Pređi na sadržaj

Makdonel Daglas MD-80

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Makdonel Daglas MD-80

Makdonel Daglas MD-83 avio-kompanija Spejner
Makdonel Daglas MD-83 avio-kompanija Spejner

Opšti podaci
Namena putnički, transportni
Posada 2
Broj putnika 130 do 172
Poreklo SAD
Proizvođač Makdonel Daglas
Probni let 18. 10. 1979.
Uveden u upotrebu 1980.
Povučen iz upotrebe još uvek leti 2010. god
Prvi operater Swissair i Austrian Airlines
Broj primeraka 1.191
Dimenzije
Dužina 45,06 m
Visina 9,02 m
Raspon krila 32,87 m
Površina krila 112,30 m²
Masa
Prazan 35.300 kg
Maksimalna 63.500 kg
Pogon
Motori mlazni
Broj motora 2
Fizičke osobine
Turbomlazni motor Prat end Vitni JT8D-200
Potisak TMM-a 82
Performanse
Ekonomska brzina 811 km/h
Dolet 2.910 km
Plafon leta 10670 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Makdonel Daglas MD-80 (engl. McDonnell Douglas MD-80) je dvomotorni putnički avion kratkog i srednjeg dometa, kapaciteta 130 do 172 putnika u zavisnosti od varijante aviona, proizvod američke kompanije Makdonel Daglas i Boing. Između 1979. i 1999. proizvedeno je više od 1.191 primerak u nekoliko varijanti.

Varijante familije aviona Daglas DC-9

[uredi | uredi izvor]
Varijante MD-82 aviona
MD-82 unutrašnjost putničke kabine
MD-87 SAS-a na pisti aerodroma.

Velika i dugovečna familija aviona Daglas DC-9 ima tri serije aviona i to: Daglas DC-9, zatima Makdonel Daglas MD-80 i MD-90 i na kraju Boing 717-200/MD-95. U okviru ovih serija postoje sledeći modeli ovih aviona:

  • Daglas DC-9- modeli: DC-9-10, DC-9-15, DC-9-20, DC-9-30, DC-9-40, DC-9-50, pored ovih civilnih putničkih aviona DC-9 ima i vojnu verziju koja nosi oznaku C-9,
  • Makdonel Daglas- MD-80 (sa modelima -81/-82/-83/-88/-87), MD-90 i MD-95,
  • Boing - je model MD-95 prekrstio u Boing 717.

Projektovanje i razvoj aviona serije MD-80

[uredi | uredi izvor]

Avioni serije MD-80 su usavršene verzije aviona Daglas DC-9 koje je proizvodila firma Daglas. Izvorno je ova serija aviona nazvana DC-9-80 i DC-9 Super 80 Udruživnjem firmi Makdonel i Daglas nastavljena je proizvodnja ovih aviona DC-9 samo sada sa oznakom MD-80 a u operativnu upotrebu je ušao 1980. godine. Razlika između ovih aviona je u tome što su ugrađeni tiši i ekonomičniji i ekološki čistiji motori (Pratt & Whitney JT8D). Ugrađeni su savremeniji uređaji za kontrolu leta, tako da je inženjer leta postao suvišan, a posada svedena samo na dva člana (pilota i kopilota).

Modeli aviona u okviru serije se međusobno razlikuju po snagama motora, ukupnoj težini aviona, doleta i kapaciteta izraženog u broju putnika. U zavisnosti od modela može da preveze od 130 do 172 putnika, raspored sedišta je bio isti kao kod „devetke“ 2 + 3 u jednom redu. Odlikuje se relativno kratkom pistom (u odnosu na konkurente) potrebnom za poletanje i sletanje. Zbog svojih osobina našao je veliku primenu kod kratkih i srednjih linija.

Karakteristike serije aviona MD-80

[uredi | uredi izvor]
MD-81 MD-82/88 MD-83 MD-87
Kapacitet putnika 155/172 130/139
Najveća težina pri uzletanju 63.500 kg 67.800 kg 72.600 kg 63.500 kg
Dolet 2.910 km 3.800 km 4.600 km 4.390 km
Brzina krstarenja 811 km/h
Dužina 45,06 m 39,75 m
Raspon krila 32,87 m
Visina aviona 9,02 m 9,25 m
Tip motora P&W JT8D-209  P&W JT8D-217A/C ili 219  P&W JT8D-219  P&W JT8D-217C 
Potisak motora 82,29 kN 88,96 kN 93,41 kN 88,96 kN
Broj članova posade 2

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Ukupno je proizvedeno preko 1.191 primeraka aviona serije Makdonel Daglas MD-80. Avion Daglas DC-9 predstavlja jedan od najduže korišćenih aviona zahvaljujući svojoj pouzdanosti, sigurnosti i ekonomičnosti, a koristi ga preko 90 avio-kompanija u svetu.

Vojne verzije C-9 aviona se koriste za prevoz trupa, zatim kao sanitetski avioni i VIP avioni za prevoz visokih vojnih i civilnih funkcionera. Avioni serije Makdonel Daglas MD-80 su u stvari samo zamenjivali dotrajale i islužene „devetke“ i na taj način su obnavljane flote avio-kompanija koje nisu želele da se liše pozitivnih karakteristika ovih aviona.

Korišćenje u nas

[uredi | uredi izvor]

Druga po veličini jugoslovenska avio-kompanija Ineks Adrija Aviopromet je u toku 1984. godine nabavila četiri aviona Makdonel Daglas MD-81/82 koji su služili za održavanje redovnih i čarter linija.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije : [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David (1999). „McDonnell Douglas DC-9 and MD-80”. The Encyclopedia of Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego: Thunder Bay Press. str. 609-613. ISBN 978-15-7145-183-5. 
  • Donald, David (1997). „McDonnell Douglas DC-9”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. str. 611-612. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Rendall, David (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) DC-9”. Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. str. 222. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). „McDonnell Douglas DC-9X”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. str. 276—277. 
  • Aboulafia, Richard (1996). „McDonnell Douglas DC-9”. Jane's Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. str. 76—77. ISBN 978-00-0711-024-7. 
  • Chant, Christopher; Taylor, Michael J.H (2006). „Douglas DC-9 and McDonnell Douglas (now Boeing) MD-80/90 Series”. The World's Greatest Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Edison, NJ: Chartwell Books. str. 228. ISBN 978-07-8582-010-9. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Makdonel Daglas MD-80 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Макдонел_Даглас_MD-80&oldid=27557011”