Пређи на садржај

Савинац (Бољевац)

Координате: 43° 53′ 34″ С; 22° 03′ 00″ И / 43.892666° С; 22.05° И / 43.892666; 22.05
С Википедије, слободне енциклопедије
Савинац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2011.Пад 288
 — густина31,7/km2
Географске карактеристике
Координате43° 53′ 34″ С; 22° 03′ 00″ И / 43.892666° С; 22.05° И / 43.892666; 22.05
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина332 m
Површина9,074 km2
Савинац на карти Србије
Савинац
Савинац
Савинац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19377
Позивни број030
Регистарска ознакаZA

Савинац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 288 становника (према попису из 2002. било је 365 становника).

Географија

[уреди | уреди извор]

Савинац се налази у источном делу општине, на ушћу реке Арнауте у Црни Тимок (332 m). Насеље је концентрисано уз магистрални пут Параћин-Зајечар у подножју брда Тилва Рош (500 m). Из Савинца полази локални пут Савинац-Сумраковац који повезује Сумраковац са седиштем општине.

Атар села се граничи на северу са атаром Сумраковца, на североистоку Подгорца, на истоку Оснића и на југозападу атаром села Валакоње. Преко Црног Тимока налази се ушће Злотске реке и Сараке у Црни Тимок.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село Савинац је настало од расељеника села Валакоње који су живели на салашима поред Црног Тимока, у подножју Црвеног брда (Тилва Рош). Било је саставни део Валакоња све до 25. августа 1901. године када је постало засебно насеље, али је и даље било у саставу валакоњске општине. Тада је добило и своје данашње име, Савинац, чије порекло није познато.[1]

Образовање

[уреди | уреди извор]

У селу постоји четвороразредна основна школа, која припада Основној школи „Ђура Јакшић“ у Сумраковцу. Данас ову школу похађа мали број ученика.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Савинац живи 295 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (42,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 100 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,65.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 624
1953. 572
1961. 618
1971. 588
1981. 526
1991. 501 453
2002. 365 408
2011. 288
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
187 51,23%
Власи
  
161 44,10%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Гласник Етнографског музеја у Београду Књ. 49, О именима неких насеља у Србији, Ђорђе Р. Симоновић, стр. 41-60, 1985.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]