Пређи на садржај

INAH-3

С Википедије, слободне енциклопедије

INAH-3 је скраћеница за треће интерстицијално језгро предњег хипоталамуса и сексуално је диморфно језгро људи. INAH-3 је значајно већи код мушкараца него код жена без обзира на старост.[1] Једна студија је показала да је INAH-3 већи код хетеросексуалних мушкараца него код хомосексуалних мушкараца и хетеросексуалних жена, иако ови подаци нису успешно репродуковани.[2]

Истраживања

[уреди | уреди извор]

Термин INAH (интерстицијална језгра предњег хипоталамуса), који је први пут предложила група са Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу 1989. године, односи се на четири раније неописане ћелијске групе преоптичко-предњег хипоталамуса (PO-AHA), чија структура утиче на лучење гонадотропина, понашање мајке и сексуално понашање код неколико врста сисара. Постоје четири језгра у PO-AHA (INAH1-4). Утврђено је да је једно од ових језгара, INAH-3, 2,8 пута веће у мозгу мушкараца него у женском мозгу без обзира на старост.[3]

Студија чији је аутор Симон Левеј сугерише да је регион важан биолошки супстрат у погледу сексуалне оријентације. Овај чланак је известио да је INAH-3 у просеку мањи код хомосексуалних мушкараца него код хетеросексуалних мушкараца, и заправо има приближно исту величину код хомосексуалних мушкараца као и код хетеросексуалних жена.[2][4] Даља истраживања су открила да је INAH-3 мањи по запремини код хомосексуалних мушкараца него код хетеросексуалних мушкараца јер хомосексуални мушкарци имају већу густину неуронског паковања (број неурона по кубном милиметру) у INAH-3 од хетеросексуалних мушкараца; нема разлике у броју или површини попречног пресека неурона у INAH-3 хомосексуалних у односу на хетеросексуалне мушкарце.[5] Такође је утврђено да нема утицаја ХИВ инфекције на величину INAH-3, односно да ХИВ инфекција не може да објасни уочену разлику у запремини INAH-3 између хомосексуалних и хетеросексуалних мушкараца.[5]

Левеј је приметио три могућности које би могле објаснити његове налазе: 1. Структуралне разлике у INAH-3 између хомосексуалних и хетеросексуалних мушкараца биле су присутне пренатално или у раном животу и помогле су у успостављању сексуалне оријентације мушкараца; 2. Разлике су се појавиле постнатално као резултат сексуалних осећања или понашања мушкараца и; 3. И разлике у INAH-3 и сексуалној оријентацији повезане су са неком трећом конфундирајућом варијаблом (као што је развојни догађај у пренаталном или раном животу). Левеј је сматрао да је прва могућност највероватнија и приметио је да је друга могућност мало вероватна у светлу различитих хомологних студија на другим врстама.[6] Претпоставља се да је људски INAH-3 хомолог SDN-POA пацова.[7][8]

Други истраживачи су проучавали корелације између волумена INAH-3 и других аспеката сексуалног идентитета. Студија трансродних појединаца коју је спровео неуроанатом Дик Сваб открила је да трансродне жене имају величину и број неурона INAH-3 ближе нормалном женском опсегу, а да трансродни мушкарци имају величину и број INAH-3 неурона ближе нормалном опсегу мушкараца. Овај налаз је још увек контроверзан због потенцијалних недоумица у терапији замене хормона.[9][10]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Allen LS; Hines M; Shryne JE; Gorski RA (1989). „Two sexually dimorphic cell groups in the human brain.”. J Neurosci. 9 (2): 497—506. PMC 6569815 Слободан приступ. PMID 2918374. doi:10.1523/JNEUROSCI.09-02-00497.1989 Слободан приступ. 
  2. ^ а б LeVay, S (30. 8. 1991). „A difference in hypothalamic structure between heterosexual and homosexual men.”. Science. 253 (5023): 1034—7. Bibcode:1991Sci...253.1034L. PMID 1887219. S2CID 1674111. doi:10.1126/science.1887219. 
  3. ^ Allen, L.S.; Hines, M.; Shryne, J.E.; Gorski, R.A. (фебруар 1989). „Two sexually dimorphic cell groups in the human brain.”. The Journal of Neuroscience. 9 (2): 497—506. PMC 6569815 Слободан приступ. PMID 2918374. doi:10.1523/JNEUROSCI.09-02-00497.1989 Слободан приступ. 
  4. ^ "Central Nervous System Dimorphisms Related to Reproductive Behaviors" Dale Purves ed., Neuroscience, 2:ed (2001) Online https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=neurosci.section.2127
  5. ^ а б Byne, William; Tobet, Stuart; Mattiace, Linda A.; Lasco, Mitchell S.; Kemether, Eileen; Edgar, Mark A.; Morgello, Susan; Buchsbaum, Monte S.; Jones, Liesl B. (2001-09-01). „The Interstitial Nuclei of the Human Anterior Hypothalamus: An Investigation of Variation with Sex, Sexual Orientation, and HIV Status”. Hormones and Behavior. 40 (2): 86—92. PMID 11534967. S2CID 3175414. doi:10.1006/hbeh.2001.1680. 
  6. ^ LeVay, S.; Hamer, D.H. (мај 1994). „Evidence for a biological influence in male homosexuality.”. Scientific American. 270 (5): 44—9. Bibcode:1994SciAm.270e..44L. PMID 8197444. doi:10.1038/scientificamerican0594-44. 
  7. ^ Simon LeVay (2011). Gay, Straight, and the Reason Why: The Science of Sexual Orientation. Oxford University Press. стр. 195. ISBN 978-0-19-973767-3. 
  8. ^ Koutcherov, Y.; Paxinos, G.; Mai, J.K. (20. 7. 2007). „Organization of the human medial preoptic nucleus.”. The Journal of Comparative Neurology. 503 (3): 392—406. PMID 17503490. S2CID 22767149. doi:10.1002/cne.21355. 
  9. ^ Garcia-Falgueras, A.; Swaab, D.F. (децембар 2008). „A sex difference in the hypothalamic uncinate nucleus: relationship to gender identity.”. Brain: A Journal of Neurology. 131 (Pt 12): 3132—46. PMID 18980961. doi:10.1093/brain/awn276 Слободан приступ. 
  10. ^ [1] Kay Brown (2010), "the Incredible Shrinking Brain"
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=INAH-3&oldid=28422663”