Пређи на садржај

Дамир Џумхур

С Википедије, слободне енциклопедије
Дамир Џумхур
Џумхур у квалификацијама за Вимблдон 2023.
Лични подаци
НадимакЏуми[1]
Датум рођења(1992-05-20)20. мај 1992.(32 год.)
Место рођењаСарајево, БиХ
Држављанство Босна и Херцеговина
Висина1,75 m
Маса68 kg
ПребивалиштеСарајево, БиХ
Београд, Србија
Информације о каријери
Проф. каријера2011–
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерНерфид Џумхур - Нено
Илија Бозољац (2017–2019)[2][3]
Петар Поповић (2019–2021)[4][5]
Иван Дуганџић (2021–2023)[6][7]
Антонио Шанчић (2023–)[8]
Зарада4.816.806 $
АТП профилwww.atptour.com/en/players/damir-dzumhur/d923/overview
Појединачно
Победе—порази127—140 (47,57% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири3 (7 челенџера, 12 фјучерса)
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 23 (2. јул 2018)
Тренутни пласманБр. 173 (14. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3К (2014, 2018)
Ролан Гарос3К (2015, 2018)
Вимблдон2К (2016, 2017, 2018)
ОП САД3К (2017)
Остали турнири
Олимпијске игре1К (2016)
Парови
Победе—порази13—42 (23,64% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири0 (8 фјучерса)
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 117 (13. август 2018)
Тренутни пласманБр. 1017 (14. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије1К (2018, 2019)
Ролан Гарос2К (2018)
Вимблдон1К (2015, 2018, 2019)
ОП САД1К (2017, 2018)
Екипна такмичења
Дејвис купПО (2018)
Ажурирано: 14. август 2023.
Освојене медаље
Представљајући Босна и Херцеговина
Тенис
Олимпијске игре младих
Бронзана медаља — треће место Сингапур 2010.[9] Појединачно
Европско јуниорско првенство до 18 год.
Златна медаља — прво место Клостерс 2010.[10] Појединачно

Дамир Џумхур (Сарајево, 20. мај 1992) је тенисер из Босне и Херцеговине и тренутно најбоље рангирани играч из те земље на АТП туру.[11] Члан је Дејвис куп репрезентације Босне и Херцеговине.[12]

Дамир је био рангиран као трећи у Јуниорском свјетском поретку као и освајач бронзане медаље на такмичењу олимпијских игара младих 2010. године. Такође је први мушки представник Босне и Херцеговине на Гренд слем такмичењу. Најбоља позиција коју је остварио на АТП листи је 23. место од 2. јула 2018. године.

Рани и лични живот

[уреди | уреди извор]

Рођен је 20. маја 1992. године у Сарајеву, као прво дете од оца Нерфида и мајке Жанете Николић. Његово рођење је уследило убрзо након избијања рата у Босни и Херцеговини у породилишту које се налази у непосредној близини Олимпијске дворане Зетра. Арена је уништена у то вријеме, али то је исто мјесто где је Дамир почео са тенисом.[13] Такође, има и пет година млађег брата, Златана,[14] који се бавио тенисом, такмичећи се за Хрватску.[15] Понуду да наступа за Хрватску имао је и Дамир, али ју је глатко одбио.[16]

Деда-стриц му је био Зуко Џумхур (1921–1989),[17] чувени путописац, карикатуриста и сликар, а прадеда-стриц познати Србин муслиман Абдуселам Џумхур (1877–1933), имам Бајракли џамије у Београду, главни имам Војске Краљевине СХС и припадник Младе Босне.[18]

Као дијете, поред тениса волио је скијање и фудбал. Током одрастања узори су му били Патрик Рафтер и Роџер Федерер,[19] и подржава фудбалски тим ФК Жељезничар.[13]

Поред свог матерњег језика говори још и енглески језик. Студирао је политичке науке на Факултету политичких наука у Сарајеву, у Универзитета у Сарајеву.[14]

Јуниорска каријера

[уреди | уреди извор]
Џумхур на посљедњем такмичењу јуниора на Вимблдону 2010. године

Од самих почетака тренирао га је отац, Нерфид, који је у то вријеме водио тениску школу од 1994. године. Почео је да тренира од пете године, а професионално је почео да се бави тенисом од 1999. године када је Зетра обновљена.[13]

У раним почецима учествовао је на локалним такмичењима, углавном по Босни и Херцеговини, Хрватској, Србији и Црној Гори. Већи успјех је доживио 2004. године када је освојио Европско такмичење у Роми. Те године је од одиграних 9 турнира изгубио само 4 сета.[19]

Прије напуњене 18. године учествовао је на неколико турнира која су била организована на неколико континената и која су организовани у Европи. Сезону 2005. године завршио је на 87 мјесту, а 2006. године на 25 позицији за узраст испод 14 година. Следеће двије године је напредовао и дошао до позиције 17 за дјечаке испод 16 година.

У 2008. години Дамир се први пут појављује као играч ИТФ-а у категорији испод 18 година. Тада учествује на 6 турнира. Резултат те године је освојен један турнир и једно финале, са скором од 17 побједа и 5 пораза. Ту сезону је завршио као 225. играч у јуниорској конкуренцији. Наредних година одиграо је 20 турнира са много бољим учинком од 2 освојена турнира и скором од 45 побједа и 17 пораза. Завршио је сезону као 350. играч у свјетском јуниорском такмичењу.

У 2010. години години је одиграо 12 турнира од којих је 4 освојио. Такође је освојио и бронзану медаљу на Олимпијском такмичењу младих у Сингапуру. Те године одиграо је три јуниорска гренд слема са сљедећим резултатима: друга рунда на Ролан Гаросу, четвртфинале на Вимблдону и трећа рунда на УС опену.[19][20] Однос побједа и пораза те сезоне је био 40-8 а завршио је као 3. играч на листи.[21]

Такође, те исте године је одиграо мечеве у Дејвис купу и то против Естоније и Португала.

ИТФ Јуниорска финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 9 (7 титула, 2 финала)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд Слем (0–0)
Grade A (0–0)
Grade B (1–0)
Grade 1–5 (7–2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Побједа 1. 24. август 2008. Скопље, Македонија Шљака Србија Димитрије Тасић 6–3, 6–3
Финалиста 1. 12. октобар 2008. Лошињ, Хрватска Шљака Словачка Иван Косец 3–6, 6–4, 4–6
Побједник 2. 30. мај 2009. Казабланка, Мароко Шљака Сједињене Америчке Државе Александер Оре млађи 6–3, 2–6, 6–1
Побједник 3. 12. септембар 2009. Панчево, Србија Шљака Мађарска Мате Зсига 6–1, 3–6, 6–3
Финалиста 2. 27. септембар 2009. Умаг, Хрватска Шљака Русија Виктор Балуда 4–6, 6–2, 6–7(3–7)
Побједник 4. 5. април 2010. Фиренца, Италија Шљака Италија Алесандро Колела 6–3, 6–4
Побједник 5. 13. јун 2010. Офенбах на Мајни, Њемачка Шљака Еквадор Роберто Кироз 6–4, 6–7(1–7), 6–4
Побједник 6. 25. јул 2010. Клостерс, Швајцарска Шљака Шпанија Андрес Артунедо 6–1, 6–3
Побједник 7. 4. септембар 2010. Репантињи, Канада Тврда Чешка Јиржи Весели 6–2, 6–2

Парови: 9 (5 титула, 4 финала)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем (0–0)
Grade A (0–0)
Grade B (0–0)
Grade 1–5 (5–4)
Исод Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 27. април 2008. Мостар, Босна и Херцеговина Шљака Босна и Херцеговина Дервиш Сутковић Босна и Херцеговина Јасмин Адемовић
Босна и Херцеговина Свен Лалић
2–6, 1–6
Финалиста 2. 24. август 2008. Скопље, Македонија Шљака Италија Келвин Албонети Србија Димитрије тасић
Србија Стефан Миленковић
6–1, 6–7(5–7), 2–6
Побједник 1. 11. април 2009. Кап д'Ај, Француска Шљака Русија Александер Кондулков Француска Седрик Комлин
Француска Ђани Мина
4–6, 6–4, [11–9]
Побједник 2. 30. мај 2009. Казабланка, Мароко Шљака Сједињене Америчке Државе Александер Оре млађи Јужноафричка Република Грант Иве
Тунис Слим Хамза
6–4, 6–2
Побједник 3. 12. септембар 2009. Панчево, Србија Шљака Мађарска Мате Зсига Летонија Артур Казијевс
Летонија Микелис Либиетис
6–4, 6–3
Побједник 4. 27. септембар 2009. Умаг, Хрватска Шљака Мађарска Мате Зсига Хрватска Иван Турудић
Хрватска Тони Андроић
2–6, 6–4, [10–7]
Финалиста 3. 5. април 2010. Фиренца, Италија Шљака Њемачка Питер Хелер Хрватска Мате Павић
Чешка Роберт Румлер
6–1, 2–6, [9–11]
Финалиста 4. 29. мај 2010. Шарлроа, Белгија Шљака Мађарска Мате Зсига Белгија Јорис де Лоре
Шведска Тобијас Бломгрен
2–6, 5–7
Побједник 5. 4. септембар 2010. Репантињи, Канада Тврда Хрватска Мате Павић Еквадор Роберто Кироз
Перу Дулио Берета
6–1, 6–4

Друга финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 7 (3 титуле, 4 финала)

[уреди | уреди извор]

Турнири организовани за узраст до 14 година

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 9. април 2006. Павија, Италија Шљака Русија Ашот Хачаријан 0–6, 3–6
Побједник 1. 18. јун 2006. Мостар, Босна и Херцеговина Шљака Хрватска Антун Пехар 6–4, 3–6, 7–5
Побједник 2. 13. август 2006. Улм, Њемачка Шљака Чешка Јан Зедник 4–6, 3–0, предаја
Финалиста 2. 27. август 2006. Ренинген, Њемачка Шљака Русија Александар Румјанцев 0–6, 1–6

Турнири организовани за узраст до 16 година

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Побједник 3. 26. август 2007. Ренинген, Њемачка Шљака Њемачка Доминик Шулц 6–4, 6–3
Финалиста 3. 2. септембар 2007. Регензбург, Њемачка Шљака Хрватска Ведран Љубичић 6–3, 5–7, 6–7
Финалиста 4. 20. април 2008. Нови Сад, Србија Шљака Мађарска Мате Зсига 3–6, 1–6

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

2011—2013: Прве године професионалне каријере

[уреди | уреди извор]

Први дебитантски наступ на АТП туру као професионални играч имао је у Загребу, када је играо квалификациони меч за Загреб опен. Већином као професионални играч провео је на челенџерима и ИТФ турнирима. Освојио је преко 12 титула у синглу и осам титула у фјучерс дубловима и два пута је заустављен у финалима челенџера у Кошицама, Познању.

У тој сезони је такође узео учешће у четвртом Дејвис купу гдје је остварио двије побједе у синглу и 1 побједу у дублу. Такође, борио се за улазак и освајање уласка на такмичење на Љетње омладинске игре. Међутим, није успио у тој замисли што су посебно критиковали босански медији.[22]

Завршио је прву професионалну сезону као 339. играч свијета, а наредне сезоне ушао је у топ 250 најбољих тенисера свијета. Године 2013, 19. августа, трудом и упорношћу успјева да уђе у топ 200, да би на крају сезоне завршио на 187. мјесту свјетске листе.

2014: Улазак у топ 100

[уреди | уреди извор]

У јануару 2014. године, Дамир је постао први тенисер из БиХ који је наступио у главном жријебу на једном гренд слем турниру,[23] кад је стигао до трећег кола на Аустралијан опену, изгубивши од Томаша Бердиха, тада 7. носиоца на турниру. На том путу побједио је и Ивана Додига, 32. носиоца турнира. Наступајући на турниру показао је да је заслужено стекао учешће на једном гренд слему, што потврђује подршка Томаша Бердиха[24] и Новака Ђоковића[25][26] послије турнира.

Дамир је такође 2014. године играо дејвис куп за своју репрезентацију у првом колу, против Грчке, када је изгубио свој први меч од Маркоса Калвелониса, тада 691. играча на АТП листи.[27] У сљедећа два меча, Дамир је поправио ситуацију побједом над Александросом Јакуповићем, за крајњи резултат од 3:1 у корист Босне и Херцеговине.[28] У периоду послије ових мечева, Дамир је имао период слабијих резултата што доказује чињеница да је на турнирима на АТП турниру у Индијан Велсу и Мајами мастерсу освојио само 8 поена. Завршетак сезоне на тврдој подлози ипак је завршио са успјехом и то побједом у другом колу Дејвис купа против Финске.[29]

Џумхур на Вимблдону 2014. године

Отварајући сезону шљаке, Дамир остварује успјех освајајући, Мерсијан куп побједивши на том путу Томаса Фабијана и друге, да би у финалу савладао Переа Рибу убједљивим резултатом. Дамир је оствареном побједом постао други тенисер, послије Амера Делића који је освојио овај турнир под заставом Босне и Херцеговине.[30] У мају 2014. године пролази квалификације Ролан Гароса, када је заустављен у првој рунди од Фелисијана Лопеза.[31] Након брзог испадања на Ролан Гаросу ситуација се поправља освајањем Арад челенџера у Румунији када опет побјеђује Переа Рибу која га помјера на 110. мјесто на АТП листи.[32]

Касније, у јуну, започео је сезону на трави на којој се није прославио добрим резултатима. Изгубио је оба меча и у синглу и у дубл мечу, и то оба у три сета, током квалификационих мечева.[33]

Наставак сезоне је настваио на земљаној подлози. Наставља сезону освајањем сан Бенедето купа у Италији, побједивши у финалу са убједљивим резултатом.[34] Освајањем овог турнира добио је прилику за директан улазак на сљедећи гренд слем, УС Опен,[35] гдје је испао у првој рунди од Давида Ферера, тада 5. тенисера свијета, у четири сета.[36] Седмицу прије УС Опена, Дамир је изборио квалификације за турнир на тврдој подлози, али је испао у првој рунди, изгубивши у два сета.[37]

Посљедње појављивање за Дејвис куп репрезентацију БиХ, завршено је поразом Дамира и побједом Литваније која се пласирала у четвртфинале, а селекција Бих заустављена је у свом даљем походу.[38]

Каснији период на тврдој подлози и његово појављивање нису били успјешни, али је значајна чињеница да је у пар наврата успио да дође на 101. позицију на АТП листи. Та два пута је био близу да уђе, по први пут, у топ 100 играча, међутим тај циљ није остварио па тако завршава сезону као 109. играч свијета.[39] Такође, није успио ни да избори директан улазак на предстојећи гренд слем 2015. године, Аустралијан опен.[40]

Сезона 2015.

[уреди | уреди извор]

Сезону 2015. почео је у Индији када је у раној фази квалификација испао из такмичења. Након тога наставио је низ пораза када је такође испао са Аустралијан опена у квалификационом дијелу.[41] Након Аустралијан опена узима учешће на АТП турниру 250 серије који се одржавао у Загребу. Тада осваја свој први меч на оваквом такмичењу, у три сета. Испада у сљедећем кругу од Гарсије-Лопеза у два сета. Овај турнир је такође први турнир на којем Дамир није морао да се бори за главни жрјеб кроз квалификације.[42]

Одмах по завршетку турнира у Загребу одлази у Доминиканску Републику, гдје по први пут игра на зеленој шљаци у Санто Домингу. Дамир постаје први тенисер икада који је освојио овај турнир и то не изгубивши ниједан сет, а интересантан је и податак да је на терену провео само 5 и по сати.[43] На сљедећем турниру доспјева у главни жрјеб, на Моралес опену, када добија 4 меча који чине низ од 9 узастопних побједа у каријери, као и 4 побједе икада на турнирима на тврдој подлози. Иако је ту изгубио у полуфиналу, ипак је успио својим резултатима да уђе у топ 100 играча на АТП листи, што га чини јединим тенисером из БиХ коме је то пошло за руком.[44]

У марту по први пут дебитује на АТП турниру из серије 1000, Мајами опену гдје је изгубио у првој рунди након успјешно прођених квалификација. Са овим турниром Дамир је завршио први дио сезоне на тврдој подлози.

Париз, Џумхур игра трећу рунду, меч против Роџера Федерера на Ролан Гаросу 2015. године

Почетком априла мјесеца побјеђује у три меча на турниру у Казабланки, серије 250, које га доводе до првог полуфинала оваквог типа такмичења у каријери. Побједама долази до боље позиције на АТП листи, и то чак на 85. мјесто.[45]

У мају мјесецу, Дамир је побољшао позицију и у синглу и у дублу, дошавши на 82. мјесто у сингл и 342. мјесто на дубл листи. Тог мјесеца поново се појављује на Ролан Гаросу гдје постиже добре резултате. Стигао је до треће рунде гдје је изгубио од тада другог тенисера свијета, Роџера Федерера. Након меча Дамир је добио признање за добру игру од стране Швајцарца,[46] које је значајно утицало на његову даљу игру.[47] Претходно је побједио Михаила Јужног и Маркоса Багдатиса у четири сета.

За наставак сезоне одлази у Ливерпул гдје одржава припреме за травнату подлогу, гдје је позван да одигра егзибиционе мечеве.[48] Након одрађених припрема по први пут се појављује у главном жрјебу Вимблдона гдје је испао у првој рунди од Роџера Федерера. Тада се такође појављује и у дублу и исто тако испада у првој рунди. Од њих је био бољи тандем Стив Џонсон и Сем Квери.

Током љетње сезоне на шљаци, због слабијег одиграног периода, Дамир губи тренутну позицију и пада на 100. позицију на АТП листи. Међутим, то је било довољно да стекне директан улаз на главни жрјеб на УС Опену. Испада већ у првој рунди од Бернарда Томића, тада 24. носиоца на турниру.

Након 50 дана без добијеног меча, Дамир успјева да добије 5 мечева узастопно те тако освоји титулу на једном од турнира, да би касније прешао у Мароко гдје од три одиграна турнира осваја један, и то у Казабланки, у три сета, што му доноси позицију бр. 77 на АТП листи.

На крају 2015. сезоне завршава на 82. мјесту.

Сезона 2016.

[уреди | уреди извор]

Сезону 2016. године започиње учешћем у Дохи на Катар опену. Успјева да забиљежи једну побједу и то у првом колу, да би испао у другом од Томаша Бердиха убједљивим резултатом. Касније прелази у Аустралију на први гренд слем сезоне. Изборио је квалификације за главни жрјеб, гдје се суочио у првој рунди са Кајлом Едмундом. Међутим, одмах у другој рунди испада од бољег од себе, Давида Гофена, када је изгубио у 4 сета.

Послије узима учешће на два турнира у Европи и Сјеверној Америци гдје испада у другом кругу, и то у Софији и Мемфису. Такође је учествовао и на свом првом АТП турниру из серије 500, Акапулко опену, када је испао у првој рунди од Доминика Тима.

У марту 2016. године заиграо је на Индијан Велсу гдје је испао у првој рунди од Марсела Гранољерса. Након тога одлази опет на америчко тло, на тврду подлогу, у Мајами, гдје игра други по реду Мајами опен. На старту турнира побјеђује Леонарда Мајера, што представља његову трећу побједу против топ 50 играча на АТП листи и његову прву побједу на турнирима ове серије. У свом сљедећем мечу на турниру суочио се са Рафаелом Надалом, тада 5. играчем свијета, који због повреде предаје, а Џумхур даље наставља низ побједа. У трећој рунди побједио је Михаила Кукушкина, да би у осмини финала изгубио од Милоша Раонића и завршио први дио сезоне као 87. тенисер свијета.

Сезону на шљаци започиње учешћем на турниру у Монте Карлу, гдје је послије квалификација побједио, по први пут, Томаша Бердиха што га одводи чак и до осмине финала. Међутим, као и у Индијан Велсу, губи поново меч за четвртфинале, од Милоша Раонића. Након тога учествује на два турнира из серије 250, у Истанбулу и Букурешту, гдје испада у раној фази, у првој рунди, на оба турнира. Квалификовао се даље на АТП турнир 1000 серије у Италији, када губи меч у првој рунди од Жеремија Шардија у три сета, али је значајно то што је успио да поправи свој ранк, заузимајући 71. мјесто на АТП листи.

Џумхур на Вимблдону 2016. године

На Ролан Гаросу ове сезоне није имао сјајне наступе тако да је испао одмах у првој рунди, изгубивши меч у 4 сета. након тога одлази у Чешку када се због повреде чланка повлачи и није играо турнире до почетка травнате сезоне.

У јуну 2016. године добија позивницу за учествовање на Љетњим олимпијским играма у Рио де Женеиру и тако је постао први тенисер из БиХ који је представљао државу у овом спорту.[49][50] Захваљујући учешћу у играма у наредном периоду добио је директан позив на неколико турнира који су услиједили након тога.

Травнату сезону почиње са успјехом, и то на другом појављивању на турниру у Ливерпулу, гдје је побједио браниоца титуле Паола Лоренција и тиме уписао још један освојен пехар. Припреме за Вимблдон наставља у Нотингему гдје је на изненађење многих, побједио браниоца титуле Узбекистанца Дениса Истомина у три сета, након прекида меча због мрака. Истог дана је изгубио сљедећи меч, на исти начин. Побједа против Истомина је прва забиљежена побједа на травнатој подлози.

Џумхур током меча на УС Опену

против Бернарда ТомићаУ јулу је одиграо и побједио у оба сингла играјући за репрезентацију у Дејвис купу за своју државу против Турске, побједивши са резултатом 3:1. Након тога одиграва турнир у Хрватској у Умагу, гдје је стигао до четвртфинала, побједивши на том путу Николаса Алмагра, Томаса фабијана, да би касније изгубио од Фабијана Фоњинија у три сета.

У наредном периоду услиједио је пад форме, а тиме и слабији резултати. Међутим, долази у Америку, на тврду подлогу, на УС Опен, и успева да побједи, у првој рунди, 17. носиоца Бернарда Томића. Изгубио је у сљедећој рунди од Иље Марченка.

Дамир је завршио сезону учешћем у Паризу, на отвореном првенству Париза гдје је испао у квалификационим рундама. Услиједило је учешће на турнирима у Москви и Бечу. Послије ових турнира, Џумхур се враћа на 80. позицију, а сезону завршава на 77. мјесту АТП листе.

Сезона 2017.

[уреди | уреди извор]

Ову сезону је почео слабим резултатима и раним испадањима на почетним турнирима. На свом првом наступу изгубио је од Дудија Селе, те наставља низ пораза и на Аустралијан опену када је изгубио у првој рунди од Виктора Троицког, у пет сетова. Тај меч је обиљежило и критиковано понашање Џумхура на терену, када је услиједило расправљање са судојом у вези одређене судијске одлуке везано за сервис Троицког. На крају меча одбио је да се рукује са судијом.

Касније је учествовао у првој рунди Дејвис купа против Пољске, која је завршена резултатом 5:0 у корист репрезентације БиХ, одиграним у Зеници. Тада су изборили побједу, гдје их је у другој рунди чекала репрезентација Холандије.

Џумхур у наредном периоду осваја своју прву титулу у Мемфису побједивши Кевина Андерсона, који се тек вратио на терен послије повреде. Доживио је велики успјех на турниру у Дубаиjу побједом над Стеном Вавринком у првој рунди турнира, у два сета, резултатом 7–6, 6–3. У другој рунди је побједио Марсела Гранољерса и стигао до четвртфинала када је изгубио. Захваљујући добрим резултатима пробија се на АТП листи, заузимајући 67. мјесто, 6. марта.

Учешће на АТП турниру у Индијан Велсу је завршио већ у првој рунди, али је тај меч и учешће било значајно јер је Дамир, по први пут у каријери, успио да избори за њега најбољи пласман, и то 66. мјесто на АТП листи. Тада је изгубио од Алберта Рамоса-Вињоласа. На сљедећем мастерсу завршио је своје учешће у другој рунди, када је од њега био бољи Ник Кириос.

Учешће репрезентације БиХ у другој рунди није било успјешно. Иако је пружена велика борба, посебно од стране Џумхура, нису успјели да се пласирају у даљи ток такмичења на Дејвис купу.

АТП финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 4 (3–1)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (3–1)
Финала по подлози
Тврда (2–1)
Шљака (0–0)
Трава (1–0)
Финала по локацији
Отворено (1–1)
Дворана (2–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 26. август 2017. Винстон-Сејлем, САД Тврда Шпанија Роберто Баутиста Агут 4–6, 4–6
Победник 1. 24. септембар 2017. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Италија Фабио Фоњини 3–6, 6–4, 6–2
Победник 2. 22. октобар 2017. Москва, Русија Тврда (д) Литванија Ричардас Беранкис 6–2, 1–6, 6–4
Победник 3. 30. јун 2018. Анталија, Турска Трава Француска Адријан Манарино 6–1, 1–6, 6–1

Парови: 1 (0–1)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (0–1)
Финала по подлози
Тврда (0–1)
Шљака (0–0)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (0–0)
Дворана (0–1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 22. октобар 2017. Москва, Русија Тврда (д) Хрватска Антонио Шанчић Белорусија Макс Мирни
Аустрија Филип Освалд
3–6, 5–7

АТП Челенџери и ИТФ Фјучерси

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 26 (19 титула, 7 финала)

[уреди | уреди извор]
Легенда
AТП Челенџери (7–4)
ИТФ Фјучерси (12–3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Побједник 1. 16. мај 2011. Брчко, Босна и Херцеговина Шљака Босна и Херцеговина Алдин Шеткић 6–3, 5–7, 7–5
Финалиста 1. 26. јун 2011. Београд, Србија Шљака Француска Аксел Мишон 6–7(8–10), 6–4, 5–7
Побједник 2. 4. септембар 2011. Осијек, Хрватска Шљака Хрватска Мислав Хиџак 6–1, 6–4
Побједник 3. 30. октобар 2011. Дубровник, Хрватска Шљака Чешка Марек Михаличка 6–4, 7–6(7–4)
Побједник 4. 27. новембар 2011. Анталија, Турска Шљака Србија Иван Бјелица 6–1, 6–1
Побједник 5. 5. фебруар 2012. Анталија, Турска (2) Тврда Аустрија Николас Мозер 6–4, 7–6(7–4)
Побједник 6. 1. април 2012. Цивидино, Италија Тврда (д) Француска Шарл Антоан Брезак 6–4, 6–4
Побједник 7. 6. мај 2012. Добој, Босна и Херцеговина Шљака Француска Флоријан Рене 6–0, 4–6, 6–0
Побједник 8. 20. мај 2012. Брчко, Босна и Херцеговина (2) Шљака Хрватска Тони Андроић 7–6(7–2), 6–2
Побједник 9. 3. јун 2012. Кисељак, Босна и Херцеговина Шљака Словачка Норберт Гомбош 6–3, 7–6(7–3)
Побједник 10. 17. фебруар 2013. Загреб, Хрватска Тврда (д) Италија Марко Чекинато 6–2, 7–5
Побједник 11. 19. мај 2013. Пловдив, Бугарска Шљака Србија Миљан Зекић 6–3, 6–3
Финалиста 2. 15. јун 2013. Кошице, Словачка Шљака Казахстан Михаил Кукушкин 4–6, 6–1, 2–6
Финалиста 3. 23. јун 2013. Кисељак, Босна и Херцеговина Шљака Хрватска Мате Делић 5–7, 2–6
Финалиста 4. 30. јун 2013. Шабац, Србија Шљака Мађарска Атила Балаж 4–6, 2–6
Финалиста 5. 21. јул 2013. Познањ, Пољска Шљака Аустрија Андреас Хајдер-Мауер 6–4, 1–6, 5–7
Побједник 12. 27. октобар 2013. Дубровник, Хрватска (2) Шљака Румунија Виктор Кривој 6–2, 4–6, 6–4
Побједник 13. 13. април 2014. Мерсин, Турска Шљака Шпанија Пере Риба 7–6(7–4), 6–3
Побједник 14. 8. јун 2014. Арад, Румунија Шљака Шпанија Пере Риба 6–4, 7–6(7–3)
Побједник 15. 13. јул 2014. Сан Бенедето дел Тронто, Италија Шљака Аустрија Андреас Хајдер-Мауер 6–3, 6–3
Побједник 16. 15. фебруар 2015. Санто Доминго, Доминиканска Република Шљака (зелена) Аргентина Ренцо Оливо 7–5, 3–1, предаја
Финалиста 6. 21. фебруар 2015. Куернавака, Мексико Тврда Доминиканска Република Виктор Естреља Бургос 5–7, 4–6
Побједник 17. 13. септембар 2015. Алфен ан де Реин, Холандија Шљака Холандија Игор Сајслинг 6–1, 2–6, 6–1
Побједник 18. 17. октобар 2015. Казабланка, Мароко Шљака Шпанија Даниел Муњоз де ла Нава 3–6, 6–3, 6–2
Побједник 19. 25. јун 2017. Блоа, Француска Шљака Француска Калван Емери 6–1, 6–3
Финалиста 7. 19. август 2017. Санто Доминго, Доминиканска Република Шљака (зелена) Доминиканска Република Виктор Естреља Бургос 6–7(4–7), 4–6

Парови: 14 (8 титула, 6 финала)

[уреди | уреди извор]
Легенда
АТП Челенџери (0–1)
ИТФ Фјучерси (8–5)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Побједник 1. 30. октобар 2010. Дубровник, Хрватска Шљака Босна и Херцеговина Томислав Бркић Хрватска Кристијан Месарош
Хрватска Марин Милан
2–6, 6–1, [11–9]
Побједник 2. 22. јануар 2011. Еилат, Израел Тврда Босна и Херцеговина Исмар Горчић Канада Стивен Диез
Србија Никола Чачић
6–3, 6–4
Финалиста 1. 4. јун 2011. Кисељак, Босна и Херцеговина Шљака Босна и Херцеговина Исмар Горчић Хрватска Тони Андроић
Србија Никола Чачић
5–7, 4–6
Побједник 3. 25. јун 2011. Београд, Србија Шљака Босна и Херцеговина Алдин Шеткић Црна Гора Горан Тошић
Србија Никола Чачић
2–6, 7–6(7–4), [10–6]
Финалиста 2. 20. август 2011. Нови Сад, Србија Шљака Србија Никола Чачић Србија Давид Савић
Србија Иван Бјелица
7–5, 1–6, [5–10]
Побједник 4. 3. септембар 2011. Осијек, Хрватска Шљака Хрватска Мате Павић Хрватска Дино Марцан
Хрватска Марин Драгања
6–4, 3–6, [10–5]
Побједник 5. 26. новембар 2011. Анталија, Турска Тврда Босна и Херцеговина Алдин Шеткић Босна и Херцеговина Томислав Бркић
Србија Иван Бјелица
6–4, 6–3
Финалиста 3. 3. децембар 2011. Анталија, Турска Тврда Босна и Херцеговина Алдин Шеткић Белгија Јорис де Лоре
Уједињено Краљевство Оливер Голдинг
3–6, 6–7(5–7)
Побједник 6. 4. фебруар 2012. Анталија, Турска (2) Тврда Босна и Херцеговина Алдин Шеткић Кувајт Абдулах Макдас
Јужноафричка Република Руан Рулофсе
6–4, 4–6, [10–5]
Финалиста 4. 24. март 2012. Тренто, Италија Тврда (д) Србија Никола Чачић Италија Клаудио Граси
Италија Марко Круњола
4–6, 4–6
Финалиста 5. 12. мај 2012. Сарајево, Босна и Херцеговина Шљака Словенија Андраж Бедене Аустрија Лукас Вајнхандл
Словенија Томислав Тернар
3–6, 6–7(4–7)
Побједник 7. 26. април 2013. Вићенца, Италија Шљака Србија Никола Чачић Италија Алесандро Моти
Италија Матео Воланте
6–3, 6–4
Побједник 8. 18. мај 2013. Пловдив, Бугарска Шљака Србија Миљан Зекић Бугарска Динко Халачев
Бугарска Петар Трендафилов
7–5, 6–7(4–7), [12–10]
Финалиста 6. 11. јул 2015. Брауншвајг, Њемачка Шљака Хрватска Франко Шкугор Белорусија Сергеј Бетов
Русија Михаил Елгин
6–3, 1–6, [5–10]

Егзибициони турнири

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 21. јун 2015. Ливерпул, Уједињено Краљевство Трава Шпанија Пабло Андухар 5–8
Побједник 1. 19. јун 2016. Ливерпул, Уједињено Краљевство Трава Италија Паоло Лоренци 7–5, 4–6, [10–3]

Дејвис куп

[уреди | уреди извор]
Ниво такмичења
Свјетска група (0–0)
Квалификациона рунда (0–1)
Група I (3–2)
Група II (12–8)
Група III (0–0)
Група IV (0–0)
Мечеви по подлози
Тврда (8–7)
Шљака (6–3)
Трава (0–0)
Тепих (1–1)
Мечеви по локацији
Отворено (6–3)
Дворана (9–8)
Мечеви по врсти
Појединачно (14–10)
Парови (1–1)
  • Раст Пад упућује на исход мечева у Дејвис купу праћен резултатима, датумима и мјестима одржавања мечева и подлоге на којим се игра.
Исход Но. Број одиграних мечева Врста меча (Дубл партнер) Противничка нација Противнички играч(и) Резултат
Раст3–2; 9–11. јул 2010; Талин, Естонија; Друго коло; Шљака
Побједа 1. V Појединачно Естонија Естонија Владимир Иванов 2–6, 6–0, 6–2, 6–3
Пад2–3; 17–19. септембар 2010; Круз Кебрада, Португал; Треће коло; Шљака
Побједа 2. V Појединачно Португалија Португал Жоао Соуза 4–6, 6–4, 6–1
Пад2–3; 16–18. септембар 2011; Хилеред, Данска; Треће коло; Тврда
Пораз 3. V Појединачно Данска Данска Мартин Педерсен 6–3, 1–6, 4–6, 1–6
Пад1–4; 6–8. април 2012; Минск, Бјелорусија; Друго коло; Тврда
Пораз 4. V Појединачно Белорусија Бјелорусија Владимир Игнатик 3–6, 6–7(4–7), 3–6
Пораз 5. V Појединачно Белорусија Бјелорусија Дмитриј Жирмонт 1–6, 5–7
Раст4–1; 1–3. фебруар 2013; Сарајево, Босна и Херцеговина; Прво коло; Тврда (д)
Побједа 6. V Појединачно Луксембург Луксембург Мајк Шајдвајлер 6–4, 6–4, 6–0
Побједа 7. I Парови (са Томиславом Бркићем) Луксембург Луксембург Мајк Шајдвајлер / Лоран Брам 6–1, 6–3, 6–3
Пад1–3; 5–7. април 2013; Тениски клуб Мостар, Мостар, Босна и Херцеговина; Друго коло; Шљака
Побједа 8. IV Појединачно Молдавија Молдавија Максим Дубаренко 6–3, 2–6, 5–7, 6–3, 6–4
Пораз 9. IV Парови (са Исмаром Горчићем) Молдавија Молдавија Раду Албот / Андреј Чумак 5–7, 4–6, 3–6
Пораз 10. IV Појединачно Молдавија Молдавија Раду Албот 7–6(7–4), 6–4, 4–6, 3–6, 3–6
Раст3–1; 31. јан – 2. феб 2014; Сарајево, Босна и Херцеговина; Прво коло; Тепих (д)
Пораз 11. IV Појединачно Грчка Грчка Маркос Каловелонис 6–7(4–7), 6–7(1–7), 6–3, 2–6
Побједа 12. IV Појединачно Грчка Грчка Александрос Јакуповић 4–6, 3–6, 6–2, 6–3, 6–4
Раст3–2; 4–6. април 2014; Хелсинки, Финска; Друго коло; Тврда (д)
Побједа 13. V Појединачно Финска Финска Јухо Пауку 6–3, 7–6(7–4), 6–4
Пораз 14. V Појединачно Финска Финска Јарко Нијеминен 5–7, 6–7(1–7), 1–6
Пад2–3; 12–14. септембар 2014; Сарајево, Босна и Херцеговина; Треће коло; Тврда (д)
Побједа 15. V Појединачно Литванија Литванија Лауринас Григелис 6–7(5–7), 6–1, 6–1, 1–0, предаја
Пораз 16. V Појединачно Литванија Литванија Ричардас Беранкис 4–6, 4–6, 4–6
Раст4–1; 6–8. март 2015; Хараре, Зимбабве; Прво коло; Тврда
Побједа 17. V Појединачно Зимбабве Зимбабве Бењамин Лок 6–3, 7–6(7–1), 6–3
Раст3–1; 15–17. јул 2016; Бихаћ, Босна и Херцеговина; Друго коло; Шљака
Побједа 18. IV Појединачно Турска Турска Џем Илкел 7–5, 6–1, 4–6, 6–1
Побједа 19. IV Појединачно Турска Турска Марсел Илхан 6–3, 6–0, 7–6(7–5)
Раст5–0; 16–18. септембар 2016; Вилњус, Литванија; Треће коло; Тврда (д)
Побједа 20. V Појединачно Литванија Литванија Лукас Мугевичиус 6–2, 6–2, 6–3
Раст5–0; 3–5. фебруар 2017; Зеница, Босна и Херцеговина; Прво коло; Тврда (д)
Побједа 21. V Појединачно Пољска Пољска Хуберт Хуркац 7–6(7–1), 7–5, 7–5
Побједа 21 V Појединачно Пољска Пољска Камил Мајхжак Одустао
Пад1–3; 7–9. април 2017; Зеница, Босна и Херцеговина; Друго коло; Тврда (д)
Побједа 22. IV Појединачно Холандија Холандија Тимо де Бакер 6–2, 6–2, 6–2
Пораз 23. IV Појединачно Холандија Холандија Робин Хасе 5–7, 3–6, 7–6(7–4), 6–2, 4–6
Раст3–2; 6–7. април 2018; Братислава, Словачка; Друго коло; Шљака (д)
Побједа 24. I Појединачно Словачка Словачка Норберт Гомбош 6–4, 6–1
Пораз 25. IV Појединачно Словачка Словачка Мартин Клижан 3–6, 6–7(3–7)
Пад0–4; 1–2. фебруар 2019; Аделејд, Аустралија; Квалификациона рунда; Тврда
Пораз 26. I Појединачно Аустралија Аустралија Џон Милман 3–6, 2–6

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији

[уреди | уреди извор]
Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Година 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. О/И Поб–пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н Н КВ2 КВ2 КВ2 0 / 8 5–8 38%
Француска Ролан Гарос Н Н Н Н Н КВ1 КВ1 КВ1 0 / 6 4–6 40%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н КВ2 Н КВ1 НО КВ2 Н КВ1 0 / 5 3–5 38%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н КВ1 КВ1 КВ2 Н 0 / 7 4–7 36%
Поб–пор 0–0 0–0 0–0 0–0 2–3 2–3 3–4 3–4 5–4 1–4 0–2 0–1 0–1 0–0 0 / 26 16–26 38%
Репрезентација
Олимпијске игре НО Н НО 1K НО Н НО 0 / 1 0–1 0%
Дејвис куп Г2 Г2 Г2 Г2 Г2 Г2 Г2 Г1 ПО КВ1 КВ1 0 / 0 20–13 61%
Поб–пор 2–0 0–1 0–2 2–1 3–3 1–0 3–1 2–1 1–1 0–1 2–0 1–1 3–0 0–2 0 / 1 20–14 59%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н Н Н КВ1 КВ1 НО Н Н Н 0 / 4 1–4 20%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н Н Н КВ2 НО Н Н 0 / 6 6–5 55%
Монако Монте Карло Н Н Н Н Н Н НО Н Н Н 0 / 4 2–4 33%
Шпанија Мадрид Н Н Н Н Н Н Н Н КВ1 НО Н Н Н 0 / 1 1–1 50%
Италија Рим Н Н Н Н Н Н КВ1 КВ2 КВ3 Н Н Н 0 / 2 1–2 33%
Канада Канада Н Н Н Н Н Н Н Н Н НО Н Н Н 0 / 1 0–1 0%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н Н Н Н КВ1 Н Н КВ1 Н Н Н 0 / 1 0–1 0%
Кина Шангај Н Н Н Н Н Н Н КВ2 НО 0 / 2 0–2 0%
Француска Париз Н Н Н Н Н Н КВ1 Н Н Н Н 0 / 2 2–2 50%
Поб–пор 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–1 5–4 2–4 4–9 1–3 0–0 1–1 0–0 0–0 0 / 23 13–22 37%
Статистика каријере
Година 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. О/И Поб–пор %
Одиграних турнира1 0 0 0 0 4 9 22 25 31 21 8 5 4 2 131
Освојене титуле 0 0 0 0 0 0 0 2 1 0 0 0 0 0 3 75%
Играних финала 0 0 0 0 0 0 0 3 1 0 0 0 0 0 4
Тврда 0–0 0–1 0–2 1–0 4–5 2–3 12–14 33–16 15–20 8–15 2–8 1–3 2–3 0–3 2 / 87 80–93 46%
Шљака 2–0 0–0 0–0 1–1 0–1 6–5 9–6 2–7 5–9 3–4 0–0 3–3 3–1 2–1 0 / 35 36–38 49%
Трава 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–1 2–2 1–1 5–2 2–2 0–0 0–0 0–0 0–0 1 / 9 10–8 56%
Тепих 0–0 0–0 0–0 0–0 1–1 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0 / 0 1–1 50%
Отворено 2–0 0–0 0–0 1–1 2–4 7–8 18–17 21–20 16–22 10–15 0–4 4–5 3–2 2–2 1 / 99 86–100 46%
Дворана 0–0 0–1 0–2 1–0 3–3 1–1 5–5 15–4 9–9 3–6 2–4 0–1 2–2 0–2 2 / 32 41–40 51%
Укупно поб–пор2 2–0 0–1 0–2 2–1 5–7 8–9 23–22 36–24 25–31 13–21 2–8 4–6 5–4 2–4 3 / 131 127–140 48%
Проценат побједа 100% 0% 0% 66% 42% 47% 51% 60% 45% 38% 20% 40% 56% 33% 47,57%
Пласман на крају године 1007 339 242 187 109 82 77 30 47 93 119 158 186 4.816.806 $

1 Укључена су учешћа у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира као и на Летњим олимпијским играма.

2 Укључени су мечеви са Гренд слем и АТП турнира, Летњих олимпијских игара и из Дејвис купа.

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]
Турнири Побједе–Порази Укупно
2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. Поб–пор %
Гренд слем 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 2–3 2–3 3–4 3–4 5–4 0–2 15–20 44%
Гренд слем (квалификације) 0–0 0–0 0–0 0–0 1–2 1–2 6–1 1–1 0–0 0–0 0–0 0–0 9–6 60%
АТП турнири 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–1 5–6 17–17 31–19 19–26 5–7 77–77 50%
АТП турнири (квалификације) 0–0 0–0 0–0 0–1 1–1 3–2 5–6 6–4 6–4 3–2 0–0 0–0 24–20 55%
АТП челенџери 0–0 0–0 0–0 0–0 11–14 15–13 26–15 27–13 7–5 9–2 0–0 0–0 95–62 61%
АТП челенџери (квалификације) 0–1 0–1 0–0 0–0 6–0 2–1 2–1 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 10–4 71%
ИТФ фјучерси 0–0 1–3 5–4 46–17 32–7 30–6 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 114–37 75%
ИТФ фјучерси (квалификације) 0–1 7–2 7–0 10–1 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 24–4 86%
Љетње олимпијске игре 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–1 0–0 0–0 0–0 0–1 0%
Дејвис куп 0–0 0–0 2–0 0–1 0–2 2–1 3–3 1–0 3–0 2–1 1–1 0–1 14–10 58%
Одиграних турнира 2 6 5 24 30 27 31 31 32 30 31 10 259
Освојене титуле 0 0 0 4 5 3 3 3 0 3 1 0 22
Играних финала 0 0 0 5 5 7 3 4 0 5 1 0 30
Тврда 0–1 0–1 0–0 12–7 15–7 15–9 17–16 11–9 15–18 33–16 15–20 3–7 136–111 55%
Шљака 0–1 8–5 9–2 44–13 35–18 37–15 26–11 32–17 18–12 14–11 5–9 2–3 230–117 66%
Трава 0–0 0–0 0–0 0–0 1–1 0–0 0–1 0–1 2–2 1–1 5–2 0–0 9–8 53%
Тепих 0–0 0–0 5–2 0–0 0–0 1–1 1–2 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 7–5 58%
Укупно поб–пор 0–2 8–6 14–4 56–20 51–26 53–25 44–30 42–27 36–31 48–28 25–31 5–10 382–241 61%
Проценат побједа 0% 57% 78% 74% 66% 68% 59% 61% 53% 63% 45% 33% 61,32%
Освојени новац 0 $ 494 $ 1.335 $ 11.633 $ 30.661 $ 40.219 $ 196.296 $ 290.160 $ 535.649 $ 1.012.699 $ 1.102.055 $ 250.120 $ 3.674.081 $
Пласман на крају године 1663 1007 339 242 187 109 82 77 30 47 93 Најбољи пласман: 23

Учинак против топ 10 играча

[уреди | уреди извор]

Имена тенисера који су били на првом мјесту АТП листе су подебљана.
* Подаци од 14. августа 2023.

Побједе над топ 10 тенисерима

[уреди | уреди извор]

Џумхур има однос побједа и пораза 4:19 (17,4%) против тенисера који су у време одигравања меча били рангирани међу првих 10 на АТП листи.[51]

Сезона 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. Укупно
Побједе 0 0 0 0 0 2 2 0 0 0 0 0 0 4
# Противник Позиција противника Турнир Подлога Рунда Резултат Позиција Џумхура
2016.
1. Шпанија Рафаел Надал 5 Мајами, САД Тврда 2–6, 6–4, 3–0, предаја 94
2. Чешка Томаш Бердих 7 Монте Карло, Монако Шљака 6–4, 6–7(1–7), 6–3 99
2017.
3. Швајцарска Стан Вавринка 3 Дубаи, УАЕ Тврда 7–6(7–4), 6–3 77
4. Њемачка Александар Зверев 4 Шенџен, Кина Тврда ЧФ 6–4, 7–5 40

Учинак против топ 100

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „DŽUMI NE IDE U MELBURN, ALI... Atraktivna Barbara teši Bosanca posle debakla u kvalifikacijama za AO /FOTO/”. Blic.rs (на језику: српски). 
  2. ^ „Ilija Bozoljac novi trener Damira Džumhura”. b92. 5. 12. 2017. Приступљено 1. 7. 2018. 
  3. ^ „Džumhur i Bozoljac prekinuli saradnju”. Tenis Uživo. 12. 4. 2019. Приступљено 6. 1. 2019. 
  4. ^ „Filipov bivši trener u Džumhurovom timu”. Tenis Uživo. 29. 7. 2019. Приступљено 6. 1. 2019. 
  5. ^ „Damir Dzumhur – profile”. ATP Tour. 26. 7. 2021. Архивирано из оригинала 2021-07-27. г. Приступљено 20. 8. 2023. 
  6. ^ „Damir Dzumhur – profile”. ATP Tour. 4. 10. 2021. Архивирано из оригинала 2021-10-08. г. Приступљено 20. 8. 2023. 
  7. ^ „Damir Dzumhur – profile”. ATP Tour. 29. 5. 2023. Архивирано из оригинала 2023-06-03. г. Приступљено 20. 8. 2023. 
  8. ^ „Damir Dzumhur – profile”. ATP Tour. 14. 8. 2023. Архивирано из оригинала 2023-08-20. г. Приступљено 20. 8. 2023. 
  9. ^ „Youth Olympic Games 2010”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 25. 09. 2017. г. Приступљено 25. 9. 2017. 
  10. ^ „European Junior Championships 2010 – Boys singles main draw”. Tennis Europe. Приступљено 25. 9. 2017. 
  11. ^ „Damir Dzumhur”. ATPWorldTour.com. Приступљено 16. 1. 2015. 
  12. ^ „Damir Dzumhur”. DavisCup.com. Приступљено 16. 1. 2015. 
  13. ^ а б в „Mama sportskog heroja BiH: Damira sam rodila u izbjeglištvu pod granatama, uvijek je donosio sreću”. RadioSarajevo.ba. 16. 1. 2014. Архивирано из оригинала 17. 01. 2014. г. Приступљено 18. 1. 2014. 
  14. ^ а б „Džumhur: Veća mi je trema izaći na ispit nego na meč”. Avaz.ba. 10. 5. 2015. Приступљено 25. 5. 2016. 
  15. ^ „Zlatan Dzumhur”. ATPWorldTour.com. Приступљено 23. 7. 2020. 
  16. ^ „Damir Džumhur: Zbog tenisa vanredno završavam srednju školu”. Dnevni avaz (via balkaniyum.tv). 19. 7. 2010. Приступљено 23. 7. 2020. 
  17. ^ Hadžifejzović, Senad (1. 4. 2016). „Damir Džumhur u CD-u: Lijepo je ponovo biti kod kuće”. YouTube. FACE HD TV. Приступљено 23. 7. 2020. „On [Zuko] i moj deda su od dvojice braće sinovi. 
  18. ^ Zimonjić, Jelena (11. 2. 2016). „Zašto Zuko Džumhur nikad nije prihvaćen u sarajevskoj čaršiji”. Politika. 
  19. ^ а б в „Biografija”. DamirDzumhur.com. Архивирано из оригинала 17. 01. 2014. г. Приступљено 18. 1. 2014. 
  20. ^ „Damir Dzumhur Junior Profile”. ITFTennis.com. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 18. 1. 2014. 
  21. ^ „Damir Dzumhur Ranking”. CoreTennis.net. Приступљено 24. 5. 2015. 
  22. ^ „Olympic WC - Why Hewitt, Why not Džumhur?”. Tennis.ba. август 2012. Приступљено 14. 6. 2016. 
  23. ^ „Dzumhur making history in Melbourne”. ATPWorldTour.com. Приступљено 18. 1. 2014. 
  24. ^ „Berdych Ends Dzumhur's Run”. ATPWorldTour.com. Приступљено 17. 1. 2014. 
  25. ^ „Novak Djokovic hails Bosnian qualifier Damir Dzumhur's run”. Sport.co.uk. Приступљено 15. 1. 2014. 
  26. ^ „Dzumhur has Djokovic backing on Melbourne exit”. ATPWorldTour.com. Приступљено 18. 1. 2014. 
  27. ^ „Davis Cup: Džumhur poražen od Kalovelonisa, Grčka izjednačila na 1:1”. Klix.ba. Приступљено 31. 1. 2014. 
  28. ^ „Davis Cup: Bosnia/Herzegovina 3–1 Greece”. DavisCup.com. Приступљено 2. 2. 2014. 
  29. ^ „Teniseri BiH pobijedili Finsku 3:2”. Nezavisne.com. 6. 4. 2014. Приступљено 19. 10. 2014. 
  30. ^ „Challenger Weekly Spotlighr: Arguello wins Itajai title on 10th match point”. ATPWorldTour.com. Приступљено 19. 10. 2014. 
  31. ^ „Dzumhur Going It Alone And Learning On The Way”. ATPWorldTour.com. Приступљено 19. 10. 2014. 
  32. ^ „Challenger Weekly Spotlighr: Baghdatis wins first title in four years”. ATPWorldTour.com. Приступљено 19. 10. 2014. 
  33. ^ „Qualifying Day 1 Monday 16 June”. Wimbledon.com. Приступљено 19. 10. 2014. 
  34. ^ „Dzumhur trionfa al Maggioni”. ATPSanBenedetto.com. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 19. 10. 2014. 
  35. ^ „Nastavlja se uspješna sezona”. DamirDzumhur.com. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 19. 10. 2014. 
  36. ^ „David Ferrer's Maturity Proves Too Much for Damir Dzumhur at U.S. Open”. SportSport.ba. 27. 8. 2014. Приступљено 19. 10. 2014. 
  37. ^ „Džumhur uprkos velikim žuljevima plasirao se u glavni žrijeb”. SCSport.ba. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 19. 10. 2014. 
  38. ^ „Berankis protiv Džumhura donio Litvaniji pobjedu”. SportSport.ba. Приступљено 19. 10. 2014. 
  39. ^ „Džumhur: Želim biti među 100 tenisera svijeta, hvala Đokoviću na lijepim riječima”. Klix.ba. Приступљено 12. 10. 2014. 
  40. ^ „Australian Open 2014: Bosnian rank outsider Damir Dzumhur captures Melbourne hearts”. Independent.co.uk. 15. 1. 2014. Приступљено 19. 10. 2014. 
  41. ^ „Dzumhur dumped in qualifying”. AusOpen.com. 16. 1. 2015. Архивирано из оригинала 16. 1. 2015. г. Приступљено 16. 1. 2015. 
  42. ^ „Damir u glavnom turniru PBZ Zagreb Indoorsa”. DamirDzumhur.com. 29. 1. 2015. Архивирано из оригинала 05. 02. 2015. г. Приступљено 5. 2. 2015. 
  43. ^ „Fratangelo Earns Maiden Title In Dramatic Fashion”. ATPWorldTour.com. 16. 2. 2015. Приступљено 16. 2. 2015. 
  44. ^ „Challenger Spotlight: Estrella Cracks Top 50 With Morelos Title”. ATPWorldTour.com. 22. 2. 2015. Приступљено 23. 2. 2015. 
  45. ^ „Džumhur ispustio finale Casablance”. Oslobođenje.ba. 11. 4. 2015. Архивирано из оригинала 30. 6. 2015. г. Приступљено 27. 6. 2015. 
  46. ^ „Roger Federer puts on aggressive, solid display to reach French Open 2015 fourth round”. NationalPost.com. 29. 5. 2015. Приступљено 27. 6. 2015. 
  47. ^ „Living the dream as you face your idol across the net”. RolandGarros.com. 29. 5. 2015. Приступљено 27. 6. 2015. 
  48. ^ „Bedene Celebrates First Victory As A Brit In Liverpool”. LiverpoolTennis.co.uk. 21. 6. 2015. Архивирано из оригинала 22. 06. 2015. г. Приступљено 22. 6. 2015. 
  49. ^ „Damir Džumhur i zvanično učesnik na Olimpijskim Igrama Rio 2016”. Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine. 9. 6. 2016. Архивирано из оригинала 25. 06. 2016. г. Приступљено 9. 6. 2016. 
  50. ^ „Damir Džumhur dobio zvaničnu pozivnicu za Olimpijske igre u Rio de Janeiru”. Klix.ba. 9. 6. 2016. Приступљено 9. 6. 2016. 
  51. ^ „Damir Dzumhur – ATP Win/Loss”. ATP Tour. Приступљено 20. 8. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]