Исак Болеславски
Исак Болеславски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. јун 1919. |
Место рођења | Золотоноша, Руска СФСР |
Датум смрти | 15. фебруар 1977.57 год.) ( |
Место смрти | Минск, СССР |
Исак Болеславски (рус. Исаак Ефремович Болеславский; рођен је 9. јуна 1919. у месту Золотоноша, Руска СФСР - умро у Минску, СССР, 15. фебруара 1977. у 57-ој години живота) био је украјинско-јеврејски велемајстор.
Шаховска каријера
[уреди | уреди извор]- 1936. у Лењинграду осваја треће место на јуниорском шампионату СССР-а.
- 1940. у Москви игра на дванаестом шампионату СССР-а. Добија 8 партија од 10 играних и у коначном скору дели пето и шесто место.
- 1940. (крајем године) по трећи пут заредом побеђује на урајинском шампионату.
- 1941. узима учешће у мечу за апсолутног шампиона СССР-а и заузима четврто место.
- 1945. заузима друго место на четрнаестом шампионату СССР-а, иза Михаила Ботвиника. Победио је 9 партија, 6 ремизирао и 2 изгубио. Захваљујући овим успесима добио је титулу велемајстора у СССР-у. Исте године игра на трећој табли за национални тим у радио мечу СССР – САД. Ремизирао је прву партију са Рубеном Фајном али га побеђује у другој партији, добивши награду за најлепшу партују у мечу.[1]
- 1946. родила му се ћерка Татјана. Она се касније удала за Давида Бронштајна.
- 1946. дебитовао је на међународном турниру у Гронингену и делио је шесто и седмо место.
- Био је први играч који је прошао циклус мечева кандидата непоражен.
- 1950. у априлу у Будимпешти поделио је прво место са Бронштајном у мечу кандидата, али је изгубио у плејофу од Бронштајна у Москви.
- 1950. добио је од ФИДЕ титулу интернациоалног велемајстора.
- 1951. био је секундант Бронштајну у мечу са Ботвиником у мечу за титулу првака света.
- 1952. у Хелсинкију на шаховској олимпијади имао је скор 7/8.
- 1953. учествује у мечу кандидата у Цириху. Завршио је на десетом-једанаестом месту.
- 1961. игра на свом последњем шампионату СССР-а.
- 1961. осваја прво место на међународном турниру у Дебрецину.
- Од 1963. до 1969. био је секундант светском шампиону Тиграну Петросјану.
- 1968. је био селектор и капитен студентског тима СССР-а који су постали светски шампиони.
- 1971. у Минску игра свој последњи турнир.
Болеславски је имао позитиван биланс против Михаила Таља. Позната је његова партија против Таља, одиграна 1958. у Риги, где га је победио са црним фигурама.[2]
Шаховско наслеђе
[уреди | уреди извор]Позната је варијанта Болеславског у Сицилијанској одбрани: 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3 Sc6 6.Le2 e5. Такође може да се игра и у Најдорфовој варијанти са 5. ... а6 уместо Sc6.
Болеславски, заједно са Бронштајном, Гелером и Александром Константинополским, 1930. промовише Краљеву индијску одбрану која је важила у то време као сумњиво отварање.
Књига његових најбољих партија, штампана је 1990. која је добила награду као најбоља шаховска публикација те године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Болеславски – Фајн”. Chessgames.com. Приступљено 2. 4. 2012.
- ^ „Таљ – Болеславски”. Chessgames.com. Приступљено 2. 4. 2012.