Источна Румелија
Изглед
Источна Румелија Източна Румелия | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1878.—1908. | |||||||||
Мапа Источне Румелије | |||||||||
Главни град | Пловдив | ||||||||
Регија | Балкан | ||||||||
Земља | Османско царство | ||||||||
Становништво | 975.030 (1884.) | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Статус | Бивша аутономна покрајина | ||||||||
Владавина | |||||||||
• Облик | аутономна покрајина | ||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 1878. | ||||||||
• Укинуто | 1908. | ||||||||
|
Овај чланак је део серије о историји Бугарске и Турске |
Источна Румелија (буг. Източна Румелия, тур. روم الى شرقى [Rumeli-i Şarkî], грч. Ανατολική Ρωμυλία [Anatoliki Romylia]) била је аутономна покрајина (вилајет) унутар Османског царства од 1878. до 1908. године.
Бугари су били апсолутно већинско становништо, с мањим процентом Турака и Грка. Главни град покрајине био је Пловдив. Већ 1885. године после Пловдивског преврата Источна Румелија ја потпала под потпуну контролу Кнежевине Бугарске. Међутим и након тога Источна Румелија је службено била покрајина под османским суверенитетом све до проглашења бугарске независности 22. септембра 1908. године. Тај дан слави се као национални празник у Бугарској као Дан Уједињења.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ракочевић, Новица (1961). „Став Црне Горе према уједињењу Бугарске и српско-бугарском рату 1885. године”. Историјски записи. 14 (18/4): 623—636.