Зарандска жупанија

Зарандска жупанија Comitatus Zarandiensis Zaránd vármegye
11. век—1876
Зарандска жупанија међу угарским жупанијама, према стању из 1862. године
Главни град	Заранд, Бања на Кришу
Регија	Средња Европа
Земља	Краљевина Угарска
Површина	1.291 (1876) км2
Становништво	63.382 (1870) густина: 49.1/km²
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	11. век
• Укинуто	1876

Зарандска жупанија (лат. Comitatus Zarandiensis, мађ. Zaránd vármegye) је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске. Основана је у 11. веку, са седиштем у граду Заранду, а обухватала је области дуж тока реке Бели Криш. Током 16. века, постала је поприште супротстављених интереса између Османског царства и Кнежевине Трансилваније. Крајем 17. века, целокупно подручје потпало је под хабзбуршку власт. Приликом спровођења административне реформе, жупанија је 1744. године изгубила југозападну половину територије, са градовима Зарандом и Вилагошом, а седиште жупанијске управе је потом премештено у Бању на Кришу. Укинута је 1876. године, а њено подручје је раздељено између суседних жупанија.

Срби у Зарандској жупанији

Зарандска жупанија и суседне јужноугарске жупаније у 14. веку

Иако су велику већину становника ове жупаније чинили Мађари и Румуни, њена историја бележи и присуство Срба. Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1387-1437) је око 1404. године поставио избеглог српског краљевића Дмитра Мрњавчевића (син краља Вукашина и брат краља Марка) за кастелана града Вилагоша и великог жупана Зарандске жупаније. На том положају, Дмитар се задржао до око 1407. године.

У наредним вековима, током раздобља османске и хабзбуршке власти, у појединим местима на подручју ове жупаније живеле су и српске православне заједнице, које су се скупа са тамошњим румунским православним становништвом налазиле под црквеном јурисдикцијом Карловачке митрополије.

Види још

• Кришана
• Великоварадински пашалук
• Темишварски пашалук

Литература

• Гавриловић, Никола (1994). „Јурисдикција Карловачке митрополије над православним Румунима у Банату, Кришани и Ердељу”. Темишварски зборник. 1: 63—79. 
• Kristó, Gyula (1988). A vármegyék kialakulása Magyarországon. Budapest: Magvető. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска. 
• Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164. 
• Фостиков, Александра (2002). „О Дмитру Краљевићу” (PDF). Историјски часопис. 49: 47—65. 
• Фостиков, Александра; Крстић, Александар (2023). „Три исправе и печат Дмитра Краљевића” (PDF). Иницијал: Часопис за средњовековне студије. 11: 215—236. Архивирано из оригинала 16. 05. 2024. г. Приступљено 16. 05. 2024. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)

Спољашње везе

• Историјске управне мапе Угарске од 1038. до 1920. године