Пређи на садржај

Игуман Василије (Мишић)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Василије
(Мишић)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија браничевска
МанастирМанастир Покајница
Чинсхи-игуман
Титуласх-игуман Манастира Покајнице
СедиштеМанастир Покајница
Године службеод 1954. до 1977.
Претходна епархијаМанастир Преображење
Године службеод 1942. до 1954.
Лични подаци
Световно имеВладимир Мишић
Датум рођења(1901-09-01)1. септембар 1901.
Место рођењаВојилово код Голупца, Краљевина Југославија
Датум смрти11. април 1977.(1977-04-11) (75 год.)
Место смртиМанастир Покајница, СФРЈ
ГробМанастир Покајница

Василије (световно Владимир Мишић; Војилово код Голупца, 1. септембар 1901 — Манастир Покајница, 11. април 1977) био је схи-игуман и старешина Манастира Преображења и Покајнице.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Схи-игуман Василије (Васијан) Мишић рођен је 1. септембра 1901. године у селу Војилову код Голупца, од благочестивих и побожних родитеља.[2] По завршеној основној школи у своме селу изучио је и ковачки занат. Приликом крштења је добио име Владимир.[3]

Упознавши се са богомољачким покретом одлази у Македонију, 1934. године у Манастир Светог Наума на Охридском језеру.[4] Монашки постриг у малу схиму је примио 11. августа 1936. године у Светом Науму, од стране епископа охридско-битољскога господина Николаја (Велимировића), добивши монашко име Васијан.[5] Рукоположен је у чин јерођакона 5. маја у Науму, а у чин јеромонаха 6. маја 1937. године у цркви Светог Климента на охридском језеру, од стране епископа охридско-битољскога Николаја.[6]

Владика Николај је 1939. године са собом из Македоније, довео оца Васијана у Манастир Жичу код Краљева, и причислио га братству тог манастира, одакле су обојица радили на мисији богомољачког покрета, и организацији богомољачких скупова.[7] Николај и отац Васијан имали су велику улогу у организацији великог скупа, прославе ПНХЗ Епархије браничевске, 2. августа 1940. године.[8] Отац Васијан је за време њемачке окупације заједно провео са јеромонахом Евстатијем (Ракићем), у Крњеву.[9]

Заменик епископа жичкога господин Викентије (Проданов), 6. јула 1936. године у Манастиру Никољу Кабларском, производи оца Васијана у чин синђела.[10] Потом му 1942. године поверава управу Манастира Преображења код Овчар Бање. Митрополит скопски Јосиф (Цвијовић), производи оца Васијана у чин игумана 5. маја 1950. године у Преображењу.[11]

После добијања канонског отпуста из Епархије жичке у родну Епархију браничевску, 16. априла 1954. године постављен је старешину новообразовног Манастира Покајнице код Велике Плане.[12] Већ наредне 1955. године прекинуо је службу у Покајници, и по потреби службе постављен је за настојатеља Манастира Тумане код Голупца.[13] Потом је 1959. године постављен за служашчега духовника Манастира Миљково.[14]

Отац Васијан 9. априла 1960. године поново прима управу Манастира Покајнице.[15] Примио је велику схиму 6. марта 1963. године у Покајници, од јеромонаха Теодула (Стојимировића), добивши ново монашко име Василије. Упокојио се у Господу 11. априла 1977. године у Покајници. Сахрањен је 12. априла поред манастирске цркве, опело је извршио епископа браничевски господин Хризостом (Војиновић), уз саслужење свештеномонаха и монахиња.[16]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „БОРБА ЗА ВЕРУ - Монашко-богомољачки светосавски свет који нестаје”. borbazaveru.info. Приступљено 2024-05-07. 
  2. ^ „БОРБА ЗА ВЕРУ - Монашко-богомољачки светосавски свет који нестаје”. borbazaveru.info. Приступљено 2024-05-07. 
  3. ^ „БОГОМОЉЦИ... Бранислав Жорж - СРПСКА ИСТОРИЈА” (на језику: српски). 2016-10-03. Приступљено 2024-05-07. 
  4. ^ „БОГОМОЉЦИ... Бранислав Жорж - СРПСКА ИСТОРИЈА” (на језику: српски). 2016-10-03. Приступљено 2024-05-07. 
  5. ^ Васељенска 2 (2022-01-27). „Монашко-богомољачки светосавски свет који нестаје”. Васељенска ТВ (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07. 
  6. ^ Васељенска 2 (2022-01-27). „Монашко-богомољачки светосавски свет који нестаје”. Васељенска ТВ (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07. 
  7. ^ „БОРБА ЗА ВЕРУ - Свети Владика Николај под окупацијом”. borbazaveru.info. Приступљено 2024-05-07. 
  8. ^ „БОРБА ЗА ВЕРУ - Свети Владика Николај под окупацијом”. borbazaveru.info. Приступљено 2024-05-07. 
  9. ^ etnosrb (2023-08-19). „МАНАСТИР ПРЕОБРАЖЕЊЕ КОД ЧАЧКА БИСЕР ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКИХ СВЕТИЊА”. Етно Србија (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-07. 
  10. ^ etnosrb (2023-08-19). „МАНАСТИР ПРЕОБРАЖЕЊЕ КОД ЧАЧКА БИСЕР ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКИХ СВЕТИЊА”. Етно Србија (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-07. 
  11. ^ „Манастир Покајница”. Доброчинство (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07. 
  12. ^ „Манастир Покајница”. Доброчинство (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07. 
  13. ^ „Богомољачки протоколи – III део – Свети Николај Жички”. Православни мисионарски центар "о. Данил Сисојев" (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07. 
  14. ^ „Богомољачки протоколи – III део – Свети Николај Жички”. Православни мисионарски центар "о. Данил Сисојев" (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07. 
  15. ^ „Untitled Document”. www.manastir-lepavina.htnet.hr. Приступљено 2024-05-07. 
  16. ^ „Untitled Document”. www.manastir-lepavina.htnet.hr. Приступљено 2024-05-07. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игуман_Василије_(Мишић)&oldid=28623550”