Сатори
| Дио серије о |
| будизму |
|---|
 |
Сатори је јапански термин за пробуђење, који се посебно користи у зен будизму.
У зену је сатори стање Будиног ума, чиста свест, без менталног опажања, проницање у сопствену природу будаства, суштинска мудрост (прађна)[1].
Сатори представља искуство које је потпуно немогуће описати или саопштити. То је остварење човека у његовој психичкој свеукупности. Ако се ово искуство може окарактерисати, било на менталној или емотивној равни, то онда није сатори[2].
Махајанистичка Ланкаватара-сутра описује то као „стање у којем свест оплемењена мудрошћу захвата сопствену унутрашњу природу“. У зену се сатори често постиже медитативном концентрацијом на коан.[3]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Јапански термин сатори је еквивалент санскритском самбодхи (самобуђење).[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
- ^ H. Dumoulin, Zen Buddhism (1963). pp. 273 ff.
- ^ Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ^ Suzuki 1995, стр. 10.
Литература
[уреди | уреди извор]- Suzuki, Daisetz Teitaro (1995). Ensayos sobre budismo zen. Editorial Kier. стр. 10. ISBN 978-950-17-1012-0.
