Пређи на садржај

Гари Купер

С Википедије, слободне енциклопедије
Гари Купер
Лични подаци
Пуно имеФренк Џејмс Купер
Датум рођења(1901-05-07)7. мај 1901.
Место рођењаХелена, Монтана, САД
Датум смрти13. мај 1961.(1961-05-13) (60 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД
Породица
СупружникСандра Шо (1933—1961)

Потпис
www.garycooper.com
Веза до IMDb-а

Френк Џејмс Купер (енгл. Frank James Cooper; Хелена, 7. мај 1901Лос Анђелес, 13. мај 1961) био је амерички глумац. Каријера му је трајала od 1924. до 1961. године. У том је раздобљу снимио сто филмова. Био је познат по свом тихом, ненаметљивом глумачком стилу који је посебно одговарао вестернима у којима је наступао.

Купер је пет пута био номинован за Оскара за најбољег глумца, а освојио је два (1941, 1952). Године 1961. године му је додељена почасна награда. Године 1999, нашао се на 11. месту списка 25 највећих мушких филмских звезда Америчког филмског института.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Детињство и школовање

[уреди | уреди извор]

Купер је рођен као Френк Џејмс Купер у Хелени, Монтана, као син бившег енглеског фармера и каснијег адвоката и судије, Чарлса Хенрија Купера и Алис Купер, рођене у Кенту, у Енглеској.[2] Мајка се надала да ће два сина стећи боље образовање од оног које је било доступно у Монтани, те је средила да двојица дечака од 1910. до 1913. године похађају Данстабл школу у Енглеској. По избијању Првог светског рата, госпођа Купер је вратила синове кући и уписала младог Франка у средњу школу у Боземану у Монтани.

Кад му је било 13 година, Купер је у саобраћајној несрећи озледио кук. Вратио се на ранч код родитеља покрај Хелене како би се опоравио јашући коње, по препоруци лекара. Почео је похађа колеџ у Хелени, а затим се преместио на Гринел колеџ и Ајови, где се неуспешно окушао у драмској секцији. Похађао је колеџ до пролећа 1924. године, али није дипломирао.[3] Вратио се у Хелену, водећи ранч и цртајући илустрације за локалне новине. Куперов отац је исте године напустио Врховни суд у Монтани и са супругом се преселио у Лос Анђелес. Син им се придружио будући да се није могао издржавати као илустратор у Хелени,[4] објаснивши то речима да ће „радије умрети од глади тамо где је топло, него тамо где ће умрети од глади и смрзнути се”.

Како у Лос Анђелесу није успео као продавац електричних знакова и позоришних застора, као промотор за локалног фотографа и кандидат за рад у новинама,[4] 190 cm високи Купер схватио је како ће лакше зарадити новац као „статиста” у филмској индустрији, обично као каубој; познато је да је наступио непотписан у вестерну Тома Микса из 1925. године, Дик Турпин. Годину дана након тога, наступио је у кратком филму Lightnin' Wins, са глумицом Ајлин Сеџвик. Након објављивања овог филма, прихватио је дугорочни уговор с Парамонтом. Године 1925, променио је име у Гарy, на савет аудицијског режисера Нана Колинса.

„Куп”, како су га звале колеге, након тога је наступио у више одо 100 филмова. Године 1929, са филмом Вирџинијанац постао је велика звезда. Главна улога у екранизацији Збогом оружје (1932) и насловна улога у Господин Дидс иде у град из 1936. године само су потврдили тај статус. Купер је био први избор продуцента Дејвида О. Селзника за улогу Рета Батлера за филм Прохујало са вихором.[5] Након што је Купер одбио улогу, потценио је филм речима „Прохујало са вихором ће бити највећи промашај у холивудској историји. Драго ми је да ће Кларк Гејбл бити тај који ће пасти на нос, а не ја.”[6][7] Алфред Хичкок хтео је да наступи у Страном дописнику (1940) и Саботеру (1942). Купер је касније признао како је направио „грешку” одбивши режисера. За потоњи филм, Хичкок је узео Џоела Макрија, који је изгледом био сличан Куперу.

Године 1942, освојио је свог првог Оскара за најбољег глумца, за портрет насловног јунака у Нареднику Јорку. Алвин Јорк је одбио да ауторизује филм ако га не утелотвори Купер. Године 1953, освојио је другог Оскара, овај пут за улогу шерифа Вила Кејна у вестерну Тачно у подне. Боловао је од чира па се није појавио на додели у фебруару 1953. године. Замолио је Џона Вејна да прими награду у његово име, што је помало иронично, јер је Вејн изјавио да му се не свиђа филм.[8]

Купер је наставио да се појављује у филмовима готово до краја каријере. Једна од најуспешнијих улога била је она фармера квекера током Грађанског рата у филму Вилијама Вајлера, Пријатељско уверавање из 1956. године. Његов последњи филм био је британски филм, Гола ивица (1961), режисера Мајкла Андерсона.

Болест и смрт

[уреди | уреди извор]

Купер је умро 1961. године од рака простате, шест дана после 60. рођендана. Подвргнуо се операцији рака простате који се проширио на дебело црево, али тада није било уређаја за праћење напретка рака који се проширио на плућа, а на крају и на кости. Купер је био превише болестан да би се појавио на додели Оскара у априлу 1961. године, па је почасног Оскара у његово име преузео пријатељ Џејмс Стјуарт. Стјуартов емоционални говор наговестио је како се ради о нечем озбиљном, а сутрадан су новине широм света објавиле „Гари Купер има рак”. Месец дана након тога Купер је умро.

Гари Купер је изворно сахрањен на Католичком гробљу светога крста у Калвер Ситију, у Калифорнији.[9] У мају 1974. године његови посмртни остаци премештени су на гробље Светог срца у Саутхемптону, у Њујорку, на Лонг Ајленду, када се његова удовица Вероника поновно удала и преселила у Њујорк.[9] Вероника „Роки” Копер-Конверсе умрла је 2000. године и сахрањена је покрај Купера на гробљу Светог срца.[9]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

15. новембра 1933. године венчао се са Вероником Балф (1913—2000). Балф је била њујоршка аристократкиња католикиња која је имала кратку глумачку каријеру под именом Сандра Шо. Најпознатија улога била јој је она из филма Кинг Конг (1933), жене коју Конг баца. Добили су једно дете, Марију. Супруга је наговорила Купера да се преобрати на католицизам, што је он 1958. године и учинио. Након што се оженио, али прије преобраћења, имао је везе с многим славним глумицама, укључујући Марлен Дитрих, Грејс Кели и Патришу О'Нил. Између 1951. и 1954. године био је растављен од жене.

Купер је у октобру 1947. године сведочио пред Одбором за противамеричке активности. Није одао ничије име, али је сматран пријатељским свједоком. Иако је Купер био конзервативац, његови неодређени, двосмислени одговори појачали су сумње о његовој умешаности у процесе.

Био је пријатељ с Ернестом Хемингвејом, којега је посјећивао у пишчевој кући покрај зимовалишта Сан Вали, у Ајдаху, где су заједно ишли у лов.[10]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге Гарија Купера
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1961. The Naked Edge
1959. Дрво за вјешање The Hanging Tree
1959. The Wreck Of The Mary Deare
1959. They Came To Cordura
1958. Човјек са запада Man Of The West
1958. Ten North Frederick
1957. Љубав послијеподне Love In The Afternoon
1956. Пријатељско увјеравање Friendly Persuasion
1955. The Court-Martial Of Billy Mitchell
1954. Врт зла Garden Of Evil
1954. Vera Cruz
1953. Blowing Wild
1953. Повратак у рај Return To Paradise
1952. Тачно у подне High Noon Вил Кејн
1952. Springfield Rifle
1951. Distant Drums
1951. It's A Big Country
1951. You're In The Navy Now
1950. Bright Leaf
1950. Далас Dallas
1949. It's A Great Feeling
1949. Task Force
1949. The Fountainhead
1948. Добри Сам Good Sam
1947. Неосвојен Unconquered
1947. Variety Girl
1946. Cloak And Dagger
1945. Along Came Jones
1945. Saratoga Trunk
1944. Casanova Brown
1944. The Story Of Dr. Wassell
1943. За ким звоно звони For Whom The Bell Tolls
1942. The Pride Of The Yankees
1941. Ball Of Fire
1941. Meet John Doe
1941. Sergeant York
1940. Northwest Mounted Police
1940. The Westerner
1939. Beau Geste
1939. The Real Glory
1938. Bluebeard's Eighth Wife
1938. The Adventures Of Marco Polo
1938. The Cowboy And The Lady
1938. The Cowboy And The Lady
1937. Souls At Sea
1937. The Plainsman
1936. Desire
1936. Mr. Deeds Goes To Town
1936. The General Died At Dawn
1935. Lives Of A Bengal Lancer
1935. Peter Ibbetson
1935. The Wedding Night
1934. Now And Forever
1934. Operator 13
1933. Design For Living
1933. One Sunday Afternoon
1933. Today We Live
1932. A Farewell To Arms
1932. Devil And The Deep
1932. If I Had A Million
1931. Blazing Arrows
1931. City Streets
1931. Fighting Caravans
1931. His Woman
1930. Мароко Morocco
1930. Only The Brave
1930. The Texan
1929. The Virginian
1928. Lilac Time
1927. It
1927. Крила Wings кадет Вајт

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ AFI'S 100 Years...100 Stars Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2013), afi.com, pristupljeno 20. 2. 2017.
  2. ^ Arce, Hector. Gary Cooper: An Intimate Biography, New York, William Morrow & Co., 1979, pp. 17-18.
  3. ^ Current Biography 1941, pp. 170-71.
  4. ^ а б Arce, Hector. Gary Cooper: An Intimate Biography, New York, William Morrow & Co., 1979, pp. 22-23.
  5. ^ Selznick, David O. (2000). Memo from David O. Selznick. New York: Modern Library. стр. 172—173. ISBN 978-0-375-75531-6. 
  6. ^ GoneMovie Biography Gary Cooper, (u međumrežnoj pismohrani archive.org 12. 2. 2009), pristupljeno 20. 2. 2017.
  7. ^ Paul Donnelley (1. 6. 2003). Fade To Black: A Book Of Movie Obituaries, 2nd Edition. Omnibus Press. 
  8. ^ Arce, Hector. Gary Cooper: An Intimate Biography, New York, William Morrow & Co., 1979, pp. 252.
  9. ^ а б в Biography. Gary Cooper Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2019), garycooper.com, pristupljeno 20. 2. 2017.
  10. ^ Book Excerpt: "Hidden Hemingway: Inside the Ernest Hemingway Archives of Oak Park" by Robert K. Elder, Aaron Vetch and Mark Cirino, rogerebert.com, 16. августа 2016, Приступљено 20. фебруара 2017.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]