Пређи на садржај

Оливер Поповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Оливер Поповић
Лични подаци
Пуно име Оливер Поповић
Датум рођења (1970-03-18)18. март 1970.(54 год.)
Место рођења Титово Ужице, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 200 cm
Информације о каријери
Проф. каријера 1984—2005 (играчка)
2005— (тренерска)
Позиција крило
Сениорска каријера
Године Клуб
1984—1985
1985—1991
1991—1992
1992—1993
1993—1995
1995—1997
1997—1999
1999—2000
2000—2001
2001—2003
2003—2005
Први Партизан
Партизан
ИМТ
Борац Чачак
Спартак Суботица
Беобанка
Црвена звезда
Беобанка
Локомотива Ростов
УНИКС Казањ
Маруси
Тренерска каријера
2005—2006
2006—2007
2007—2008
2008—2009
2012—2014
2015—2016
2016—2017
2017
2018—2020
2020—2022
Тамиш
Мега Исхрана
Визура
Химик
Вршац
Крајова
Напредак Крушевац
Динамик
Нови Пазар
Слобода Ужице

Оливер Поповић (Титово Ужице, 18. март 1970)[1] је бивши српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у екипи Првог Партизана из Титовог Ужица (1984/85). Касније је наступао за Партизан из Београда (од 1986. до 1991. године), где није добио праву шансу као млад кошаркаш. Играо је и за ИМТ (1991/92), Борац из Чачка (1992/93), суботички Спартак (од 1993. до 1995), Беобанку (од 1995. до 1997. године).

Најзначајнији играчки период је имао у Црвеној звезди. У Звезду је стигао 1997. године из редова Беобанке. Одиграо је две сезоне у црвено-белом дресу и освојио шампионску титулу 1998. године. Забележио је 87 званичних мечева уз 794 постигнута поена (просек 9,1 по утакмици). По одласку из Звезде носио је дресове Локомотиве из Ростова (2000/01), Уникса из Казања (од 2001. до 2003) и грчког Марусија (од 2003. до 2005. године).

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Са млађим категоријама репрезентације Југославије има освојене две златне медаље. Златну медаљу освојио је на Првенству Европе за кадете 1987. године у Мађарској, када је на пет мечева забележио 16 поена и на европском првенству за јуниоре 1988. у Југославији, када је имао просек од 7,1 поен по утакмици (50 поена, седам мечева).

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

По завршетку играчке каријере постао је тренер. Водио је Тамиш, Мега Исхрану, Визуру, Химик, Вршац,[2] Крајову, Напредак Крушевац, Динамик, Нови Пазар и ужичку Слободу.

Током 2013. године је са Универзитетском селекцијом Србије освојио друго место на Медитеранским играма у Мерсину (Турска) и бронзану медаљу на Универзијади Казању у (Русија).

Играчки успеси

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Zvezda, Moja Crvena (17. 3. 2017). „На данашњи дан: Рођен Оливер Поповић”. Moja Crvena Zvezda. Приступљено 14. 7. 2020. 
  2. ^ OLIVER POPOVIĆ: FOLIRANJE NIJE MOJ STIL Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2014) Приступљено 22.05.2014.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]