Пређи на садржај

Лапонски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Распрострањеност сами језика (Финска, Норвешка, Русија и Шведска)

Лапонски или сами језици су група језика којом говоре Лапонци на северу Европе. Ови језици су често сматрају дијалектима једног језика, што у ствари није тачно.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Сами језици спадају у уралску језичку породицу. Традиционално се третирају као огранак угро-финске групе језика и да су најсроднији балто-финским језицима. Међутим, ова теорија је доведена у питање.

Мапа распрострањености сами језика:

Сами језици се могу поделити на западне и источне огранке. Ти огранци се могу поделити и на мање целине и, на крају, на посебне језике. Неки језици чине дијалекатски континуум у коме постоји извесно разумевање између говорника суседних језика, али између удаљенијих језика разумевање није могуће. Ипак, постоје и оштрије разлике: говорници северног самија, сколт самија и инари самија се не могу споразумети међусобно.

Западни огранак:

Источни огранак:

Број говорника је приближан.

Подручје

[уреди | уреди извор]

Сами језици се користе на северу Европе, од јужних делова централне Норвешке и Шведске, преко севера Финске до полуострва Кола у Русији, а границе тог подручја не прате политичке границе. Некада су се ови језици говорили на још већем подручју него данас.

Сви сами језици користе латиницу. Килдин сами користи и ћирилицу.

Није редак случај да један језик има два правописа, зависно од земље до земље.

У неким деловима северне Норвешке имају званични статус, док су у Шведској и Финској признати мањински језици.

Већина језика ове групе спада у аглутинативне језике; ипак, у некима од њих, нпр. у сколт самију, дошло је до делимичног приближавања фузионим језицима (слична појава присутна је и у естонском језику, са којим су сами језици у далеком сродству).

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Fernandez, J. 1997. Parlons lapon. - Paris.
  • Itkonen, T. I. 1947. Lapparnas förekomst i Finland. - Ymer: 43–57. Stockholm.
  • Koponen, Eino 1996. Lappische Lehnwörter im Finnischen und Karelischen. - Lars Gunnar Larsson (ed.), Lapponica et Uralica. 100 Jahre finnisch-ugrischer Unterricht an der Universität Uppsala. Studia Uralica Uppsaliensia 26: 83-98.
  • Saarikivi, Janne 2004. Über das saamische Substratnamengut in Nordrußland und Finnland. - Finnisch-ugrische Forschungen 58: 162–234. Helsinki: Société Finno-Ougrienne.
  • Sammallahti, Pekka (1998). The Saami Languages: an introduction. Kárášjohka: Davvi Girji OS. ISBN 82-7374-398-5. 
  • Wilbur, Joshua. 2014. A grammar of Pite Saami. Berlin: Language Science Press. (Open access)