Пређи на садржај

Vaginalna gljivična infekcija

С Википедије, слободне енциклопедије
Vaginalna gljivična infekcija
SinonimiCandidal vulvovaginitis, vaginal thrush
Razmaz vaginalnog iscedka
Specijalnostiginekologija
Faktori rizikaantibiotici, trudnoća, šećerna bolest i AIDS.[1][1]
Slična oboljenjahlamidija, gonoreja, bakterijski vaginitis[2][3][1]
Lečenjeantimikotici[4]
Frekvencija75% žena [3]

Vaginalna gljivična infekcija ili vaginalna kandidijaza je kvasna infekcija uzrokovana prekomernim rastom normalne flore vaginalnog sekreta, pretežno Kandide albikans. Ovaj prekomerni rast može biti uzrokovan sistemskim antibiotskim tretmanom u sklopu drugih infekcije ili može biti pogoršan imunosupresijom (npr HIV infekcija ili AIDS) ili šećernom bolešću. Jedna je jod najčešćih infekcija koja uglavnom zahvata vaginu i vulvu, pretežno kod polno aktivnih žena. Njena klinička slika se karakteriše iritacijom vagine, intenzivnim svrbom i  vaginalni sekretom. Iako se radi o infekciji, ova bolest se ne smatra polno prenosivom, mada se može širiti i putem oralno-genitalnog kontakta. Ako se gljivična upala vagine širi i na spoljne genitalije tada najčešće dolazi do razvoja vulvovaginitisa.[5][6]

Lečenje antimikoticima je obično uspešno, osim kod periodičnih infekcija koje se mogu javiti četiri ili više puta u jednoj godini. U tom slučaju, potrebna je duža terapija.

Alternativni nazivi

[уреди | уреди извор]

Gljivična infekcija rodnice — Kvasna infekcija vagine — Vaginalna kandidijaza — Vaginalna monilijaza

Kraća anatomija vagine

[уреди | уреди извор]

Vagina je funkcionalni deo ženskog reproduktivnog organa. Ona se proteže od spoljašnje vulve do grlića materice i nalazi se unutar karlice, ispred rektuma i zadnje strane mokraćne bešike.

Vagina leži pod uglom od 90° u odnosu na matericu i fiksirana je pomoću endopelvične fascije i ligamenata. To je potencijalni prostor koji se lako rasteže.

Vaginalna sluzokoža je sa smeštena u naborima, koji njeno širenje, tokom poroda i koitusa.

Strukturu vagine čini mreža vezivnog, membranskog i erektilnog tkiva.

Sfinkter uretra i poprečni perinealni mišići, perinealna membrana i karlična dijafragma podržavaju vaginu.

Izgled zdrave vagine (levo) i vagine sa znacima vaginalne gljivične infekcije i zapaljenjem vulve

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]

Ova bolest se u proseku javlja kod 75% žena tokom života, a kod većine žena i dva ili više puta. Kandidijaza čini oko 35% svih vaginitisa, a u 10% slučajeva predstavlja trajni problem.[7]

Vaginalna gljivična infekcija se retko javlja pre puberteta i u perimenopauzi kada je upala znatno tvrdokornija.[8]

Trudnoća

Zbog povećanja koncetracije hormona, povećanja lokalnog glikogena, promena vaginalne flore, incidencija vaginalne gljivične infekcije tokom trudnoće je i do dva puta veća u odnosu na ostalu populaciju žena.

Etiologija

[уреди | уреди извор]

Vaginalnu gljivična infekciju, pretežno izaziva mikrogljiva iz roda Candida koja se uobičajeno nalazi na koži, u organima za varenje, genitalnom traktu, ustima i grlu.[9] Najčešći uzročnik u 85—90% slučajeva je Candida albicans, ali ovaj procenat se iz godine u godinu smanjuje u korist drugih vrsta Candide (Candida tropicalis, Candida glabrata, Candida particulary, Candida crusei itd.). U više od 70% slučajeva ovi ne-albikansni sojevi povezani su sa rezistencijom na standardne antimikotike i flukonazol.[10] Naročitu rezistenciju su pokazali specifični sojevi Candida glabrate.[11]

Cervikalna i vaginalna sekrecija predstavljaju poslednju liniju odbrane od ascendentnog puta širenja infekcije kod žena. Do infekcije, dolazi zbog prekomernog razmnožavanja i širenja gljivica u uslovima narušene ravnoteža između rasta i razmnožavanja gljivične i bakterijske flore u organizmu žene koja reguliše njeno razmnožavanje. Tada dolazi do razvoja infekcije, koja može da zahvati kožu, nokte, usnu šupljinu i polne organe.[12]

Predispozicija

Na nastanak rekurencije i rezistencije utiču mnogi faktori kao što su:[9]

  • genotipovi candide,
  • pad imuniteta (posebno kod bolesnica sa AIDS-om,
  • neregulisana hiperglikemija (šećerna bolest),
  • upotreba oralnih kontraceptiva,
  • dugotrajna i/ili nekontrolisana upotreba antibiotika,
  • trudnoća,
  • Nakon lečenja kortikosteroidima

U određenim slučajevima pojava bolesti se ne može vezati ni za jedan poznati uzroka.[13][14]

Klinička slika

[уреди | уреди извор]

Kliničku sliku karakterišu sledeći znaci i simptomi:[15]

  • Abnormalni vaginalni iscedak — koji može biti u rasponu od blago vodenastog, belog pražnjenja do gustog, beličastog i zrnastog iscedka (poput svežeg sira).
  • Svrab i peckanje vagine i vulve
  • Bol u toku polnog odnosa
  • Bolno mokrenje
  • Crvenilo i oticanje kože izvan vagine (zbog pratećeg vulvitisa).[11]

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Dijagnoza se postavlja na osnovu — anamneze, kliničkog pregleda ginekologa i mikroskopske identifikacije uzročnika.[16][17]

Terapija

[уреди | уреди извор]

Terapija mora biti individualna i uključuje korišćenje lokalnih i oralnih antimikotika do prestanka simptoma, a potom se propisuju doze održavanja, koje mogu biti intermitentne ili kontinuirane.[18]

Topikalna antifungalna terapija za gljivični vaginitis.[19]
Generički naziv i sastav Fabrički naziv Način upotrebe
Butokonazol
2% krema
 Femstat 3, Mycelex-3 5 g dnevno intravaginalno 3 dana * †
Klotrimazol
1% krema
 Mycelex-7 5 g dnevno intravaginalno 7 do 14 dana * †
Clotrimazole
100 mg vaginalne tablete
 Gyne-Lotrimen, Mycelex Jedna tableta dnevno intravaginalno 7 dana
Clotrimazole
100 mg vaginalne tablete
 Dve tablete dnevno intravaginalno 3 dana
Klotrimazol
500 mg vaginalne tablete
 Mycelex-G Jedna tableta intravaginalno u jednoj aplikaciji
Mikonazol
2% krema
 Monistat 7 5 g dnevno intravaginalno 7 dana
Miconazole
200 mg vaginalne supozitorije
 Monistat 3 Jedna supozitorija dnevno 3 dana
Miconazole
100 mg vaginalne supozitorije
 Monistat 7 Jedna supozitorija dnevno 7 dana
Nistatin
100.000 jedinica vaginalne tablete
 Mikostatin Jedna tableta dnevno intravaginalno 14 dana
Tiokonazol
6,5% masti
 Vagistat-1 5 g intravaginalno u jednoj aplikaciji
Terconazole 0,4% krema
 Terazol 7 5 g dnevno intravaginalno 7 dana
Terconazole
0,8% krema
 Terazol 3 5 g dnevno intravaginalno 3 dana
Terconazole
80 mg vaginalne supozitorije
 Terazol 3 Jedna supozitorija dnevno 3 dana

Prevencija

[уреди | уреди извор]

Problem vaginalne kandidijaze zahteva individualni pristup, sa sagledavanjem svih faktora rizika i pratećih fizioloških stanja ili bolesti pacijentkinje. Kako bi se to postiglo i time sprečila pojava kandidijaze i uspešno lečio vaginalni iscedak, žena treba da sprovede sledeže mere:[20]

  • Drži genitalnu oblast čistom i suvom uz maksimalno izbegavanje sapuna (higijenu održavati samo vodom).
  • Povremeno sedi u toploj, ali ne vreloj kupki (to može pomoći smanjenju simptoma).
  • Izbegava česta ispiranje. Iako se mnoge žene osećaju čistije ako se ispiraju nakon perioda ili odnosa, ali to može pogoršati vaginalni iscedak, jer preterano ispiranje uklanja zdrave bakterije koje oblažu vaginu i štite je od infekcije.
  • Konzumirati jogurt sa živim kulturama ili uzmite Lactobacillus acidophilus tablete kada je žena na terapiji antibioticima. Ovo može pomoći u sprečavanju gljivičnih infekcija.
  • Koristite kondome da bi se izbegla zarazu ili širenje drugih infekcija.
  • Izbegavatie korišćenje ženskih higijenskih sprejeva, mirisa ili praška u području genitalija.
  • Izbegavati nošenje uskih pantalona ili kratkih gaćica. One mogu izazvati iritaciju i znojenje.
  • Nositi pamučno donje rublje ili pamučne čarape. Izbegavajte donje rublje od svile ili najlona. To može povećati znojenje u području genitalija, što dovodi do ubrzanog rasta gljivica.
  • Održavati nivo šećera u krvi pod dobrom kontrolom (kod žena koje boluju od dijabetesa).
  • Izbegavati nošenje vlažnih kupaćih kostima i/ili vežbanje u dužem vreme.
  • Oprati znojnu ili mokru odeću nakon svake upotrebe.

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Sobel, JD (9. 6. 2007). „Vulvovaginal candidosis.”. Lancet. 369 (9577): 1961—71. PMID 17560449. doi:10.1016/S0140-6736(07)60917-9. 
  2. ^ Ilkit, M.; Guzel, A. B. (август 2011). „The epidemiology, pathogenesis, and diagnosis of vulvovaginal candidosis: a mycological perspective”. Critical Reviews in Microbiology. 37 (3): 250—61. PMID 21599498. doi:10.3109/1040841X.2011.576332. 
  3. ^ а б „Vaginal yeast infections fact sheet”. womenshealth.gov. 23. 12. 2014. Архивирано из оригинала 4. 3. 2015. г. Приступљено 5. 3. 2015. 
  4. ^ James, William D.; Berger, Timothy G.; et al. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. стр. 309. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  5. ^ Gardella C, Eckert LO, Lentz GM. Genital tract infections: vulva, vagina, cervix, toxic shock syndrome, endometritis, and salpingitis. In: Lobo RA, Gershenson DM, Lentz GM, Valea FA, eds. Comprehensive Gynecology. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 23.
  6. ^ Gardella C, Eckert LO, Lentz GM. Genital tract infections: vulva, vagina, cervix, toxic shock syndrome, endometritis, and salpingitis. In: Lobo RA, Gershenson DM, Lentz GM, Valea FA, eds. Comprehensive Gynecology. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 23.
  7. ^ „Thrush in men and women”. nhs.uk (на језику: енглески). 2018-01-09. Приступљено 2021-02-03. 
  8. ^ Habif TP. Superficial fungal infections. In: Habif TP, ed. Clinical Dermatology: A Color Guide to Diagnosis and Therapy. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 13.
  9. ^ а б „What Are Vaginal Yeast Infections?”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  10. ^ Spinillo, A., Capuzzo, E., Gulminetti, R., Marone, P., Colonna, L., Piazzi, G (1997). „Prevalence of and risk factors for fungal vaginitis caused by non-albicans species”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 176 (1): 138—141. 
  11. ^ а б Apalata, T., Carr, W.H., Sturm, W.A., Longo-Mbenza, B., Moodley, P. (2014) Determinants of Symptomatic Vulvovaginal Candidiasis among Human Immunodeficiency Virus Type 1 Infected Women in Rural KwaZulu-Natal, South Africa. Infectious Diseases in Obstetrics and Gynecology, (2014), стр. 1-10
  12. ^ Kauffman CA. Candidiasis. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 338.
  13. ^ Habif TP. Superficial fungal infections. In: Habif TP, ed. Clinical Dermatology: A Color Guide to Diagnosis and Therapy. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 13.
  14. ^ Hoefgen HR, Merritt DF. Vulvovaginitis. In: Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 549.
  15. ^ „Yeast infection (vaginal) - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  16. ^ Kauffman CA, Pappas PG. Candidiasis. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 26th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 318.
  17. ^ Egan, M. E.; Lipsky, M. S. (2000). „Diagnosis of vaginitis”. Am Fam Physician. 62 (5): 1095—1104. PMID 10997533. 
  18. ^ „Vaginal yeast infection: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  19. ^ Kent, H. L. (1991). „Epidemiology of vaginitis”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 165: 1168—76. .
  20. ^ Oquendo Del Toro HM, Hoefgen HR. Vulvovaginitis. In: Kliegman RM, St. Geme JW, Blum NJ, Shah SS, Tasker RC, Wilson KM, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 21st ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 564.

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vaginalna_gljivična_infekcija&oldid=28526045”