Зарандска жупанија
Зарандска жупанија Comitatus Zarandiensis Zaránd vármegye | |
---|---|
11. век—1876 | |
Зарандска жупанија међу угарским жупанијама, према стању из 1862. године | |
Главни град | Заранд, Бања на Кришу |
Регија | Средња Европа |
Земља | Краљевина Угарска |
Површина | 1.291 (1876) км2 |
Становништво | 63.382 (1870) густина: 49.1/km² |
Догађаји | |
Статус | Бивша жупанија |
Историја | |
• Успостављено | 11. век |
• Укинуто | 1876 |
Зарандска жупанија (лат. Comitatus Zarandiensis, мађ. Zaránd vármegye) је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске. Основана је у 11. веку, са седиштем у граду Заранду, а обухватала је области дуж тока реке Бели Криш. Током 16. века, постала је поприште супротстављених интереса између Османског царства и Кнежевине Трансилваније. Крајем 17. века, целокупно подручје потпало је под хабзбуршку власт. Приликом спровођења административне реформе, жупанија је 1744. године изгубила југозападну половину територије, са градовима Зарандом и Вилагошом, а седиште жупанијске управе је потом премештено у Бању на Кришу. Укинута је 1876. године, а њено подручје је раздељено између суседних жупанија.[1]
Срби у Зарандској жупанији
[уреди | уреди извор]Иако су велику већину становника ове жупаније чинили Мађари и Румуни, њена историја бележи и присуство Срба. Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1387-1437) је око 1404. године поставио избеглог српског краљевића Дмитра Мрњавчевића (син краља Вукашина и брат краља Марка) за кастелана града Вилагоша и великог жупана Зарандске жупаније. На том положају, Дмитар се задржао до око 1407. године.[2][3]
У наредним вековима, током раздобља османске и хабзбуршке власти, у појединим местима на подручју ове жупаније живеле су и српске православне заједнице, које су се скупа са тамошњим румунским православним становништвом налазиле под црквеном јурисдикцијом Карловачке митрополије.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kristó 1988, стр. 471-476.
- ^ Фостиков 2002, стр. 47-65.
- ^ Фостиков & Крстић 2023, стр. 215-236.
- ^ Гавриловић 1994, стр. 63-79.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гавриловић, Никола (1994). „Јурисдикција Карловачке митрополије над православним Румунима у Банату, Кришани и Ердељу”. Темишварски зборник. 1: 63—79.
- Kristó, Gyula (1988). A vármegyék kialakulása Magyarországon. Budapest: Magvető.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
- Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164.
- Фостиков, Александра (2002). „О Дмитру Краљевићу” (PDF). Историјски часопис. 49: 47—65.
- Фостиков, Александра; Крстић, Александар (2023). „Три исправе и печат Дмитра Краљевића” (PDF). Иницијал: Часопис за средњовековне студије. 11: 215—236. Архивирано из оригинала 16. 05. 2024. г. Приступљено 16. 05. 2024.