Копривничко-крижевачка жупанија

Копривничко-крижевачка жупанија
Копривничко-крижевачка жупанија;
	; Застава ; Грб
Држава	Хрватска
Админ. центар	Копривница
Жупан	Дарко Корен (Мрежа)
Површина	1,746 км² km2
— број ст.	101.661
— ISO 3166-2	HR-06
Позивни број	048
	Званични веб-сајт

Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 101.661 становника.^[1]

Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997), други Никола Грегур (1997—2001), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).

Становништво

Према попису из 2011. у жупанији је живело 115.584 становника.

Попис 2011.^[2]‍

Хрвати	111.188	96,20%
Срби	2.196	1,90%
Албанци	249	0,22%
Аустријанци	2	0,00%
Бошњаци	64	0,06%
Бугари	2	0,00%
Власи	2	0,00%
Мађари	88	0,08%
Македонци	45	0,04%
Јевреји	5	0,00%
Италијани	15	0,01%
Немци	28	0,02%
Пољаци	9	0,01%
Роми	925	0,80%
Румуни	7	0,01%
Руси	14	0,01%
Русини	21	0,02%
Словаци	11	0,01%
Словенци	85	0,07%
Турци	1	0,00%
Украјинци	22	0,02%
Црногорци	36	0,03%
Чеси	39	0,03%
остали	79	0,07%
регионална припадност	10	0,01%
верска припадност	46	0,04%
нераспоређено	2	0,00%
неизјашњени	270	0,23%
непознато	123	0,11%
укупно: 115.584

Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 124.467 становника(2,8% становништва Републике Хрватске) са просечном густином насељености од 71 становника/km². Етнички састав је био следећи: Хрвати 96%, Срби 1,9%, Словенци 0,1%, Роми 0,1%, Мађари 0.1% и други.

Данашњи распоред становништва је последица економских и друштвених процеса у последњих пола века. Присутни су процеси деаграризација, индустријализација, дерурализација и урбанизација. Они су убрзали процес напуштања руралних насеља и пораст становништва градова (Копривница, Крижевци и Ђурђевац).

Број становника по пописима

година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	124.467	129.397	133.790	138.994	143.019	142.362	140.565	143.268	139.054	142.546	132.581	121.772	105.529	97.581	87.464

Извор

ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Географија

Копривничко-крижевачка жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске. Са површином од 1.746 km² она је седамнаеста жупанија по величини у Хрватској. Североисточни део жупаније чини долина реке Драве на којем превладава пољопривредна делатност са значајним налазиштима нафте и земног гаса. Већа насеља овог простора су Копривница и Ђурђевац.

Економија

Копривничко-крижевачка жупанија спада у панонску регију. Пољопривредни простор Жупаније састоји се од пет микрорегионалних целина:

Подравски пољопривредни басен (Подравина)
Прекодравље
Источни и североисточни део (Билогора)
Калничко подручје (Калник)
Калничко-пригорски део жупаније

Подравски пољопривредни базен и Прекодравље је подручје са интензивном пољопривредном производњом. Остале гране економије жупаније су производња млека, производња хмеља, сточарство, повртарство и виноградарство.

Туризам

Најважније дестинације жупаније су Галерија наивне умјетности у Хлебинама, жупна црква Свете Ане, гркокатоличка катедрала Светог Тројства и црква Светог Крста у Крижевцима, историјско средиште Крижеваца, прехрамбени музеј „Подравка” – Копривница, Стари град Ђурђевац и Галерија Лацковић – Батинске, стари град Калник и Мали Калник.

Знаменитости

На подручју Копривничко-крижевачке жупаније има једанаест заштићених делова природе, који заузимају површину од цца 5.550 ha.

Посебни резервати :
- географско-ботанички: Ђурђевачки пијесци
- ботанички: Мали Калник
- орнитолошки: Велики Пажут
- шумски: Црни Јарци, Дугачко Брдо
Парк шума: Жупетница
Заштићени предели:
- Чамбина
- Калник
Споменик природе:
- Седам стабала храста лужњака
Споменици парковне архитрктуре:
- Парк код основне школе „Владимир Назор”, Крижевци
- Парк код Пољопривредне школе у Крижевцима

Политика

Тренутни жупан је Јосип Фришчић (HSS)

Скупштина (веће) се састоји од 41 посланика:

HSS-SDP: 27
HDZ: 10
DC-HDSS: 2
HSLS-HNS-LS-HSU: 2

Референце

^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022.
^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022.

[2] „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013.

[1]

[2]