Antiaritmici klase I
Antiaritmici klase I su antiaritmički lekovi koji blokiraju voltažno zavisne natrijumske kanale vezujući se na mestima na alfa subjedinici.[1] Ovim mehanizmom oni menjaju elektrofiziološke karakteristike srčanog mišića, smanjuje nadražljivost ćelija i usporavaju brzinu depolarizacije ćelija. Ovaj proces dovodi do smanjenja brzine provođenja impulsa kroz srce, i blokira automatizam srca u nepovoljnim situacijama.[2]
Podela
[уреди | уреди извор]Kako zbog razlika u delovanju na natrijumove kanale i dodatnih efekata svi blokatori natrijumovih kanala ne dejstvuju na isti način, antiaritmici klase I podeljeni na podklase Ia, Ib i Ic.[2][1][3]
Klasa | Dejstvo | Lekovi | Prikaz dejstva |
---|---|---|---|
Klasa Ia |
|
||
Klasa Ib |
|
||
Klasa Ic |
|
Karakteristike
[уреди | уреди извор]Antiaritmici klase Ia
[уреди | уреди извор]Antiaritmici Ia klase deluju na natrijumove kanale. Blokirajući kalijumove kanale dovode do produženja ukupnog vremena akcionog potencijala.
- Indikacije
Koriste se u terapiji:
- tahikardije i fibrilacije pretkomora,
- Wolf-Parkinson-Whiteovog sindroma,
- supraventrikularnih i ventrikularnih aritmija,
- ventrikularnih paroksizmalnih tahikardija.
Antiaritmici klase Ib
[уреди | уреди извор]Antiaritmici Ib klase deluju na natrijumove kanale kratko, (manje od 1 sekunde), skraćujući ukupno vreme trajanja akcionog potencijala. Efekat takvih lekova najvidljiviji kod jakih tahikardija i u tkivu koje pati od nedostatka kiseonika (ishemično tkivo).
- Indikacije
Koriste se u:
- ventrikularnim aritmijama, ako su simptomi vrlo teški i/ili ako ugrožavaju život,
- prevenciji i lečenju akutnih ventrikularnih aritmija tokom manipulacija na srcu,
- kardijalnim operativnim zahvata
- akutnom infarktm miokarda.
Antiaritmici klase Ic
[уреди | уреди извор]Antiaritmici Ic klase blokiraju natrijumve kanale dosta dugo, više od 10 sekundi. Zbog toga su natrijumovi kanali blokirani i u sistoli i u fazi mirovanja, pa to dovodi do značajnog usporavanja provođenja impulsa u srcu. Koriste se za prevenciju recidiva paroksizmalnih supraventrikularnih i ventrikularnih tahiaritmija opasnih po život i rezistentnih na druge lekove, kod bolesnika koji nemaju strukturna oštećenja miokarda.[1]
- Indikacije
Koriste se u lečenju:
- tahikardija iz AV čvora,
- supraventrikularnih tahikardija u Wolf-Parkinson-Whiteovom sindromu
- paroksizmalne fibrilacija predkomora,
- ventrikularnih tahikardija.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Dragana Unić – Stojanović, Farmakologija kardiovaskularnih lekova – antiaritmici, beta blokatori i kalcijumski kanal blokatori Kurs 2: srce i cirkulacija Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2021) 28-29. 10. 2016. Beograd
- ^ а б „Antiaritmici”. Stetoskop.info. Приступљено 29. 9. 2020.
- ^ Trevor, Anthony J.; Katzung, Bertram G. (2003). Pharmacology. New York: Lange Medical Books/McGraw-Hill, Medical Publishing Division. p. 43. ISBN 978-0-07-139930-2.
- ^ Milne, J. R.; Hellestrand KJ, Bexton RS, Burnett PJ, Debbas NM, Camm AJ (фебруар 1984). „Class 1 antiarrhythmic drugs – characteristic electrocardiographic differences when assessed by atrial and ventricular pacing”. European Heart Journal. 5 (2): 99—107. .
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]Mediji vezani za članak Antiaritmici klase I na Vikimedijinoj ostavi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |