Шакал (филм)
| Шакал | |
|---|---|
 Постер за театрално издање | |
| Изворни наслов | The Jackal |
| Режија | Мајкл Кејтон-Џоунс |
| Сценарио | Чак Фарер |
| Продуценти |
|
| Прича | Чак Фарер |
| Темељи се на | The Day of the Jackal Кенет Рос |
| Главне улоге | |
| Музика | Картер Бервел |
| Директор фотографије | Карл Валтер Линденлауб |
| Монтажа | Џим Кларк |
| Студио | Мучуал филм компани Алфавил филмс |
| Дистрибутер | Јуниверсал пикчерс |
| Година | 1997. |
| Трајање | 124 минута |
| Земља | САД |
| Језик | енглески руски |
| Буџет | 60 милиона долара[1] |
| Зарада | 159,3 милиона долара[1] |
| Веб-сајт | www |
| IMDb веза | |
Шакал (енгл. The Jackal) амерички је политички акциони трилер из 1997. године режисера Мајкла Кејтон-Џоунса. Главне улоге играју Брус Вилис, Ричард Гир и Сидни Поатје. Радња филма, који је известан наставак филма Операција Шакал из 1973. године, врти се око потере за плаћеним атентатором.
Радња
[уреди | уреди извор]
Заједничка операција ФБИ-ја и МВД-а довoди до смрти млађег брата азербејџанског мафијаша. У знак одмазде, мафијаш унајмљује убицу — познатог само као Шакал — да убије неидентификовану америчку мету. Шакал тражи 70 милиона долара за посао, на што мафијаш пристаје. У међувремену, МВД хвата једног од мафијашевих слуга. Током испитивања, овај открива име „Шакал”. Ово, заједно с документима који су пронађени у актовци, води ФБИ и МВД ка претпоставци да је мета за одмазду директор ФБИ-ја Доналд Браун.
Док Шакал започиње с припремама за атентат — прерушавајући се и добављајући лажне исправе у току процеса — ФБИ сазнаје да постоји једна особа која може да га идентификује. Заменик директора ФБИ-ја Картер Престон и мајор руске Полиције Валентина Козлова одлазе до бившег ИРА-иног снајперисте Деклана Малквина, који је имао однос са ЕТА-иним милитантом Изабелом Занконом — за коју верујују да једина особа која може да идентификује Шакала. Малквин пристаје да помогне у замену за труд на његовом случају, да га ослободе затворске казне.
Касније се обелодањује да Малквин има личног мотива за лов на Шакала: атентатор је ранио Занкону док је она носила Малквиново дете, изазивајући побачај. Занкона пружа информације које могу да помогну у идентификацији Шакала, укључујући чињеницу да је он Американац и да је служио у Војсци САД и био стациониран у Салвадору. Занкона даје Малквину кључ за ормарић у којем има чист пасош и 10.000 долара у кешу за повратак у Ирску. Како год, Малквин је Престону дао своју реч да неће да побегне како би могао да пронађе Шакала.
У међувремену, Шакал стиже у Монтреал да покупи оружје које намерава да употреби; након што побегне групи која је хтела да му отме оружје, унајмљује другоразредног оружара Ијана Ламонта да му дизајнира и изради контролни носач за пушку. Потцењујући претњу коју по њега представља атентатор, Ламонт покуша да га уцени за још новца; Шакал га убија током тестне паљбе из оружја (пољска пушка ZSU-33 14,5 mm). ФБИ открива Ламонтове остатке, те уз Малквинову помоћ закључује да Шакал намерава да користи дугодометно оружје високе цикличне брзине тј. тешки митраљез.
Помоћу руске кртице у ФБИ-ју, Шакал схвата да га прати Малквин уз помоћ Занконе; инфилтрира се у њену кућу након што добије ФБИ приступни код од свог инсајдера. Уместо Занконе проналази Козлову и агенте Видерспуна и Макмарфија. Убија агенте и смртно рањава Козлову. Шакал при одласку каже Козлови да Малквин „не може да заштити своје жене”, што му она пренесе на самрти.
Док Шакал врши последње припреме, Малквин закључује да његова мета није Браун него прва дама — која управо треба да одржи велики јавни говор на отворењу новог центра за хемотерапију. Шакал планира да упуца прву даму преко даљинске контроле. Доспевши баш на време, Малквин успешно саботира Шакалово оружје пуцајући у телескопски носач — док Престон прима метак намењен првој дами. Након потере у игри мачке и миша кроз тунеле метроа, Малквин и Занкона убију атентатора намртво.
Неколико дана после, Престон и Малквин остају као једини сведоци Шакаловом покопу на необележеном гробу. Престон открива да иде назад у Русију како би ухватио Терека Мурада — мафијаша који је унајмио Шакала. Открива се и да је Малквинов захтев за пуштање одбијен, али да ће највероватније да буде премештен у затвор минималне сигурности. Престоново херојство у спасавању прве даме учинило га је пожељним у ФБИ-ју. Сазнавши да ће његова тренутна моћ спречити било какве последице по њега, Престон окреће леђа Малквину и напушта га — допуштајући му да остане на слободи.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Брус Вилис | Шакал |
| Ричард Гир | Деклан Малквин |
| Сидни Поатје | заменик директора ФБИ-ја Картер Престон |
| Дајана Венора | мајор МВД-а Валентина Козлова |
| Матилда Меј | Изабела Занкона |
| Џ. К. Симонс | ФБИ агент Тимоти И. Видерспун |
| Ричард Лајнбек | ФБИ агент Макмарфи |
| Џон Канингам | директор ФБИ-ја Доналд Браун |
| Џек Блек | Ијан Ламонт |
| Тес Харпер | прва дама Емили Кауан |
| Лесли Филипс | Вулбертон |
| Стивен Спинела | Даглас |
| Софи Оконедо | Јамајчанка |
| Дејвид Хејман | Терек Мурад |
| Стив Басет | Џорџ Декер |
| Јуриј Степанов | Виктор Политовски |
| Равил Исјанов | Гази Мурад |
| Волт Макферсон | Денехи |
| Меги Касл | 13-годишња таокиња Меги |
| Данијел Дае Ким | Акаши |
| Мајкл Кејтон-Џоунс | човек на видеу |
| Питер Саливан | Васиљев |
| Ричард Кјубисон | генерал Беленко |
| Серџ Худ | Бофрес |
| Еван Бејли | чувар у затвору |
| Џонатан Арис | Александар Радзински |
| Едвард Фајн | Бил Смит |
| Лари Кинг | Лари Кинг |
| Марфи Гајер | представник НСЦ |
| Дејвид Барас | директор Болитонов (непотписани) |
Пријем
[уреди | уреди извор]Критички одзив
[уреди | уреди извор]Шакал је добио рејтинг од 23% на сајту Rotten Tomatoes на основу 30 рецензија, уз просечну оцену од 4,4/10. Критички консензус веб-сајта је следећи: „Шакал је релативно једноставан трилер потере који нема могућност да дода усхићење или узбуђење како се радња развија према напред.”[2] Metacritic је филму дао оцену од 36 од 100 на основу 20 рецензија.[3] Публика с којом је CinemaScore направио анкету дала је филму просечну оцену „B−” на скали A+ до F.[4]
Роџер Иберт из Чикаго сан-тајмса назвао је филм „тмурним, чудно монотоним трилером”;[5] Рат Стајн из Сан Франциско кроникла рекла је да је „више бесмислен него узбудљив”;[6] Расел Смит из Остин кроникла назвао га је „најдосаднијим филмом 1997”.[7]
Зарада
[уреди | уреди извор]Шакал је изашао 14. новембра 1997. године, са зарадом од укупно 15.164.595 долара током викенда отварања.[1] У свету је укупно зарадио 159.330.280 долара, наспрам буџета од 60 милиона долара.
Музика
[уреди | уреди извор]Оригинална трака за Шакал композиција је Картера Бервела. Никада није званично изашла на ЦД-у, с тим да је Бервел отпремио одабране делове музике из филма на свој веб-сајт. Пројекат није био сретно искуство за Бервела; њему се сценарио није свиђао и осуђивао је Сејберов ремикс музике.[8]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Box Office Mojo: The Jackal”. Приступљено 1. 3. 2009.
- ^ „The Jackal (1997)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Приступљено 6. 2. 2019. „'The Jackal is a relatively simple chase thriller incapable of adding thrills or excitement as the plot chugs along.”
- ^ „The Jackal Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Приступљено 6. 2. 2019.
- ^ „CinemaScore”. cinemascore.com.
- ^ Ebert, Roger (14. 11. 1997). „The Jackal”. Chicago Sun-Times. Chicago, Illinois: Sun-Times Media. Приступљено 6. 2. 2019. „glum, curiously flat thriller”
- ^ Stein, Ruthe (14. 11. 1997). „'Jackal' Can't Hide From Absurd Plot / Willis alters look in mishmash thriller”. The San Francisco Chronicle. San Francisco, California: Hearst Corporation. Приступљено 6. 2. 2019. „more preposterous than thrilling”
- ^ Smith, Russell (14. 11. 1997). „The Jackal”. The Austin Chronicle. Austin, Texas: Austin Chronicle Corp. Приступљено 6. 2. 2019. „1997's most tedious movie”
- ^ „Carter Burwell - The Jackal”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Jackal на сајту IMDb (језик: енглески)
- The Jackal на сајту Box Office Mojo (језик: енглески)
- The Jackal на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
