Гелсенкирцхен

Гелзенкирхен крава Гелсенкирцхен
Опера у Гелзенкирхену
Застава Грб
Основни подаци
Држава	Њемачка
Градоначелник	Франк Бараноwски (СПД)
Савезна држава	Северна Рајна-Вестфалија
Становништво
Становништво	259.744
Густина становништва	2.477 ст./км²
Географија
Координате
Временска зона	УТЦ+1, љети УТЦ+2
Надморска висина	25-95 м
Површина	104,9 км²
Гелзенкирхен крава Гелзенкирхен крава (Њемачке)
Остали подаци
Поштански код	45867
Позивни број	0209
Регистарска ознака	ГЕкас
Wеб-страница	www.гелсенкирцхен.де

Гелсенкирцхен је град њемачке савезне државе Сјеверна Рајна-Вестфалија. Налази се у сјеверном дијелу Рурске области. Укупан број становника је око 274.926, по подацима од 31. просинца 2002. године. Први документирани подаци у којима се спомиње Гелсенкирцхен датирају из 1150. године. Као мало село спомиње се у 19. вијеку, када је цијелу регију захватила Индустријска револуција. 1840. године, када се почело са експлоатацијом угљена у оближњем руднику, 6000 становника је живјело у Гелсенкирцхену. Године 1900. број становника је порастао на 138.000. Почетком 20. вијека, Гелсенкирцхен је био најзначајнији индустријски град по ископавању угљена у Еуропи. Називан је "Градом тисућу ватри" (Стадт дер 1000 Феуер), због димова који су замрачивали град. 1928. године Гелсенкирцхен се спојио са сусједним градовима - Буером и Хорстом. Град је од тада носио име Гелсенкирцхен-Буер. Тако је било све до 1930. године када је град вратио свој првобитни назив - Гелсенкирцхен. Тијеком нацистичке ере Гелсенкирцхен је поново постао центар производње угљена и рафинерије нафте, па је због тога често бомбардиран од савезника у Другом свјетском рату. Данас у Гелсенкирцхену нема више угљенокопа. То је град који стално покушава промјенити свој изглед. У граду је десетљећима била највећа незапосленост у Њемачкој. Данас се у граду налази највећа соларна електрана. У Гелсенкирцхен-Сцхолвену се налази термоелектрана на угљен са највећим димњаком у Њемачкој (чак 302 метра). У Гелсенкирцхену је смјештен бундеслигашки ногометни клуб Сцхалке 04. Стадион Сцхалкеа, Велтинс-Арена, је окарактеризиран као најиновативнији стадион саграђен послиједњих година. На њему ће бити организирано неколико утакмица СП у ногомету 2006.

Повијест

Старо и средњевјековно доба

Премда се данашњи дио града, који се зове Буер, први пут спомиње у спису званом Буира Хериберта Првог 1003. године, на овом подручју су људи ловили на брду сјеверно од Емсцхера још прије Брончаног доба, дакле прије 1000. године пне. Тада људи нису живјели у кућама какве се данас виђају, него на малим радилиштима која су се налазила непосредно једна поред других, зависећи једно од другог. Касније, Римљани долазе на ове просторе, а око 700. године, населили су га Саксонци. Неколико дијелова града који се данас налазе у сјеверном Гелсенкирцхен, спомињу се у документима раног средњег вијека. Неки од примјера су: Раедесе (данас Ресе (Рессе), Мидделвиц, Мидделицх, (данас дио Ресеа), Сутхеим, Сутум; данас дио Бецкхаусен и Сцулвен (данас (Сцхолвен)).

Индустријализација

Све до средине 19. стољећа, подручје и околина Гелсенкирцхена је била јако слабо насељена, а становништво се искључиво бавило аграрном културом. 1815. године, послије привремене власти Великог Војводства Берг, Гелсенкирцхен је припао Прусији, односно пруској провинцији Вестфалија. Гелсенкирцхен (не укључујући данашња сјеверна насеља, међу којима је и Буер) припао је амт-у Wаттенсцхеид у дистрикту Боцхум (владин дистрикт Арнсберг). Буер, који је био амт са властитим правима, је са оближњим Хорстом постао дио дистрикта Рецклингхаусен у владином дистрикту Мüнстер. Овако је било до 1928. године.

Послије проналаска угљена у Рурској области 1840. године (што је изазвало индустријализацију) и изградњу жељезничке пруге Кöлн-Минден), Гелсенкирцхен је добио своју жељезничку станицу. 1868. године Гелсенкирцхен постаје сједиште амт-а у оквиру боцхумског дистрикта ког су чинили Гелсенкирцхен, Браубауерсцхафт (од 1900. Бисмарцк), Сцхалке, Хеßлер, Булмке и Хüллен.

Фриедрицх Грилло је основао корпорацију кемијске индустрије (Актиенгеселлсцхафт фüр Цхемисцхе Индустрие) у Сцхалкеу 1872. године, а касније и подузеће Сцхалкер Грубен- унд Хüттенвереин. Годину дана касније основао је творницу стакла и зрцала (Глас- унд Спиегел-Мануфактур АГ), опет у Сцхалкеу. Након што је постао значајано сједиште тешке индустрије, Гелсенкирцхен је 1875. прерастао у град.

Гелсенкирцхен прераста у град

Гелсенкирцхен-Буер с погледом на југ и центар Гелсенкирцхена, 1955. године.

Плус çа цханге – 50 година касније

1885. године, након што се боцхумски дистрикт раздвојио, Гелсенкирцхен је постао сједиште властитог дистрикта (Креис-а) који је трајао до 1926. године. Градови Гелсенкирцхен и Wаттенсцхеид, као и Äмтери Браубауерсцхафт (од 1900, Бисмарцк), Сцхалке, Üцкендорф, Wанне и Wаттенсцхеид су припадали гелсенкирцхенском дистрикту. Неколико година послије, 1896. године, Гелсенкирцхен је одвојен од дистрикта Гелсенкирцхен како би постао независан град (креисфреие Стадт). 189. године, Хорст се одвојио од амт-а Буер, који је такођер прерастао у град 1911. године, а у независан годину дана касније. У међувремену, Хорст постаје сједиште властитог амта. 1924. године, рурална заједница Роттхаусен, која је до тада припадала дистрикту Ессен, постаје дио дистрикта Гелсенкирцхен. 1. травња 1928. године, у вријеме пруске реформе локалних самоуправа, градови Гелсенкирцхен и Буер заједно са амтом Хорст трансформирају се у независан град назван Гелсенкирцхен-Буер. Од тада, цијело подручје града припада дистрикту Мüнстер. 21. свибња 1930. године, на приједлог локалних власти, град мијења име у Гелсенкирцхен. У то вријеме, град је имао 340.000 становника.

Гелсенкирцхен за вријеме Трећег Реицха

Стари рудник угљена Нордстерн

За вријеме док су нацисти владали Њемачком, Гелсенкирцхен, налазивши се у средишту Рурске области, био је центар ратне индустрије. Ни у једно друго вријеме гелсенкирцхенска индустрија није имала већу производњу. Ово је с једне стране, послије масовних отказа двадесетих година, направило много нових радних мјеста у тешкој индустрији. С друге стране, град је природно постао мета бомбардирања савезника у Другом свјетском рату, која су уништила три четвртине Гелсенкирцхена. Чак и данас, многа склоништа се могу наћи у граду. Неке од градских службених зграда као што су Ханс-Сацхс-Хаус у центру града и градска дворана у Буеру, имају склоништа која се налазе у скоро истом стању као и за вријеме рата.

Двије синагоге у Гелсенкирцхену су уништене за вријеме антижидовских нереда Кристалне ноћи у новембру 1938. године, док је једна релативно оштећена. У Буеру је такођер запаљена једна синагога.

За вријеме Хитлерове владавине (1933-1945.), градоначелник је био Царл Енгелберт Бöхмер, члан НСДАП-а.

Послијератно доба

Када су уведени поштански бројеви, Гелсенкирцхен је био један од првих градова у Западној Њемачкој који је добио два броја: Буеру је додељен број 466, док је Гелсенкирцхену припао 465. Ови бројеви су били у употреби до 1. српња 1993. Прва свеобухватна школа у Сјеверној Рајни-Вестфалији је отворена 1969.године. 1987. године папа Иван Павао II. је одржао мису пред 85.000 људи у гелсенкирцхенском Паркстадиону. Папа је такођер постао и почасни члан ногометног клуба Сцхалке 04.

28.4. 2000. године, затворен је Еwалд-Хуго угљенокоп –- послиједњи гелсенкирцхенски угљенокоп. Три тисуће угљенокопача су изгубили свој посао. 2003. године, Буер је прославио тисућугодишњицу од свог првог документираног спомињања, а ФК Сцхалке 04 је 4.5. 2004. прославио стогодишњицу од оснивања.

Данас, Гелсенкирцхен је знанствени, услужни и произвођачки центар са добром инфраструктуром.

Панорама Гелсенкирцхена са Üцкендорф Арене (Арена то Üцкендорф)

Развој становништва

Наведени подаци су предпоставке, подаци са пописа или истраживања броја становника Гелсенкирцхена у прошлости.

Развој становништва

Година Број становника 1798. ца. 350 1838. 505 1871. 7.825 1875. 11.295 1.12. 1890. ¹ 28.057 1.12. 1895 .¹ 31.582 1.12. 1900. ¹ 36.937 1903. 138.000 1.12. 1905 .¹ 147.005 1.12. 1910. ¹ 169.513 1914. 175.000 8.10. 1919. ¹ 168.557 16.6. 1925. ¹ 208.512 1928. 340.077

Година Број становника 16.6. 1933. ¹ 332.545 17.5. 1939. ¹ 317.568 1945. 160.000 13.9. 1950. ¹ 315.460 1959. 391,745 6.6. 1961. ¹ 382.689 31.12. 1970. 347.100 30.6. 1975. 325.400 30.6. 1980. 305.600 30.6. 1985. 286.500 1.1. 1989. 287.255 30.6. 1997. 287.800 31.12. 2003. 272.445 31.12. 2004. 270.107

¹ Подаци са пописа

Привреда и инфраструктура

Путеви Гелсенкирцхена

Два трамваја на отворењу станице Ессенерстраßе у Хорсту

Градски влак на главној жељезничкој постаји

Гелсенкирцхен покушава себе представити центром соларне технологије. Схелл Солар Деутсцхланд ГмбХ производи соларне ћелије у Роттхаусену. Сцхеутен Солар Тецхнологy такођер производи производе базиране на овој технологији. Према истраживањима Бертелсманн фонадације, Гелсенкирцхен је, послије Леипзига, Карлсрухеа и Бремена, њемачки најпријатељски пословни град.

Промет

Гелсенкирцхенлежи на савезним аутопутевима А 2, А 40, А 42 и А 52, као и на савезним путевима 224, Б 226 и Б 227. Гелсенкирцхенска главна жељезничка станица се налази на крижањима линија Оберхаусен-Гелсенкирцхен-Херне-Дортмунд и Ессен-Гелсенкирцхен-Рецклингхаусен-Мüнстер. Воденим путем, до Гелсенкирцхена се може доћи преко канала Рајна-Херне, гдје се налази привредно-трговачка лука. Кроз луку годишње прође 2.000.000 тона робе, са површином воде од око 120 хектара. То је једна од највећих и најзначајних њемачких каналских лука. Повезана је са жељезничким суставом "Деутсцхе Бахн". Локални пријевоз Гелсенкирцхена је ослоњен на трамвајски и аутобуски промет којим руководи Боцхум-Гелсенкирцхенер Страßенбахн АГ (БОГЕСТРА). Вестисцхе Страßенбахнен ГмбХ руководи само аутобусним прометом у сјеверном дијелу града, иако име подузећа указује да се ради и о трамвајском. У граду постоји и лаки метро сустав, више познат као Градски влак (Стадтбахн). Постоје три трамвајске линије, једна градског влака и око 50 аутобусних.

Медији

Гелсенкирцхен је сједиште удруге локалних радија Сјеверне Рајне-Вестфалије (Вербанд Локалер Рундфунк ин Нордрхеин-Wестфален е.V. (ВЛР)). РЕЛ (Радио Емсцхер-Липпе) се такођер налази у Гелсенкирцхену.

Поред свих новина Буерсцхе Зеитунг су дневне. Дортмунске новине Рухр-Нацхрицхтен има локалну рубрику. Такођер, новине Wестдеутсцхе Аллгемеине Зеитунг и локална радио станица РЕЛ извјештавају о догађањима на локалној разини.

Ту су и бесплатне недјељне новине Стадтспиегел Гелсенкирцхен.

Занимљивости

ВЕЛТИНС Арена

У граду се догађају значајне промјене у прометној инфраструктури уочи СП у ногомету.

Електрана Wестерхолт има највиши димњак у Њемачкој (337 метара).

Образовање

Гелсенкирцхен има 51 основну школу (36 "државну" школу, 12 католичких, 3 евангелистичке), 8 главних, 6 реалних, 7 гимназија и 4 опће, од којих је Опћа школа Бисмарцк једина опћа школа којом управља вестфалски огранак Евангелистичке цркве.

Градска књижница са огранцима у Хорсту, Буеру и Ерлу има више од 100.000 књига, филмова и CD-а.

Градови близанци

• Неwцастле (Неwцастле-упон-Тyне) (Велика Британија)
• Зеница (Босна и Херцеговина)
• Шахти (Шахты) (Русија)
• Олсзтyн (Пољска)
• Цоттбус (Бранденбург, Њемачка)
• Бüyüкçекмеце (Насеље у Истанбулу) (Турска)

Литература

• Бергер, Диетер (1999). Геограпхисцхе Намен ин Деутсцхланд. Библиограпхисцхес Институт. ИСБН 3411062525. 
• Фулброок, Марy (1991). А Цонцисе Хисторy оф Германy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-36836-0. 
• Гаретх, Схаw (2011). Урбан Хисторицал Геограпхy: Рецент Прогресс ин Бритаин анд Германy (Цамбридге Студиес ин Хисторицал Геограпхy) (Репринт едитион изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521189748. 
• Хоме, Wиллиам Р.; Павловиц, Зоран (2007). Германy (Модерн Wорлд Натионс) (2 ед. изд.). Цхелсеа Хоусе Пуб. ИСБН 0791095126. 
• Хамм, Ингрид; Wердинг, Мартин; Сеитз, Хелмут (3540681353). Демограпхиц Цханге ин Германy (8. изд.). Неw Yорк: Спрингер-Верлаг. ИСБН 2007. 
• Бергхахн, V. Р. (2004). Модерн Германy: Социетy, Ецономy анд Политицс ин тхе Тwентиетх Центурy (2. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521347483. 
• Јäхниг, Бернхарт; Биеwер, Лудwиг (1991). Клеинер Атлас зур деутсцхен Территориалгесцхицхте (2. изд.). Бонн: Културстифтунг дер Деутсцхен Вертриебенен. ИСБН 3885570963. 
• Дорнбусцх, Јоацхим; Анер, Еккехард (1997). Гроссер Атлас зур Wелтгесцхицхте. Браунсцхwеиг: Wестерманн. ИСБН 3075095206. 

Вањске везе

У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Гелсенкирцхен

• Званични сајт општине (de)
• Нем. Савезни завод за статистику (de)
• Стална конференција градова и општина (de)
• КоммОн - Информациони систем градова, општина и округа. (de)
• www.гелсенкирцхен-им-блицк.де