Грађански рат у Руанди

Овај чланак је о грађанском рату од 1990. до 1994. године. За друштвену револуцију вођену од 1959. до 1962. године погледајте страницу Руандска револуција. За крвави геноцид који се догодио 1994. године погледајте страницу Геноцид у Руанди.

Грађански рат у Руанди
Карта Руанде са означеним путевима и градовима
Време 1. октобар 1990 — 18. јул 1994. (3 године, 9 месеци, 2 седмице и 4 дана) Место Руанда Исход Победа Патриотског фронта Руанде Потписан Арушански споразум Завршен геноцид у Руанди
Сукобљене стране
Патриотски фронт Руанде (ПФР)	Оружане снаге Руанде (ОСР) Заир (1990—1991) Француска (до 1994) Интерахамве Импузамугамби
Команданти и вође
Фред Рвигјема† Пол Кагаме	Жувенал Хабијаримана† Теонесте Багосора Августин Бицимунгу Мобуту Сесе Секо
Јачина
20.000 ПФР	35.000 ОСР
Жртве и губици
5.000 убијених	5.000 убијених

Грађански рат у Руанди био је сукоб у афричкој републици Руанди између Оружаних снага Руанде (ОСР) и побуњеника окупљених око Патриотског фронта Руанде (ПФР). Рат је био вођен у две фазе. Прва фаза је почела 1. октобра 1990. године инвазијом ПФР-а на североистоку земље из правца Уганде. Ова фаза је завршена 4. августа 1993. године потписивањем  Арушанског споразума. Друга фаза сукоба почела је 6. априла 1994. године након убиства председника државе Жувенала Хабијариманеа што је довело до почетка геноцида у Руанди. ПФР је наставио са борбама 7. април да би остварио победу 18. јула 1994. године којом је грађански рат окончан.

Рат је био праћен дугогодишњим спором између две етничке групе Хуту и Тутси које су у склопу етничког састава руандског становништва. Древна Краљевина Руанда, којом су владали Тутси краљеви, спроводила је анти-Хуту политику у 19. веку коју су насавиле и европске колонијалне власти 1895. године. Обе колонијалне силе, Немачка и Белгија, контролисале су Руандом посредством краљева подржаних од стране Тутсија. Хуту становништво се побунило 1959. године, уз подршку Белгије, што је био резултат преокрета у односу на претходну подршку која је била пружана Тутсима. Хуту активисти су палили куће Тутсима, побили оне који су им се супроставили и на крају успоставили независну доминантну Хуту државу 1962. године. Револуција је натерала преко 100.000 Тутсија да затраже уточиште у суседним земљама. Ове избеглице су живеле у изгнанству у року од неколико деценија, агитујући за повратак у матичну Руанду али нису били у стању да озбиљно нападну. Неколико избеглица, укључујући тада будуће ПФР лидере Фреда Рвигјема и Пола Кагамеа, се борило у грађанском рату у Уганди на челу са Јоверијем Мусевенијем, који су постали виши официри војске 1986. године под Мусевенијевим председништвом. Односи између избеглица и Угандијаца, под вођством Рвигјеме и Кагамеа, су се изравнали  касних 1980-их година али тадашњи председник Хабијаримана је одбио да дозволи повратак избеглицама. Та одлука је у избеглицама створила још већу жељу за повратак у домовину ставивши на војну готовост удружене борбене снаге Рвигјеме и Кагамеа у склопу ПФР-а.

Октобра 1990. године инвазија је започела од стране ПФР-а али се догодио преокрет када је Фред Рвигјема убијен на борилишту други дан од инвазије. ОСР, потпомогнут од стране трупа посланих из Француске , придобио је ПФР-а и до краја октобра их поразио. Пол Кагаме је преузео команду над деморализованим ПФР-овим војницима који су се повукли са планина Вирунга неколико месеци пре обнављања рата. ПФР је отпочео класични герилски „убиј и бежи” начин ратовања који је трајао до средине 1992. године, ниједна страна није била у стању да стекне ваљанију предност. Рат је довео до таласа насиља против Тутси становништва у Руанди који су означени као успостављивачи вишепартијског политичког система. Низ протеста средином  1992. године, учинили су да Хабијаримана отпочне мировне преговоре. То је био сложени процес у вези његове владе, ПФР-а, званичника опозиције и групе Хуту лидера. Хуту лидери су се успротивили мировним преговорима и осујетили исте након чега су иницирали масовни талас убистава почетком 1993. године што је подстакло Пола Кагамеа да повуче нове војне потезе са ПФР-ом који је био на ивици да заузме руандски главни град Кигали. Кагаме је одлучио да не заузме престоницу, међутим, обе стране су се вратиле за преговарачки сто, са ојачаном позицијом коју је уживао ПФР.

Уследио је тешки мир праћен постепеним усклађивањем ставки из споразума. Трупе ПФР-а су одведене у логоре у Кигалију након чега је у Руанду послата мисија организације Уједињених нација за спровођење мира (енгл. UNAMIR). Покрет Хуту снага је повећао свој утицај, након чега је почео са планирањем коначне одлуке која се тицала „потпуног истребљивања” Хуту народа. Овај план је успостављен након убиства председника Хабијаримане 6. априла 1994. године. У року од 100 дана, између 500.000 и 1.000.000 Тутсија и Хуту политичких противника су убијени у акцији која је постала позната као геноцид у Руанди. Када је почео геноцид ОСР су наставиле са грађанским ратом. ПФР су заузимали територију споро и методично, око града тиме пресецајући линије снабдевања. До средине јуна они су опколили престоницу, Кигали, а 4. јула су га заробили. Рат је завршен месец дана касније, победом ПФР-а, када су привремена влада и истребљивачи били приморани да напусте Руанду и оду у Заир. 

Победнички ПФР успоставио је контролу над земљом на челу са Полом Кагамеом који је дефакто постао лидер. Кагаме је био на функцији као потпредседник Руанде од 1994. године до 2000. године када је постао председник освојивши председничке изборе исте године као и, до сада, све наредне председничке изборе у Руанди 2003, 2010. и 2017. године. ПФР је наставио са спровођењем програма обнове државе која је укључила инфраструктуру и економију, која је била у деликатној ситуацији након окончања геноцида, као и да успостави промоцију помирења између свих народа у Руанди, посебно Хуту и Тутси народа. Године 1996. ПФР је отпочео офанзиву против избеглица у логорима широм Заира, који је био дом за прогнане лидере бившег режима и милионе Хуту избеглица. Овом акцијом је почео Први конгоански рат којим је збачен са власти дугогодишњи председник и диктатор Мобуту Сесе Секо. Резултирајући са 2018. годином Кагаме и ПФР су и даље доминантна политичка и војна снага у Руанди.

Позадина

Преколонијални период Руанде

Главни чланак: Порекло народа Хуту, Тутси и Тва

Реконструкција палате краљева Руанде претворена у музеј у Њанзи

Најранији житељи који су живели на територији Руанде јесу припадници народа Тва, који припадају групи урођеничких Пигмеја ловца–сакупљача, који су се населили на овом подручју између 8000 и 3000 године пре нове ере на коме су се одржали све до дан данас. Између 700 године пре нове ере и 1500 године нове ере, значајан број Банту народа је емигрирао у Руанду бавећи се крчењем шуме као би створио повољно тло за пољопривредни узгој. Шумски народ Тва су се након губитка великог дела њиховог станишта преселило у планине. Историчари имају неколико теорија о досељавању Банту народа на овом подручју. Према неким подацима, први досељеници су народ Хуту док се за народ Тутси сматра да су се доселили касније и формирали јасне расне групе, вероватно, Кушитског порекла. Алтернативна теорија о насељавању каже да се исто одвијало полако и мирно (без претензија за освајањем), са долазећим групама народа који су се интегрисали у постојеће друштво. Према овој теорији разликовање Хуту и Тутси народа је настало касније, као разлика по класама, а не као претходно наведена радикална разлика.

Становништво је углавном било уједињено у клановима (ubwoko) у око осам краљевства до 1700. године. Земља је била плодна и густо насељена са краљевствима који су стриктно контролисали друштво. Краљевина Руанда владала је Тутси–Њигиња  кланом који је постао доминантан почетком и средином 18. века. Његово порекло води од мале топархије у близини језера Мухази, краљевство које је кренуло путем освајања и асимилације, достиже свој врхунац за време владавине краља (Mwami) Кигелија Рвабугирија између 1853. и 1895. године. Рвабугири је проширио краљевство на север и запад, спровођењем административних реформи, које су обухватиле убухаке (групу народа Тутси који чувају стоку и привилеговани Хуту или Тутси народ који се бавио трговинском разменом) и убуретва (група народа Хуту која је кулучила за лидере народа Тутси). Рвабугиријеве реформе су довеле до раскола између Хуту и Тутси народа.

Литература

• Appiah, Anthony; Gates, Henry Louis (2010). Encyclopedia of Africa, Volume 1 (illustrated изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-533770-9.  (језик: енглески)
• Associated Press (I) (7. 4. 1981). „Guerrillas Ambush Troops In Uganda”. Observer–Reporter. Washington, Penn. Приступљено 18. 9. 2012.  (језик: енглески)
• Memorial, Australian War. „United Nations Assistance Mission for Rwanda (UNAMIR)”. War history. Приступљено 16. 11. 2012.  (језик: енглески)
• Bamurangirwa, Patricia (2013). Rwanda Yesterday. Leicester: Troubador Publishing Ltd. ISBN 978-1-78306-041-2.  (језик: енглески)
• BBC News (I) (12. 1. 2010). „Hutus 'killed Rwanda President Juvenal Habyarimana'”. Приступљено 8. 2. 2017.  (језик: енглески)
• BBC News (II). „Democratic Republic of Congo profile”. Приступљено 21. 11. 2012.  (језик: енглески)
• BBC News (III) (22. 4. 2000). „Rwanda's Kagame sworn in”. Приступљено 8. 2. 2013.  (језик: енглески)
• BBC News (IV) (10. 1. 2012). „Rwanda genocide: Kagame 'cleared of Habyarimana crash'”. Приступљено 8. 5. 2013.  (језик: енглески)
• BBC News (V) (17. 9. 2013). „Rwanda election: RPF wins parliamentary landslide”. Приступљено 8. 2. 2017.  (језик: енглески)
• Biles, Peter (4. 10. 1990). „Rwanda calls for aid to halt rebels”. The Guardian. London. Приступљено 7. 3. 2015.  (језик: енглески)
• Bonner, Raymond (7. 9. 1994). „Rwanda's Leaders Vow to Build a Multiparty State for Both Hutu and Tutsi”. The New York Times. New York, N.Y. Приступљено 16. 11. 2012.  (језик: енглески)
• Bowcott, Owen (2. 4. 2014). „Rwanda genocide: the fight to bring the perpetrators to justice”. The Guardian. London. Приступљено 12. 4. 2017.  (језик: енглески)
• Brittain, Victoria (5. 4. 1999). „Rwanda makes its way to regeneration”. The Guardian. London. Приступљено 16. 11. 2012.  (језик: енглески)
• Bruguière, Jean-Louis (17. 11. 2006). „Report” (PDF). Paris Court of Serious Claims (на језику: француски). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 12. 2006. г. Приступљено 10. 10. 2012.  (језик: француски)
• Byman, Daniel; Chalk, Peter; Hoffman, Bruce; Rosenau, William; Brannan, David (2001). Trends in Outside Support for Insurgent Movements. Rand Corporation. ISBN 978-0-8330-3232-4.  (језик: енглески)
• Carney, J.J. (2013). Rwanda Before the Genocide: Catholic Politics and Ethnic Discourse in the Late Colonial Era. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-998227-1.  (језик: енглески)
• Central Intelligence Agency (CIA) (I). „Rwanda”. The World Factbook. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 12. 11. 2015.  (језик: енглески)
• Chrétien, Jean-Pierre (2003). The Great Lakes of Africa: Two Thousand Years of History. Cambridge, Mass.: MIT Press. ISBN 978-1-890951-34-4.  (језик: енглески)
• bde Brouwer, Anne-Marie L. M. (2005). Supranational Criminal Prosecution of Sexual Violence: The ICC and the Practice of the ICTY and the ICTR. Antwerp and Oxford: Intersentia. ISBN 978-90-5095-533-1.  (језик: енглески)
• Dorsey, Learthen (1994). Historical Dictionary of Rwanda. Metuchen, N.J.: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-2820-9.  (језик: енглески)
• Dallaire, Roméo (2003). Shake Hands with the Devil: The Failure of Humanity in Rwanda. London: Arrow. ISBN 978-0-09-947893-5.  (језик: енглески)
• Dash, Leon (2. 12. 1983). „Many Rwandan Refugees Moving North in Uganda to Escape Attacks”. Washington Post. Приступљено 16. 3. 2017.  (језик: енглески)
• Gourevitch, Philip (2000). We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families (Reprint изд.). London; New York, N.Y.: Picador. ISBN 978-0-330-37120-9.  (језик: енглески)
• Rwanda, Government of (2009). „Chronology of Events Leading to Liberation”. Official Website of the Government of Rwanda. Архивирано из оригинала 7. 3. 2012. г. Приступљено 9. 5. 2013.  (језик: енглески)
• Henley, Jon (31. 10. 2007). „Scar tissue”. The Guardian. London. Приступљено 13. 11. 2015.  (језик: енглески)
• Human Rights Watch (I) (1999). „The Rwandan Patriotic Front”. Приступљено 16. 11. 2012.  (језик: енглески)
• Human Rights Watch (II) (1999). „Propaganda and Practice”. Приступљено 8. 2. 2017.  (језик: енглески)
• Publishing, ITMB. Rwanda & Burundi (Мапа) (4th Revised изд.). ITMB Publishing. ISBN 978-1-55341-382-0.  (језик: енглески)
• King, David C. (2007). Rwanda (Cultures of the World). New York, N.Y.: Benchmark Books. ISBN 978-0-7614-2333-1.  (језик: енглески)
• Kinzer, Stephen (2008). A Thousand Hills: Rwanda's Rebirth and the Man Who Dreamed it (Hardcover изд.). Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-12015-6.  (језик: енглески)
• Kroslak, Daniela (2007). The role of France in the Rwandan genocide. Hurst & Co.  (језик: енглески)
• Lorch, Donatella (25. 4. 1995). „Mood Grim at Camp in Rwanda”. The New York Times. New York, N.Y. Приступљено 16. 11. 2012.  (језик: енглески)
• Mamdani, Mahmood (2002). When Victims Become Killers: Colonialism, Nativism, and the Genocide in Rwanda. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-10280-1.  (језик: енглески)
• McGreal, Chris (1. 10. 2010). „Delayed UN report links Rwanda to Congo genocide”. The Guardian. London. Приступљено 10. 11. 2015.  (језик: енглески)
• Melvern, Linda (2000). A people betrayed: the role of the West in Rwanda's genocide (8, illustrated, reprint изд.). London; New York, N.Y.: Zed Books. ISBN 978-1-85649-831-9.  (језик: енглески)
• Melvern, Linda (2004). Conspiracy to Murder: The Rwandan Genocide. London and New York, NY: Verso. ISBN 978-1-85984-588-2.  (језик: енглески)
• Murdock, Deroy (13. 12. 2010). „Rwanda's Economic Miracle”. National Review. Приступљено 13. 5. 2013.  (језик: енглески)
• National Assembly of France (15. 12. 1998). „Report of the Information Mission on Rwanda” (на језику: француски). Section 4: L'Attentat du 6 Avril 1994 Contre L'Avion du Président Juvénal Habyarimana.  (језик: енглески)
• National Institute of Statistics of Rwanda (фебруар 2012). „The third Integrated Household Living Conditions Survey (EICV 3) – Main indicators Report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 11. 2015. г. Приступљено 19. 11. 2015.  (језик: енглески)
• Newbury, Catharine (1988). The Cohesion of Oppression: Clientship and Ethnicity in Rwanda, 1860–1960. New York, N.Y.: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-06257-2.  (језик: енглески)
• Nganda, Ssemujju Ibrahim (6. 8. 2009). „WHO FOUGHT: Kagame helped Museveni crush internal NRA revolt”. The Observer. Kampala. Приступљено 25. 9. 2012.  (језик: енглески)
• „Official holidays”. Government of Rwanda. Архивирано из оригинала 3. 5. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2017.  (језик: енглески)
• Pomfret, John (9. 7. 1997). „Rwandans Led Revolt in Congo”. Washington Post. Приступљено 16. 10. 2012.  (језик: енглески)
• Prunier, Gérard (1999). The Rwanda Crisis: History of a Genocide (2nd изд.). Kampala: Fountain Publishers Limited. ISBN 978-9970-02-089-8.  (језик: енглески)
• Prunier, Gérard (2009). Africa's World War : Congo, the Rwandan Genocide, and the Making of a Continental Catastrophe: Congo, the Rwandan Genocide, and the Making of a Continental Catastrophe. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-970583-2.  (језик: енглески)
• Rwanda – The preventable genocide (PDF). The Report of International Panel of Eminent Personalities to Investigate the 1994 Genocide in Rwanda and Surrounding Events (IPEP). Addis Ababa: Organisation of African Unity. 2000. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 9. 2015. г. Приступљено 8. 2. 2017.  (језик: енглески)
• Sabar, Ariel (27. 3. 2013). „A King With No Country”. Washingtonian. Washington, D.C. Приступљено 8. 2. 2017.  (језик: енглески)
• Shyaka, Anastase. „The Rwandan Conflict: Origin, Development, Exit Strategies” (PDF). National Unity and Reconciliation Commission, Republic of Rwanda. Приступљено 16. 2. 2012.  (језик: енглески)
• Simpson (I), Chris (14. 11. 2000). „Kagame: Quiet soldier who runs Rwanda”. BBC News. London. Приступљено 25. 9. 2012.  (језик: енглески)
• United States Holocaust Memorial Museum. „Rwanda”. Holocaust Encyclopedia. Архивирано из оригинала 5. 8. 2011. г. Приступљено 8. 2. 2017.  (језик: енглески)
• United Nations Development Programme (UNDP) (2013). „Human Development Report 2013: Rwanda” (PDF). Приступљено 31. 8. 2015.  (језик: енглески)
• United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR) (2000). „Ch. 10: The Rwandan genocide and its aftermath” (PDF). State of the World's Refugees 2000. Приступљено 8. 2. 2017.  (језик: енглески)
• Wallis, Andrew (2006). Silent Accomplice: The Untold Story of France's Role in the Rwandan Genocide. I.B.Tauris. ISBN 978-1-84511-247-9.  (језик: енглески)
• Wilkinson, Tracy (7. 2. 2008). „Spain indicts 40 Rwandan officers”. Los Angeles Times. Los Angeles, Calif. Приступљено 25. 2. 2014.  (језик: енглески)

Види још

• Руандска револуција

Спољашње везе

• Rwanda Civil War, globalsecurity.org (језик: енглески)
• Human Rights Developments in Rwanda, Human Rights Watch report of 1992 (језик: енглески)
• The genocide and war in Rwanda, 1990–1994 (језик: енглески)