С Википедије, слободне енциклопедије
Интеграљење је једна од две основне операције у математичкој анализи .
Неке класе интеграла се решавају шаблонски, према формулама или правилима која описују како се решава интеграл, ако смо у стању да конкретан интеграл препознамо међу следећим примерима.
На овој страници се налазе неки основни неодређени интеграли.
Хомогеност:
∫
c
f
(
x
)
d
x
=
c
∫
f
(
x
)
d
x
{\displaystyle \int cf(x)\,dx=c\int f(x)\,dx}
Адитивност:
∫
[
f
(
x
)
+
g
(
x
)
]
d
x
=
∫
f
(
x
)
d
x
+
∫
g
(
x
)
d
x
{\displaystyle \int [f(x)+g(x)]\,dx=\int f(x)\,dx+\int g(x)\,dx}
Парцијална интеграција:
∫
f
(
x
)
g
(
x
)
d
x
=
f
(
x
)
∫
g
(
x
)
d
x
−
∫
(
d
[
f
(
x
)
]
∫
g
(
x
)
d
x
)
{\displaystyle \int f(x)g(x)\,dx=f(x)\int g(x)\,dx-\int \left(d[f(x)]\int g(x)\,dx\right)}
више интеграла на: Листа интеграла рационалних функција
∫
d
x
=
x
+
C
{\displaystyle \int \,dx=x+C}
∫
x
n
d
x
=
x
n
+
1
n
+
1
+
C
ako
n
≠
−
1
{\displaystyle \int x^{n}\,dx={\frac {x^{n+1}}{n+1}}+C\qquad {\mbox{ ako }}n\neq -1}
∫
1
x
d
x
=
ln
|
x
|
+
C
{\displaystyle \int {\frac {1}{x}}\,dx=\ln {\left|x\right|}+C}
∫
1
x
2
+
a
2
d
x
=
1
a
arctg
x
a
+
C
{\displaystyle \int {\frac {1}{x^{2}+a^{2}}}\,dx={\frac {1}{a}}\,\operatorname {arctg} {\frac {x}{a}}\ +C}
више интеграла на: Листа интеграла логаритамских функција
∫
ln
x
d
x
=
x
ln
x
−
x
+
C
{\displaystyle \int \ln {x}\,dx=x\ln {x}-x+C}
∫
log
b
x
d
x
=
x
log
b
x
−
x
log
b
e
+
C
{\displaystyle \int \log _{b}{x}\,dx=x\log _{b}{x}-x\log _{b}{e}+C}
више интеграла на: Листа интеграла експоненцијалних функција
∫
e
x
d
x
=
e
x
+
C
{\displaystyle \int e^{x}\,dx=e^{x}+C}
∫
a
x
d
x
=
a
x
ln
a
+
C
{\displaystyle \int a^{x}\,dx={\frac {a^{x}}{\ln {a}}}+C}
више интеграла на: Листа интеграла ирационалних функција
∫
1
a
2
−
x
2
d
x
=
arcsin
x
a
+
C
{\displaystyle \int {1 \over {\sqrt {a^{2}-x^{2}}}}\,dx=\arcsin {\frac {x}{a}}\ +C}
∫
x
x
2
−
1
d
x
=
arcsec
x
+
C
{\displaystyle \int {x \over {\sqrt {x^{2}-1}}}\,dx={\mbox{arcsec}}\,{x}+C}
више интеграла на: Листа интеграла тригонометријских функција
∫
cos
x
d
x
=
sin
x
+
C
{\displaystyle \int \cos {x}\,dx=\sin {x}+C}
∫
sin
x
d
x
=
−
cos
x
+
C
{\displaystyle \int \sin {x}\,dx=-\cos {x}+C}
∫
tg
x
d
x
=
−
ln
|
cos
x
|
+
C
1
=
ln
|
sec
x
|
+
C
2
{\displaystyle \int \operatorname {tg} {x}\,dx=-\ln {\left|\cos {x}\right|}+C_{1}=\ln {\left|\sec {x}\right|}+C_{2}}
∫
csc
x
d
x
=
ln
|
csc
x
−
cot
x
|
+
C
{\displaystyle \int \csc {x}\,dx=\ln {\left|\csc {x}-\cot {x}\right|}+C}
∫
sec
x
d
x
=
ln
|
sec
x
+
tg
x
|
+
C
{\displaystyle \int \sec {x}\,dx=\ln {\left|\sec {x}+\operatorname {tg} {x}\right|}+C}
∫
cot
x
d
x
=
ln
|
sin
x
|
+
C
{\displaystyle \int \cot {x}\,dx=\ln {\left|\sin {x}\right|}+C}
∫
sec
2
x
d
x
=
tg
x
+
C
{\displaystyle \int \sec ^{2}x\,dx=\operatorname {tg} x+C}
∫
csc
2
x
d
x
=
−
cot
x
+
C
{\displaystyle \int \csc ^{2}x\,dx=-\cot x+C}
∫
sin
2
x
d
x
=
1
2
(
x
−
sin
x
cos
x
)
+
C
{\displaystyle \int \sin ^{2}x\,dx={\frac {1}{2}}(x-\sin x\cos x)+C}
∫
cos
2
x
d
x
=
1
2
(
x
+
sin
x
cos
x
)
+
C
{\displaystyle \int \cos ^{2}x\,dx={\frac {1}{2}}(x+\sin x\cos x)+C}
∫
csc
x
cot
x
d
x
=
−
csc
x
+
C
{\displaystyle \int \csc {x}\,\cot {x}\,dx=-\csc {x}+C}
∫
arctg
x
d
x
=
x
arctg
x
−
1
2
ln
(
1
+
x
2
)
+
C
{\displaystyle \int \operatorname {arctg} {x}\,dx=x\,\operatorname {arctg} {x}-{\frac {1}{2}}\ln(1+x^{2})+C}
више интеграла на: Листа интеграла хиперболичких функција
∫
sinh
x
d
x
=
cosh
x
+
C
{\displaystyle \int \sinh x\,dx=\cosh x+C}
∫
cosh
x
d
x
=
sinh
x
+
C
{\displaystyle \int \cosh x\,dx=\sinh x+C}
∫
tgh
x
d
x
=
ln
(
cosh
x
)
+
C
{\displaystyle \int \operatorname {tgh} x\,dx=\ln(\cosh x)+C}
∫
csch
x
d
x
=
ln
|
tgh
x
2
|
+
C
{\displaystyle \int {\mbox{csch}}\,x\,dx=\ln \left|\operatorname {tgh} {x \over 2}\right|+C}
∫
sech
x
d
x
=
arctg
(
sinh
x
)
+
C
{\displaystyle \int {\mbox{sech}}\,x\,dx=\operatorname {arctg} (\sinh x)+C}
∫
coth
x
d
x
=
ln
|
sinh
x
|
+
C
{\displaystyle \int \coth x\,dx=\ln |\sinh x|+C}
∫
0
∞
x
e
−
x
d
x
=
1
2
π
{\displaystyle \int _{0}^{\infty }{{\sqrt {x}}\,e^{-x}\,dx}={\frac {1}{2}}{\sqrt {\pi }}}
∫
0
∞
e
−
x
2
d
x
=
1
2
π
{\displaystyle \int _{0}^{\infty }{e^{-x^{2}}\,dx}={\frac {1}{2}}{\sqrt {\pi }}}
∫
0
∞
x
e
x
−
1
d
x
=
π
2
6
{\displaystyle \int _{0}^{\infty }{{\frac {x}{e^{x}-1}}\,dx}={\frac {\pi ^{2}}{6}}}
∫
0
∞
x
3
e
x
−
1
d
x
=
π
4
15
{\displaystyle \int _{0}^{\infty }{{\frac {x^{3}}{e^{x}-1}}\,dx}={\frac {\pi ^{4}}{15}}}
∫
0
∞
sin
(
x
)
x
d
x
=
π
2
{\displaystyle \int _{0}^{\infty }{\frac {\sin(x)}{x}}\,dx={\frac {\pi }{2}}}
∫
0
∞
x
z
−
1
e
−
x
d
x
=
Γ
(
z
)
{\displaystyle \int _{0}^{\infty }x^{z-1}\,e^{-x}\,dx=\Gamma (z)}
Milton Abramowitz and Irene Stegun, editors. Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables .
I.S. Gradshteyn (И. С. Градштейн), I.M. Ryzhik (И. М. Рыжик); Alan Jeffrey, Daniel Zwillinger, editors. Table of Integrals, Series, and Products , seventh edition. Academic Press. 2007. ISBN 978-0-12-373637-6 . Errata. (Several previous editions as well.)
A.P. Prudnikov (А. П. Прудников), Yu.A. Brychkov (Ю. А. Брычков), O.I. Marichev (О. И. Маричев). Integrals and Series . First edition (Russian), volume 1–5, Nauka , 1981−1986. First edition (English, translated from the Russian by N.M. Queen), volume 1–5, Gordon & Breach Science Publishers/CRC Press. 1988–1992. ISBN 978-2-88124-097-3 . Second revised edition (Russian), volume 1–3, Fiziko-Matematicheskaya Literatura, 2003.
Yu.A. Brychkov (Ю. А. Брычков). Handbook of Special Functions: Derivatives, Integrals, Series and Other Formulas . Russian edition, Fiziko-Matematicheskaya Literatura, 2006. English edition, Chapman & Hall/CRC Press. 2008. ISBN 978-1-58488-956-4 .
Daniel Zwillinger. CRC Standard Mathematical Tables and Formulae , 31st edition. Chapman & Hall/CRC Press. 2002. ISBN 978-1-58488-291-6 . (Many earlier editions as well.)
Meyer Hirsch, Integral Tables, Or, A Collection of Integral Formulae (Baynes and son, London, 1823) [English translation of Integraltafeln ]
Benjamin O. Pierce A short table of integrals - revised edition (Ginn & co., Boston, 1899)