Кандалашки рејон
| Кандалашки рејон Кандалакшский район | |
|---|---|
.svg) | |
_-_panoramio.jpg) | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Административни субјект | Мурманска област |
| Админ. центар | Кандалакша |
| Координате | 67° 13′ 00″ N 32° 19′ 00″ E / 67.21667° С; 32.31667° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1927. |
| Површина | 14.410 km2 |
| Становништво | 2016. |
| — број ст. | 45.216 |
| — густина ст. | 3,14 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 51 |
| Позивни број | +7 81533 |
| Званични веб-сајт | |
.svg)
.jpg)
Кандалашки рејон (рус. Кандалакшский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на југозападу Мурманске области, односно на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.
Административни центар рејона је град Кандалакша у ком живи више од 70% од укупне рејонске популације.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело 45.216 становника, или у просеку око 3,14 ст/км². Кандалашки рејон је четврти рејон у области и по броју становника и по површини.
Географија
[уреди | уреди извор]Кандалашки рејон смештен је на крајњем југ и југозападу Мурманске области. Обухвата територију површине 14.410 км², што чини око 9,9% рејонске територије, и по том параметру налази се на 4. месту међу 17 другостепених административних јединица у области. На северу се граничи са територијама Ковдорског, Пољарнозорског и Апатитског градског округа, на истоку је Терски рејон, а на југу територија Републике Карелије, односно њен Лоухшки рејон. Западна граница рејона је уједно и државна граница Русије са Финском. На истоку Кандалашки рејон излази на обале Белог мора, односно његовог Кандалакшког залива. Највећи део рејонске територије налази се у континенталном делу Мурманске области, док се један мањи део на крајњем североистоку налази на подручју Кољског полуострва.
Целокупна рејонска територија је доста ниска и равна, а надморска висина опада идући ка истоку и обалама Белог мора. На подручју рејона налазе се бројне реке и језера. Реке углавном имају краћи ток и у њиховим коритима налазе се бројни брзаци, што им даје велики туристички значај. Најважнији водотоци су Нива, Ковда, Вуоснајоки и Кувждењга. Језра су бројна, ледничког порекла и знатно бројнија у источном у односу на западни део рејона. Највеће језерске површине су Ковдозеро (294 км²) на југу, Пинозеро (13,6 км²) на истоку и Вуоријарви (4,2 км²) на западу.
Административни центар рејона град Кандалакша налази се на око 277 км јужно од града Мурманска.
Већина рејонске територије је покривена шумама које заузимају око 60% површине, и то је ивично подручје северне тајге са шумама бора и смрче.
Крајњи источни део рејона уз обале мора, као и острва у Кандалакшком заливу заштићено је подручје у категорији строгог резервата природе − Кандалакшки резерват биосфере.
Историја
[уреди | уреди извор]Кандалакшки рејон успостављен је 1927. и све до маја 1938. био је у саставу тадашње Карелске Аутономне ССР. По оснивању Мурманске области постаје њеним саставним делом.
Садашњи административни статус и границе има од 13. септембра 2007. године.
Демографија и административна подела
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 49.544 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 45.216 становника, или у просеку око 3,14 ст/км².[2] Са уделом у укупној популацији области од 5,93% Кандалакшки рејон се налази на 4. месту у области.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | 78.239[3] | 60.140[4] | 49.544[1] | 45.216* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистрована су укупно 23 насељена места (од којих су два била без становника, а у 5 села је живело мање од 10 становника). Рејон је административно подељен на 4 нижестепене општине, по две руралне и урбане. Административни центар рејона је град Кандалакша у ком живи нешто преко 70% рејонске популације, а статус урбаног насеља има и варошица Зеленоборски (5.846 становника).
Види још
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2015)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 11. 10. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Градски окрузи (11) | |
|---|---|
| Општински рејони (6) | |
