Иван Баграмјан
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Иван Баграмјан | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 2. децембар 1897. |
Место рођења | Чардахли, Руска Империја |
Датум смрти | 21. септембар 1982.84 год.) ( |
Место смрти | Москва, Совјетски Савез |
Образовање | Војна академија Ворошилов, Војна академија М. В. Фрунзе |
Војна каријера | |
Учешће у ратовима | Други светски рат |
Иван Баграмјан (рус. Ива́н Христофо́рович Баграмя́н; Оване́с Хачату́рович Баграмя́н, јерм. Հովհաննես Խաչատուրի Բաղրամյան; Чардахли, 2. децембар 1897 — Москва, 21. септембар 1982) је био маршал СССР.
Биографија.
[уреди | уреди извор]Он је јерменског поријекла.
Био је учесник је грађанског рата у Русији 1918—1920. Почетком Другог свјетског рата 1941. је командовао армијом а касније фронтом. Јула и августа 1943. се истакао при ликвидацији Орелске избочине послије битке код Курска, као командант 11. гардијске армије.
Јуна 1944. је постао командант 1. прибалтичког фронта, који заједно са 3. бјелоруским фронтом разбио њемачку групу армија Центар код Витепска. Брзим продором до Балтика 27. јула је пресекао одступницу њемачкој 16. и 18. армији, које су до краја рата остале у Курландском џепу.
Послије рата је био командант Прибалтичког војног округа. 1956. је постао начелник Генералштабне академије, а 1958. замјеник министра одбране за позадину.
Одликован је Орденом хероја Совјетског Савеза и другима.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, pp. 431.