Пређи на садржај

Позитронска емисија

С Википедије, слободне енциклопедије

Позитронска емисија или бета плус распад+ распад) подтип је радиоактивног распада који се назива бета распад, где се протон унутар нуклеуса радионуклида претвара у неутрон отпуштајући позитрон и електронски неутрино (νe).[1] Позитронском емисијом посредује слаба сила. Позитрон је тип бета честице+), а друга бета честица је електрон (β) емитован из β распада нуклеуса.

Пример позитронске емисије (β+ распад) приказан је са магнезијумом-23 који се распада у натријум-23:

2312Mg2311Na + e+ + ν

Пошто позитронска емисија смањује број протона релативно у односу на број неутрона, позитронски распад се дешава обично код огромних радионуклида „богатих протонима”. Позитронски распад резултује нуклеарном трансмутацијом, мењајући атом једног хемијског елемента у атом елемента са атомским бројем који је мањи за једну јединицу.

Позитронска емисија не би требало да се меша са електронском емисијом или бета минус распадом (β decay), који се дешава када се неутрон претвори у протон и нуклеус емитује електрон те антинеутрино.

Позитронска емисија је различита од протонског распада, хипотетичког распада протона — не нужно оних обавијених неутронима, не нужно емисијом позитрона и не као део нуклеарне физике већ физике честице.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The University of North Carolina at Chapel Hill. „Nuclear Chemistry”. Приступљено 14. 6. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]