Пређи на садржај

Весјегонск

Координате: 58° 39′ 00″ С; 37° 16′ 00″ И / 58.65° С; 37.266667° И / 58.65; 37.266667
С Википедије, слободне енциклопедије
Весјегонск
Весьегонск

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Тверска област
РејонВесјегонски рејон
Основанпрви помен 1564.
Статус града1776.
Становништво
Становништво
 — 2014.6.624
Географске карактеристике
Координате58° 39′ 00″ С; 37° 16′ 00″ И / 58.65° С; 37.266667° И / 58.65; 37.266667
Временска зонаUTC+3
Апс. висина108 m
Весјегонск на карти Русије
Весјегонск
Весјегонск
Весјегонск на карти Русије
Весјегонск на карти Тверске области
Весјегонск
Весјегонск
Весјегонск на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број171720
Позивни број+7 48264
Регистарска ознака69
ОКАТО код28 210 501
ОКТМО код28 610 101 001
Веб-сајт
vesegonsk.ru

Весјегонск (рус. Весьегонск) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Весјегонског рејона смештеног на крајњем југоистоку Тверске области.

Према проценама националне статистичке службе, у граду су 2014. живела 6.624 становника. Најсеверније је то градско насеље Тверске области.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Весјегонск се налази на северозападној обали вештачког Рибинског језера, на месту где се језеро дубоко увукло у корито реке Мологе. Град лежи на надморској висини од 108 метара, на око 253 км североисточно од административног центра области, града Твера, и на око 300 км северно од главног града земље Москве.

Историја

[уреди | уреди извор]
Црква Свете Тројице на фотографији насталој пре 1917.

Године 1564. у писаним изворима се насеље први пут помиње као Вјес Јогонскаја (рус. Весь Ёгонская), мада постоје неке претпоставке да је село настало знатно раније, још 1447. године.

У периоду од XVI до XIX века село је било важан трговачки центар, а трговци из других држава трговали су овде сољу, воском, хмељом, медом, рибом, текстилом и крзнима.

Године 1776. насеље добија статус града, а у границама Тверске губерније налази се од 1796. године. Садашњи градски грб датира из 1780. године.

Након градње Тихвинског воденог пута 1811. којим су повезани Москва и Санкт Петербург, значај Весјегонска као трговачког центра је још више порастао. Међутим, како је тај пловни пут престао да постоји у другој половини XIX века, тако је дошло и до опадања значаја самог града. Године 1890. број становника је пао на свега 2.800 житеља.[1]

Почетком 1920-их година дошло је до неких покушаја да се поново оживи некадашњи водени трговачки пут, али без значајнијег успеха. Такође су постојали и планови да се град железницом повеже са околним већим градовима, али и тај пројекат није реализован. Почетком 1940-их година Рибинска акумулација је испуњена водом, потопљене су велике површине земљишта, укључујући и цео град Весјегонск. Изван воде остале су свега две градске улице које су се налазиле на нешто издигнутијем делу града.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 7.328 становника, док је према проценама за 2014. град имао 6.624 становника.[2]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
3.457 6.784 8.428 8.848 9.574[3] 8.662[4] 7.328[5] 6.624

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Весьегонск // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  2. ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]