Пређи на садржај

Маргарет Мид

С Википедије, слободне енциклопедије
Маргарет Мид
Лични подаци
Датум рођења(1901-12-16)16. децембар 1901.
Место рођењаФиладелфија, Пенсилванија
Датум смрти15. новембар 1978.(1978-11-15) (76 год.)
Место смртиЊујорк, САД
ОбразовањеBarnard College, Универзитет Коламбија, DePauw University
Научни рад
Пољекултуралан антрополог

Маргарет Мид (енгл. Margaret Mead; Филаделфија, 16. децембар 1901Њујорк, 15. новембар 1978) америчка је културалана антрополошкиња, која је често била истакнута књижевница и говорниица током 1960-их и 1970-их година у мас-медијима.[1] Дипломирала је на Барнард колеџу у Њујорку, а магистрирала и докторирала такође на Универзитету Колумбија.[2] Мид је служила као председник Америчког удружења за унапређење науке 1975. године.[3]

Истовремено је популаризовала схватања антропологије у модерној америчкој и западној култури, а с друге стране била и угледна, често контроверзна, академска антрополошкиња.[4] Њени извештаји о ставовима према сексу у традиционалним културама у јужном Пацифику и југоисточној Азији обликовали су сексуалну револуцију 1960-их година.[5]

Као англиканка, Маргарет Мид је одиграла значајну улогу у изради америчке епископске Књиге заједничке молитве из 1979. године.[6]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Маргарет Мид је рођена у квекерској породици у Филаделфији. Њен отац је био професор из Вартоновој пословној школи, Универзитета у Пенсилванији, а мајка је по професији била социолог и радила је са италијанским имигрантима. Након годину дана студирања на Универзитету у Индијани (1919), пребацила се на Барнард колеџ у Њујорку, где је 1923. године дипломирала. На истом месту је и магистрирала годину дана касније. На њене научне погледе и ставове велики утицај су вршили Рут Бенедикт и Франц Боас. Године 1925. отишла је на теренска истраживања у Полинезију, у Самоу, где је сакупила велику количину материјала о процесу социјализације деце и адолесцената у самоанском друштву.

Након повратка из Полинезије 1926, почела је да ради као кустос у Америчком природњачком музеју, у Њујорку. Године 1929. је одбранила своју докторску тезу на Универзитету Колумбија.[2]

Три пута се удавала, сваки пут са антропологом.

Истраживачки интереси

[уреди | уреди извор]

Истраживала је односе између различитих старосних група у традиционалним (папуанском, самоанском, и сл.) и модерним друштвима (генерацијски јаз), дечију психологију са становишта тз. етнопсихологије.

У свом делу „Одрастање у Самои“ (1928) је закључила да није било сукоба нити потешкоћа у социјализацији између старијих генерација и адолесцената у традиционалном друштву.

Маргарет Мид је, такође, идентификовала три главне врсте размене знања између одраслих и деце:

  • Постфигуративно – пренос знања са одраслих на децу;
  • Кофигуративно – пренос знања деци и одраслима, углавном од стране својих вршњака;
  • Префигуративно – пренос знања са деце на одрасле.
  • Никада не сумњај да мала група промишљених, посвећених људи може променити свет. У историји је увек било само то довољно.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Margaret Mead As a Cultural Commentator”. Margaret Mead: Human nature and the power of culture. Library of Congress. 30. 11. 2001. Приступљено 8. 3. 2008. 
  2. ^ а б „The Institute for Intercultural Studies: Biography: Margaret Mead”. www.interculturalstudies.org. Приступљено 2021-01-29. 
  3. ^ „AAAS Presidents”. aaas.org. American Association for the Advancement of Science. Приступљено 13. 10. 2018. 
  4. ^ Horgan, John. „Margaret Mead's bashers owe her an apology”. Scientific America. 
  5. ^ Popova, Marie. „Legendary Anthropologist Magaret Mead on the Fluidity of Human Sexuality in 1933”. brainpickings. 
  6. ^ „Margaret Mead | Biography, Contributions, Theory, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-29. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]