Пређи на садржај

Дејан Цукић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дејан Цукић
Дејан Цукић почетком 2000-их
Лични подаци
Датум рођења(1959-11-04)4. новембар 1959. (65 год.)
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
ОбразовањеЕкономски факултет у Београду
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањемузичар · новинар · публициста · писац · преводилац · радијски и ТВ водитељ
Породица
СупружникМилица Цукић (в. 1988)
Деца2
Музички рад
Активни период1978—данас
Жанрнови талас · панк рок · поп рок
Инструментвокал · гитара
Издавачка кућаПГП РТС · Комуна · W.I.T. · RTV BK Telecom · Multimedia Records · Lampshade Media
Бивши члан групеБајага и инструктори · Булевар · YU рок мисија
Дискографија
Календар
(2002) 		Убрзање!
(2008) 		Улица без бројева
(2019)
Дејан Цукић на концерту у Нишу, почетком 2000-тих

Дејан Цукић (Београд, 4. новембар 1959) српски је музичар, новинар, публициста, писац и преводилац.

Музичка каријера

[уреди | уреди извор]

Музичку каријеру је започео у групи Дизел. Након напуштања Дизела дошао је у групу Тилт, а затим у Булевар, где је снимио два студијска албума. По распаду групе постао је члан састава Бајага и инструктори, заједно са колегом из Булевара, гитаристом Ненадом Стаматовићем. Ту је остао све до објављивања албума Јахачи магле (1987), када је основао своју нову групу — Спори ритам бенд.[1]

Рибља чорба је у априлу 1999, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, снимила песму Само слога Србина спашава, у којој су гостовали Цукић, Момчило Бајагић, Звонимир Ђукић, Ђорђе Давид и Неле Карајлић.[2][3] Цукић је био један од музичара који су заједнички снимили песму Кућа хероја, химну спортиста који су представљали Србију на Летњим олимпијским играма 2016. године.[4]

Слушаоци Радио Београда 202 су у лето 2011. године, у оквиру емисије ПГП на 202, Цукићеву обраду Азрине нумере А шта да радим изабрали за једну од 60 најбољих песама које је ПГП РТБ/ПГП РТС објавио током првих шест деценија постојања.[5] Песма Ружа испод пепела нашла се на 63. месту топ-листе 100 најбољих југословенских рок балада, коју је 2016. године приредио Балканрок.[6]

Новинарска каријера

[уреди | уреди извор]

Штампани медији

[уреди | уреди извор]

По распаду Булевара почео је да се бави рок-новинарством за Политикин часопис Рок 82 (касније Рок). Урадио је велики број интервјуа са светским рок-звездама: Dire Straits, Uriah Heep, Saxon, Тина Тарнер, Стинг, Ким Вајлд су најпознатије од њих. Био је један од уредника часописа Жица (излазио током 2001). Редовно пише за Политикин Забавник.

Радио и телевизија

[уреди | уреди извор]

Од 2014. године је сценариста РТС-ове музичке емисије Три боје звука, настале по узору на BBC-јев серијал Касно увече са Џулсом Холандом. Ауторској екипи емисије Цукић се прикључио након пете снимљене епизоде, а главни задатак му је да водитељима припрема материјал за најаве и разговоре са гостима.[7]

Од 5. октобра 2020. на Радио Београду 202 уређује и води музичку емисију Оде понедељак!, која је на програму сваког понедељка у поноћ.[8]

Књижевна каријера

[уреди | уреди извор]

Године 2001. је објавио књигу Музика је најбоља — лик и дело Френка Винсента Запе Млађег, а 2007. књигу 45 обртаја — приче о песмама, скуп текстова које је објавио у Забавнику.

Аутор је монографије приређене поводом седам деценија постојања Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије.[9]

Остало

[уреди | уреди извор]

Цукић је глумачки деби имао 1986. године, када је тумачио је једну од главних улога у ТВ драми Последња прича, по сценарију Давида Албахарија и у режији Милоша Павловића. За потребе те драме снимио је песму Како те желим, за коју је и написао музику на текст Момчила Бајагића.[1][10] Учествовао је у телевизијској рок оперети Креатори и креатуре, коју је компоновао Владимир Милачић. Ова оперета, чији је редитељ Милутин Петровић, премијерно је емитована 1. маја 1988. на Телевизији Београд.[11] У оквиру ТВ програма за дочек 1991. године, појавио се у мјузиклу Љубав је хлеб са девет кора, који је режирао Станко Црнобрња.[12] Глумио је диригента у 46. епизоди ТВ серије Андрија и Анђелка, премијерно приказаној у мају 2016. године.[13]

Учествовао је и у ријалити-програму Двор, који се почетком 2011. емитовао на ТВ Пинк.[14]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Цукић је похађао Економски факултет у Београду, али га није завршио.[15] У младости је тренирао кошарку у Радничком и Црвеној звезди.[16] Изјашњава се као навијач Звезде.[17]

Од 29. јуна 1988. је у браку са историчарком уметности Милицом Цукић и имају двоје деце — сина Алексу и ћерку Ану. Супрузи је и посветио песму Мокре улице, коју је написао у сарадњи са Бранимиром Штулићем.[18][19]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Његов деда по мајци био је Ристо из Љубиња који је од 1904. живео и радио у Америци. Планирао је да се 1912. из Европе врати за Америку бродом Титаник, али је због олује закаснио.[20]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Булевар

[уреди | уреди извор]

Бајага и инструктори

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]

Соло и са групом Спори ритам

[уреди | уреди извор]

Учешћа на фестивалима

[уреди | уреди извор]

Књиге

[уреди | уреди извор]
  • Музика је најбоља — лик и дело Френка Винсента Запе Млађег (2001)
  • The Rolling Stones — упутство за употребу (2007)
  • 45 обртаја — приче о песмама (2007)

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога Напомена
1987. Последња прича — ТВ филм
1988. Креатори и креатуре Максим ТВ рок оперета
1990. Љубав је хлеб са девет кора — ТВ мјузикл
2016. Андрија и Анђелка диригент ТВ серија, 1 еп.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „EX YU ROCK енциклопедија 1960—2006.”. archive.org. Архивирано из оригинала 17. 12. 2022. г. Приступљено 16. 12. 2022. 
  2. ^ „Приче у сенци рата (3): Ко то тамо пева?”. vreme.com. 3. 7. 1999. Архивирано из оригинала 12. 6. 2024. г. Приступљено 16. 12. 2022. 
  3. ^ „Рибља чорба — хронологија: 1999.”. riblja-corba.com. Архивирано из оригинала 8. 2. 2007. г. Приступљено 16. 12. 2022. 
  4. ^ „Послушајте химну Олимпијског тима Србије”. atvbl.rs. 1. 8. 2016. Архивирано из оригинала 12. 11. 2024. г. Приступљено 11. 11. 2024. 
  5. ^ „ПГП на 202 — изабране песме”. facebook.com. 22. 9. 2011. Архивирано из оригинала 15. 1. 2022. г. Приступљено 23. 10. 2021. 
  6. ^ „Сањам: 100 најбољих домаћих рок балада”. balkanrock.com. 14. 2. 2016. Архивирано из оригинала 11. 8. 2022. г. Приступљено 16. 12. 2022. 
  7. ^ „Дејан Цукић о успеху "Три боје звука": Сукоби и “људска драма” занимљивији од музике”. blic.rs. 16. 2. 2015. Архивирано из оригинала 26. 7. 2022. г. Приступљено 31. 10. 2021. 
  8. ^ „Широм затворених очију: Дејан Цукић — Оде понедељак!”. rts.rs. 5. 10. 2020. Архивирано из оригинала 7. 11. 2021. г. Приступљено 31. 10. 2021. 
  9. ^ „Стјепкo Гут и Биг бенд РТС-а овогодишњи лауреати Годума”. rts.rs. 12. 10. 2023. Архивирано из оригинала 14. 10. 2023. г. Приступљено 14. 10. 2023. 
  10. ^ „Дејан Цукић — Како те желим (Тема из ТВ филма Последња прича)”. discogs.com. Архивирано из оригинала 13. 8. 2024. г. Приступљено 12. 8. 2024. 
  11. ^ „Креатори и креатуре — рок оперета”. rts.rs. 30. 4. 2023. Архивирано из оригинала 16. 7. 2024. г. Приступљено 12. 8. 2024. 
  12. ^ „Љубав је хлеб са девет кора”. imdb.com. Архивирано из оригинала 5. 2. 2023. г. Приступљено 12. 8. 2024. 
  13. ^ „Погледајте 46. епизоду Андрије и Анђелке”. superzena.b92.net. 3. 5. 2016. Архивирано из оригинала 13. 8. 2024. г. Приступљено 12. 8. 2024. 
  14. ^ „Цукић је шокирао рокере уласком у риалити „Двор””. blic.rs. 18. 1. 2011. Архивирано из оригинала 11. 11. 2024. г. Приступљено 11. 11. 2024. 
  15. ^ „Шта су студирали познати”. politika.rs. 28. 6. 2009. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступљено 31. 10. 2021. 
  16. ^ „Да мој деда није закаснио на Титаник, ја данас не бих постојао! Животна исповест Дејана Цукића: Свирао виолину и играо у Звезди”. kurir.rs. 26. 9. 2021. Архивирано из оригинала 26. 9. 2021. г. Приступљено 29. 8. 2023. 
  17. ^ „„Тијана, ти си наше срце””. sd-crvenazvezda.net. 27. 12. 2012. Архивирано из оригинала 30. 8. 2023. г. Приступљено 29. 8. 2023. 
  18. ^ „Дејан Цукић: Емотивно сећање на љубав која траје три деценије (фото)”. gloria.rs. 29. 6. 2017. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступљено 31. 10. 2021. 
  19. ^ „Дејан Цукић: Ореол љубави и уметности”. hellomagazin.rs. 6. 10. 2011. Архивирано из оригинала 7. 11. 2021. г. Приступљено 31. 10. 2021. 
  20. ^ „Да мој деда није закаснио на ТИТАНИК, ја данас не бих постојао”. objektiv.rs. 3. 11. 2021. Приступљено 5. 11. 2021. 
  21. ^ „Разни извођачи — Београде: Хитови Београдског пролећа”. discogs.com. Приступљено 16. 12. 2022. 
  22. ^ „Разни извођачи — Медитерански музички фестивал Будва ’96”. discogs.com. Приступљено 16. 12. 2022. 
  23. ^ „Разни извођачи — Медитерански музички фестивал Будва ’97”. discogs.com. Приступљено 16. 12. 2022. 
  24. ^ „Разни извођачи — 14. музички фестивал Будва 07: Нови хитови лета”. discogs.com. Приступљено 16. 12. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејан_Цукић&oldid=28852902”