Пређи на садржај

Соломон Исак Паси

С Википедије, слободне енциклопедије
Соломон Исак Паси
Лични подаци
Датум рођења(1956-12-22)22. децембар 1956. (67 год.)
Место рођењаПловдив, НР Бугарска
ПрофесијаПолитичар, математичар, информатичар
Породица
СупружникГергана Паси
РодитељиИсак Паси
Политичка каријера
Политичка
странка		Национални покрет за стабилност и напредак
Министар спољних послова Бугарске
посланик Народне скупштине Бугарске
Потпис

Соломон Исак Паси (буг. Соломон Исак Паси; Пловдив, 22. децембар 1956) је бугарски научник, политичар и иноватор, оснивач и председник Атлантског клуба Бугарске (од 1990), министар спољних послова у влади Симеона Сакс-Кобург-Гота (2001–2005), председник у канцеларији Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) 2004. године Представљао је Бугарску у Савету безбедности УН-а и био је његов председавајући (септембар 2002. и децембар 2003), а Бугарска га је номиновала за генералног секретара НАТО-а (2009).

Као министар иностраних послова преговарао је и потписао приступање Бугарске НАТО-у (2004) и ЕУ (2005) – пројектима које је покренуо као члан парламента још 1990. године.

Паси је био председник парламентарних одбора за спољне послове (2005-2009) и спољне послове, одбрану и безбедност (2001). Био је народни посланик у три мандата (1990–1991, 2001–2005, 2005–2009) и први ЦЕЕ потпредседник Асоцијације атлантског апоразума (АТА), Париз (1996–1999) и председник Одбора транспарентности и одговорности Парламентарне скупштине ОЕБС-а (2006–2009).

Осамдесетих година Паси је био активан у анти-естаблишменту и продемократским покретима. Он има докторат из математичке логике, чиме је стекао право на почасно звање Др Паси, и био је информатичар на Софијском универзитету и Бугарској академији наука (1979–1994). Паси и његова супруга Гергана су коаутори ЕУ универзалног УСБ пуњача за ГСМ (2008–2014) и пионир је антарктичког присуства Бугарске и чланства у Уговору о Антарктику.

Рани живот и образовање

[уреди | уреди извор]

Соломон Паси рођен је у Пловдиву у бугарској јеврејској породици, која је током Другог светског рата спашена од слања у нацистички концентрациони логор. Син је бугарског филозофа проф. Исака Пасија и лекарке, проналазача и ендокринолога Лили Паси. Математичар је и доктор наука (1985) из математичке логике и рачунарства са Универзитета у Софији. Осамдесетих година био је умешан у дисидентске покрете који су се супротстављали комунистичком режиму.

Каријера и политика

[уреди | уреди извор]

1990. године Паси је постао председник оснивач и извршни директор Атлантског клуба Бугарске (АЦБ), једине невладине организације која делује у земљама Варшавског пакта и гласно заговара његово распуштање и приступање Нове Европе НАТО-у и ЕУ. Такође је суоснивач странке Зелени као њен портпарол (1989), Уније демократских снага (1989), Клуба за подршку гласности и перестројки Жељка Желева (1989), као и Националног покрета Симеон II (2001).

Ера Берлинског зида

[уреди | уреди извор]

Осамдесетих година Паси је био активиста разних опозиционих и еколошких покрета који су се супротстављали комунизму, укључујући и одбрану угњетаване турске мањине у Бугарској; у знак солидарности са њима преузео је турски псеудоним Сулејман Техликели приликом објављивања математичких радова и графичке уметности 1980-их.[1]

Присуствовао је Конгресу синдиката солидарности у Гдањску у јесен 1981. године. У мају 1987. Паси је био организатор прве јавне опозиције која се појавила на Софијском универзитету.[2] После његових напора у комунистичкој Бугарској, 1990-1991, као посланик у Великој народној скупштини, био је коаутор првог демократског устава Републике Бугарске и поднео предлог закона о укидању смртне казне у Бугарској.

Атлантске и европске интеграције

[уреди | уреди извор]

У августу 1990. године, Паси се, као посланик, обратио Великој народној скупштини и израдио нацрт парламентарног закона о иступању из Варшавског пакта и приступању Бугарске НАТО-у.

Паси и други основали су АЦБ, који су наследиле десетине других атлантских невладиних организација у Централној и Источној Европи (ЦЕЕ), Азији и Африци. Логотип Атлантског клуба - НАТО компас заокружен са 12 звезда ЕУ - постао је симбол јединства евроатлантског подручја који је усвојило много нових атлантских НВО.

У новембру 1990. оснивачи АЦБ-а предвођени Пасијем обавили су прву посету источноевропске делегације седишту НАТО-а на позив НАТО-овог генералног секретара Манфреда Вернера и америчког сталног представника при амбасадору НАТО-а Вилијама Тафта IV, који су подржали бугарску идеју о успостављању АЦБ-а на територији Варшавског пакта.[3] После тога, бугарски know-how поновљен је у заједничкој изјави америчког државног секретара Џејмса Бејкера и министра спољних послова Немачке Ханса-Дитриха Геншера у мају 1991. године који су се залагали за стварање Атлантских савета у другим земљама Варшавског пакта.[4]

У јуну 1991. НАТО-ов генерални секретар Манфред Вернер пристао је да га Соломон Паси "отме" у свом источнонемачком аутомобилу Трабант у Софији.[5][6] Манфред Вернер је постао присталица АЦБ-а и лично је подржао 1992. приступ АЦБ-у као првог члана АТА у ЦЕЕ. АЦБ му је у Софији подигао споменик 1996. године, који је отворио његов наследник Ксавијер Солана.[7]

Соломон Паси је 14 година радио на чланству Бугарске у НАТО-у, што је завршено 2. априла 2004. године када је министар Паси подигао бугарску заставу над седиштем НАТО-а у Бриселу.[8]

Паси је коаутор закона који се односи на чланство Бугарске у ЕУ, а који је усвојила Велика национална скупштина у децембру 1990. Као министар спољних послова преговарао је о Уговору о приступању Бугарске ЕУ и потписао га 25. априла 2005.[9] Бугарска ћирилица усвојена је као треће службено писмо ЕУ.[10]

У септембру 1990. Паси је постао коаутор нацрта парламентарног закона о учешћу Бугарске у коалицији коју предводе САД а која је ослободила Кувајт од окупације Садама Хусеина.[11]

Паси је 2003. предложио стварање заједничких америчко-бугарских одбрамбених објеката у Бугарској - пројекат који је ратификовао 2006. године као председник парламентарног одбора за спољне послове.

Глобални послови

[уреди | уреди извор]

2001. године Бугарска је изабрана за ротациону чланицу Савета безбедности УН-а (2002-2003); Паси је представљао Бугарску у Савету безбедности УН и председавао је Већем у септембру 2002. и децембру 2003. године.

2004. године Паси је постао председавајући ОЕБС-а. Током његовог председавања решен је замрзнути сукоб у Ајарији (Грузија), а Монголија се придружила мрежи ОЕБС-а.

Паси, Јошка Фишер и Колин Пауел били су домаћини ОЕБС-ове берлинске конференције о антисемитизму (април 2004).

Док је Паси био део владе Симеона Борисова, конструктивни и прагматични односи са Русијом су створени, после 45 година фактичке совјетске окупације Бугарске.[12] Освежени су билатерални односи са Кином и Индијом и обновљена бугарска дипломатска мрежа са арапским земљама.

Такође погледајте: др. Соломон Пасси и Кина, др. Соломон Пасси: Централна Азија, Кавказ и постсовјетски простор (као ЦиО ОЕБС-а), и Меморандум о односима између Свете столице и Атлантског клуба Бугарске.

Посредовање и дипломатска акција

[уреди | уреди извор]

Као министар, Паси је био одговоран за стратегију преговарачке тројке ЕУ-САД-БГ са либијским диктатором пуковником Гадафијем за успешно пуштање (јул 2007) шест бугарских медицинара које је Либија држала као таоце 1999. године.

У име западних савезника Паси је, као посланик, предузео успешне мисије посредовања у Северној Кореји (јул – август 2007. године), што је на крају допринело уништењу расхладног торња за тешку воду у Нуклеарном научноистраживачком центру Јонгбион (Северна Кореја) - договорили су се око шестостраних преговора 27. и 30. септембра 2007. - и састанка на врху између Северне и Јужне Кореје. Посредовао је за пуштање америчких држављана сарадника Џорџа Сороша притворених у Ирану у мају 2007. године.

2007. године Паси је преузео једногодишњу дужност саветника македонске владе за приступање НАТО-у. На самиту НАТО-а у Букурешту 2008. године договорено је чланство Македоније у НАТО-у, условљено решавањем билатералног спора са Грчком.

Влада Бугарске је 2008. године номиновала Соломона Пасија за генералног секретара НАТО-а.

Глобализација Бугарске

[уреди | уреди извор]

АЦБ је прва невладина организација која није чланица НАТО-а позвана да се придружи Атлантском савезу, 1992. године. Паси је први потпредседник АТА који није члан НАТО-а (1996-1999). Бугарска је прва држава чланица која није чланица НАТО-а која је била домаћин Генералне скупштине АТА (1997).

Паси и АЦБ су новембра 1994. позвали папу Јована Павла II у Бугарску.[13] Прва папска посета Бугарској догодила се 2002. године када је Паси био министар спољних послова; папа је у Софији објавио да Бугарска - супротно раширеним наводима - није умешана у покушај атентата на папу 1981. године.[14]

Паси је копредседавао комитетом домаћина АЦБ-Тибетанског друштва пријатељства за посету Бугарској 14. Далај Ламе са Тибета у октобру 1991.[15]

Пасијева АЦБ била је домаћин васељенског патријарха Бартоломеја 1993. године;[16] каснији дијалог између Бугарске православне цркве и Ватикана на крају је омогућио бугарску посету папе Јована Павла II.

1999. Паси је постао копредседавајући Одбора домаћина за прву америчку председничку посету Бугарској, председника Била Клинтона.[17]

1993. године Паси и АЦБ били су укључени у успостављање Бугарског антарктичког института и годишњу антарктичку експедицију као део националног антарктичког програма. Бугарска је постала 28. саветодавна странка Уговора о Антарктику 1998.

Футуристичке визије

[уреди | уреди извор]

2007. године Соломон Паси посетио је Кину на позив кинеског парламента и покренуо стварање савета НАТО-Кина и чланство Кине у ОЕБС-у.

Током посете Ласи (Тибет), Паси је 2007. године покренуо Теорију е-демократије (Линк[мртва веза]): компјутеризовани симулатор који замењује изборе и владе са људским посадама оптимизационим алгоритмима који гарантују одрживи раст квалитета живота.

Научник

[уреди | уреди извор]

Соломон Паси је докторирао (1985) и магистрирао (1979) из математичке логике и рачунарства на Универзитету у Софији, Свети Климент Охридски.

Објавио је десетине академских радова из математичке логике и рачунарских наука. Комбинациону динамичку логику у Бугарској су развили Соломон Паси и професори Тинко Тинчев, Георги Гаргов, Валентин Горанко и Димитар Вакарелов.[18] Широко се цитирају Саломонове научне публикације из 1980-1990-их.[19]

Данас је Соломон чест коментатор међународних послова, одбране и безбедности и иновација за националне и светске медије.

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Врх Паси на острву Ливингстон (Антарктик) назван је по др. Пасију као признање за његов допринос бугарском антарктичком присуству.
  • Знак части „Бугарска-НАТО“ 1. степена (2014), доделио му је министар одбране Бугарске
  • Награда вредни Бугари (заједно са његовом супругом Герганом) за идеју заједничког УСБ пуњача за ГСМ у ЕУ (2010)
  • Почасни доктор Универзитета за југозапад „Неофит Рилски“ у Благоевграду (2005)
  • Почасни грађанин државе Тексас (2004) и државе Небраска (2019)
  • Почасни грађанин града Неделино (2003)
  • Догађај године, додељен поводом позива за пријем Бугарске у НАТО (2002)

Међународне државне награде

[уреди | уреди извор]
Орден звезде италијанске солидарности (Велики крст), Италија, 2006
Краљевски Орден Изабеле Католичке (Велики крст), Шпанија, 2006
Орден Леополда II (Велики крст), Белгија, 2004
Орден за грађанске заслуге (Велики крст), Шпанија, 2003
Орден принца Хенрија (Велики крст), Португалија, 2002

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Соломон и Гергана Паси имају четворо деце из своја три брака. Пасијеви воде консултантски посао Passy Experience Ltd., опслужујући владине и корпоративне клијенте из различитих сектора пословања: фармацеутске индустрије, пољопривреде, нуклеарне енергије, тешке индустрије, одбране. Соломон Паси је партнер у новооснованој компанији која развија иСОСу мобилну апликацију, заједно са индијским партнером, Аsadeltech, за индијско и глобално тржиште и друге иновације.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ http://www.solomonpassy.com/photos.php?gall_id=48
  2. ^ http://www.solomonpassy.com/photos.php?gall_id=43
  3. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/articles/bg/filepath_6.pdf
  4. ^ http://www.atlantic-club.org/index.php?en_history
  5. ^ http://vbox7.com/play:1f42fb1e3c] [http://www.solomonpassy.com/uploads/gallery/photo_big_200.jpg
  6. ^ http://solomonpassy.com/uploads/articles/bg/filepath_12.pdf Bulgarian press article
  7. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/articles/en/filepath_16.pdf] [http://www.solomonpassy.com/uploads/gallery/photo_orig_667.jpg
  8. ^ http://www.vbox7.com/play:4ac0da43] [http://www.vbox7.com/play:b2a2503b09
  9. ^ http://www.eu2005.lu/en/calendrier/2005/04/25bg-ro/
  10. ^ http://www.euractiv.com/section/languages-culture/news/cyrillic-alphabet-makes-first-appearance-on-euro-notes/
  11. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/articles/bg/filepath_10.pdf
  12. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/gallery/photo_big_668.jpg Link
  13. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/gallery/photo_big_633.jpg
  14. ^ http://atlantic-club.org/content/articles/publications/201606_Memorandum_ACB-Holy-See_Newest.pdf[мртва веза]] [http://solomonpassy.com/photos.php?gall_id=37 Link2
  15. ^ http://solomonpassy.com/photos.php?gall_id=41] „Archived copy”. Архивирано из оригинала 9. 2. 2014. г. Приступљено 30. 8. 2016. 
  16. ^ http://www.solomonpassy.com/photos.php?gall_id=45
  17. ^ http://vbox7.com/play:6809b4cdd5 Link1], [http://www.solomonpassy.com/uploads/gallery/photo_big_634.jpg
  18. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/articles/en/filepath_10.pdf
  19. ^ https://scholar.google.bg/citations?hl=bg&user=5ET4xTIAAAAJ&view_op=list_works Google Scholar profile

 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

За личне и породичне детаље:

За пословне и јавне активности:

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Соломон_Исак_Паси&oldid=28783922”