Пређи на садржај

Висби

Координате: 57° 38′ 00″ С; 18° 17′ 00″ И / 57.633333° С; 18.283333° И / 57.633333; 18.283333
С Википедије, слободне енциклопедије
Висби
швед. Visby
Поглед на град Висби
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шведска
ОкругГотландски
Основаноко 900.
Становништво
Становништво
 — 2010.22.593
 — густина1.816,16 ст./km2
Агломерација (2012.)57.224
Географске карактеристике
Координате57° 38′ 00″ С; 18° 17′ 00″ И / 57.633333° С; 18.283333° И / 57.633333; 18.283333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0-50 m
Површина12,44 km2
Висби на карти Шведске
Висби
Висби
Висби на карти Шведске
Позивни број+46 498
Веб-сајт
www.gotland.se
Висби
Visby
Светска баштина Унеска
Званично имеХанзеатски град Висби
МестоGotland Municipality, Visby stad, Готланд, Шведска Уреди на Википодацима
Координате57° 37′ 44″ С; 18° 18′ 26″ И / 57.628997° С; 18.307109° И / 57.628997; 18.307109
Површина1.453 ha (156.400.000 sq ft)
Критеријумкултурна: iv, v
Референца731
Упис1995. (19. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/731

Висби (швед. Visby) град је у Шведској, у крајње југоисточном делу државе, на острву Готланд. Град је у оквиру Готландског округа и његово је управно седиште и највеће насеље (у ствари једини град). Висби је истовремено и седиште Општине Готланд, која се поклапа са округом.

Висби је чувен као најбоље очувани средњовековни град у Скандинавији, окружен 3,4 km дугим каменим бедемом. Стога се град налази на списку светске баштине УНЕСКО-а.

Порекло назива

[уреди | уреди извор]

Име потиче од старонордијске речи Vi, што значи „место где се жртвује“. Она је додата на реч By, у значењу „град“.

Природни услови

[уреди | уреди извор]

Висби се налази у крајње југоисточном делу Шведске. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаљен 210 км јужно (укључујући превоз трајектом).

Рељеф: Висби се развио на западној страни острва Готланд, на месту где је оно најближе скандинавском копну. Градско подручје је брдовито, а надморска висина се креће 0-50 м.

Клима у Висбију је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину.

Воде: Висби се развио на западној страни острва Готланд, у средишњем делу Балтичког мора. Град се образовао на месту некадашњег малог залива, који је данас у целости претворен у пристаниште.

Историја

[уреди | уреди извор]

Није позната најранија историја Висбија, али је дато подручје насељено у време праисторије (остаци примитивних грађевина).

Насеље је на ово месту се јавља око 900. године као трговачко средиште. У 12. веку саграђена је саборна црква посвећена Богородици, која је преобликована је у 13. веку.

У време позног средњег века град је напредовао, јер је био члан Ханзе, а налазио се на географски веома значајном месту у Балтичком мору. Градња зидина отпочела је у 13. веку. Већ до 1280. зидови су достигли садашњу висину и добили су особене куле. Острво Готланд је освојио краљ Валдемар IV од Данске, па је Висби постао дански град. Гусари Виталијанци су више пута (1391, 1394. и 1398) заузимали и пљачкали Висби. Краљ Ерик од Помераније је изградио дворац н Висбију и ту живео од 1439.. године. Висби је тада постао „гусарско гнездо“ и обустављена је сва трговина. Ханза је 1470. прогласила да Висби више није ханзеатски град.

Коначни ударац Висбију дошао је 1525. године. Трговци из Висбија били су у свађи са немачким Либеком. Немци су започели са паљењем свих цркава у граду сем саборне. Рушевине су остале до дана-данашњег.

Висби је поново постао шведски град 1645, после 300 година под данском управом. Међутим, све до почетка 19. века Висби није напредовао. Тада поново долази до развоја трговине и поморства. Град и острво су поново доживели благостање.

После Другог светског рата Висби је постао туристичко средиште, а развоју туризма допринело је и добијање статуса светске баштине 1995. године.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Висби је данас град средње величине за шведске услове. Град има око 23.000 становника (податак из 2010. г.), а градско подручје, тј. истоимена општина има око 57.000 становника (податак из 2010. г.). Последњих деценија број становника у граду лагано, али сигурно расте.

До средине 20. века Висби су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво Калмара је постало шароликије, али опет мање него у случају других већих градова у држави.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Данас је Висби савремени индустријски град са развијеном привредом. Некадашње поморство и риболов су савремени, али не и важни као некад. Последње две деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Висби има изванредно очувано старо градско језгро, које је најбоље очуван средњовековни град у Скандинавији. Он се састоји од неправилне мреже улица и тргова, а окружен је 3,4 km дугим каменим бедемом. Стога се град налази на списку светске баштине УНЕСКО-а од 1995. године.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]