Пређи на садржај

Ejno Lejno

С Википедије, слободне енциклопедије
Ejno Lejno
Eino Leino in 1912
Ejno Lejno 1912. godine
Puno imeArmas Ejnar Leopold Lenbom
Ime po rođenjuArmas Einar Leopold Lönnbohm
Druga imenaEino Leino
Datum rođenja6 jul 1878(1878-07-06)
Mesto rođenjaPaltamo
 Finska
Datum smrti10. januar 1926.(1926-01-10) (47 god.)
Mesto smrtiTusula
 Finska
PrebivališteFinska
Državljanstvofinsko
Zanimanjepesnik i novinar

Ejno Lejno (ime po rođenju Armas Ejnar Leopold Lenbom) (6. jul 1878 – 10. januar 1926) bio je finski pesnik[1][2] i novinar koji se smatra jednim od pionira finske poezije. Njegove poeme kombinuju moderne i finske narodne elemente. Stil većeg dela njegovog rada je poput Karavale[3][4] i narodnih pesama. Priroda, ljubav i očaj česta su tema u Lejnovom delu. Danas je u Finskoj veoma poštovan i čitan.

Detinjstvo i mladost

[уреди | уреди извор]

Ejno Lejno je kršten kao Armas Ejnar Leopold Lenbom u Paltamu kao sedmi i najmlađi sin u porodici sa desetoro dece. Leinova porodica je živjela u kući Hevele u selu Paltaniemi.[5][6] Lejnov otac je promenio svoje prezime iz Mustonen u Lenbom da bi poboljšao svoje šanse da oženi svoju buduću suprugu iz više klase.[7] Ejnov stariji brat Kasimir Lejno bio je važna kulturna figura u Finskoj. On je bio pesnik, kritičar, i pozorišni režiser. Ejno i Kasimir Lejno su zajedno osnovali književni časopis 1898. godine.[8]

Lejno je objavio svoju prvu pesmu sa 12 godina, a zbirku pesama Maliskun lauluja, sa 18 godina.[8]

Lejnovi roditelji su umrli dok je još bio đak. Školu je započeo u Kajani, a nastavio u Oulu i Hamenlini, gde je boravio kod rodbine. Nakon što je završio srednju školu u Hamenlini, Lejno je započeo studije na Helsinškom univerzitetu.[8]

Književna karijera

[уреди | уреди извор]

Početkom karijere Ejno Lejno je bio hvaljen od strane kritičara. On se pridružio književnim i novinarskim krugovima i postao član Finskog omladinskog kruga. Među Lejnovim prijateljima bili su umetnik Peka Halonen i Oto Maninen, koji su stekli slavu kao pesnik i prevodilac.[9]

Nakon Finskog građanskog rata,[10][11][12] Lejnova idealistička vera za nacionalno jedinstvo je kolapsirala, a njegov uticaj kao novinara i polemičara je oslabio. Odobrena mu je državna penzija za pisce 1918. godine kad mu je bilo četrdeset godinama. Iako je plodno objavljivao, imao je finansijskih problema i zdravlje mu se pogoršalo. „Život je uvek borba sa večnim silama”, rekao je Lejno u pismu 1925. godine svom prijatelju Bertelu Gripenbergu.[9]

Lejno je objavilo preko 70 knjiga pesama i priča. Najpoznatija od njih su dve zbirke pesama Helkavirsija (1903. i 1916), u kojima on intenzivno koristi finsku mitologiju i folklor.[9]

Pored pisanja poezije, Ejno Lejno je pisao u novinama o pozorištu i kulturi generalno, i prevodio dela važnih pisaca poput Runeberga i Getea.[8] On je bio prva osoba u Finskoj koja je prevela Danteovu Božansku komediju[13][9][14][15] na finski jezik.

Lejno je bio u braku tri puta i imao je jednu ćerku Helku. On je preninuo 1926. u 47. godini života, i sahranjen na groblju Hietaniemi u Helsinkiju.[16]

Najopsežniju biografiju o Lejnu napisao je 1930-ih njegov ljubavnik i kolega L. Onerva. U dramatičnoj priči Onerva takođe piše o svom životu.[8]

Književni stil i značaj

[уреди | уреди извор]

Smatra se da je Lejno prvi i najvažniji oblikovatelj nacionalnog romantizma u finskoj književnosti.[17] Zapravo, Lejno je sam skovao termin nacionalni neoromantizam kako bi okarakterisao dela talenta mlade Finske, poput kompozitora Jana Sibeliusa, slikara Akselija Galen-Kalela i arhitekte Elijela Sarinena.[18]

Lejnov stil razvijao se tokom svoje 35-godišnje karijere. U njegovim ranim radovima, uključujući i njegovu najpoznatiju zbirku Helkavirsija (1903), vidljiv je uticaj nacionalnog epa Kalevala.[17]

Sredinom karijere Lejno je preveo klasike svetske književnosti na finski. Istovremeno je pisao svoja dela u više žanrova: poeziju, drame, eseje, preglede i druga dela novinarstva. Njegov rad obuhvata širok emocionalni raspon, sve od duboke ljubavi do mizantropije i rezkog kriticizma.[17]

U poslednjim godinama, nakon borbi u ličnom životu, Lejno se vratio nacionalno romantičnim temama svoje mladosti.[17]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gay, David E. (1997). „The Creation of the "Kalevala", 1833-1849”. Jahrbuch für Volksliedforschung. 42: 63. ISSN 0075-2789. doi:10.2307/848005. 
  2. ^ Kurman, George; Ahokas, Jaakko (1976). „A History of Finnish Literature”. Comparative Literature. 28 (2): 3. ISSN 0010-4124. doi:10.2307/1769664. 
  3. ^ Asplund, Anneli; Sirkka-Liisa Mettom (октобар 2000). „Kalevala: the Finnish national epic”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 15. 8. 2010. 
  4. ^ Tolkien, J.R.R. (2015). „On 'The Kalevala' or Land of Heroes”. Ур.: Flieger, Verlyn. The Story of Kullervo (1st US изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. стр. 70. ISBN 978-0-544-70626-2. 
  5. ^ Suutari, Tiina (16. 3. 2021). „Kotiseutuna Kajaani: Maanjäristys tuhosi ensimmäisen kirkon Paltaniemellä – Kirkkoaholla on toiminut erikoinen eläintarha”. Kainuun Sanomat (на језику: фински). Архивирано из оригинала 16. 03. 2021. г. Приступљено 1. 10. 2022. 
  6. ^ „Paltaniemi, synnyinseutu” (на језику: фински). Kainuun Eino Leino -seura ry. Приступљено 1. 10. 2022. 
  7. ^ „Paltaniemen monitaitoisen patriarkan, Eino Leinon isän elämänvaiheet” (на језику: фински). Архивирано из оригинала 06. 04. 2023. г. Приступљено 25. 2. 2021. 
  8. ^ а б в г д Nevala, Maria-Liisa. „Leino, Eino (1878–1926)”. Kansallisbiografia – The National Biography of Finland. Biografiakeskus, Suomalaisen Kirjallisuuden Seura. Приступљено 16. 1. 2016. 
  9. ^ а б в г Liukkonen, Petri. „Eino Leino”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала 5. 3. 2007. г. 
  10. ^ Alapuro, Risto (1988), State and Revolution in Finland, Berkeley: University of California Press, ISBN 0-520-05813-5 
  11. ^ Gerrard, Craig (2000), „The foreign office and British intervention in the Finnish civil war”, Civil Wars, 3 (3): 87—100, S2CID 143499598, doi:10.1080/13698240008402448, Приступљено 14. 3. 2022 
  12. ^ Haapala, Pertti; Tikka, Marko (2013), Gerwarth Robert; Horne John, ур., „Revolution, Civil War and Terror in Finland in 1918”, War in Peace: Paramilitary Violence in Europe after the Great War, Oxford: Oxford University Press, стр. 72—84, ISBN 978-0-19-968605-6 
  13. ^ Slade, Carole; Cecchetti, Giovanni, ур. (1982). Approaches to teaching Dante's Divine comedyНеопходна слободна регистрација. New York, N.Y.: Modern Language Association of America. ISBN 978-0873524780. OCLC 7671339. 
  14. ^ „Divina Commedia”. Enciclopedia Italiana (на језику: италијански). Enciclopedia Italiana. Архивирано из оригинала 18. 2. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2021. 
  15. ^ Hutton, Edward (1910).Giovanni Boccaccio, a Biographical Study Архивирано 4 фебруар 2021 на сајту Wayback Machine. p. 273.
  16. ^ „Hietaniemen hautausmaa– merkittäviä vainajia” (PDF). Kirkko Helsingissä. Приступљено 30. 11. 2017. 
  17. ^ а б в г Sjöblom, Tomas. „Eight times state prizewinner”. 375 humanists. Helsinki University. Приступљено 5. 5. 2016. 
  18. ^ Greene R. et al (eds.): The Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics, p. 489. Princeton University Press, 2012. ISBN 9780691154916.

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Ejno Lejno на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ejno_Lejno&oldid=28520079”