Пређи на садржај

Урош Витас

С Википедије, слободне енциклопедије
Урош Витас
Лични подаци
Пуно име Урош Витас
Датум рођења (1992-07-06)6. јул 1992.(32 год.)
Место рођења Ниш, СР Југославија
Висина 1,90 m
Позиција штопер
Клупске информације
Тренутни клуб
Емирејтс клуб
Број 5
Јуниорска каријера
2000—2005 Раднички Ниш
2006—2007 Партизан
2007—2010 Рад
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2013 Рад 48 (1)
2014—2015 Гент 5 (0)
2016—2018 Мехелен 44 (6)
2019 Иртиш Павлодар 20 (2)
2020 Партизан 16 (1)
2020—2021 Ал Кадисија 25 (1)
2022—2023. Војводина 18 (0)
2023— Емирејтс клуб 2 (0)
Репрезентативна каријера
2010—2011 Србија до 19 6 (0)
2013—2014 Србија до 21 9 (1)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2023.

Урош Витас (Ниш, 6. јул 1992) српски је фудбалер. Игра на позицији штопера.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Витас је фудбал почео да тренира у Радничком из Ниша, а касније је прешао у млађе категорије Партизана где му је тренер био Слађан Шћеповић.[1] Након Партизана је прешао у Рад где је завршио омладински стаж, и за први тим дебитовао у сезони 2010/11. Пре него што се усталио на месту штопера, Витас је играо предњег везног.[2] Стандардан првотимац клуба са Бањице је постао од другог дела сезоне 2011/12. Одиграо је укупно 48 првенствених утакмица за Рад, а у зиму 2014. је прешао у белгијски Гент са којим је потписао уговор на три и по године.[3] У Генту је за две године одиграо само пет првенствених утакмица, али је био део тима који је освојио титулу првака Белгије у сезони 2014/15.

У зиму 2016. године је потписао за белгијски Мехелен.[4] У екипи чији је тренер био Александар Јанковић, Витас је постао стандардан првотимац, па је у септембру 2017. потписао нови четворогодишњи уговор.[5][6] Ипак у сезони 2017/18. је мало играо. Имао је проблема са повредом, клуб је на крају сезоне изгубио статус прволигаша па је у мају 2018. дошло до споразумног раскида уговора.[7] У фебруару 2019. је потписао уговор са Иртишом из Павлодара,[8] где је током 2019. године одиграо 20 утакмица у првенству Казахстана. У фебруару 2020. се вратио у Партизан,[9] и у клубу се задржао до октобра исте године када је потписао за Ал Кадисију из Саудијске Арабије.[10] У септембру 2022. је потписао за Војводину.[11] Након сезоне у Војводини, Витас је прешао у Емирејтс клуб.[12]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Витас је са репрезентацијом Србије до 19 година играо на Европском првенству 2011. у Румунији.[13] За репрезентацију до 21 године је одиграо девет утакмица.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Sa Partizanom na trofeje”. partizan.rs. 11. 2. 2020. Архивирано из оригинала 20. 02. 2020. г. Приступљено 20. 2. 2019. 
  2. ^ Petković, Dejan (7. 3. 2017). „TETOVAŽA KOJA JE PODIGLA BURU Uroš Vitas: Smeju mi se, ali ja volim svoju ženu!”. Курир. Приступљено 20. 10. 2020. 
  3. ^ „Uroš Vitas novi igrač Genta!”. sportske.net. 1. 2. 2014. Приступљено 20. 2. 2019. [мртва веза]
  4. ^ „Mehelen ne može bez Srba: Bivši štoper Rada menja Kosanovića!”. mozzartsport.com. 1. 2. 2016. Приступљено 20. 2. 2019. 
  5. ^ „On je Srbin o kome priča Belgija – Uroš Vitas”. mozzartsport.com. 15. 4. 2016. Приступљено 20. 2. 2019. 
  6. ^ „Vitas do 2021.godine”. mozzartsport.com. 26. 9. 2017. Приступљено 20. 2. 2019. 
  7. ^ „Uroš Vitas traži novi klub - sa čistim papirima”. mozzartsport.com. 14. 5. 2018. Приступљено 20. 2. 2019. 
  8. ^ „Uroš Vitas posle šest meseci ima novi klub”. mozzartsport.com. 7. 2. 2019. Приступљено 20. 2. 2019. 
  9. ^ „Zvanično: Vitas u Partizanu do 2022. godine”. mozzartsport.com. 7. 2. 2020. Приступљено 20. 2. 2019. 
  10. ^ „GOTOVO! Još jedan fudbaler Partizana napustio Humsku: Uroš Vitas ima novi klub! VIDEO”. kurir.rs. 23. 10. 2020. Приступљено 30. 10. 2020. 
  11. ^ „Урош Витас нови штопер Војводине”. fkvojvodina.rs. 9. 9. 2022. Приступљено 29. 9. 2022. 
  12. ^ „Bivši kapiten Vojvodine ima novi klub: Uroš Vitas će nositi broj 5 u Emirejtsu do leta 2025. godine!”. nogomania.rs. 29. 7. 2023. Приступљено 5. 9. 2023. 
  13. ^ „Omladinci spremni za EP”. b92.net. 15. 7. 2011. Приступљено 20. 2. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]