminem je takođe osvojio i priznanje Wake Up Show's Freestyle Performer Of The Year, što mu je pomoglo da dođe do ugovora za ploču. Ivin je pustio snimak producentu Doktoru Dreu, osnivaču Aftermat entertejnmenta. Njih dvojica su počeli sa snimanjem muzike za Eminemov nadolazeći projekat, The Slim Shady LP; Eminem je bio izvođač-gost na albumu Kid Roka, Devil Without a Cause. Hip hop magazin Sors u martu 1998. godine, u delu Unsigned Hype, objavio je članak o Eminemu.[9][25][26][27]

Po pisanju magazina Bilbord, u ovom trenutku života Eminem je shvatio da je muzika jedini izlaz iz nesrećnog života. Nakon potpisivanja ugovora sa Aftermat entertejnmentom odnosno Interskoup rekordsom 1998. godine, Eminem je izdao svoj prvi veliki studijski album, The Slim Shady LP, koji je većinom bio zasnovan na produkciji Doktora Drea; godinu dana kasnije, 1999. godine, Bilbord je pohvalio album kao „lirički ispred svih ostalih”. Album je postao jedan od najpopularnijih u 1999. godini i postao 3× platinasti do kraja godine.[22] Sa popularnošću albuma, u javnost su došli i kontroverzni tekstovi pesama. U pesmi 97 Bonnie and Clyde, on opisuje put sa svojom ćerkom, gde se rešava tela svoje supruge. Jedna druga pesma, Guilty Conscience, završava se ohrabrivanjem čoveka da ubije svoju ženu i njenog ljubavnika. Guilty Conscience je obeležio početak prijateljstva i muzičku povezanost Eminema i Doktora Drea. Dvojica umetnika će i kasnije sarađivati u stvaranju hit pesama, uključujući Forgot Abouth Dre i What's the Difference sa Dreovog albuma iz 2001, Bitch Please II sa The Marshal Mathers LP, Say Wath You Say sa The Eminem Show, Encore / Curtains Down sa Encore i Old Time's Sake i Crack a Bottle sa albuma Relapse. Doktor Dre se pojavljivao na svakom Eminemovom studijskom albumu pod pseudonimom „Aftermat” (engl. Aftermath). Album The Slim Shady LP je dobio 4× platinaste nagrade od Asocijacije američke muzičke industrije (engl. Recording Industry Association of America, RIAA).[28][29]

2000—2002: The Marshall Mathers LP, sukobi oko tekstova i The Eminem Show

[уреди | уреди извор]

The Marshall Mathers LP je izašao u maju 2000. godine. Prodat je u 1,76 miliona primeraka u prvoj nedelji; time je oborio rekord Snup Dogovog prvenca Doggystyle kao najbrže prodavan hip hop album, ali i rekord prvenca Britni Spirs ...Baby One More Time kao najbrže prodavan singl album u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.[30][31] Prvi objavljeni singl sa albuma, The Real Slim Shady, imao je uspeha na sceni i stvorio je kontroverzu zbog uvreda na račun poznatih ličnosti; između ostalog, u pesmi se kaže i da je Kristina Agilera oralnim seksom zadovoljila Freda Dersta i Karsona Dejlija.[32] U drugom singlu, The Way I Am, on otkriva svojim fanovima pritisak od strane producentske kuće na probijanje pesme My Name Is i prodaju više ploča. Iako je Eminem u spotu za My Name Is izvršio parodiju na ekscentričnog rokera Merilina Mensona, umetnici su navodno u dobrim odnosima. Menson se pominje u pesmi The Way I Am, pojavio se u muzičkom spotu za istu i na koncertu izveo lajv remiks za pesmu The Way I Am sa Eminemom.[33] Na trećem singlu Stan (koji sadrži delove Dajdoove pesme Thank You), Eminem pokušava da se izbori sa novonastalom slavom, pevajući o poremećenom fanu koji ubija sebe i svoju trudnu devojku, slično kao i u pesmi 97 Bonnie & Clyde sa albuma The Slim Shady LP.[16] U spotu za pesmu Stan, Eminem je prikazan kako piše levom rukom, što je prekinulo prepucavanje fanova o tome koja mu je ruka dominantnija. Magazin Kju je pesmu Stan nazvao trećom najboljom rep pesmom svih vremena,[34] a zauzela je deseto mesto na sličnom rangiranju sajta Top40-Charts.com.[35] Nakon što je postala jako priznata, pesma je stavljena na 290. mesto Roling stounove liste 500 Greatest Songs of All Time (500 najboljih pesama svih vremena).[36] Jula 2000, Eminem je postao prvi belac koji se pojavio na naslovnoj stranici magazina Sors.[25] Album The Marshall Mathers LP je u martu 2011. dobio ’dijamantski’ sertifikat od RIAA-e, a prodalo se 32 miliona kopija širom sveta.[37]

Eminem je 2001. nastupio sa Eltonom Džonom na 43. dodeli nagrade Gremi,[38] a Gej i lezbijska alijansa protiv klevete (engl. Gay & Lesbian Alliance Against Defamation, GLAAD) — organizacija koja je smatrala Eminemove tekstove homofobičnima — osudila je Eltonov nastup sa Eminemom.[39] Magazin Entertejnment vikli je uvrstio je pesmu na ’best-of’ listu na kraju decenije, sa sledećim komentarom: „To je bio glas koji je čuo ceo svet. Eminem, pod pritiskom optužbi za homofobične tekstove, deli binu sa gej ikonom i izvodi Stan u nastupu koji će biti nezaboravan u svakom pogledu.”[40] Na dan ceremonije, 21. februara, GLAAD je održao protest ispred losanđeleskog Stejpls centra, dvorane u kojoj se održavala dodela Gremija.[41] Muzičke turneje na kojima je Eminem učestvovao 2001. godine uključuju „Up in Smoke” (sa reperima Doktorom Dreom, Snup Dogom, Egzibitom i Ajs Kjubom)[42] i „Family Values” (sa bendom Limp Bizkit),[43] kao i „Anger Management” (sa Papa roučom, Ludakrisom i Egzibitom).

Eminemov treći veliki album je The Eminem Show. Objavio ga je maja 2002. godine i dobio još jedan hit album koji se našao na prvom mestu najboljih lista na svetu, sa prodajom od oko 1,332 miliona primeraka u prvoj nedelji.[22] Album je na scenu doneo singl Without Me, u kojem se iznose uvredljivi komentari na račun boj bendova i nekih pojedinaca, između ostalog i Limp Bizkita, Dika i Lin Čejni, Mobija i dr. The Eminem Show, po kriterijumu RIAA sertifikovan kao ’dijamantski’, album je koji predstavlja efekte njegovog uspona u svet slavnih, odnos sa suprugom i ćerkom, te status u hip hop društvu. Takođe su optužbe u pesmama bile upućene i na izbacivača, koga je Eminem video da se ljubi s njegovom ženom 2000. godine. Stiven Tomas Erelvajn iz Olmjuzika primetio je da je i pored očigledno prisutnog besa u par pesama, ovaj album dosta manje agresivan od The Marshall Mathers LP.[44] Međutim, Leo Brent Bozel III, koji je ranije kritikovao The Marshall Mathers LP zbog iskazane mržnje prema ženi,[45] kritikovao je The Eminem Show kao album sa dosta nepristojnih reči, nadenuvši Eminemu nadimak „Eminef” zbog prečeste upotrebe engleskog vulgarizma motherfucker odnosno fuck na ovom albumu.[46] The Eminem Show je bio najprodavaniji album na svetu za godinu 2002.[47]

2003—2007: Encore, još sukoba oko tekstova i muzička pauza

[уреди | уреди извор]
Eminem na pozornici, sa plavom kosom i u odelu
Na turneji „Anger Manage­ment”, izvodi Encore (avgust 2005)

Dana 8. decembra 2003. godine, Tajna služba Sjedinjenih Američkih Država je priznala da je očekivala da se Eminem kandiduje za predsednika SAD i izjavila kako „ispituje” navode da je Eminem pretio predsedniku SAD.[48] Oni su bili zabrinuti zbog njegovih reči iz teksta za pesmu We As Americans: „Je*eš novac / Ne repujem za mrtve predsednike / Radije bih video mrtvog predsednika / Nikada nije bilo rečeno, ali ja postavljam presedan”. Pesma We As Americans je kasnije objavljena kao bonus disk albuma Encore.[49]

Encore je izdat 2004. godine i bio je još jedan njegov album koji je osvajao najbolje liste širom sveta. Prodaja ovog albuma je delimično vođena prvim singlom Just Lose It, koja sadrži uvredljive reči i psovke za Majkla Džeksona. Dana 12. oktobra 2004. godine, nedelju dana nakon objavljivanja singla Just Lose It, Džekson je pozvao losanđeleski radijski program Stiva Harvija kako bi izneo svoje nezadovoljstvo videom (koji predstavlja parodiju Majkla Džeksona kako prisustvuje parnici za zlostavljanje dece, te ugrađuje plastičnu hirurgiju, kao i incident paljenja Majklove kose tokom snimanja reklame za Pepsi 1984. godine). U pesmi Eminem kaže sledeće: „To nije udarac na Majkla / To je samo metafora / Ja sam samo psiho”. Mnogi Džeksonovi prijatelji i pristalice osudili su video, uključujući Stivija Vondera (koji je isti opisao kao „udaranje čoveka koji je pao” i „s*anje”)[50] i Stiva Harvija (koji je rekao: „Eminem je izgubio svoju propusnicu za geto. Želimo propusnicu nazad.”).[50] U ovom spotu Eminem je takođe napravio parodiju na Pi-vi Hermana, Em-si Hamera i Madonu tokom njene svetske turneje „Blond Ambition”.[51] „Vird Al” Jankovik, koji je napravio parodiju na Eminemovu pesmu Lose Yourself u zabavnom programu Couch Potato za svoj album iz 2003. godine pod nazivom Poodle Hat, izjavio je za Čikago san-tajms o Džeksonovom protestu sledeće: „Prošle godine, Eminem me prisilio na zaustavljanje produkcije videa za parodiju Lose Yourself jer je nekako mislio da bi mogla da našteti njegovoj slici ili karijeri. Tako da je ironija ove situacije što Majkl nije kivan na mene.”[52] Iako je televizija Blek entertejnment prestala da pušta video-snimak, MTV je objavio da će nastaviti sa emitovanjem istog. Sors je, preko glavnog izvršnog direktora Rejmonda „Benzina” Skota, pozvao na povlačenje videa, uklanjanje pesme sa albuma i Eminemovo javno izvinjenje Džeksonu.[53] Džekson i Soni su 2007. godine kupili Fejmoz mjuzik od Vajakoma, predavši mu prava na pesme Eminema, Šakire, Beka i drugih.[54]

Uprkos komičnoj temi vodećeg singla, Encore je imao i ozbiljnije tematike, uključujući i antiratnu numeru Mosh. Ova pesma je oštro kritikovala Džordža V. Buša i ostale američke predsednike koji su objavljivali rat i bombardovanja širom sveta; na Buša se odnosio tekst „Ovo oružje za masovno uništenje koje zovemo našim predsednikom” i psovka „Je*eš Buša”.[55] Nedelju dana pre predsedničke kampanje u SAD za 2004. Eminem je objavio video za Mosh na internetu.[56] U videu, Eminem okuplja vojsku (uključujući repera Lojda Banksa) žrtava Buševe administracije i vodi ih prema Beloj kući. Kada uđu unutra, otkriva se da su registrovani da glasaju; video završava sa porukom „GLASAJ u utorak 2. novembra” (engl. VOTE Tuesday November 2). Nakon ponovnog izbora Buša, završetak videa je izmenjen; Eminem i protestanti vrše invaziju Bele kuće tokom održavanja predsedničkog govora.[57]

Singl Like Toy Soldiers ima za temu uništenje hip hop kulture i mržnju među reperima. Album je, dakle, sačinjen manje-više od nekih komičnih ili pesama sa političkim porukama, ali i tužnih pesama. Vredi pomenuti Mockingbird, pesmu u kojoj se Maršal obraća ćerki Hejli Džejd odnosno usvojenoj ćerki Alejni i govori o teškom životu sa svojom porodicom koju izdržava u braku punom nesuglasica sa suprugom Kim. Takođe je bila popularna pesma Ass Like That, koja predstavlja šesti i poslednji singl albuma objavljenog juna 2005. (od kada nije izdao nijedan studijski album naredne četiri godine).

2008—2009: Povratak, Relapse i Refill

[уреди | уреди извор]
Eminem na bini u beloj majici, sivoj jakni i sa bejzbol kapom
Sa D12 (maj 2009)

Eminem se pojavio na svojoj radio-stanici „Šejd 45 Sirijus” septembra 2008. godine, kada je izjavio: „Upravo sada se nekako samo koncentrišem na svoje stvari, za [ovo] sada i samo izbacivanje numera i produkciju mnoštva stvari. Znate, što sam više okrenut proizvodnji više se čini da napredujem ’[zato] što počinjem da ulazim u šemu stvari’.”[58] Interskoup je potvrdio da je novi album[59] Eminema zakazan za izlazak u proleće 2009. godine.[60] Decembra 2008. godine, Eminem je pružio više informacija o albumu, za koji je prethodno otkriven naziv — Relapse. On je rekao: „Ja i Dre smo ponovo u laboratoriji kao u stara vremena, čoveče. Dre će završiti produkciju većine numera na Relapse-u. Vraćamo se svojim starim nestašnim načinima [da pravimo opet dobru muziku] ... neka za sada ovo bude sve.”[61]

Prema saopštenju za štampu od 5. marta 2009. godine,[62][63] Eminem je najavio izlazak dva nova albuma ove godine.[62][63] Relapse, koji je prvi album, objavljen je 19. maja; njegov prvi singl i muzički video We Made You izašli su 7. aprila.[62] Iako se Relapse nije baš pokazao u prodaji kao prethodni Eminemovi albumi, ipak je bio komercijalni uspeh sa dosta odličnih kritika, a predstavlja i veliki povratak repera u hip hop svet. Relapse je nazvan jednim od najboljih albuma u 2009. godini, a prodat je u više od pet miliona kopija širom sveta. Tokom dodele MTV filmske nagrade 2009, Saša Baron Koen je pokušao da se spusti u publiku u kostimu anđela; međutim, sleteo je nagih nogu međunožjem u potrbušnom položaju ispred Eminemove glave odnosno na njegovo lice, nakon čega je ovaj ljutito napustio ceremoniju; tri dana posle, reper je rekao da je akrobacija bila namerno priređena.[64] Dana 30. oktobra, Eminem je nastupio na festivalu Vudu ekspirijens u Nju Orleansu kao glavna zvezda, što je bio njegov prvi pravi koncert — 2009. godine.[65] Nastup je uključivao nekoliko numera sa albuma Relapse, kao i dosta starijih hitova i nastup grupe D12. Eminem je 19. novembra na svom sajtu najavio Relapse Refill za 21. decembar; ovo je bilo reizdanje albuma Relapse, sa još sedam bonus numera (uključujući Forever i Taking My Ball). Eminem je povodom izlaska novog CD-a rekao:

Želim da isporučim više materijala svojim obožavateljima ove godine, kao što sam i planirao. ... Nadamo se da će ove numere sa Refill-a ’držati’ fanove dok ne izbacimo Relapse 2 sledeće godine. ... Našao sam se ponovo sa Dreom i zatim još nekoliko producenata, uključujući Džast Blejza, te otišao u potpuno drugom smeru zbog čega sam rešio da krenem od nule. Nove numere su počele da zvuče veoma drugačije od numera za koje sam ja prvobitno nameravao da se nađu na Relapse 2, ali još uvek želim da se ostale stvari čuju.[66]

Relapse je šesti studijski album izvođača. Već u prvoj nedelji od izlaska u prodaju, prodato je oko tri miliona primeraka. Ovaj album je promovisao rehabilitacioni centar „Popsomp Hils”. Pesme Déjà Vu i Beautiful je posvetio „svom najboljem prijatelju koji je ubijen 11. aprila 2006. godine” (tj. sebi); u Déjà Vu-u govori o svom predoziranju metadonom 2007. godine[67] i drogiranju tokom perioda kada je prestao da se bavi muzikom,[68] kada se doveo u takvo stanje da ga se čak i ćerka plašila.[69] Poznatija pesma sa ovog albuma je i 3 a.m., u kojoj Eminem opisuje sebe kao serijskog ubicu tokom ubilačkog pohoda.[70][71]

Između ovog i albuma Encore izdao je 6. decembra 2005. godine svoj prvi kompilacijski album, Curtain Call: The Hits, sa najvećim hitovima do tada snimljenim. Godinu posle je izašao Eminem Presents: The Re-Up, koji je kompilacija najboljih pesama raznih izvođača Šejdi rekordsa. Nešto posle ovoga je izdao album Relapse 2: Refill.

2010—2011: Recovery i ponovno okupljanje Bed mits Ivila

[уреди | уреди извор]

Dana 14. aprila 2010. godine Eminem je tvitovao obožavateljima „Nema Relapse 2”. Iako su oni koji ga prate pomislili da neće biti njegovog studijskog albuma, on je zapravo promenio naslov u Recovery i ovo potvrdio tako što je tvitovao „RECOVERY” sa linkom do svog sajta. Eminem je zatim izjavio:

Prvobitno sam planirao da Relapse 2 izađe prošle godine. Ali pošto sam nastavljao sa snimanjem i radom sa novim producentima, ideja o nastavku za Relapse je počela da ima sve manje i manje smisla za mene, a i hteo sam da napravim potpuno drugačiji album. Muzika na [albumu] Recovery ispala je veoma različita od [one na albumu] Relapse, i mislim da zaslužuje svoj zaseban naslov.[72]

Njegov sedmi studijski album objavljen je 18. juna.[72] U SAD Recovery je zabeležio tiraž od 741.000 prodatih kopija u prvoj nedelji, što ga je rangiralo na vrh liste Billboard 200.[73][74] Ovo je bio šesti uzastopni Eminemov studijski album na prvom mestu u SAD, koji je takođe ostvario međunarodni komercijalni uspeh i postavio rekord kao prvorangirani album u preko devedeset država širom sveta. Recovery je ostao na prvom mestu liste Billboard 200 pet uzastopnih nedelja od ukupno sedam nedelja koliko je bio na ovoj poziciji pomenute liste.[75][76]

Bilbord je objavio da će Recovery biti najprodavaniji album 2010. godine, što će Eminema učiniti prvim umetnikom u istoriji Nilsen saundskena sa dva albuma koji su najprodavaniji do kraja godine.[77] Recovery je najprodavaniji digitalni album u istoriji.[78] Prvi singl sa ovog albuma, Not Afraid, objavljen je 29. aprila i momentalno se našao na prvom mestu liste Billboard Hot 100; muzički video za ovu pesmu je objavljen 4. juna.[79] Not Afraid je popraćen singlom Love the Way You Lie, koji je debitovao na drugom mestu pre nego što se probio na vrh.[80] Iako je Love the Way You Lie bio najprodavaniji singl 2010. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, nije uspeo da se popne na prvo mesto (ovo je prvi put da se ovo desilo u UK još od 1969).[81] Uprkos kritikama zbog nedoslednosti, album Recovery je dobio pozitivne ocene većine kritičara. Do 21. novembra 2010. godine, u SAD ovaj album je prodat u tri miliona primeraka.[82] Recovery je bio najprodavaniji album na svetu 2010. godine i pridružio se bestseler albumu The Eminem Show koji je prodat u 30 miliona kopija širom sveta[37] i koji je bio najprodavaniji 2002. godine; ovako je Eminem postao reper sa dva objavljena albuma koji su najprodavaniji do kraja godine širom sveta.[47][83] Albumom Recovery, Eminem je oborio i rekord za dva uzastopna albuma broj jedan solo izvođača u SAD.[84]

Eminem i Rijana na bini ispred tri velika ekrana
Duet Love the Way You Lie sa Rijanom na partiju E3 2010

Eminem se pojavio na dodeli nagrade BET 2010. godine,[85] gde je izveo Not Afraid i Airplanes, Part II sa Bobom i Kišom Koul. Kasnije iste godine, nastupao je na koncertu Aktivižon E3. Juna 2010. godine, Eminem i Džej-Zi su najavili da će nastupati zajedno u Detroitu i Njujorku, na koncertima nazvanim turneja „Home & Home”. Prva dva koncerta su brzo rasprodata, zbog čega su održane reprize oba koncerta u istim gradovima.[86] Takođe, BET je imenovao Eminema za najboljeg repera 21. veka.[87] Eminem je 12. septembra 2010. godine otvorio ceremoniju dodele MTV Video muzičkih nagrada, izvodeći Not Afraid i Love the Way You Lie sa Rijanom koja je pevala refrene.[88] Zbog uspeha albuma Recovery i turneje „Home & Home”, Eminem je od MTV-a dobio priznanje Hottest MC in the Game za 2010. godinu;[89] takođe, onlajn magazin Hip hop di-eks ga je proglasio em-sijem godine 2010.[90] Eminem i Rijana su ponovo sarađivali i snimili Love the Way You Lie (Part II), nastavak njihovog popularnog dueta. Za razliku od prvog dela, u drugom je Rijana glavni pevač i pesma se peva uglavnom iz ženske perspektive.[91] Decembra 2010. godine, „Great Eminem Recovery” zauzeo je prvo mesto na listi „Bilbordovih Top 25 muzičkih momenata 2010. godine”.[92] Eminem se pojavio i na dodeli nagrada Gremi 13. februara 2011. godine, kada je izveo Love the Way You Lie (Part II) (sa Rijanom i Adamom Levinom) i I Need a Doctor (sa Doktorom Dreom i Skajlar Grej).[93] Tog februara objavljeno je da će Space Bound da bude četvrti singl albuma Recovery, sa muzičkim spotom za pesmu u kojem glumi bivša porno zvezda iz SAD Saša Grej;[94][95] dugo očekivani video je objavljen 24. juna na iTunes storu.[96]

2012—2013: The Marshall Mathers LP 2

[уреди | уреди извор]

Eminem je 24. maja 2012. godine obznanio da radi na svom sledećem studijskom albumu,[97] koji bi trebalo da bude pušten u prodaju 2013. godine.[98] Bez ikakvog naslova ili datuma objavljivanja album se našao na brojnim listama najiščekivanijih albuma u 2013. godini (uključujući MTV); magazin Kompleks ga je rangirao na šestu poziciju, a Iks-iks-el na petu.[99]

Dana 11. februara 2013. godine, Eminemov menadžer Pol Rozenberg je najavio njegov osmi studijski album, koji će biti objavljen nakon Memorijalnog dana te godine. „U potpunosti očekujemo izlazak novog Eminemovog albuma 2013. Radio je već na njemu neko vreme”, rekao je Rozenberg. „Sigurno se može reći da će izaći nekad nakon Memorijalnog dana, ali nisu tačno sigurni kada. Imamo neke datume rezervisane za njega da nastupa uživo u Evropi u avgustu, tako da pokušavamo da vidimo šta se još poklapa.” Album je ostao nenaslovljen.[100] Doktor Dre je 22. marta izjavio da radi sa Eminemom na albumu i da je skoro gotov;[101] No Aj-Di je potvrđen kao producent.[102]

Pesma pod nazivom Survival (feat. Liz Rodrigez), nastala u saradnji sa producentom Di-džej Kalilom, premijerno je puštena 14. avgusta 2013. godine u multiplejer trejleru za video igru Call of Duty: Ghosts. Prema saopštenju za javnost, prvi singl sa Eminemovog osmog studijskog albuma trebalo je da bude uskoro objavljen.[103][104][105] Tokom dodele nagrada MTV VMA 2013. godine, najavljeno je da će se album zvati The Marshall Mathers LP 2 (nastavak albuma The Marshall Mathers LP) i da je planirano da bude pušten u prodaju 5. novembra 2013. godine.[106]

Eminem stoji u majici kratkih rukava, šorcu i bejzbol kapi
Na Lolapaluzi u Čikagu (2014)

Singl-prvenac Berzerk je objavljen 25. avgusta 2013. godine i debitovao je na 3. mestu čarta Billboard Hot 100. Kasnije tokom iste godine su otkrivena još dva singla: Rap God i The Monster (sa Rijanom).

The Marshall Mathers LP 2 je izašao 5. novembra 2013. godine, u produkciji Aftermat entertejnmenta, Šejdi rekordsa i Interskoup rekordsa. Standardna verzija sadrži 16 numera, dok deluks izdanje sadrži i drugi disk sa još 5 dodatnih pesama. MMLP2 je postao sedmi Eminemov album koji je debitovao na prvom mestu Billboard 200 i bio je drugi po prodaji u prvoj nedelji izdanja.[107][108] Po objavljivanju albuma, reper Eminem je postao prvi umetnik još od Bitlsa sa četiri singla u prvih 20 na listi Billboard Hot 100.[109][110][111]

Eminemov osmi studijski album je izašao u novembru 2013. Najpoznatije pesme sa ovog albuma su Rap God, Berzerk, Headlights i Survival. U jednom delu pesme Rap God Eminem izgovara 116 reči u 15 sekundi.

2014—2020: Shady XV, vinilni boks-set, Southpaw; Revival, Kamikaze i Music to Be Murdered By

[уреди | уреди извор]
Eminem na Koncertu za junaštvo u Vašingtonu (2014)

Juna 2014. godine, Eminem i njegov menadžer Pol Rozenberg počeli su da koriste hešteg „#SHADYXV” na društvenim mrežama, a reper je na nastupu nosio majicu sa tekstom „SHADYXV”. Prema saopštenju za javnost koje je objavljeno na Eminemovom sajtu 25. avgusta 2014. godine, hešteg je bio ime predstojeće kompilacije Šejdi rekordsa: Shady XV. Istog dana izlazi prvi singl sa albuma (Guts Over Fear, feat. Sija Ferler),[112] a spisak pesama koje treba da se nađu na albumu objavljen je 29. oktobra.[113] Zatim je Šejdi rekords objavio ’sajfer’ za promociju albuma, u kojem je Eminem odradio 7-minutni fristajl. Detroit Vs. Everybody (drugi singl na albumu) sa Eminemom, Dež Louf, Rojsom da fajv-najnom, Denijem Braunom, Big Šonom i Trik-Trikom, objavljen je 11. novembra 2014. godine.[114] Shady XV je objavljen 24. novembra, tokom nedelje Crnog petka;[115] sadrži najveće hitove na jednom disku, a na drugom nove pesme izvođača Šejdi rekordsa kao što su D12, Sloterhaus, Bed mits Ivil i Jelavulf. Album je debitovao na trećem mestu liste Billboard 200, sa prodajom u prvoj nedelji od oko 138.000 primeraka samo u Sjedinjenim Državama.[116]

Eminem je 12. marta 2015. godine objavio set od deset gramofonskih ploča pod nazivom The VINYL LPS odnosno The Official Eminem Box Set, sa pesmama iz cele karijere (limitirano izdanje; 26. marta je postao dostupan širom sveta). Set sadrži sedam od Eminemovih osam studijskih albuma (svi osim albuma Infinite), saundtrek filma 8 milja, kompilaciju Eminem Presents: The Re-Up, te kolekciju najvećih hitova Curtain Call: The Hits.[117] Januara 2015, objavljeno je da će Eminem da otpeva deo Tek Najnove pesme Speedom (Worldwide Choppers 2).[118] Pesma uz fit Kriz Kalikoa izašla je 20. aprila. Eminem je takođe pevao deo Jelavulfovog singla Best Friend sa albuma Love Story.

2015
Muzika inspirisana filmom Southpaw

Eminem je izvršni producent saundtreka za sportsko-dramski film Levica (engl. Southpaw), snimljen u Šejdi rekordsu. Prvi singl na ovom albumu je dobio naziv Phenomenal i izašao je 2. juna 2015. godine.[119] Drugi singl, nazvan Kings Never Die (feat. Gven Stefani), objavljen je 10. jula 2015. godine na Eminemovom VEVO kanalu na Jutjubu.[120] Eminem je bio prvi koga je Zejn Lou intervjuisala na stanici Bits 1; intervju je 1. jula 2015. godine strimovan onlajn na radio-stanici Bits 1.[121] Eminem se pojavio u ’pablik akses’ šouu Only in Monroe, koji se snima u Monrou (Mičigen), a intervjuisao ga je voditelj-gost Stiven Kolbert za epizodu koja je emitovana 1. jula 2015. godine. Eminem je u epizodi pevao delove pesama Boba Sigera na instistiranje Kolberta, a takođe je kratko prokomentarisao i Southpaw.[122]

Eminem nastupa uživo (2016)

Juna 2015. otkriveno je da će Eminem biti izvršni producent i muzički supervizor TV serije Motor City čija će premisa da bude zasnovana na filmu Nark (engl. Narc) iz 2002. godine.[123] Juna 2016, Eminemov singl Without Me sa albuma The Eminem Show našao se na saundtreku filma Odred otpisanih (engl. Suicide Squad).[124] Septembra 2016, Eminem se pojavio u pesmi Skajlar Grej po imenu Kill For You, koja se nalazi na njenom albumu Natural Causes.[125]

2016
Najava novog albuma i Infinite (F.B.T. Remix)

Dana 19. oktobra 2016. Eminem je objavio novu političku hip hop pesmu naslova Campaign Speech i objavio da radi na novom albumu.[126] Eminem 17. novembra 2016. objavljuje remasterovanu verziju pesme Infinite na svom VEVO Jutjub kanalu.[127] Pet dana posle objavljuje trejler za 10-minutni kratki dokumentarac naslovljen Partners in Rhyme: The True Story of Infinite.[128]

2017—2018
Revival i Kamikaze

Februara 2017. Eminem je imao fit u pesmi No Favors sa Big Šonovog albuma I Decided. U pesmi, Eminem naziva novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa „ku*kom”; takođe repuje i o konzervativnoj i političkoj komentatorki En Koulter (koja je pristalica Trampa). Koulterova je komentarišući tekst pesme okarakterisala Eminema kao „idiota” i izjavila sledeće: „Mislim da je nesreća da levica, iz Berklija preko Eminema sa ovom njegovom rep pesmom, nasilje protiv žena proglašava normalnim, kao što je to Eminem uradio.”[129] Eminem je 10. novembra 2017. godine objavio glavnu pesmu svog predstojećeg albuma — Walk on Water, koju izvodi zajedno sa Bijonse.[130] Eminem je na svom zvaničnom Fejsbuk i Tviter nalogu potvrdio da njegov novi album Revival izlazi 15. decembra 2017. godine; na ovom albumu našli su se muzičari kao što su Frešer, Bijonse, Skajlar Grej, Eks ambasadorsi, Ed Širan, Ališa Kiz, Kejlani i Pink.[131] Dana 31. avgusta 2018. godine, Eminem je objavio prethodno nenajavljen album — svoj deseti studijski album; nosi naziv Kamikaze i predstavlja njegov drugi studijski album pune dužine u poslednjih osam meseci.[132] Album se našao na vrhu liste Bilbord 200, čime je postao njegov deveti album zaredom koji je ovo ostvario; prodato je 434.000 primeraka tokom prve sedmice od izlaska.[133]

2020
Music to Be Murdered By, Music to Be Murdered By - Side B

Dana 17. januara 2020. godine, Meters je objavio još jedan prethodno nenajavljen album Music to Be Murdered By. U ovom albumu se kao gosti pojavljuju Rojs da fajv-najn, Jang Em-Aj, Ku Tajp, Denaun, Vajt Gold, Ed Širan, Đus Vorld, Skajlar Grej, Anderson Pak, Don Tolajver, Kxng Krukd, Džoel Ortiz i Blek Tout.[134]

Dana 9. februara 2020. godine, Eminem je nastupio na 92. dodeli Oskara otpevavši pesmu Lose Yourself.[135]

Dana 9. marta 2020. godine, izašao je spot za pesmu Godzilla na Jutjub kanalu Lyrical Lemonade. U spotu se kao gosti pojavljuju Majk Tajson i Dr. Dre.[136]

Dana 11. marta 2020. godine, album Music to Be Murdered By sertifikovan je kao zlatni.[137]

Dana 9. jula 2020. godine, ćerka repera Kid Kudija, Vada, na društvenoj mreži objavila je da on izbacuje pesmu sa Eminemom koja je naslovljena The Adventures of Moon Man & Slim Shady; pesma je izašla dan kasnije.[138]

Dana 18. decembra 2020. godine, Eminem je objavio nastavak albuma Music to Be Murdered By, pod nazivom Music to Be Murdered By - Side B, sa 16 novih pesama.[139]

2021—danas: Superbowl LVI

[уреди | уреди извор]

Dana 28. septembra 2021. godine, objavio je na društvenim mrežama da će se pojaviti kao gost sa Polo Džijem i Mozijem na pesmi Last One Standing koju izvodi Skajlar Grej kao muziku za film Venom 2. Pesma je objavljena 30. septembra 2021. godine.[140]

Takođe se pojavio kao gost na nastupu repera El-El Kul Džija, u Dvorani slavnih rokenrola, 30. oktobra 2021. godine.

Dana 13. februara 2022. godine, Eminem je nastupio na manifestaciji Superbowl LVI Halftime Show, sa Dr Dreom, Kendrikom Lamarom, Meri Džej Blajdž, Snup Dogom i Fifti Sentom. Izveo je pesmu Lose Yourself.[141]

U novembru 2022. Eminem je uveden u Dvoranu slavnih rokenrola.[142]

Ostali poduhvati

[уреди | уреди извор]

Šejdi rekords i D12

[уреди | уреди извор]
Glavni članci: Šejdi rekords i D12
Takođe pogledajte: Bed mits Ivil i Soul intent

Nakon Eminemovih višeplatinastih rekordnih prodaja, izdavačka kuća Interskoup mu je ponudila saradnju; reper je s Polom Rozenbergom osnovao Šejdi rekords, potkraj 1999. godine. Eminem je uveo svoju detroitsku klapu, D12 i Trajsa, u izdavačku kuću i potpisao ugovor sa Fifti Sentom u zajedničkom poduhvatu 2002. godine sa Aftermatom — izdavačkom kućom Doktora Drea. Godine 2003, Eminem i Doktor Dre su dodali atlantskog repera Stat Kvoa kao člana Šejdi—Aftermata. Di-džej Grin Lantern, Eminemov bivši di-džej, bio je sa Šejdi rekordsom do spora povezanog s Fifti Sentovom zavadom oko Džadakisa koja ga je primorala da napusti ovu izdavačku kuću. Alkemist je potom postao Eminemov di-džej na turnejama. Godine 2005, Eminem je prihvatio još jednog repera iz Atlante u Šejdi tim — Bobija Krikvotera, kao i repera iz Vest Kousta — Kešisa.[13]

Dana 5. decembra 2006. godine, iz Šejdi rekordsa je izašao kompilacijski album Eminem Presents: The Re-Up. Projekat je započeo kao mikstejp, ali kada je Eminem pronašao materijal bolji nego što je očekivao izdao je album. The Re-Up-om je nameravano da se uvedu na scenu Kvo, Kešis i Krikvoter.[143] Dok se snimao Infinite, Eminem, Pruf i Kon Artis osnovali su grupu od repera-kolega koji su sada već poznati kao D12 — skraćenica za „Detroitskih dvanaest” (engl. Detroit Twelve) ili „Derti dozen” (engl. Dirty Dozen) —, bend koji je nastupao stilom sličnim onom Vutang klana.[144] Godine 2001, debi album D12 biva objavljen — Devil's Night.[145] Prvi singl sa albuma je bio Shit on You, a naredni Purple Pills (oda rekreativnom korišćenju droga) i Fight Music. Za Purple Pills je ponovo napisan tekst za radio i televiziju, pri čemu je uklonjeno mnogo referenci ka drogi i seksu. Pesma je dobila i novi naziv: Purple Hills (dosl. „ljubičasta brda”) umesto pređašnjeg Purple Pills (dosl. „ljubičaste pilule”); tkđ. v. ezomeprazol.

Nakon svog debija, D12 je otišao na trogodišnji odmor iz studija. Ponovo su se okupili 2004. godine za svoj drugi album — D12 World, koji uključuje hit singlove My Band i How Come. Pesma American pshyco 2 (feat. Bi-Ril, član Sajpres hila), bio je još jedan popularni hit.[145] Prema članu D12 Bizaru, Eminem se nije našao na svom albumu Blue Cheese & Coney Island jer je „on zauzet radeći svoju stvar”.[146]

Januara 2014, Bas bradersi su objavili da se D12 vratio i snima u F.B.T.-u. Studio je s njima radio na albumu sa Eminemom, i to na najmanje tri pesme. Bizar je izjavio da je Eminem i dalje deo benda i da je album planiran za izlazak 2014. godine.[147]

Glumačka karijera

[уреди | уреди извор]
Lose Yourself
Odlomak iz pesme Lose Yourself, korišćene na saundtreku filma 8 milja
Imate poteškoće pri reprodukciji ovog zapisa?
Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.

Nakon nekoliko manjih uloga, u filmu Pranje (2001) i gost u Kornovom muzičkom videu za Got the Life (kada je bendu dao demo snimak), Eminem je napravio svoj holivudski debi u kvaziautobiografskom filmu 8 milja (2002). Prema rečima repera, u pitanju je predstavljanje odrastanja u Detroitu a ne posveta njegovom životu. Snimio je nekoliko novih pesama za saundtrek, uključujući Lose Yourself (pesmu koja je osvojila Oskar za najbolju originalnu pesmu godine 2003. i postala najduži broj jedan hip hop singl u istoriji).[148] Eminem je bio odsutan s ceremonije, pa je kokompozitor Luis Resto primio nagradu.[149]

Reper je pozajmio glas za video-igru 50 Cent: Bulletproof (kao ostareli, korumpirani policajac koji govori crnačkim engleskim) i gostovao na Komedi sentralovom televizijskom programu Crank Yankers, kao i onlajn crtanom filmu The Slim Shady Show (dostupan na DVD-u).[150] Bio je odabran da igra na neostvarenoj filmskoj verziji serije Have Gun – Will Travel (1957—1963),[151] a takođe je bio razmatran za ulogu Dejvida Rajsa u filmu Skakač (baziran na istoimenoj knjizi).[152] Eminem je imao i kameo ulogu, scena rasprave s Rejom Romanom u filmu Smešni ljudi (2009).

Igrao je sam sebe u finalu sedme sezone (Lose Yourself) serije Svita, zajedno sa Kristinom Agilerom.[153] Iako je Eminemu ponuđena glavna uloga u naučnofantastičnom filmu Elizijum (2013), on je odbio jer režiser Nil Blomkamp nije hteo da promeni lokaciju iz Los Anđelesa u Detroit.[154] Reper je imao još jednu kameo ulogu, kada je igrao sebe u filmu Intervju (2014). Tokom intervjua sa glavnim likom, Dejvom Skajlarkom (Džejms Franko), Eminem satirično autuje kao homoseksualac (gej).[155]

Memoari

[уреди | уреди извор]

Eminemova autobiografija, The Way I Am, objavljena je 21. oktobra 2008. godine. U knjizi je detaljno opisao svoju borbu sa siromaštvom, drogom, slavom, slamanjem srca i depresijom; ispričao je priču o svom usponu i ulasku u svet slavnih, prokomentarisao prethodne kontroverze i priložio originalni list sa tekstom pesama Stan i The Real Slim Shady.[156] Autobiografija reperove majke (My Son Marshall, My Son Eminem) objavljena je narednog meseca, a u ovom delu Debi Nelson opisuje svoje detinjstvo i adolescenciju, upoznavanje Eminemovog oca i uspon svog sina u svet slave te načine na koje se nosi sa istom.

Marketing i dobrotvorni rad

[уреди | уреди извор]

Eminem se pojavio u dve reklame koje su prikazane tokom Super boula XLV. U prvoj, jednominutnom spotu za Liptonov ledeni čaj Brisk, reper je plastična figura.[157] U drugoj, dvominutnom PP-u — do tada najdužem u istoriji Super boula — za Krajsler 200, Eminem vozi kroz Detroit (uz Lose Yourself kao saundtrek) prema svom programu u Foks teatru.[158][159]

Osnovao je Fondaciju „Maršal Meters” (engl. Marshall Mathers Foundation) da bi se pomoglo ugroženim i mladima u nepovoljnom položaju. Fondacija radi kao spona dobrotvorne organizacije koju je osnovao Norman Jatuma, detroitski pravni zastupnik.[160]

Umetnički rad

[уреди | уреди извор]

Uticaji i tehnika repovanja

[уреди | уреди извор]

Eminem je naveo nekoliko em-sijeva koji su uticali na njegov stil repovanja, među kojima su i Ešam,[161] Kul Dži,[162] Masta Ejs, Big Dedi Kejn,[162] Nukleus, Ajs-Ti, Mantroniks, Meli Mel (v. The Message), El-El Kul Džej, Bisti bojsi, Ran—Di-Em-Si, Rakim i Bugi daun.[163]

U knjizi Kako repovati, Gerila Blek ističe kako je Eminem proučavao druge em-sijeve da bi usavršio svoju rep tehniku: „Eminem je slušao sve i to je ono što ga je učinilo jednim od velikana.”[164] U knjizi, drugi em-sijevi takođe hvale aspekte njegove rep tehnike; raznolikost, humoristična tematika,[165] povezivanje s publikom,[166] zadržavanje koncepta u više serija albuma,[167] kompleksne šeme rimovanja,[168] uobličavanje reči tako da se rimuju,[169] višeslogovne rime,[162] mnogo rima za bar,[170] složeni ritmovi,[171] jasna enuncijacija[172] (dobra dikcija), te korišćenje melodije[173] i sinkopacije.[174]

Eminem je poznat po tome što je većinu svojih pesama napisao na papiru (dokumentovano u The Way I Am), i to za nekoliko dana ili nedelja dok ne dobije željeni tekst;[175] on je „vorkaholik”[176] i stručan za „slaganje” vokala.[177]

Alterega

[уреди | уреди извор]

Eminem je koristio alterega u svojim pesmama za različite stilove repovanja i teme o kojima peva. Njegov najpoznatiji alterego, Slim Šejdi (engl. Slim Shady) prvi put se pojavio na EP-u Slim Shady. Pesme u ovom licu su nasilne i mračne, sa karakterističnim komičnim elementom.[178] Eminem je umanjio učestalost Slim Šejdija na albumu Recovery jer je osećao kako ne odgovara temi albuma.[179] Drugi lik je Ken Kenif (engl. Ken Kaniff), homoseksualac koji zbija šale o Eminemovim pesmama. Kena je stvorio i originalno predstavio njegov drug iz Detroita, reper Aristotel, na albumu Slim Shady LP; ovde Kenif zeza Eminema preko telefona. Nakon rasprave po izlasku albuma Eminem je odlučio da koristi lika Kenifa na albumu Marshall Mathers i narednim albumima (ne uključujući Encore i Recovery). Aristotel, ljut na Eminema što koristi njegov lik, napravio je mikstejp u ulozi Kenifa kako ismeva Eminema.

Saradnje i produkcije

[уреди | уреди извор]
Takođe pogledajte: Diskografija produkcije Eminema i Diskografija Eminema § Gostovanja

Iako Eminem obično sarađuje sa reperima iz Aftermat entertejnmenta i Šejdi rekordsa, kao što su Dr Dre, 50 Sent, D12, Obi Trajs i Jelavulf, među njegove saradnike ubrajaju se i Redman, Kid Rok, Di-Em-Eks, Lil Vejn, Misi Eliot, Džej-Zi, Drejk, Rijana, Niki Minaž, Egzibit, Metod Men, Džadakis, Fet Džo, Stiki Fingaz, Ti-Aj i Jang Džizi. Eminem je uživo odrepovao stih u izvedbi Basta Rajmsovog remiksa Touch It, na dodeli Muzičke nagrade BET 27. juna 2006. godine. Našao se u Ejkonovom singlu Smack That (s njegovog drugog studijskog albuma Konvicted), kao i Lil Vejnovom hitu Drop the World (treći na njegovom sedmom studijskom albumu Rebirth) i Fifti Sentovoj numeri My Life (vodeći singl na Fifti Sentovom šestom studijskom albumu Street King Immortal).

Eminem je bio izvršni producent prva dva albuma D12 (Devil's Night i D12 World), dva albuma Obija Trajsa (Cheers i Second Round's on Me), te dva albuma Fifti Senta (Get Rich or Die Tryin' i The Massacre).[180] Producirao je mnoge pesme za druge repere, na primer Džadakisa (Welcome To D-Block), Džej-Zija (Renegade, Moment of Clarity), Lojda Banksa (On Fire, Warrior Part 2, Hands Up), Tonija Jajoa (Drama Setter), Trik-Trika (Welcome 2 Detroit), Egzibita (My Name, Don't Approach Me)...[181] Najveći deo albuma The Eminem Show producirao je Eminem, sa svojim dugogodišnjim saradnikom Džefom Basom;[182] takođe je koproducirao Encore sa Doktorom Dreom. Godine 2004, Eminem je bio koizvršni producent Tupakovog posthumnog albuma Loyal to the Game, s njegovom majkom Afeni.[183] Producirao je britanski singl broj jedan Ghetto Gospel (feat. Elton Džon),[184] The Cross sa Nasovog albuma God's Son[185] i osam numera na albumu Obija Trajsa iz 2006. Second Round's on Me (takođe se pojavljuje na There They Go).[186] Reper je producirao i nekoliko numera na Trik-Trikovom albumu The Villain (javlja se i na Who Want It),[187] a isto tako je producirao i četiri numere na Kešisovom albumu iz 2013. The County Hound 2.

Eminem se smatra neobičnim po strukturisanju svojih pesama pomoću teksta, umesto pisanja za bitove.[188] Jedan izuzetak je Stan, koji je nastao iz ideje i temeljnog nacrta koji je producirao Forti-Fajv King.[188] Nakon što je uradio mali segment produkcije za Relapse i Recovery, Eminem je producirao značajnu porciju albuma The Marshall Mathers LP 2. O produkciji sopstvene muzike je rekao sledeće: „Ponekad, mogu dobiti nešto u svojoj glavi, kao što je ideja ili raspoloženje nečega što bih hteo, a neću uvek to dobijati idući kroz različite numere koje su drugi ljudi napravili. Oni ne znaju šta je u mojoj glavi. Mislim da možda pomaže, pomalo, uz raznolikost, zvuk toga, ali takođe, ja bih dobio nešto u svojoj glavi i hteo da mogu tu ideju izložiti od nule.”[189]

Poređenje sa drugim izvođačima

[уреди | уреди извор]

Kao tekstopisac i belački izvođač istaknut u žanru u kojem veći uticaj imaju crnački umetnici, Eminem se često poredi sa Bobom Dilanom.[190] Reper Ešer Rot se poredi sa Eminemom, a Rot mu je posvetio pesmu na svom albumu (As I Em) koja ga je uvredila.[191][192][193] Ostvareni trubač Nikolas Pejton nazvao je Eminema „Biksom Bajderbekom hip hopa”.[194]

Eminem i hrišćanski hip hop umetnik Kej-Džej-52 takođe su međusobno poređeni, a Kej-Džej-52 je Eminema nazvao svojim „hrišćanskim pandanom”.[195] Kej-Džejev singl Dear Slim bio je kontroverzan među Eminemovim fanovima kada se pojavio u TV seriji Total Request Live. Iako je on rekao da pesma nije nastala s namerom obezvređivanja,[196] Kej-Džej-52 je primio imejl s govorom mržnje i pesma je bila broj 26 na listi VH1 Top 40 najgorih momenata u hip hopu.[197]

Privatni život

[уреди | уреди извор]

Porodica

[уреди | уреди извор]

Eminem je dosta bio pod lupom, i kao reper i privatno.[31] Ženio se dvaput, oba puta sa Kimberli Anom Skot (engl. Kimberly Anne Scott). Upoznao je Kim u srednjoj školi; on je imao 15, a ona 13 godina kad je on bez majice stajao na stolu repujući I'm Bad El-El Kul Džeja.[198] Kim i njena sestra bliznakinja Don pobegle su od kuće; uselile su se kod Eminema i njegove majke, kad je on bio 15-godišnjak. Od tada su počele veze i raskidi sa Kim (1989). Njihova ćerka Hejli (engl. Hailie) rođena je 25. decembra 1995; Maršal i Kimberli su se venčali 1999, a razveli 2001. godine. Iako je Eminem 2002. rekao za Roling stoun „Radije bih imao bebu preko svog penisa nego da se oženim ponovo”, on i Kim su se nakratko ponovo venčali januara 2006. On je predao papire za razvod početkom aprila,[199] a par je prihvatio zajedničko starateljstvo za Hejli.[200] On se takođe stara o Doninoj ćerki Alejni (engl. Alaina),[201] te o Vitni (engl. Whitney) — Kiminoj ćerki iz drugog braka.[202][203] Početkom 2010, Eminem je odbacio izveštavanja tabloida da su se on i Kim pomirili.[204] Imao je pravno starateljstvo nad svojim mlađim polubratom Nejtanom (engl. Nathan), koji je takođe reper i poznat je pod svojim umetničkim imenom „Nejt Kejn” (engl. Nate Kane).[205][206] U svojoj pesmi Headlights (2014), Eminem se izvinio — i izjavio ljubav prema — svojoj majci.[207]

Problemi sa zakonom

[уреди | уреди извор]

Godine 1999, Eminemova majka je tužila sina tražeći oko 10 miliona dolara za blaćenje na albumu The Slim Shady LP; dobila je oko 1.600 dolara odštete 2001. godine.[208] Dana 3. juna 2000. godine, Eminem je uhapšen tokom prepirke sa Daglasom Dejlom u prodavnici ozvučenja za aute u Rojal Ouku (Mičigen); u ovom incidentu, Eminem je izvukao nenapunjen pištolj i uperio ga u zemlju. Narednog dana, u Vorenu (Mičigen) ponovo je uhapšen — sada za napad na Džona Gereru na parkingu Hot rok kafea; ovde je video Gereru kako se ljubi s njegovom ženom.[209][210] Eminem je rekonstruisao napad na Gereru u pesmi The Kiss (Skit) sa albuma The Eminem Show. Reper je optužen za posedovanje prikrivenog oružja i napad, priznao je krivicu i osuđen je na dve godine uslovne kazne; kako god, optužba za napad na Gereru je odbačena kao deo sporazuma o priznanju krivice.[211] Dana 7. jula 2000. godine, Kim je pokušala samoubistvo rezanjem vena po zglobovima,[212] a kasnije je tužila Eminema za blaćenje pošto je opisao njenu nasilnu smrt u pesmi Kim.[210]

Dana 26. oktobra 2000. godine, reper je imao dogovoren nastup u torontskom Skajdoumu; u to je Džim Flaerti, državni tužilac iz Ontarija, rekao da se Eminemu ne bi trebalo dopustiti da uđe u zemlju. „Ja lično ne želim da iko dolazi u Kanadu ko će ovde da dođe i zagovara nasilje nad ženama”, rekao je. Flaerti je takođe rekao da mu se „zgadilo” kad je pročitao tekst pesme Kill You, u kojoj se nalaze stihovi Droljo, misliš da neću nijednu kurvu gušiti / Dok glasne žice u njenom vratu ne prestanu više raditi? (engl. Slut, you think I won't choke no whore / Till the vocal cords don't work in her throat no more?). Iako je reakcija javnosti na Flaertijeve stavove bila generalno negativna, uz razmatranje zabrane Eminemu da uđe u zemlju kao problema sa slobodom govora, liberalni ČPP Majkl Brajant je sugerisao da se protiv repera podignu optužbe za zločin iz mržnje zbog zastupanja nasilja nad ženama u tekstovima njegovih pesama.[213] Robert Everet-Grin je u editorijalu za Gloub end mejl napisao „Biti napadan je Eminemov opis posla”,[214] a koncert repera u Torontu se održao kako je i planirano.[215]

Sanitarni radnik Deandželo Bejli tužio je Eminema potražujući 2001. godine 1 milion dolara, uz optužbe za ugrožavanje njegove privatnosti objavljivanjem informacija koje ga prikazuju u pogrešnom svetlu — u pesmi Brain Damage, koja Bejlija predstavlja kao nasilnog školskog siledžiju. Iako je Bejli priznao da je maltretirao Eminema u školi, rekao je da je to bilo puko „naletanje” i da mu je dao „malu ćušku”. Zakonska optužba je odbačena 20. oktobra 2003; sudinica Debora Servito, koja je donela presudu, ocenila je da je publici jasno kako su reči pesme preterane.[216]

Dana 28. juna 2001. godine, Eminem je osuđen na jednogodišnju probaciju i društveno koristan rad — uz novčanu kaznu od oko 2.000 dolara — za nezakonito posedovanje odnosno korišćenje oružja tokom svađe sa zaposlenikom Sajkopatik rekordsa.[217]

Dana 31. marta 2002. godine, francuski džez pijanista Žak Lusje podigao je tužbu od 10 miliona dolara protiv Eminema i Doktora Drea — tvrdeći kako je bit za Kill You iz njegovog instrumentala Pulsion.[218] Lusje je zahtevao da se prodaja The Marshall Mathers LP zaustavi, a sve preostale kopije unište. Parnica je bila zakazana za jun 2004, a slučaj je kasnije rešen.[219]

Dana 8. decembra 2003. godine, Tajna služba Sjedinjenih Američkih Država je objavila kako „istražuje” tvrdnje da Eminem preti predsedniku Džordžu V. Bušu[48] u pesmi We As Americans (neizdati ’butleg’ u to vreme) — i to rečima Je*eš novac / Ne repujem za mrtve predsednike / Radije bih video mrtvog predsednika / Nikada nije bilo rečeno, ali ja postavljam presedan (engl. Fu*k money / I don't rap for dead presidents / I'd rather see the president dead / It's never been said but I set precedents). Incident je uključen u spot za pesmu Mosh, a u pitanju su novinski isečci na zidu sa člancima o nesrećnim događajima u Buševoj karijeri. We As Americans se na kraju našla na bonus disku deluks izdanja albuma Encore, ali sa izmenjenim tekstom.

Godine 2007, Eminemova kompanija za izdavanje muzike (Ejt majl stajl) i Martin afilijejted tužili su Epl i Aftermat entertejnment, tvrdeći da Aftermat nije ovlašćen za pregovaranje sa Eplom oko digitalnog preuzimanja 93 Eminemove pesme na Eplovom Ajtjunsu.[220][221] Slučaj protiv Epla je rešen nedugo po početku suđenja, krajem septembra 2009.[222]

Jula 2010, Apelacioni sud Sjedinjenih Američkih Država za Deveti okrug pokrenuo je parnicu F.B.T. prodakšons protiv Aftermat rekordsa — pošto su F.B.T produkcija i Eminem bili dužni da plaćaju kraljevsku taksu od 50% Aftermatovih ukupnih prihoda od licenciranja snimaka za kompanije kao što su Epl, Sprint, Nekstel, Singular i T-Mobajl. Marta 2011, Vrhovni sud SAD je odbio saslušanje.[223]

Oktobra 2013, Eminem je semplovao viralni hit čikaške rep grupe Hotstajlz — Lookin' Boy (2008) — za svoj hit singl Rap God (2013). Grupa tvrdi da Eminem nije dobio dozvolu da koristi sempl niti im je dao ikakav doprinos ili kompenzaciju.[224] U novembru 2013, Hotstajlz je objavio dis trek za Eminema naslovljen Rap Fraud, gde sempluju nekoliko njegovih pesama i kritikuju ga za neodavanje zasluga.[225][226] U januaru 2015, TMZ je objavio da Hotstajlz tuži repera i njegovu izdavačku kuću (Šejdi rekords) — u visini spora od 8 miliona dolara, za korišćenje sempla Lookin' Boy u trajanju od 25 sekundi u pesmi Rap God bez dobijene dozvole.[227][228]

Problemi sa zdravljem

[уреди | уреди извор]

Eminem je javno govorio o svojoj zavisnosti o lekovima na recept, uključujući vikodin, ambijen i valijum.[229] Prema prijatelju i kolegi članu D12 Prufu, Eminem se prvi put „otreznio” 2002. godine.[230] Tokom produkcije filma 8 milja, reper je — radeći 16 sati dnevno — razvio nesanicu. Saradnik mu je dao tabletu ambijena koja ga je „oborila”, podstaknuvši ga na traženje recepata. Ovo je bilo Eminemovo prvo iskustvo sa zavisnošću o drogama, koje je na njega uticalo nekoliko godina. Pred kraj produkcije albuma Encore, on bi „samo dolazio u studio i zabušavao [sa] džepovima punim pilula”. Eminem je lekove počeo da koristi da bi se „osećao normalno”, uzimajući „neverovatne količine [...] Pio sam između 40 i 60 valijuma [u danu]. Vikodina, možda 30.”. Droga bi ga održavala budnim najmanje 22 sata, nakon čega bi uzimao još. Njegova masa se povećala na 100 kg (230 lb) i redovno je jeo brzu hranu: „Klinci iza šaltera su me znali — to ih nije čak ni zbunjivalo. Ili bih odsedao u ’Kod Denija’ ili ’Big Boju’ i sam jeo. Bilo je tužno.” Eminem je postao neprepoznatljiv zbog dobijanja na kilaži, a jednom je načuo kako se dva tinejdžera raspravljaju o tome da li je to on ili ne: „Eminem nije debeo.”[14]

U decembru 2007, Eminem je hospitalizovan nakon predoziranja opioidom metadon koji je prvi put kupio od dilera koji mu je rekao da je „isti kao vikodin, a lakši za [tvoju] jetru”. Reper je nastavio da kupuje još, sve dok jedne noći nije kolabirao u kupatilu i bio hitno prevezen u bolnicu. Doktori su mu rekli da je progutao količinu ekvivalentnu četiri vrećice heroina i da je bio „dva sata od umiranja”. Nakon što je propustio Božić sa svojom decom, Eminem je slabašan i nepotpuno detoksikovan tražio otpust sa odeljenja. Pocepao je meniskus svog kolena kad je nakratko zaspao na svom kauču, zbog čega je operisan; po povratku kući, imao je epileptički napad.[14] Njegova upotreba droga „vratila se tamo gde je i pre bila” unutar mesec dana. Eminem je počeo da ide na crkvena okupljanja da bi se očistio, ali nakon što su mu počeli tražiti autograme odlučio je da potraži pomoć od savetnika za rehabilitaciju. Počeo je sa programom vežbi u kojima se isticalo trčanje. Elton Džon je bio mentor tokom ovog perioda; pozivao je Eminema jednom sedmično da ga proveri.[14]

Mentalna bolest

[уреди | уреди извор]

U knjizi My Son Marshall, My Son Eminem, njegova majka je izjavila da se Eminem borio sa bipolarnim poremećajem tokom svog života. Rekla je da se stanje pogoršalo nakon što je njegova bivša supruga Kim Meters rodila ćerku Hejli.[231]

Optužbe za homofobiju

[уреди | уреди извор]

Neki od Eminemovih tekstova smatralo se da su homofobični, a australijski političar je pokušao da mu zabrani ulazak u ovu zemlju.[232] Eminem odbacuje optužbe, tvrdeći da su kad je on odrastao reči kao što je „fagot” (engl. faggot — peder, homić) i „kvir” (engl. queer — čudan, homoseksualac/neheteroseksualac) bile uopšteno u upotrebi na pogrdan način a ne specifično prema homoseksualcima. Tokom intervjua na 60 minuta, novinar Anderson Kuper je istražio problem:[233]

Kuper: Neki od tekstova, kao, znate, u pesmi Criminal kažete Moje reči su kao bodež s nazubljenom oštricom, Koji će te zbosti u glavu, nebitno da li si fag ili lez, Ili homoseks, hermaf ili transavest, Hlače ili haljina — mrziš pedere? Odgovor je ’da’ (engl. My words are like a dagger with a jagged edge, That'll stab you in the head, whether you're a fag or lez, Or the homosex, hermaph or a trans-a-vest, Pants or dress—hate fags? The answer's 'yes')
Eminem: Da, ova scena u kojoj sam ušao. Tom rečju se razbacivalo toliko, znate, „fagot” se tako upućivalo konstantno jedno drugima, kao u ’betlu’.
Kuper: Da li ti ne voliš gej ljude?
Eminem: Ne, ja nemam nikakav problem ni sa kim. Znate šta ja mislim? Samo jednostavno kažem ’ma kako bilo’.

Reper je prijatelj Eltona Džona.[234] Kada ga je Njujork tajms pitao o legalizaciji istopolnih brakova u Mičigenu, Eminem je odgovorio: „Mislim da ako dvoje ljudi voli jedno drugo, onda šta dođavola? Mislim da bi svako trebalo da ima šansu da bude jednako jadan, ako želi”;[235] dodao je da je njegov „sveukupni pogled na stvari mnogo zreliji nego što je nekad bio”.[236]

Nekoliko godina posle, Eminem je ponovo optužen za korišćenje homofobičnih reči u svojim tekstovima. Na optužbe vezano za singl Rap God odgovorio je: „Ne znam kako da kažem ovo, a da ne kažem kako sam i govorio milion puta. Ali ta reč, ta vrsta reči, kada sam počeo s ’betl-rep[in]om’ ili šta već, nikada zapravo nisam izjednačavao te reči...”[237]

Legat

[уреди | уреди извор]
Veliki grafit Eminema
Grafit Eminema u Šangaju
Ilustracija Eminema u otvorenom skejtparku Sautsi u Portsmutu (Hempšir, Engleska, UK)

Eminem je bio na 83. mestu Roling stounove[238][239] i 79. mestu Vi-Ejč vanove liste „100 najvećih umetnika svih vremena”.[240] Godine 2010, MTV Portugal je rangirao Eminema kao sedmu najveću ikonu u istoriji pop muzike.[241] S obzirom na to da su umetničku formu hip hopa razvijali Afroamerikanci, Hispanoamerikanci i Latinoamerikanci, Eminem se smatra za jednog od najuspešnijih repera svih vremena;[242][243][244] njegova istaknuta forma u crnačkoj muzici dovela je do toga da ga se smatra jednom od važnih figura u popularnoj muzici 21. veka. Osim toga, izvršio je veliki uticaj na umetnike hip hopa i drugih brojnih žanrova.

Najprodavaniji je umetnik od 2000. do 2009. prema Nilsen saundskenu;[245] sa procenjenim brojem albuma prodatih u celom svetu na preko 172 miliona, Eminem je jedan od najprodavanijih muzičkih umetnika na svetu. Reper ima preko devet milijardi pregleda svojih muzičkih videa na Jutjub kanalu „EminemVEVO”.[246] Godine 2010, Eminemova muzika je generisala 94 miliona strimova (više od ijednog drugog muzičkog umetnika),[247] a u maju 2014. Spotifaj ga je nazvao najstrimovanijim umetnikom svih vremena. Prema Bilbordu, dva od Eminemovih albuma su među top pet najprodavanijih albuma od 2000. do 2010. godine. Love the Way You Lie (11× platinasti) i Not Afraid (10× platinasti) singlovi su sertifikovani kao ’dijamantski’ prema RIAA-i, što ga čini prvim umetnikom sa dve digitalne dijamantski sertifikovane pesme u SAD.[248] U UK, Eminem je do 2010. prodao preko 12,5 miliona singlova i albuma.[249] Juna 2014, Eminem je bio drugi najprodavaniji muški izvođač Nilsen saundsken ere, šesti najprodavaniji izvođač u SAD i prvi najprodavaniji hip hop izvođač, sa statistikom od 45,1 miliona (odnosno 47,4 miliona)[250] prodatih albuma i 42 miliona prodatih numera (uključujući 31 milion digitalnih singl sertifikacija).[251][252][253][254] Eminem je imao deset broj jedan albuma na listi Bilbord 200: sedam solo (pet originalnih albuma i dve kompilacije), dva sa D12 i jedan sa Bed mits Ivilom.[255] Bilbord je The Eminem Show, The Marshall Mathers LP i Encore rangirao kao treći, sedmi i četrdeseti najprodavaniji album (redom) decenije 2000—2009.[256][257] Reper je imao 13 broj jedan singlova u celom svetu.[257][258]

Eminemu se pripisuje pozitivan doprinos uspehu karijera rep protežea, kao što je Fifti Sent,[259][260][261] Jelavulf,[262][263] Stat Kvo,[264][265] Rojs da fajv-najn,[266][267] Kešis,[268][269] Obi Trajs,[270][271] Bobi Krikvoter;[271][272] te rep grupa kao što je D12[273][274][275] i Sloterhaus.[276][277][278][279]

Avgusta 2011, Roling stoun je Eminema prozvao Kraljem hip hopa; tada su analizirane prodaje albuma, pozicije na ritam i bluz, hip hop i rep tabelama, pregledi na Jutjubu, društveni mediji, zarade na koncertima, industrijske nagrade i kritički rejtinzi solo repera koji su stvarali muziku od 2009. do prve polovine 2011. godine.[280] Njegov drugi album s velikom izdavačkom kućom, The Marshall Mathers LP, bio je najbrže prodavan solo album istoriji SAD;[30] Roling stoun, Tajm i Iks-iks-el su ga rangirali kao jedan od najboljih hip hop albuma svih vremena;[281] Roling stoun ga je rangirao kao sedmi najbolji album prve decenije 21. veka.[282] Treći singl sa albuma (Stan) jedna je od Eminemovih kritički najviše hvaljenih pesama; veb-sajt Pitchfork je nazvao „kulturnom prekretnicom”.[283]

Brojni umetnici su naveli Eminema kao muzičara i čoveka koji je uticao na njih, među njima i:

Sledeći reperi spadaju među one poznate koji su Eminema nazvali jednim od najvećih repera svih vremena:

Turneje

[уреди | уреди извор]
Logo za turneju „The Monster” (2014)

Sopstvene

[уреди | уреди извор]
  • „The Slim Shady LP” (1999)
  • „The Recovery” (2010—2013)
  • „Rapture” (2014)
  • „South America” (2016)[257][318][319]
  • „Revival” (2018)
  • „Rapture 2019” (2019)[320]

Ostale

[уреди | уреди извор]

Diskografija

[уреди | уреди извор]
Glavni članak: Diskografija Eminema

Solo

[уреди | уреди извор]

D12

[уреди | уреди извор]

Ostali albumi

[уреди | уреди извор]
  • 1988: The New Jacks EP (Di-džej Bater Fingers)
  • 1990: Steppin' onto the Scene (Soul intent)
  • 1992: Still in the Bassmint (Soul intent)
  • 1995: Soul Intent (Soul intent)
  • 1997: Slim Shady EP
  • 1997: The Underground EP (D12)
  • 2001: Devil's Night (D12)
  • 2002: Music from and Inspired by the Motion Picture 8 Mile
  • 2003: Straight from the Lab
  • 2003: The Singles
  • 2005: Curtain Call: The Hits
  • 2006: Eminem Presents: The Re-Up
  • 2009: Relapse: Refill
  • 2011: Hell: The Sequel (Bed mits Ivil)
  • 2014: Shady Classics (sa Di-džej Vu Kidom)
  • 2014: Shady XV (Šejdi rekords)
  • 2015: Music from and Inspired by the Motion Picture Southpaw[321]

Pesme u kojima je ismevao poznate

[уреди | уреди извор]

Filmografija

[уреди | уреди извор]
Film[257][323]
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2000. Da Hip Hop Witch Eminem
2001. Pranje The Wash Kris nepripisano
2002. 8 milja 8 Mile Džimi „Bi-Rabit” Smit ml.
2009. Smešni ljudi Funny People Eminem kameo
2014. Intervju The Interview Eminem kameo
2017. Bodied Eminem producent
Televizija[257][323]
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
1999.
2000.
2002.
2004.
2010.
2013. 		Uživo subotom uveče Saturday Night Live muzički gost sezona 25, epizoda 03: Norm Makdonald / Doktor Dre, Snup Dog i Eminem
sezona 26, epizoda 01: Rob Lou / Eminem
sezona 27, epizoda 19: Kirsten Danst / Eminem
sezona 30, epizoda 04: Kejt Vinslet / Eminem
sezona 36, epizoda 10: Džef Bridžiz / Eminem i Lil Vejn
sezona 39, epizoda 05: Keri Vošington / Eminem
2000. The Slim Shady Show Eminem, Maršal Meters, Slim Šejdi, Ken Kenif veb-serija
2004. Crank Yankers Bili Flečer sezona 03, epizoda 01: Eminem i Trejsi Morgan
2010. Svita Entourage Eminem sezona 07, epizoda 10: Lose Yourself
2013. Detroit Rubber Eminem veb-serija
sezona 01, epizoda 01: Pilot
takođe izvršni producent
Šou Džonatana Rosa The Jonathan Ross Show Eminem sezona 05, epizoda 06
Dokumentarci[257][323]
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2003. Fifti Sent: Nova sorta 50 Cent: The New Breed Eminem sporedna uloga
2012. Iz ničega nešto: Umetnost repa Something from Nothing: The Art of Rap Eminem sporedna uloga
Kako zaraditi novac prodajući drogu How to Make Money Selling Drugs Eminem sporedna uloga
2015. Not Afraid: Priča Šejdi rekordsa Not Afraid: The Shady Records Story Eminem glavna uloga
Streč i Bobito: Radio koji je promenio živote Stretch and Bobbito: Radio That Changed Lives Eminem sporedna uloga
2017. Prkosni The Defiant Ones Eminem sporedna uloga
Koncertni filmovi[257][323]
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2000. Turneja Up in Smoke The Up In Smoke Tour glavni izvođač zajedno sa Doktorom Dreom, Snup Dogom i Ajs Kjubom
2005. Lajv iz Njujork Sitija Live from New York City glavni izvođač koncert u Medison skver gardenu
Video-igre[257][323]
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2005. Fifti Sent: Otporan na metke 50 Cent: Bulletproof detektiv Makvikar glas i figura
2017. Šejdi vors Shady Wars Eminem figura

Knjige

[уреди | уреди извор]
God. Srpski naziv Izvorni naziv[324] Stranica Napomene
2000. Angry Blonde 148
2003. Šta god kažete da sam: Život i vreme Eminema Whatever You Say I Am: The Life and Times of Eminem 278
2008. Takav kakav sam The Way I Am 208

Nagrade i nominacije

[уреди | уреди извор]
Glavni članak: Spisak nagrada i nominacija Eminema

Podelio je 2002. Oskar za najbolju originalnu pesmu (Lose Yourself, napisao je sa Džefom Basom i Luisom Restom). Oskar koji je dobio učinio ga je prvim reperom koji je dobio ovu nagradu.[325]

Reper je dobio petnaest nagrada Gremi. Pohvaljen je za „verbalnu energiju” i kvalitet tekstova, te rangiran na deveto mesto MTV liste „Najveći em-sijevi svih vremena”.[326][327] Godine 2003, bio je 13. na MTV listi 22 najveća glasa u muzici[328] i 82. na Roling stoun listi Besmrtnih.[329] Godine 2008, čitaoci magazina Vajb za Eminema su ocenili da je Najbolji živi reper.[330][331]

The Real Slim Shady (s njegovog drugog albuma koji je osvojio Gremi, The Marshall Mathers LP) kritikuje nagrade u svom drugom stihu, a Eminem je tada verovao kako će ga negativno mišljenje o njegovom radu sprečiti da dobije nagradu. Reper je dobio MTV Nagradu za globalnu ikonu na dodeli MTV Jurop 2013. u Amsterdamu.[332]

Poslovni poduhvati

[уреди | уреди извор]
  • Šejdi rekords (engl. Shady Records)
  • Šejd 45 Sirijus (engl. Shade 45 Sirius)
  • Bas braders (engl. Bass Brothers)
  • Šejdi kloting (engl. Shady Ltd. Clothing)
  • Šejdi gejms (engl. Shady Games)
  • Ejt majl stajl (engl. Eight Mile Style LLC)[220]
  • Fondacija Maršal Meters (engl. The Marshall Mathers Foundation)
  • Šejdi films (engl. Shady Films)

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Ankeny, Jason; Torreano, Bradley. „Eminem – Biography”. Allmusic. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  2. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован-20240627220434.
  3. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_2-20240627220434.
  4. ^ а б в Nelson, Debbie (2008). My Son Marshall, My Son Eminem. Beverly Hills, CA: Phoenix Books. ISBN 978-1-59777-596-0. 
  5. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_3-20240627220434.
  6. ^ а б „Eminem's mom gives her side of the story”. Today.msnbc.msn.com. 6. 11. 2008. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  7. ^ а б Happy days. 26. SPIN Media LLC. avgust 2010. str. 96. ISSN 0886-3032. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  8. ^ а б в г д Elrick, M. L. (25. 7. 2000). „Eminem's dirty secrets”. Salon. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з Bozza, Anthony (29. 4. 1999). „Eminem Blows Up”. Rolling Stone. New York City (811). ISSN 0035-791X. Pristupljeno 9. 3. 2013. 
  10. ^ Steven, Williams. „Eminem's Long-Lost Sister Shocked By Relation”. Contactmusic.com. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  11. ^ Hilburn, Robert (14. 5. 2000). „Has He No Shame?”. The Los Angeles Times. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  12. ^ Hasted, Nick (2011). „The White Negro”. The Dark Story of Eminem. Music Sales Group. str. 55. ISBN 978-1-84938-458-2. 
  13. ^ а б „Eminem”. Encyclopædia Britannica. 6. 3. 2016. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  14. ^ а б в г д ђ Eells, Josh (25. 11. 2010). „Eminem on the Road Back From Hell”. Rolling Stone. New York City (1118). ISSN 0035-791X. Pristupljeno 25. 4. 2017. »knocked [him] out« • »just go into the studio and goof off [with] a pocketful of pills« • »feel normal« • »ridiculous amount [...] I could consume anywhere from 40 to 60 Valium [in a day]. Vicodin, maybe 30« • »The kids behind the counter knew me – it wouldn't even faze them. Or I'd sit up at Denny's or Big Boy and just eat by myself. It was sad.« • »Eminem ain't fat.« • »just like Vicodin, and easier on [your] liver« • »about two hours from dying« • »ramped right back to where it was before« 
  15. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_4-20240627220434.
  16. ^ а б „Eminem's Biography”. Fox News. 17. 9. 2009. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  17. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом 60 mins Eminem.
  18. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_5-20240627220434.
  19. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_6-20240627220434.
  20. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_7-20240627220434.
  21. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_8-20240627220434.
  22. ^ а б в „Timeline”. Rock on the Net. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  23. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_9-20240627220434.
  24. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_10-20240627220434.
  25. ^ а б Bozza (2003). str. 81.
  26. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_11-20240627220434.
  27. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_12-20240627220434.
  28. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_13-20240627220434.
  29. ^ „American certifications – Eminem”. Recording Industry Association of America. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  30. ^ а б „Eminem Bounces Britney From Top Spot”. Rolling Stone. 31. 5. 2000. Arhivirano iz originala 1. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  31. ^ а б „Eminem's criminal record”. BBC News. 11. 4. 2001. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  32. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_14-20240627220434.
  33. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_15-20240627220434.
  34. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_16-20240627220434.
  35. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_17-20240627220434.
  36. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_18-20240627220434.
  37. ^ а б Brill, James M.; McMahon, Chris (11. 3. 2016). „The Top Albums of Each Decade and How They Influenced Guitar Sales”. reverb.com. Reverb.com, LLC. Arhivirano iz originala 7. 10. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  38. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_19-20240627220434.
  39. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_20-20240627220434.
  40. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_21-20240627220434.
  41. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_22-20240627220434.
  42. ^ Pareles, Jon (17. 7. 2000). „Four Hours Of Swagger From Dr. Dre And Friends”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  43. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_23-20240627220434.
  44. ^ Erlewine, Stephen Thomas (2002). „"The Eminem Show" – Overview”. AllMusic. Arhivirano iz originala 30. 1. 2005. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  45. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_24-20240627220434.
  46. ^ Bozell, L. Brent III (24. 7. 2002). „Eminem – Tasteless, Incoherent, and Tired”. MediaResearch.org. Creators Syndicate. Arhivirano iz originala 3. 8. 2002. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  47. ^ а б „Top 50 Global Best Selling Albums for 2002” (PDF). International Federation of the Phonographic Industry, IFPI. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  48. ^ а б „Secret Service checks Eminem's 'dead president' lyrics”. CNN. 6. 12. 2003. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  49. ^ Erlewine, Stephen Thomas (2004). „"Encore" – Overview”. Allmusic. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  50. ^ а б „Stevie Wonder has words to say about Eminem”. AllHipHop. Arhivirano iz originala 5. 3. 2005. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. »kicking a man while he's down« • »bullshit« • »Eminem has lost his ghetto pass. We want the pass back.« 
  51. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_25-20240627220434.
  52. ^ Thomas, Mike (14. 10. 2004). „Is the King of Pop losing it?”. Chicago Sun-Times. Jim Kirk. Arhivirano iz originala 16. 10. 2004. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. »Last year, Eminem forced me to halt production on the video for my 'Lose Yourself' parody because he somehow thought that it would be harmful to his image or career. So the irony of this situation with Michael is not lost on me.« 
  53. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_26-20240627220434.
  54. ^ „Michael Jackson buys rights to Eminem tunes and more”. Rolling Stone. 31. 5. 2007. Arhivirano iz originala 27. 12. 2007. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  55. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_27-20240627220434.
  56. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_28-20240627220434.
  57. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_29-20240627220434.
  58. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_30-20240627220434.
  59. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_31-20240627220434.
  60. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_32-20240627220434.
  61. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_33-20240627220434.
  62. ^ а б в „Eminem Relapses Twice; 2 NEW Albums Coming”. Rapbasement.com. 5. 3. 2009. Arhivirano iz originala 11. 6. 2009. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  63. ^ а б „Eminem's Relapse Due in May; Relapse 2 Also To Be Released This Year”. Pigeons & Planes. 5. 3. 2009. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  64. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_34-20240627220434.
  65. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_35-20240627220434.
  66. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_36-20240627220434.
  67. ^ Pareles, Jon (21. 5. 2009). „Get Clean, Come Back: Eminem's Return”. The New York Times. New York, NY: Arthur Ochs Sulzberger, Jr. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  68. ^ Eminem (15. 5. 2009). „Eminem: The Prelapse Special” (intervju, audio). Intervju sa Reef. New York City, NY: Shade 45. 
  69. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_37-20240627220434.
  70. ^ „Eminem becomes psychotic murderer in violent video for new single '3am'”. NME. IPC Media. 3. 5. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  71. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_38-20240627220434.
  72. ^ а б „Eminem Speaks On New Album Recovery”. Rap Radar. 14. 4. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I had originally planned for Relapse 2 to come out last year. But as I kept recording and working with new producers, the idea of a sequel to Relapse started to make less and less sense to me, and I wanted to make a completely new album. The music on Recovery came out very different from Relapse, and I think it deserves its own title.« 
  73. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_39-20240627220434.
  74. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_40-20240627220434.
  75. ^ Kreps, Daniel. „Eminem's 'Recovery' Tops Chart for Fifth Week”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 21. 8. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  76. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_41-20240627220434.
  77. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_42-20240627220434.
  78. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_43-20240627220434.
  79. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_44-20240627220434.
  80. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_45-20240627220434.
  81. ^ Youngs, Ian (21. 12. 2010). „Alex Da Kid: The Brit behind 2010's biggest hit”. BBC. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  82. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_46-20240627220434.
  83. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_47-20240627220434.
  84. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_48-20240627220434.
  85. ^ Jacobs, Allen (17. 6. 2010). „Eminem to perform at 2010 BET awards”. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  86. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_49-20240627220434.
  87. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_50-20240627220434.
  88. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_51-20240627220434.
  89. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_52-20240627220434.
  90. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_53-20240627220434.
  91. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_54-20240627220434.
  92. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_55-20240627220434.
  93. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_56-20240627220434.
  94. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_57-20240627220434.
  95. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_58-20240627220434.
  96. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_59-20240627220434.
  97. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_60-20240627220434.
  98. ^ Cooper, Roman (28. 10. 2012). „Eminem Announces Eighth Studio Album For 2013”. hiphopdx.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  99. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_61-20240627220434.
  100. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_62-20240627220434.
  101. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_63-20240627220434.
  102. ^ „Eminem To Hit The Studio With No I.D. – Music, Celebrity, Artist News”. MTV.com. 10. 9. 2012. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  103. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_64-20240627220434.
  104. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_65-20240627220434.
  105. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_66-20240627220434.
  106. ^ „Eminem's 'MMLP2' Album Announced At VMAs”. huffingtonpost.com. 25. 8. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  107. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_67-20240627220434.
  108. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_68-20240627220434.
  109. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_69-20240627220434.
  110. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_70-20240627220434.
  111. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_71-20240627220434.
  112. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_72-20240627220434.
  113. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_73-20240627220434.
  114. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_74-20240627220434.
  115. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_75-20240627220434.
  116. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_76-20240627220434.
  117. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_77-20240627220434.
  118. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_78-20240627220434.
  119. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_79-20240627220434.
  120. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_80-20240627220434.
  121. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_81-20240627220434.
  122. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_82-20240627220434.
  123. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_83-20240627220434.
  124. ^ Kaufman, Gil (17. 6. 2016). „'Suicide Squad' Soundtrack: Skrillex & Rick Ross, Panic! at the Disco Cover 'Bohemian Rhapsody' & More”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  125. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_84-20240627220434.
  126. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_85-20240627220434.
  127. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_86-20240627220434.
  128. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_87-20240627220434.
  129. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_88-20240627220434.
  130. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_89-20240627220434.
  131. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_90-20240627220434.
  132. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_91-20240627220434.
  133. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_92-20240627220434.
  134. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_93-20240627220434.
  135. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_94-20240627220434.
  136. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_95-20240627220434.
  137. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_96-20240627220434.
  138. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_97-20240627220434.
  139. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_98-20240627220434.
  140. ^ „Venom: Eminem Previews New Track for Let There Be Carnage”. CBR.com. 29. 9. 2021. 
  141. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_99-20240627220434.
  142. ^ „Dolly Parton and Eminem Inducted Into Rock & Roll Hall of Fame’s Class of 2022” [Doli Parton i Eminem induktovani u klasu 2022. Dvorane slavnih rokenrola]. pitchfork.com. 4. 5. 2022. Pristupljeno 7. 5. 2022. 
  143. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_100-20240627220434.
  144. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_101-20240627220434.
  145. ^ а б Smith, Kerry (maj 2006). „D12 > Biography”. Allmusic. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  146. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_102-20240627220434.
  147. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_103-20240627220434.
  148. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_104-20240627220434.
  149. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_105-20240627220434.
  150. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_106-20240627220434.
  151. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_107-20240627220434.
  152. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_108-20240627220434.
  153. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_109-20240627220434.
  154. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_110-20240627220434.
  155. ^ Keneally, Meghan (18. 12. 2014). „The Interview: Best Scenes From the Movie That Won't Be in Theaters”. ABC News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  156. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_111-20240627220434.
  157. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_112-20240627220434.
  158. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_113-20240627220434.
  159. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_114-20240627220434.
  160. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_115-20240627220434.
  161. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_116-20240627220434.
  162. ^ а б в Edwards (2009). str. 88.
  163. ^ Eminem; Jenkins, Sacha (2008). The Way I Am. Dutton Adult. str. 20. 
  164. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_117-20240627220434.
  165. ^ Edwards (2009). str. 5, 38.
  166. ^ Edwards (2009). str. 7.
  167. ^ Edwards (2009). str. 34.
  168. ^ Edwards (2009). str. 66, 107.
  169. ^ Edwards (2009). str. 85.
  170. ^ Edwards (2009). str. 106.
  171. ^ Edwards (2009). str. 120, 129.
  172. ^ Edwards (2009). str. 244.
  173. ^ Edwards (2009). str. 253.
  174. ^ Edwards (2009). str. 257.
  175. ^ Edwards (2009). str. 160.
  176. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_118-20240627220434.
  177. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_119-20240627220434.
  178. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_120-20240627220434.
  179. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_121-20240627220434.
  180. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_122-20240627220434.
  181. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_123-20240627220434.
  182. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_124-20240627220434.
  183. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_125-20240627220434.
  184. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_126-20240627220434.
  185. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_127-20240627220434.
  186. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_128-20240627220434.
  187. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_129-20240627220434.
  188. ^ а б „Interview With Marc Labelle”. HitQuarters. 28. 11. 2005. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  189. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_130-20240627220434.
  190. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_131-20240627220434.
  191. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_132-20240627220434.
  192. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_133-20240627220434.
  193. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_134-20240627220434.
  194. ^ Wolfe, Brendan (2017). Finding Bix: The Life and Afterlife of a Jazz Legend (илустр. izd.). University of Iowa Press. str. 39. ISBN 978-1-60938-506-4. Pristupljeno 31. 7. 2017. »the Bix Beiderbecke of hip hop« 
  195. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_135-20240627220434.
  196. ^ „ChristianMusicToday.com: KJ-52 Interview – Getting It Right”. Christianitytoday.com. 29. 9. 2003. Arhivirano iz originala 10. 9. 2009. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  197. ^ „KJ-52 – 2006 GMA Music Awards”. Google. Arhivirano iz originala 29. 6. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  198. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_136-20240627220434.
  199. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_137-20240627220434.
  200. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_138-20240627220434.
  201. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_139-20240627220434.
  202. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_140-20240627220434.
  203. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_141-20240627220434.
  204. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_142-20240627220434.
  205. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_143-20240627220434.
  206. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_144-20240627220434.
  207. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_145-20240627220434.
  208. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_146-20240627220434.
  209. ^ „Tour tickets available for a price”. The 411 Online. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  210. ^ а б „Eminem and Kim to divorce again”. BBC News. 6. 4. 2006. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  211. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_147-20240627220434.
  212. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_148-20240627220434.
  213. ^ Mackie, Richard; Nelson, Marissa (26. 10. 2000). „Ontario wants rap star banned”. Globe and Mail. Toronto. str. A1, A4. »I personally don't want anyone coming to Canada who will come here and advocate violence against women« • »disgusted« 
  214. ^ Everett-Green, Robert (26. 10. 2000). „Bad rap for a rapper”. Globe and Mail. Toronto. str. A25. »Being offensive is Eminem's job description« 
  215. ^ Zahlaway, Jon (26. 10. 2000). „Eminem to play despite Canadian officials concerns”. LiveDaily. Arhivirano iz originala 2. 12. 2000. g. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  216. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_149-20240627220434.
  217. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_150-20240627220434.
  218. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_151-20240627220434.
  219. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_152-20240627220434.
  220. ^ а б Halcom, Chad (23/24. 9. 2009). „Eminem's publisher Eight Mile Style to go to trial with Apple”. Crainsdetroit.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  221. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_153-20240627220434.
  222. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_154-20240627220434.
  223. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом scotus_appeal.
  224. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_155-20240627220434.
  225. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_156-20240627220434.
  226. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_157-20240627220434.
  227. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_158-20240627220434.
  228. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_159-20240627220434.
  229. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_160-20240627220434.
  230. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_161-20240627220434.
  231. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_162-20240627220434.
  232. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_163-20240627220434.
  233. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_164-20240627220434.
  234. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_165-20240627220434.
  235. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_166-20240627220434.
  236. ^ Solomon, Deborah (16. 6. 2010). „Questions for Eminem – The Real Marshall Mathers”. The New York Times. Pristupljeno 17. 8. 2017. »My overall look on things is a lot more mature than it used to be.« 
  237. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_167-20240627220434.
  238. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_168-20240627220434.
  239. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_169-20240627220434.
  240. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_170-20240627220434.
  241. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_171-20240627220434.
  242. ^ Greatest of All Time”. Billboard. 12. 11. 2015. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  243. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_172-20240627220434.
  244. ^ „The 50 Greatest Rappers of All Time”. LiveAbout. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  245. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_173-20240627220434.
  246. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_174-20240627220434.
  247. ^ „The Nielsen Company & Billboard's 2010 Music Industry Report”. Business Wire. 6. 1. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  248. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_175-20240627220434.
  249. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_176-20240627220434.
  250. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_177-20240627220434.
  251. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_178-20240627220434.
  252. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_179-20240627220434.
  253. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_180-20240627220434.
  254. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_181-20240627220434.
  255. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_182-20240627220434.
  256. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_183-20240627220434.
  257. ^ а б в г д ђ е ж з и Duthel, C. (2012). Pitbull – Mr. Worldwide. Lulu.com. str. 289. ISBN 978-1-4710-9035-6. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  258. ^ Hombach, Jean-Pierre (2012). Eminem – The King of Hip Hop. Lulu.com. str. 27. ISBN 978-1-4716-3046-0. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  259. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_184-20240627220434.
  260. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_185-20240627220434.
  261. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_186-20240627220434.
  262. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_187-20240627220434.
  263. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_188-20240627220434.
  264. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_189-20240627220434.
  265. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_190-20240627220434.
  266. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_191-20240627220434.
  267. ^ Eddy, Chuck (2011). „Race Mixing”. Rock and Roll Always Forgets: A Quarter Century of Music Criticism. Duke University Press. str. 188. ISBN 978-0-8223-5010-1. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Eminem's own height-identified protégé, Royce Da 5–9, has an amusing name...« 
  268. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_192-20240627220434.
  269. ^ Edwards, Paul (2009). „Interviewed Artists: Cashis”. How to Rap: The Art and Science of the Hip-hop MC. Chicago Review Press. str. 319. ISBN 978-1-56976-377-3. Pristupljeno 5. 9. 2017. »A protégé of Eminem, Cashis was featured...« 
  270. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_193-20240627220434.
  271. ^ а б „Hip-Hop News: Rap Star Eminem Presents Hip Hop Protégés”. rapnewsdirect.com. Rap News Network. 19. 9. 2006. Arhivirano iz originala 9. 12. 2007. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  272. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_194-20240627220434.
  273. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_195-20240627220434.
  274. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_196-20240627220434.
  275. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_197-20240627220434.
  276. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_198-20240627220434.
  277. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_199-20240627220434.
  278. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_200-20240627220434.
  279. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_201-20240627220434.
  280. ^ Molanphy, Chris (15. 8. 2011). „Introducing the King of Hip-Hop”. Rolling Stone. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  281. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_202-20240627220434.
  282. ^ Nigel, D. (10. 12. 2009). „Rolling Stones Top 100 Albums Of The Decade | RealTalkNY”. uproxx.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  283. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_203-20240627220434.
  284. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_204-20240627220434.
  285. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_205-20240627220434.
  286. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_206-20240627220434.
  287. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_207-20240627220434.
  288. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_208-20240627220434.
  289. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_209-20240627220434.
  290. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_210-20240627220434.
  291. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_211-20240627220434.
  292. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_212-20240627220434.
  293. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_213-20240627220434.
  294. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_214-20240627220434.
  295. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_215-20240627220434.
  296. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_216-20240627220434.
  297. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_217-20240627220434.
  298. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_218-20240627220434.
  299. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_219-20240627220434.
  300. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_220-20240627220434.
  301. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_221-20240627220434.
  302. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_222-20240627220434.
  303. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_223-20240627220434.
  304. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_224-20240627220434.
  305. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_225-20240627220434.
  306. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_226-20240627220434.
  307. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_227-20240627220434.
  308. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_228-20240627220434.
  309. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_229-20240627220434.
  310. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_230-20240627220434.
  311. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_231-20240627220434.
  312. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_232-20240627220434.
  313. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_233-20240627220434.
  314. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_234-20240627220434.
  315. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_235-20240627220434.
  316. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_236-20240627220434.
  317. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_237-20240627220434.
  318. ^ а б „Eminem: Tour Statistics”. setlist.fm. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  319. ^ а б „Eminem's Concert History”. concertarchives.org. str. 4. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  320. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_238-20240627220434.
  321. ^ а б в г „Eminem Discography”. discogs.com. str. 146. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  322. ^ „Eminem Shady Records Short Biography and Chron Discography”. shadyrecords.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  323. ^ а б в г д „Eminem Filmography”. imdb.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  324. ^ „Eminem's books and quotes”. goodreads.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  325. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_239-20240627220434.
  326. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_240-20240627220434.
  327. ^ „The Greatest MCs of All Time”. MTV. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  328. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_241-20240627220434.
  329. ^ „The Immortals: Rolling Stone”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 16. 10. 2008. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  330. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_242-20240627220434.
  331. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_243-20240627220434.
  332. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Именован_244-20240627220434.

Citirana bibliografija

[уреди | уреди извор]
  • Bozza, Anthony (2003). Whatever You Say I Am: The Life and Times of Eminem. New York: Crown Publishing Group. ISBN 978-1-4000-5059-8. 
  • Edwards, Paul (2009). How to Rap: The Art & Science of the Hip-Hop MC. Chicago: Chicago Review Press. ISBN 978-1-55652-816-3. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Nagrade
Oskar za najbolju originalnu pesmu
2002.
Bilbordov „izvođač decenije”
2009. 		Trenutno

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eminem&oldid=28885919”