Цетињски октоих
| Октоих | |
|---|---|
 Насловна страница Октоиха — првогласника | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | седам монаха на челу јеромонаха Макарија |
| Земља | Зета |
| Језик | црквенословенски |
| Жанр / врста дела | богослужбена књига |
| Издавање | |
| Датум | 4. јануара 1494. године |
Цетињски октоих првогласник, односно Цетињски осмогласник од првог до четвртог гласа је најстарија српска[1] штампана књига[2] која је објављена 4. јануара 1494. године у Штампарији Црнојевића на Цетињу.[3]
Археографски опис
Реч је о октоиху првогласнику (I-IV глас), димензија 254 * 186 mm и обима 269 листова (538 страна). Штампан је на папиру у две боје (црна и црвена), у стилу ренесансе. Украшен иницијалима и заставицама, на насловној страни заставица са укомпонованим грбом Црнојевића и иницијалом П. Штампање и украшавање Октоиха првогласника извело је седам монаха под будним оком јеромонаха Макарија у Ободској штампарији. Штампарија је позната као Штампарија Црнојевића, прва српска[4] и јужнословенска ћирилична штампарија и прва државна штампарија у свету. Октоих је штампан у релативно великом броју, од чега је до данас сачувано 105 примерака. То указује жељу издавача да књига буде дистрибуирана и у околне крајеве.
Иницијатор штампања Октоиха, што се види из колофона је Иванов син Ђурађ који се на челу Црне Горе налашао после смрти свог оца. У предговору и колофону Октоиха првогласника Ђурађ говори устима свог штампара и рукоделника Макарија, да га и на штампање те књиге нагони љубав према цркви и туга због велике пустоши коју су Турци нанели, поред осталог, управо манастирским, црквеним библиотекама. "Виђевши... цркве без светих књига што су их агаренска чеда усљед гријехова наших разграбила и поцијепала, уз ревновнах уз помоћ светог Духа и саставих форме на којима за годину дана осморица људи израдише Октоих прва четири гласа, на славослов Богу укрепитељу нашем"... Црна Гора је остала без књига и Ђурађ Црнојевић користи проналазак штампе да тај недостатак у последњем часу државне самосталности бар донекле отклони.[5]
Поред Цетињског октоиха првогласника на Цетињу је у исто време штампан и Цетињски октоих петогласник (V-VIII глас), који је сачуван у свега неколико непотпуних примерака.[6]
Занимљивости
Лист „Оногошт“ у броју 27. из 1899. године доноси писмо из Загреба, (данашња Хрватска), гдје тадашњи премијер Велике Британије Вилијам Гледстон износи мишљење да су Срби имали на Ободу штампарију прије Оксфорда и других сличних научних центара у Европи.
Види још
- Октоих
- Цетињски октоих петогласник
- Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину
- Династија Црнојевића
- Зета (држава)
Референце
- ^ Првуловић, др Владимир. „Вреди ли данас писати и објављивати књиге”. Politika Online. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „МАЛИ ПОДСЕТНИК ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ КЊИГЕ (1) Светионици у раздобљу таме”. nacionalnarevija. Приступљено 2. 7. 2020.
- ^ Медаковић 1993, стр. 425-430.
- ^ „Obodska stamparija - Budimir Aleksic”. www.njegos.org. Приступљено 2021-06-16.
- ^ Монтегрина
- ^ Душанић 1973, стр. 89-93.
Литература
- Благојевић, Милош; Спремић, Момчило (1982). „Слом Црнојевића”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 414—430.
- Душанић, Светозар (1973). „О Октоиху петогласнику из Црнојевића штампарије”. Октоих од петог до осмог гласа из штампарије Ђурђа Црнојевића. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. стр. 89—93.
- Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело.
- Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440.
- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.