Црномасница
Црномасница | |
|---|---|
 Поглед на Црномасницу из Рајачких пивница | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| — 2011. | 272 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 03′ 32″ С; 22° 32′ 28″ И / 44.058833° С; 22.541° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 207 m |
.svg)  Црномасница Црномасница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Црномасница је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 141 становника (према попису из 2011. било је 199 становника, према попису из 2002. било је 272 становника а према попису из 1991. било је 426 становника).
Историја
[уреди | уреди извор]Први помени о насељу јављају се почетком 15. века, на месту званом „Пивнице”, са становништвом које је било словенског порекла. Село је спаљено око 1504. године, а становништво се иселило у брда и планине где су Турци ређе долазили. На основу пописа Видинског санџака из 1530. и 1538. помиње се Црномасница у нахији Кривина и у групи мањих насеља од 20 до 30 домаћинстава. Због сталних ратова, села и селишта су пустошена и спаљивана, па је становништво Видинског санџака било у сталном покрету. Почетком 18. века долази до насељавања становника са простора Влашке и повлашених Словена у Тимочку крајину.[1]
Прву већу групу досељеника чинило је 14 породица које су се доселиле између потока Симић и потока Радуловић где се и формира село. У 19. веку село броји око 250 породица. Село је до после Првог светског рата припадало Бугарској, а онда је Нејским мировним споразумом, предато Краљевини Југославији.[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према последњем попису из 2022. године у Црномасници је живело 141 становника што је за 58 мање у односу на 2011. када је на попису било 199 становника. У насељу живи 137 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,34 година (57,64 код мушкараца и 63,01 код жена).[3]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 72 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,96 а према истом попису у насељу има 226 стамбених јединица од којих је 118 насељених.[4]
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 8 | 7 | ||
| 80+ | 6 | 12 | ||
| 75—79 | 20 | 19 | ||
| 70—74 | 8 | 19 | ||
| 65—69 | 14 | 23 | ||
| 60—64 | 5 | 9 | ||
| 55—59 | 3 | 7 | ||
| 50—54 | 7 | 5 | ||
| 45—49 | 11 | 7 | ||
| 40—44 | 7 | 6 | ||
| 35—39 | 2 | 3 | ||
| 30—34 | 6 | 4 | ||
| 25—29 | 8 | 5 | ||
| 20—24 | 9 | 6 | ||
| 15—19 | 4 | 1 | ||
| 10—14 | 5 | 1 | ||
| 5—9 | 6 | 3 | ||
| 0—4 | 4 | 2 | ||
| Просек : | 49,2 | 59,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 118 | 24 | 83 | 7 | 3 | 1 |
| Женски | 133 | 8 | 79 | 41 | 4 | 1 |
| УКУПНО | 251 | 32 | 162 | 48 | 7 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 61 | 50 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 29 | 25 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 90 | 75 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 0 | 2 | 0 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 0 | 4 | 0 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 2 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 2 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Трокановић, Јордан (2013). Црномасница и вековна борба за опстанак. Неготин: Историјски архив Неготин, Крајинско академско друштво. стр. 64. ISBN 978-86-84187-33-0.
- ^ Трокановић, Јордан (2011). Тимочка села и Видински пашалук. Неготин: Историјски архив Неготин,. стр. 128, 129. ISBN 978-86-84187-29-3.
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Неготин | Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик |  |
|---|---|---|
| Знаменитости и споменици културе | ||
| Верски објекти у општини Неготин | ||
