Миодраг Петровић Чкаља
| Миодраг Петровић Чкаља | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Чкаља, 1963. године | |||||||
| Лични подаци | |||||||
| Пуно име | Миодраг Петровић | ||||||
| Надимак | Чкаља | ||||||
| Датум рођења | 1. април 1924. | ||||||
| Место рођења | Крушевац, Краљевина СХС | ||||||
| Датум смрти | 20. октобар 2003. (79 год.) | ||||||
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора | ||||||
| Занимање | глумац | ||||||
| Породица | |||||||
| Деца | Чедомир Петровић | ||||||
| Рад | |||||||
| Активни период | 1946—2000. | ||||||
| Битна улога | Камионџије Камионџије 2 Паја и Јаре | ||||||
| Потпис |  | ||||||
| Веза до IMDb-а | |||||||
| |||||||
Миодраг Петровић Чкаља (Крушевац, 1. април 1924 — Београд, 20. октобар 2003) био је српски глумац. Он је један од најистакнутијих комичара на територији бивше Југославије.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је четврто дете Чедомира и Христине - Тине Петровић. Породица Петровић живела је у Балшићевој улици у Крушевцу. У родном граду завршио је гимназију, где је и почео да се бави глумом - у драмској секцији.
У време Другог светског рата налазио се Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ војној јединици формираној 1. октобра 1944. Након рата и демобилизације уписује студије ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар“.
Године 1946, постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији „Весело вече“. Од 1951. до 1977. године био је члан Хумористичког позоришта у Београду. Глуми и у првој серији Телевизије Београд - „Сервисна станица“, од 1959. године. У тој серији се прославио тумачећи лик кувара Јордана. У позоришту, између осталог, игра у представи „Бог је умро узалуд“ (снимљен и филм) и антологијској комедији Драгутина Добричанина „Заједнички стан“ (касније је снимљена и ТВ верзија).
Од 1976. године имао је статус слободног уметника.
Остварио је велики број улога на филму и у ТВ серијама. Најбоље улоге остварио је у серијама "Сервисна станица" (1959), "Љубав на сеоски начин" (1970), "Камионџије" (1972), "Врућ ветар" (1980) и "Камионџије 2" (1983), као и у филмовима "Орлови рано лете" (1966), "Бог је умро узалуд" (1969), "Паја и Јаре" (1973), "Авантуре Боривоја Шурдиловића" (1980) и "Камионџије опет возе" (1984).
Имао је успешну сарадњу са колегом Мијом Алексићем.
Добитник је више награда: 1974. је добио Стеријину награду, 1977. Миодраг Петровић Чкаља и Даница Аћимац награђени су као Глумачки пар године, 1977. Седмојулску награду, 1991. Нушићеву награду за животно дело, 1995. РТС-ову награду за животно дело, „Златног ћурана“ за животно дело на данима комедије у Јагодини.[2]
Оженио се 1948. Драгицом која је радила као спикер на радију.[3] Од 1955. су живели у улици браће Грим 18 у Београду.[4] Њихов син Чедомир Петровић је глумац и редитељ, а унука такође глумица Јована Петровић.
Последње године живота провео је тихо, повукавши се из јавног живота. Јавно се ангажовао 2000. године у предизборној кампањи ДОС-а.[5] Умро је 20. октобра 2003. године у Београду у 80. години живота.
Њему у част постављена је спомен-табла 9. фебруара 2018. у Београду.[6]
Филмографија
[уреди | уреди извор]| 1950 ▼ | 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | 1990 ▼ | 2000 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 3 | 13 | 4 | 2 | 0 | 0 | 22 |
| ТВ филм | 2 | 15 | 8 | 4 | 1 | 0 | 30 |
| ТВ серија | 0 | 15 | 8 | 8 | 0 | 0 | 31 |
| ТВ мини серија | 0 | 0 | 1 | 1 | 2 | 0 | 4 |
| ТВ кратки филм | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 | 1 | 3 |
| Кратки филм | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Видео | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 | 3 |
| Укупно | 5 | 44 | 23 | 17 | 4 | 1 | 94 |
.jpg)
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1950.-те ▲ | |||
| 1950. | Језеро | ||
| 1950. | Црвени цвет | Профа | |
| 1958. | Четири километра на сат | Професор психологије | |
| 1959. | Туђе дете (ТВ) | ||
| 1959. | Маскарада | ||
| 1960.-те ▲ | |||
| 1960. | Дилижанса снова | Кир Јања | |
| 1960. | Љубав и мода | Комерцијални директор | |
| 1960. | Аутобиографија (ТВ) | Бранислав Нушић | |
| 1960. | Сервисна станица (серија) | Јордан | |
| 1960. | Заједнички стан | Пепи | |
| 1961. | Нема малих богова | Јордан | |
| 1961. | Серафимов клуб (серија) | ||
| 1961. | Срећа у торби | Јордан | |
| 1962. | Три приче о Џефу Питерсу (ТВ) | Џеф Питерс | |
| 1962. | Јунаци дана (ТВ) | Поштар Лака | |
| 1963. | Капетан Смело срце | ||
| 1963. | Детелина са три листа (серија) | ||
| 1962-1963. | Музеј воштаних фигура (ТВ серија) | Чувар Мита | |
| 1963. | Промаја (серија) | Главни мајстор | |
| 1963-1964. | На слово, на слово (ТВ серија) | Чкаља | |
| 1964. | На место, грађанине Покорни! | Бора Муња | |
| 1964. | Инсталатер Стукс | ||
| 1964. | Пут око света | Јованче Мицић | |
| 1964. | Атекс | ||
| 1964. | Народни посланик | Срета Нумера | |
| 1965. | Поподне једног Фауна | ||
| 1965. | Лицем у наличје (серија) | Благоје | |
| 1965. | Леђа Ивана Грозног (ТВ) | Иван Грозни | |
| 1966. | Лола Ђукић и Новак Новак | ||
| 1966. | Орлови рано лете | Пољар Лијан | |
| 1966. | Сервисна станица (ТВ) | Јордан | |
| 1966. | Црни снег (серија) | Лимар Цакан | |
| 1966. | Људи и папагаји (серија) | Тоза „Сто посто” | |
| 1967. | Љубав до гроба, последња | ||
| 1967. | Лопови, таленти и обожаваоци | ||
| 1967. | Златна праћка | Сибин | |
| 1967. | Забавља вас Мија Алексић (серија) | ||
| 1967. | Летови који се памте (серија) | Жика, сеоски фотограф | |
| 1967. | Круг двојком (серија) | Кондуктер Дача | |
| 1967. | Дежурна улица (серија) | Слава | |
| 1968. | Кад голубови полете | Жика Африка | |
| 1968. | Вишња на Ташмајдану | Професор француског језика | |
| 1968. | Бећарска ревија | ||
| 1968. | Весели повратак | ||
| 1968. | Спавајте мирно (серија) | Срећко Напаст | |
| 1968. | Сачулатац (серија) | Невен Смартић | |
| 1969. | Покојник (ТВ) | Анта Милосављевић | |
| 1969. | Бог је умро узалуд | Предраг; Ненад | |
| 1969. | Силом отац | Јованце Мицић | |
| 1969. | Весело вече - 20 година | ||
| 1970.-те ▲ | |||
| 1970. | Чкаља | ||
| 1970. | Милораде, кам бек (ТВ) | Стриц Гвозден | |
| 1970. | Енглески онакав какав се говори (ТВ) | Езен | |
| 1970. | Поезија Огдена Неша (ТВ) | ||
| 1970. | Ђидо (ТВ) | Максим | |
| 1970. | Лепа парада | Кројач | |
| 1970. | Бициклисти | Јири | |
| 1970. | Љубав на сеоски начин (серија) | Гвозден Јовановић | |
| 1970. | Прва љубав | ||
| 1971. | ТВ телефонирање | ||
| 1971. | Све од себе (серија) | ||
| 1971. | Операција 30 слова (серија) | ||
| 1972. | Смех са сцене: Савремено позориште | ||
| 1972. | Концерт за комшије (ТВ) | ||
| 1973. | Љубавни случај сестре једног министра | ||
| 1973. | Камионџије (серија) | Живадин Јарић Јаре | |
| 1973. | Два капитена (серија) | Капитен ТВ гледалаца | |
| 1973. | Паја и Јаре | Живадин Јарић Јаре | |
| 1972-1973. | Образ уз образ (серија) | Чкаља | |
| 1974. | Власт (ТВ) | Милоје | |
| 1975. | Момчине | Сретен Сретеновић | |
| 1976. | Част ми је позвати вас | Чкаља | |
| 1977. | Случај шампиона (ТВ) | Бокан | |
| 1978. | Седам плус седам (серија) | Чкаља | |
| 1979. | Полетарац (серија) | ||
| 1979. | Доброчинитељи (серија) | Драгиша | |
| 1980.-те ▲ | |||
| 1980. | Авантуре Боривоја Шурдиловића | Благоје Поповић Фирга | |
| 1980. | Врућ ветар (серија) | Благоје Поповић Фирга | |
| 1980. | Само за двоје (ТВ) | Милорад Петровић | |
| 1981. | Сијамци (серија) | Директор основне сколе | |
| 1981. | Историја брачног лома у три тома (ТВ) | Чкаља | |
| 1983. | Имењаци (ТВ серија) | ||
| 1984. | Камионџије опет возе (серија) | Живадин Јарић Јаре | |
| 1984. | Др (ТВ) | Благоје | |
| 1984. | Камионџије поново возе | Живадин Јарић | |
| 1984. | Супермаркет (серија) | ||
| 1984. | Формула 1 (серија) | ||
| 1986. | Неозбиљни Бранислав Нушић (ТВ) | Бранислав Нушић | |
| 1987. | Бољи живот (серија) | Љубиша Бранковић | |
| 1989. | Чкаља са вама | ||
| 1989. | Чкаља, снага кладе ваља | ||
| 1990.-те ▲ | |||
| 1993. | Руски цар (ТВ) | Милутин Николић | |
| 1996. | То се само свици играју (мини-серија) | Сиромах/Глумац Ристић/Старац/Милан из будућности/Савестан човек /Човек који има телевизор/Клошар/Лудак/Мајстор за ролетне/Скретничар | |
| 1997. | Чкаља Но. 1 | ||
| 1999. | Хало, овде Чкаља (серија) | ||
| 2000.-те ▲ | |||
| 2000. | Мили и слатки, мој Ђокице (ТВ) | Ђорђе | |
Занимљивост
[уреди | уреди извор]- Надимак Чкаља добио је као дете. Надимак му је дао школски друг Јефтић, јер је као дете био „сувоњав и штркљаст“.
- Најбољи пријатељи међу глумцима су му били Драгутин Добричанин и Никола Милић.[5]
- У Крушевцу, у Балшићевој улици, пред Чкаљином кућом, 2005. године подигнут му је споменик. Некадашња улица Милинка Кушића, на Звездари у Београду, од новембра 2006. године добила је име по Чкаљи.
- По њему је названа Награда Миодраг Петровић Чкаља
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Златни ћуран за животно дело глумцу комичару - највеће признање позоришног фестивала „Дани комедије“ у Јагодини.[10], 2001. године
- Нушићева награда за животно дело глумцу комичару, 1991. године
- Стеријина награда, за најбоље глумачко остварење, за улогу у представи Случај шампиона, 1975. године
- Велика повеља - специјално признање за посебне заслуге у развоју филмске комедије на Филмским сусретима у Нишу 1970 године
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ П, Г. „Век од рођења Миодрага Петровића Чкаље”. Politika Online. Приступљено 2024-03-19.
- ^ „Одлазак симбола смеха”. glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2010. г. Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ „ЧКАЉИНА ЖЕНА: Одрекла се каријере због породице”. Нпортал. 23. 10. 2022. Приступљено 23. 10. 2022.
- ^ „КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Изненадна посета у најлуђој ноћи”. Нпортал. 1. 1. 2023. Приступљено 2. 1. 2023.
- ^ а б „Чкаља на крају”. Архивирано из оригинала 11. 1. 2014. г.
- ^ Спомен-табла Чкаљи у част („Политика”, 9. фебруар 2018)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Миодраг Петровић Чкаља на сајту PORT.rs
- Миодраг Петровић Чкаља на сајту IMDb (језик: енглески)
- „Чкаља - МАГ ДУХА“, Ранко Мунитић, Вечерње новости, фељтон, 15 наставака, 16 - 30. март 2005.
- „Одлазак симбола смеха“ - чланак из Гласа јавности. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2010)
- Поштанска марка са ликом Миодрага Петровића - Чкаље
- Син легендарног Чкаље поделио успомену из детињства (Б92, 20. октобар 2020)
- Радим теже, бирам комедију (Магазин Политика, 1. април 2024)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
