Пређи на садржај

Modus operandi

С Википедије, слободне енциклопедије


Modus operandi (пл. modi operandi) јесте израз на латинском језику, и уопштено значи „начин понашања“.[1] Термин је повезан са нечијим навикама или начином рада, њиховом методом понашања или функционисања. У српском језику, његова скраћеница је Н. П.

Овај израз често користи полиција, док дискутује о злочину и проучава методе извршилаца. Такође је коришћен у кривичном профилисању, где он може помоћи при проналажењу трагова за психологију извршиоца.[2][3] Састоји се у великој мери од испитивања радњи индивидуе/â како би извршила/ле злочин, спречила/ле да буду откривене и/или олакшала/ле себи бекство.[1]

У књизи Кривична истрага, Б. Л. Берг објашњава како модус операнди осумњиченог може помоћи при идентификовању, разумевању и/или сузбијању.[4] Један Н. П документ је поуздан метод евиденције и шифровања информација, које разоткривају навике, особине или праксу кривично осумњичених. То, онда, може да се користи као помоћ при коначном разумевању осумњиченог/их.

Референце

[уреди | уреди извор]
Напомене
  1. ^ а б Douglas, J. E. and A. W. Burgess, A. G. Burgess, R. K. Ressler. Crime classification manual (John Wiley & Sons). 2006. ISBN 978-0-7879-8501-1. стр. 19-21..
  2. ^ Vronsky, R. Serial Killers (Berkley Books). 2004. ISBN 978-0-425-19640-3. стр. 412..
  3. ^ Hazelwood, R. R, A. W. Burgess, Practical Aspects of Rape Investigation, (CRC Press). 2001. ISBN 978-0-8493-0076-9. стр. 517..
  4. ^ Berg, B.L. Criminal Investigation (McGraw-Hill). 2008. ISBN 978-0-07-340124-9.
Библиографија