Hosni Mubarak
Hosni Mubarak | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Lični podaci | |||||||||||||
Puno ime | Muhamed Hosni El Sajed Mubarak | ||||||||||||
Datum rođenja | 4. maj 1928. | ||||||||||||
Mesto rođenja | Kafr-El Meselha, Kraljevstvo Egipat | ||||||||||||
Datum smrti | 25. februar 2020.91 god.) ( | ||||||||||||
Mesto smrti | Kairo, Egipat | ||||||||||||
Religija | Sunitski islam | ||||||||||||
Profesija | oficir (pilot) | ||||||||||||
Porodica | |||||||||||||
Supružnik | Suzana Mubarak | ||||||||||||
Politička karijera | |||||||||||||
Politička stranka | Nacionalna demokratska partija (1978–2011) | ||||||||||||
| |||||||||||||
Potpis |
Hosni Mubarak (arap. حسني مبارك; Kafr-El Meselha, 4. maj 1928 — Kairo, 25. februar 2020) bio je egipatski političar, bivši predsednik Republike Egipat koji je bio na toj funkciji od 14. oktobra 1981. godine do 11. februara 2011. godine.[1] Bio je pilot bombardera u egipatskoj vojsci. Posle vojne karijere postao je potpredsednik Egipta. Nakon ubistva Anvara el Sadata 6. oktobra 1981. godine postao je predsednik Egipta.[2]
Kao predsednik Egipta, Hosni Mubarak bio je jedan od najmoćnijih političara na Bliskom istoku. Moć koju je imao u samom Egiptu je sveobuhvatna, tako da ga mnogi smatraju za diktatora. Poznat je po svojoj neutralnoj poziciji u izraelsko-arapskom sukobu i kao opšteprihvaćeni pregovarač.[3]
Nakon višenedeljnih demonstracija, na kojima je prema procenama Ujedinjenih nacija poginulo više od 300 ljudi, 2011. godine podnosi ostavku na mesto predsednika Egipta i zajedno sa porodicom iz Kaira odlazi u Šarm el Šeik. Njegovu odluku podržala je vojska i najavila ukidanje vanrednog stanja.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „L’ancien président égyptien Hosni Moubarak est mort”. Le Monde.fr (na jeziku: francuski). 25. 2. 2020. Pristupljeno 25. 2. 2020.
- ^ „Hosni Mubarak | Biography, History, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2023-12-28. Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ „Mohamed Hosni Moubarak | Vie publique”. www.vie-publique.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 2. 2020.