Целер

Целер
Апиум гравеоленс
Научна класификација
Царство:	Плантае
Дивизија:	Магнолиопхyта
Разред:	Магнолиопсида
Ред:	Апиалес
Породица:	Апиацеае
Потпородица:	Апиоидеае
Род:	Апиум
Врста:	А. гравеоленс
Двојни назив
Апиум гравеоленс L.

Целер (Апиум) (од грчког σέλινον, сéлинон: Першин), односно уобичајених народних назива ак, червез, опих, питоми целер, селен, зелена.

Опис биљке

Целер је зељаста годишња, двогодишња или вишегодишња биљка из породице штитарки с меснатим или вретенастим, а каткада и гомољасто одебљалим коријеном, те разграњеном стабљиком високом 40 – 80 цм. Тамнозелени и сјајни листови су велики и перасто раздијељени, а листићи су клинастог облика на врху урезани и назубљени. Цвијетни штит је с кратком петељком зракаст с бијелим и сивобијелим цвјетовима који цвјетају од српња до рујна, а кугласти плод је ребраст. На цијени је као врло вриједна љековита биљка.

Мирис и окус

Коријен има својствено ароматичан мирис, који није свакоме угодан, обилује етеричним уљима (терпени) којима захваљује своју арому и окус, а сам гомољ штити од бактерија, гљивица и природних непријатеља. Окус вртног целера је оштар и зачински, али кухан има благи и угодан укус. Вртни целер се цијени због своје деликатне ароме, која оплемењује јела, обогаћујући окус јелима од поврћа, али и воћа (одлично се слаже с јабуком).

Повијест и распрострањеност

Расте од Азије до сјеверне Африке, преко Средоземља до Еуропе и Енглеске, а као дивља самоникла биљка био је познат још у прадавна времена, која расте на обалама, влажним и мочварним подручјима. Као вијенац се носио на погребним свечаностима у старом Египту и нађен је у гробницама фараона. У Хомеровој Одисеји се спомиње како су ливаде на отоку Калипсу биле прекривене љубицама и целером, а био је и симбол љепоте и весеља. Старим Грцима је био најомиљеније цвијеће за гроб и жалост. Код старих Римљана био је симбол смрти и за некога на умору говорили би: "Апио индигет" (преостаје му само целер). Хипократ га је препоручивао свима који имају трепераве живце. Француски фитотерапеут Маурице Мессéгуé је у својим књигама о љековитом поврћу и биљу навео старе народне изреке: "Кад би жена само знала како ће јој муж бити снажан ако једе пуно целера, ишла би и на крај свијета да му га набави" и "Кад би муж знао прави учинак целера, засијао би њиме цијели врт". А народна уречица гласи: "Тко на срцу има фелер, треба увијек јести целер". Такођер је и популаран у традиционалној кинеској медицини која га препоручује за снижавање крвног тлака.

Од 16. стољећа почиње његов узгој као култивиране биљке и данас се налази у готово сваком врту, а у данашњих Грка целер је симбол среће и весеља, док су Французи одувијек уживали у њему хвалећи га узречицом: "Не треба се плашити мукотрпног пута до Рима ради љубави и целера".

Прехрана

Целер се користи у јелима и за припрему јухе, а сјеме се употребљава као зачин. Чак и након дугог потапања у воду биљка остаје чврста додајући јухи текстуру. На југу Еуропе целер се обично употребљава свјеж.

Енергетска вриједност 100 г целера (коријен с лишћем) је мала - износи 14 кцал/59 кЈ. Од тога је 0,69 % бјеланчевина, 2,97 % угљенохидрата и 0,17 % масти. Изврстан је извор витамина К (29,3 μг, што чини 29 % препорученог дневног уноса) и дијеталних влакана (1,6 г/14 кцал или 11,5 г/100 кцал, препоруке су 3 г/100 кцал), а остале потребне минерале и витамине садржи у малим количинама.

Љековито дјеловање

Апиум гравеоленс

Љековите су твари највише садржане у сировом, свјеже истиснутом соку из коријена, листова и стабљике, но код приправљања треба избјећи присуство листова, јер они чине сок горким. Садржи све витамине Б комплекса, витамин C, витамин А, витамин Е, минерале, калциј, натриј, алкалоид апиин, аспарагин, етерично уље (Олеум Апии).

Једењем целера или пијењем сока, етерична уља целера дјелују антибактеријски и антимикотички у устима, грлу, желуцу и цријевима, дјелују на мокраћни сустав, излучују се и путем бубрега, дезинфицирајући и даље слузнице, помажући на тај начин код упала мокраћних путева и тегоба с мокрењем, дјелују прочишћавајуће и потичу стварање жучи. Стимулира рад бубрега и снажно поспјешује менструацију. Сјеменке целера у Енглеској и Аустралији се већ дуго користе као традиционални лијек против разних типова артритиса.

• Посебно упозорење:

За вријеме трудноће може довести до нежељених сметњи.

Стимулира рад бубрега и његове функције, стога код обољелих бубрега треба посебно пазити.

За дијабетичаре је најбоље да га узимају куханог, а опрез је потребан јер садржи угљикохидрате.

Постоје особе алергичне на целер.

Алергије

За људе алергичне на целер, он може довести до фаталног анафилактичког шока. Алерген се не уништава при кухању. Коријен биљке садржи више алергена од стабљике. Целер спада у малу групу намирница које могу изазвати јаке алергијске реакције, чак и ако се једе храна која је обрађена са стројевима који су претходно кориштени за обраду целера, што отежава избјегавање овакве хране.

Занимљивости

• Целер садржи андростерон, хормон за који се сматра да привлачи жене.
• Др. Броwн'с производи безалкохолно пиће са укусом целера под именом Цел-Раy.
• Зечеви једу доста целера, али не губе на тежини јер бактеријска флора која се налази у њиховом слијепом цријеву укључује и микроорганизме који могу разградити целулозу из целера у облик који животиња може апсорбирати.
• Анафилаксија изазвана вјежбањем се може погоршати једењем целера
• Јестива дршка целера не представља његово стабло као што се често мисли, већ је у ствари петељка листа.
• На филму ломљење дршки целера уз микрофон се користи за опонашање звука ломљења костију.
• Код одређеног броја људи конзумирање целера изазива утрнуће језика.

Повезано

Био Вегета

Вањске везе

Целер на Wикимедијиној остави

Wикиврсте има информације везане уз:

Апиум

Целер на Wикимедијиној остави