Пређи на садржај

Кокоши

С Википедије, слободне енциклопедије

Кокоши
Временски распон: Еоцен—садашњост, 55–0 Ma
[1]
Могуће раније порекло на основу молекуларног сата[2]
У смеру казаљке на сату од горе лево: индијски паун (Pavo cristatus), црвена дивља кокошка (Gallus gallus), златни фазан (Chrysolophus pictus), црвенонога јаребица (Alectoris rufa), Ганисонов тетреб (Centrocercus minimus), дивља ћурка (Meleagris gallopavo), велики курасо (Crax rubra), Мисирка (Numida meleagris)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Кладус: Pangalliformes
Ред: Galliformes
Temminck, 1820
Постојеће породице
Синоними

Phasianiformes

Кокоши или коке или кокошке[3] (лат. Galliformes) су веома распрострањен ред из класе птица (лат. Aves). Одликују их веома снажне ноге које су добро прилагођене чепркању и трчању. Када лете, то чине само на кратким раздаљинама. Већина врста се гнијезди на тлу. Налазе се на свим континентима, али највећи број врста је у Азији.

Кокоши највише обитавају у шумама, али то није њихово једино станиште.

Величина овог реда птица варира од 12,5 до 120 cm, а маса од 28 g до 14 kg.

Мужјак и женка фазана (изражен полни диморфизам).

Врста кокоши са највећим распоном крила је највјероватније зелени паун (лат. Pavo muticus). Већина кокоши су дебељушкастог типа, дебелих вратова и средње дугих ногу, са кратким и заобљеним крилима. Иако су кокоши веома лоши летаче, не постоји врста која не умије да лети. Одрасли мужијаци многих врста имају једну или више оштрих канџи на свакој нози које користе у борби. Полни диморфизам је веома изражен код већине врста.

Многе кокоши су мање више станарице, али неке мање врсте (попут препелица) се селе из умјерених подручја на веће раздаљине. Селидбе у долине су веома честе међу врстама из планинским, суптопским и супартикчким области. Неке врсте су прилагођене животу у травнатим стаништима, и ове врсте су препознатљиве по дугом и танком врату, као и великим и широким крилима. Неке несредоне врсте изгледају веома слично, што је резултат конвергентна еволуције. Врсте коју показују мањи полни диморфизам су у већој потрази за храном у свом станишту.

Већина кокоши су биљоједи или сваштоједи, и те врсте су здепасте грађе и имају кратке и дебеле кљунове. Младунци се хране инсектима. Неке супторопске коке имају потпуно другачију исхрану, а хране се на сличан начин као дјетлић: из трулог стабла ваде ларве, термите, па и младунце глодара. Пауни и нкеи фазани имају танке кљунове, који су лоше прилагођени копању, те их одликују дуге ноге и прсти. Ове птице се хране бескичмењацима међу лишћем, у пијеску и у плитким барама или обалама потока. Плави паун (лат. Pavo cristatus) је у Индији познат по томе што убија змије - чак и отровне кобре - снажним ногама и оштрим кљуном. Такође, често лови љускаре и сличне животиње у плитким потоцима.

Кокоши су полигамне и често носе и више од десет јаја. Такве врсте имају изражен полни диморфизам. Младунци врло брзо одрастају.

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Филогенија живих кокоши на бази рада Џона Бојда[4]

Класификација кокоши
Megapodiidae (коке хумкашице)

Talegalla

Leipoa

Alectura

Aepypodius

Macrocephalon

Eulipoa

Megapodius

Cracidae
Penelopinae (гуани)

Chamaepetes

Penelopina

Aburria

Penelope

Cracinae (курасои или хокои)

Ortalis

Oreophasis

Cracini

Nothocrax

Pauxi

Mitu

Crax

Phasiani
Numididae (морке)

Guttera

Numida

Acryllium

Agelastes

Phasianoidea
Odontophoridae (препелице Новог света)

Ptilopachus

Odontophorinae

Rhynchortyx

Cyrtonyx

Dactylortyx

Odontophorus

Oreortyx

Dendrortyx

Philortyx

Colinus

Callipepla

Phasianidae
Rollulinae

?Melanoperdix

?Rhizothera

Xenoperdix

Arborophila

Rollulus

Caloperdix

Pavoninae

Tropicoperdix

Tetraogallini (препелице и јаребице)

Ammoperdix

Synoicus

Excalfactoria

Anurophasis

Margaroperdix

Coturnix

Tetraogallus

Alectoris

Pternistis

Ophrysia

Perdicula

Gallini (прашумске кокошке и франколини)

Bambusicola

Gallus

Scleroptila

Peliperdix

Francolinus

Pavonini (пауни)

Rheinardia

Argusianus

Afropavo

Pavo

Polyplectronini

Haematortyx

Galloperdix

Polyplectron

Phasianinae

Ithaginis

Lophophorini (трагопани и монали)

Tragopan

?Lerwa

Tetraophasis

Lophophorus

Phasianini (прави фазани)

Perdix

Syrmaticus

Phasianus

Chrysolophus

Lophura

Catreus

Crossoptilon

Tetraonini (ћурке и тетреби)

Pucrasia

Meleagris

Bonasa

Tetrastes

Centrocercina

Centrocercus

Dendragapus

Tympanuchus

Tetraonina

Lagopus

Falcipennis

Canachites

Tetrao

Lyrurus

Систематика

[уреди | уреди извор]

Ред кокошака је подјељен на шест породица, од којих је једна истребљена:

Подврсте

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mourer-Chauviré; et al. (2013). „A new taxon of stem group Galliformes and the earliest record for stem group Cuculidae from the Eocene of Djebel Chambi, Tunisia” (PDF). Proceed. 8th Inter Nat. Meeting Society of Avian Paleontology and Evolution. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2023. г. 
  2. ^ Kuhl., H.; Frankl-Vilches, C.; Bakker, A.; Mayr, G.; Nikolaus, G.; Boerno, S. T.; Klages, S.; Timmermann, B.; Gahr, M. (2020). „An unbiased molecular approach using 3'UTRs resolves the avian family-level tree of life.”. Molecular Biology and Evolution. 38: 108—127. PMC 7783168Слободан приступ. PMID 32781465. doi:10.1093/molbev/msaa191Слободан приступ. 
  3. ^ Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције, www.pravno-informacioni-sistem.rs
  4. ^ John Boyd's website [1] Boyd, John (2007). „GALLIFORMES- Landfowl. Приступљено 30. 12. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Agnolin, Federico L.; Novas, Fernando E. & Lio, Gabriel (2006): Neornithine bird coracoid from the Upper Cretaceous of Patagonia. Ameghiniana 43(1): 245–248. HTML fulltext
  • Clarke, Julia A (2004). „Morphology, Phylogenetic Taxonomy, and Systematics of Ichthyornis and Apatornis (Avialae: Ornithurae)” (PDF). Bulletin of the American Museum of Natural History. 286: 1—179. S2CID 84035285. doi:10.1206/0003-0090(2004)286<0001:mptaso>2.0.co;2. 
  • Crowe, Timothy M.; Bloomer, Paulette; Randi, Ettore; Lucchini, Vittorio; Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L. & Groth, Jeffrey G. (2006a): Supra-generic cladistics of landfowl (Order Galliformes). Acta Zoologica Sinica 52(Supplement): 358–361. PDF fulltext Архивирано 2010-06-23 на сајту Wayback Machine
  • Crowe, Timothy M.; Bowie, Rauri C.K.; Bloomer, Paulette; Mandiwana, Tshifhiwa G.; Hedderson, Terry A.J.; Randi, Ettore; Pereira, Sergio L. & Wakeling, Julia (2006b): Phylogenetics, biogeography and classification of, and character evolution in, gamebirds (Aves: Galliformes): effects of character exclusion, data partitioning and missing data. Cladistics 22(6): 495–532. doi:10.1111/j.1096-0031.2006.00120.x PDF fulltext
  • Dyke, Gareth J; Gulas, Bonnie E. & Crowe, Timothy M. (2003): Suprageneric relationships of galliform birds (Aves, Galliformes): a cladistic analysis of morphological characters. Zool. J. Linn. Soc. 137(2): 227–244. doi:10.1046/j.1096-3642.2003.00048.x PDF fulltext
  • Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Zwartjes, P.W.; Crowe, Timothy M. & Ligon, J. David (1999): A molecular phylogeny of the pheasants and partridges suggests that these lineages are not monophyletic. Mol. Phylogenet. Evol. 11(1): 38–54. doi:10.1006/mpev.1998.0562 PDF fulltext Архивирано 2011-04-28 на сајту Wayback Machine
  • Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Ligon, J. David; Lucchini, Vittorio & Randi, Ettore (2001): A molecular phylogeny of the peacock-pheasants (Galliformes: Polyplectron spp.) indicates loss and reduction of ornamental traits and display behaviours. Biol. J. Linn. Soc. 73(2): 187–198. doi:10.1006/bijl.2001.0536 PDF fulltext
  • Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Ligon, J. David; Randi, Ettore & Lucchini, Vittorio (2006): Using molecular phylogenetics to interpret evolutionary changes in morphology and behavior in the Phasianidae. Acta Zoologica Sinica 52(Supplement): 362–365. PDF fulltext
  • Mandiwana-Neudani, T.G.; Little, R.M.; Crowe, T.M.; Bowie, R.C.K. (2019). „Taxonomy, phylogeny and biogeography of African spurfowl Galliformes, Phasianidae, Phasianinae, Coturnicini: Pternistis spp.”. Ostrich. 90 (2): 145—172. Bibcode:2019Ostri..90..145M. S2CID 195417777. doi:10.2989/00306525.2019.1584925. 
  • Mayr, Gerald; Weidig, Ilka (2004). „The Early Eocene bird Gallinuloides wyomingensis – a stem group representative of Galliformes”. Acta Palaeontologica Polonica. 49 (2): 211—217. 
  • Smith, Edward J.; Shi, Li & Tu, Zhijian (2005): Gallus gallus aggrecan gene-based phylogenetic analysis of selected avian taxonomic groups. Genetica 124(1): 23–32. doi:10.1111/j.1095-8312.2001.tb01356.x (HTML abstract)
  • Zelenitsky, Darla K.; Hills, L.V. & Currie, Philip J. (1996): Parataxonomic classification of ornithoid eggshell fragments from the Oldman Formation (Judith River Group; Upper Cretaceous), Southern Alberta. Canadian Journal of Earth Sciences 33(12): 1655–1667. PDF fulltext
  • Bent, Arthur C. 1963. Life Histories of North American Gallinaceous Birds, New York: Dover Publications, Inc.
  • Eaton, Stephen W. 1992. The Birds of North America: Wild Turkey No. 22. The Academy of Natural Sciences; Washington DC: The American Ornithologists’ Union.
  • Forbush, Edward H. 1929. Birds of Massachusetts and Other New England States, Norwood Massachusetts: Norwood press.
  • Harrison, Kit and George. 1990. The Birds of Winter, New York: Random House.
  • Pearson, T. Gilbert, et al. 1936. Birds of America, New York: Garden City Publishing Company, Inc.
  • Peterson, M.J. 2000. The Birds of North America: Plain Chachalaca (Ortalis vetula), No. 550. The Birds of North America, Inc., Philadelphia, PA.
  • Robbins, Chandler S. et al. 1966. A Guide to Field Identification: Birds of North America, New York: Golden Press.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]