Душан Смиљанић
Душан Смиљанић | |
---|---|
Лични подаци | |
Надимак | Дуја |
Датум рођења | 1893. |
Место рођења | Јабучје, Србија |
Датум смрти | 11. мај 1945.51/52 год.) ( |
Место смрти | Јагоштица |
Војна каријера | |
Служба | ?—1945. |
Војска | Српска војска, Југословенска војска и Југословенска војска у отаџбини |
Чин | пуковник |
Јединица | 1. шумадијски јуришни корпус |
Учешће у ратовима | Први светски рат, Други светски рат |
Душан Дуја Смиљанић (Јабучје, 1893— Јагоштица, 1945) био је српски официр. У Првом светском рату је био учесник пробоја Солунског фронта и носилац Албанске споменице. Као капетана војске Краљевине Југославије Други светски рат га је затекао на граници.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]У јуну 1941. године ступио је под команду ђенерала Драже Михаиловића, где је у чину капетана ЈВуО, био је командант Гружанског четничког одреда до краја 1941. године, 1. шумадијског корпуса до пролећа 1944. и шумадијског јуришног корпуса, у чину потпуковника. Са Гружанским четничким одредом је ослободио Горњи Милановац 28. септембра 1941. године и заробио војнике које је спровео на Равну Гору.
Дочекао је војну савезничку мисију и официре Алберта Сајца, Била Хадсона и Валтера Менсфилда у селу Каменица код Груже 24. новембра 1943. године.
На територији Србије био је све време до одласка у Босну крајем октобра 1944. године, када је са Вучијака 13. априла 1945. године кренуо кроз Босну, да би се преко Дрине вратио у Србију.
Од 11. маја 1945. године Шумадијски јуришни корпус био је заштитница врховне команде, преживевши босанску голготу и после борби са партизанима на Зеленгори 13. маја 1945. године у покушају да пређе Дрину, пуковник Душан Смиљанић је погинуо, док је потпуковник Драгутин Кесеровић ухваћен.[2]
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда (1943)[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Dušan Duja Uroš Smiljanić”. Geni. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „Кесеровић и Смиљанић”. Погледи. Архивирано из оригинала 12. 07. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ Тимотијевић, Милош (2015). „Звонимир Звонко Вучковић (1916-2004): Биографија, документа, сећања” (PDF). Зборник радова Народног музеја. XLV: 186—187.
Референце
[уреди | уреди извор]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Погледи/Четници са “шмајсерима“ (фото) Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јул 2016)